Poslednji vikend u julu, udarni je turistički vikend. Velike su gužve na putevima i graničnim prelazima i tako će biti najverovatnije do sutra uveče. Ispred graničnog prelaza Horgoš, na izlazu iz Srbije, kolona putničkih vozila duga je oko tri kilometra i potrebno je oko dva sata da bi se stiglo do srpskih kontrolnih terminala. Potpuno je popunjen međuprostor do mađarske granice, pa je putnicima potrebno još dva sata da bi ušli u Mađarsku. Na graničnom prelazu Gradina, kolona na izlazu iz zemlje duga je tri kilometara. Na izlaz iz zemlje čeka se tri sata. Na ulaz u Srbiju čeka se oko dvadeset minuta.

Najprometniji granični prelaz sa Mađarskom je Horgoš. Ispred graničnog prelaza Horgoš, na izlazu iz Srbije, kolona putničkih vozila duga je oko tri kilometra i potrebno je oko dva sata da bi se stiglo do srpskih kontrolnih terminala.

Potpuno je popunjen međuprostor do mađarske granice, pa je putnicima potrbno još dva sata da bi ušli u Mađarsku.

Veliki priliv vozila je i na ulazu u zemlju, čeka se oko 60 minuta. Međutim, potrebno je još dva sata da bi se izašlo na susednom graničnom prelazu Reske, javlja reporter RTS-a.

U protekla 24 sata kroz granični prelaz Horgoš prošlo je čak 45.000 putnika u 11.000 putničkih vozila i 137 autobusa.

Gužve su bile i na ostalih osam graničnih prelaza sa Mađarskom i na izlazu i na ulazu u zemlju.

Čekanja su i na graničnom prelazu Gradina, gde je kolona na izlazu iz zemlje duga tri kilometara. Na izlaz iz zemlje čeka se tri sata. Na ulaz u Srbiju čeka se oko dvadeset minuta.

Dosta je popunjen i međuprostor, pa putnici čekaju još dva sata ispred bugarske granice, javlja reporter RTS-a.

Za poslednjih 12 sati, granični prelaz Gradina prešlo je preko 30.000 putnika.

U selu Kosanica, opština Pljevlja, izmerena je neverovatna temperaturna razlika u jednom danu. Naime, Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju Crne Gore izmerio je nula stepeni Celzijusa u šest sati ujutru kao najnižu temperaturu, dok je najviša dnevna temperatura od 25,5 stepeni izmerena u 15.20 časova.

Razlika između jutarnje i najviše dnevne temperature iznosila je 25,5 stepeni.

Sa druge strane, najniža temperatura u Pljevljima, u čijoj opštini se nalazi selo Kosanica, izmerena je jutros u 5 sati i 50 minuta, 7,9 stepeni Celzijusovih, a najviša dnevna od 29,3 izmerena je u 17 časova.
Selo Kosanica već jednom oborilo rekord
Za Kosanicu, selo koje se nalazi pored puta Pljevlja – Đurđevića Tara, svi su čuli prošle godine kada su instrumenti Hidrometeorološkog zavoda 25. januara izmerili temperaturu od minus 33,2 stepena, što je rekordno niska temperatura koja je ikada izmerena.
Prethodno je najniža zvanična temperatura u Crnoj Gori, od minus 32 stepena Celzijusa, zabeležena u Rožajama 1985. godine.
Niske temperature u Kosanici izmerene su i 12. marta prošle godine ujutru minus 30,1 stepen, dan kasnije minus 29,6 stepeni.

Dva i po meseca od početka protesta “Srbija protiv nasilja”, među opozicionarima koji su tehnički organizatori postavlja se pitanje kako dalje. Dok poslanik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović predlaže značajniju ulogu političara u protestima, njegove kolege iz opozcije kažu da dogovora o tome još nema i da se oblik protesta u narednih nekoliko nedelja sigurno neće menjati.

Sa mesta gde bi trebalo da se završi 13. protest, opozcija podseća na slučaj Vulin. I još jednom poziva građane na ulicu.

„Da ponovo pokažemo da mi ne pristajemo da mafija vodi ovu državu“, rekao je Srđan Milivojević iz Demokratske stranke.

Pokazuju to već dva i po meseca. Pa pojedini opozicinari veruju da je vreme za promenu taktike.

„Ova faza protesta se završava“, kaže Miodrag Gavrilović iz Demokratske stranke.

I što se tiče Miodraga Gavrilovića trebalo bi da počne nova faza, u kojoj će političari imati značajniju ulogu.

„Sad je došlo vreme da i političari počnu da govore“, smatra on.

„Ja nisam za to. Poštovaćemo stav većine“, poručuje lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.

„Za sada je plan da se zadržimo na tehničkoj organizaciji“, kaže Milivojević.

„Smatram da treba to da se uradi. Da pojačamo. Naša je odgovornost, naša energija. Ja želim da učestvujem u tome i želim da dam doprinos i na taj način“, navodi Gavrilović.

„To je lični stav Miodraga Gavrilovića. Mi poštujemo, uvažavamo njegov stav, ali ipak mi ovde neke odluke donosimo dogovorom unutar političkih stranaka koje čine tehničku organizaciju. Za sada se u organizaciji protesta i samom izvođenju protesta neće mnogo toga menjati tokom ovih narednih tri, četri protesta“, dodao je Milivojević.

U naredna tri, četiri neće, ali će protesti morati da se menjaju svesni su tehnički organizatori.

„Pošto ovakav način traženja ispunjenja zahteva naizlazi na onaj tvrdi zid vlasti, oni prosto manipulišu onim što se dešava na protestima, tako da na neki način konfrontacija morati da se menja“, kaže Đorđe Pavićević iz Zeleno-levog fronta.

Najotvoreniji među opozicionarima opet nudi ideje.

„Protest se zove Srbija protiv nasilja. Niko nije blesav da šeta godinu dana bez ikakvog cilja. Neka bude to Srbija protiv nasilnika, Srbija protiv dahija, Srbija protiv ovakvog života. Da malo pojačamo i mi smisao i motivaciju, da usmerimo, personalizujemo i personifikujemo one ljude koji su uzročnici svih ovih nasilja“, poručuje Gavrilović.

„Za mene je najvažnije kako će naše škole izgledati od 1. septembra, a ne protesti. I moja prepopruka i kolegama iz opozicije dajte da pričamo o tome a ne da pričamo o sebi i o tome kako će izgledati protesti za mesec dana. O tome će građani odlučiti, a ne mi“, rekao je Đilas.

Da kažu svoje, građani će prvu priliku imati sutra u 20 sati.

Ukazom predsednika Aleksandra Vučića proglašen je Zakon o planiranju i izgradnji, koji predviđa besplatnu konverziju zemljišta, i to samo dan nakon što je u Skupštini usvojen. Time je onemogućen plan opozicije da od Ustavnog suda zatraži ocenu ustavnosti tog zakona u kratkom roku.

U sredu su usvojene, a već dan kasnije potvrđene izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se ukida naplata za konverziju zemljišta.

Sada i po slovu zakona investitori mogu biti oslobođeni značajnog troška, a budžet može biti oštećen i u milijardama dinara.

Možda bi Ustavni sud presudio da izmene nisu zakonite, da su opozicioni poslanici bili u prilici da podnesu zahtev za ocenu ustavnosti, što su i planirali, ali ih je predsednik preduhitrio. Da je tako saznali su na e-portalu parlamenta.

„To znači da mi zahtev zaštitu zakonitosti i ustavnosti više ne možemo predati. Ustavni sud bi bio u obavezi da po tom našem zahtevu donese odluku u roku od sedam dana. Ovako možemo samo da iskoristimo mogućnost inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti, o kojoj Ustavni sud može da rešava dve do tri godine, što ste imali priliku i ranije u prošlosti da vidite“, rekao je Danijela Nestorović, narodna poslanica iz grupe „Moramo-Zajedno“.

Poslanici opozicije kažu da je do ovoga došlo zbog opstrukcije sekretara Skupštine Srđana Smiljanića.

Naime, on je trebalo da overi tekst izglasanog zakona, jer je to osnovni uslov da zahtev za ocenu ustavnosti uopšte bude predat Ustavnom sudu.

„Danas smo od početka radnog vremena kontaktirali Sekretarijat, gde su nam rekli da sekretar nije tu, da lice koje njega zamenjuje kada on nije tu ne može da potpiše. Našem zahtevu nije udovoljeno, ali je zato mogao da potpiše taj izglasani zakon predsedniku Aleksandru Vučiću, te ga je on ukazom i proglasio“, dodaje Nestorović.

„Samo je pitanje za Smiljanića – ‚kad ti je predsednik naredio da poslanicima koji su te izglasali da budeš njihov sekretar ne overiš akta koja smo tražili‘“, pita Miodrag Gavrilović.

Poslanici su najavili krivične prijave protiv Smiljanića, zbog toga što nije overio tekst Zakona i time im nije omogućio da podnesu zahtev Ustavnom sudu.

„Pozivam sve investitore i tajkune koji su se juče i jutros radovali, otvarali šampanjce, da će od ovog Zakona profitirati, da ne žure zato što će ovaj Zakon svakako biti proglašen neustavnim i svakako ćemo se mi kao narodni poslanici truditi da prvu stvar koju budemo radili u nekom sledećem sazivu bude obaranje ovog zakona“, poručio je poslanik Đorđe Miketić.

Ukidanje naplate konverzije zemljišta znači da lokalne samouprave neće prihodovati od konverzije, a za investitore će to biti idealna prilika da, na primer, kupovinom imovine propalih preduzeća dođu do atraktivnih lokacija.

S druge strane, aktiviraće se nove gradilišta jer investitori više neće plaćati konverziju, te će više kupovati građevinske lokacije na kojima će zidati.