Celokupno zemljište na kojem se nalazi “Beogradski sajam” i sve sajamske hale ubuduće su vlasništvo Republike Srbije, a “Beogradski sajam” nema više ni upisano pravo korišćenja tih nekretnina. “Beogradski sajam” je iz svoje imovine u junu isknjižio više od 24 hektara kojima je do tada raspolagao. Ove promene su već ranije unete i u katastar, a promene su javno objavljene tokom ovog meseca, piše Nova ekonomija.
Prema procenama iz 2018. godine, vrednost zemljišta kojim je raspolagao Sajam je nešto više od dve milijarde dinara (17,1 milion evra), dok je procenjena vrednost građevinskih objekata 2,5 milijardi dinara (21,5 miliona evra), vidi se iz finansijskog izveštaja, piše Nova ekonomija.
Podsetimo, gradski menadžer Miroslav Čučković u aprilu ove godine najavio je da se Sajam za približno pet godina seli u Surčin, kod budućeg nacionalnog stadiona, a u okviru kompleksa koji će država sagraditi za potrebe specijalizovane izložbe EXPO 2027.
Hala 1, koja je pod zaštitom, biće pretvorena u kreativni centar, rekao je tada Čučković za Večernje novosti.
Poslednjih meseci u javnosti su kružile i glasine da bi prostor Beogradskog sajma mogao da bude dat „Beogradu na vodi“ za dalju gradnju stanova, piše Nova ekonomija.
„Beogradski sajam“ i Republika Srbija su se od 2015. godine sudili oko toga koliko zemljišta, zgrada i sredstava koje koristi „Beogradski sajam“ pripada državi, prenosi Nova ekonomija.
Presudom Privrednog suda u Beogradu iz oktobra 2015. godine utvrđen je udeo državne svojine od 26,48 odsto, a presudom Vrhovnog kasacionog suda iz jula 2019. godine još 73,52 odsto, navodi Nova ekonomija.
Na osnovu ovih presuda utvrđeno je da je država vlasnik svih sto odsto sredstava koje koristi „Beogradski sajam“.
Sajam se žalio na upis u katastru
Kako navodi Nova ekonomija, na osnovu presuda, Republički geodetski zavod je u Katastru nepokretnosti promenio podatke i na zemljištu Sajma upisao državu kao jedinog vlasnik i jedinog imaoca prava.
„Beogradski sajam“ se žalio na ovu odluku Sajma tvrdeći da presude suda ne „opredeljuju nijednu nepokretnost“, odnosno da su one „deklarativnog karaktera“ i da na osnovu njih ne može da dođe do promena u katastru, već da se samo utvrđuje vlasništvo Srbije nad sredstvima koje koristi Sajam, piše Nova ekonomija.
Republički geodetski je u martu 2021. doneo delimično rešenje, a u martu 2022. godine dopunsko rešnje.
Međutim, iako su podaci u katastru već bili izmenjeni, Sajam nije svoje knjige uskladio sa ovim stanjem.
U izveštaju za 2022. godinu, piše da je Sajam faktički nastavio da koristi sve parcele i sve objekte, tako da u poslovnim knjigama nije „vršilo knjiženje nikakvih promena po ovom osnovu“, navodi Nova ekonomija.
Međutim, u aprilu ove godine, Vlada je donela Zaključak koji se saglasila da Skupština Sajma donese odluku o usaglašanju imovine u bilansu. Skupština je ovu odluku donela u junu 2023. godine.
Gubitak od skoro milijardu dinara
Na osnovu odluke, Sajam je isknjižio sve nepokretnosti, na teret rashoda. Tako je u korigovanom finansijskom izveštaju za 2022. godinu iskazan gubitak od 991,5 miliona dinara, istče Nova ekonomija.
Sajam je gubitak pokrio smanjenjem osnovnog kapitala.
Međutim, u trenutno jedino javno dostupnom finansijskom izveštaju i dalje je upisan dobitak od 3,5 miliona dinara.
Kako Beogradski sajam pojašnjava, preduzeće je redovan godišnji izveštaj podnelo u martu 2023. godine. U tom izveštaju je iskazan dobitak od 3,5 miliona dinara, ističe Nova ekonomija.
Nakon što je sprovedena odluka Skupštine o isknjiženju imovine, podnet je korigovani redovni godišnji izveštaj koji u APR ima status „podnet“, odnosno još uvek nije objavljen.
U ovom izveštaju Sajam će imati iskazan gubitak od 991,4 miliona dinara.
