U Kanadi će se štampati zdravstvena upozorenja na svakoj pojedinačnoj cigareti

Od

Dara Milovanović

-

6. avgust 2023. | 11:38

0

Cigarete postaju državni neprijatelj broj 1 u Kanadi. Ova zemlja postaje prva u svetu koja će upozoravajuće i uznemiravajuće nalepnice sa zdravstvenim upozorenjima stavljati na svaku pojedinačnu cigaretu umesto kao do sada na svaku kutiju.

Na svakoj cigareti će stajati upozorenje „Cigarete izazivaju rak“ i „Otrov u svakom dimu“, piše BBC i dodaje da je cilj ove kampanje da se upotreba duvana u Kanadi smanji na manje od pet odsto do 2035. godine.

Nova upozorenja pojaviće se na cigaretama početkom sledeće godine, a do jula 2024. godine proizođači će morati da nalepe upozorenja na sve „king size“ cigarete.

Do aprila 2025. godine će sve ostale cigarete morati da sadrže nova upozorenja, prenosi Tanjug.

Upozorenja će „učiniti praktično nemogućim izbegavanje zdravstvenih upozorenja“ na duvanskim proizvodima, navodi britanski javni servis.

U Kanadi su upozorenja na pakovanjima cigareta uvedena 1989. godine, a u ovoj zemlji oko 48.000 osoba umire svake godine zbog upotrebe duvana, navodi BBC.

SERBIANNEWS/CANADA

Kako klimatske promene utiču na Britansku Kolumbiju, od stoke, glečera, lososa do grožđa

Od

Dara Milovanović

-

6. avgust 2023. | 11:30

0

Atlantski losos — Atlantic salmon (Salmo salar) Gaspe Peninsulsa, Quebec, Canada. October 2017.

Ekstremi temperature i šumski požari razaraju industriju i ekosisteme u celoj pokrajini.

U ograđenom prostoru nekoliko smeđih krava pase na otvorenom polju suhe žutosmeđe trave. U pozadini su visoki borovi. — *Stočari poput Brada Chappell-a moraju odlučiti kako održati svoja stada ove godine, jer je suša isušila vegetaciju .*

Kada se Fred Thiessen preselio u BC pre 50 godina, lepota glečera Kokanee ga je opčinila.

Ali u poslednje vreme, ova pokrajinska znamenitost ne izgleda toliko inspirativno za planinara i člana prijatelja parkova West Kootenay.

“Tada je bio to drugačiji glečer nego što je sada, jer je bilo mnogo više leda i mnogo više snega”, rekao je Thiessen u emotivnom intervjuu s Hannah Thibedeau iz CBC News Networka.

„Za 50 godina otkako sam ovde, svake godine gledam kako se glečer povlači… gore je teže kretati se i, tužno mi je sada ići gore, jer ono što sam ranije video, sada ne vidim .”

Glečer u povlačenju

Ikonični glečer Kokanee iz BC-a mogao bi nestati za 50 godina i, nije jedini. Šta još gubimo?

Thiessen je naveo klimatske promene kao uzrok zbog nestanka leda, a to otežava planinarima i skijašima da se popnu na glečer.

Rekao je da će rast temperature takođe promeniti prekrasne slike povezane s pokrajinom koju on naziva domom.

“Prelazimo na sušniji pejzaž, a oni ledeni, svetlucavi planinski vrhovi koje smo nekada videli više neće biti tamo”, rekao je.

Run-off efekti

Glečer koji nestaje imaće i druge štetne efekte – manji protok hladne vode značiće toplije i suvlje rečne tokove.

Niži nivoi vode u rekama zabrinjavaju Jasona Hwanga iz Kamloopsa, koji je potpredsednik odeljenja za losos u Pacific Salmon Foundation. To lososu otežava migraciju i mrešćenje.

„Kamlups je poznat kao mesto koje je toplo i suvo, ali sada čitava Britanska Kolumbija doživljava toplije i sušnije uslove“, rekao je.

“Sada počinjemo da viđamo neke zaista zabrinjavajuće efekte na naše reke i potoke u pokrajini.”

Suša u BC-u mogli bi ugroziti kretanje lososa

Hannah Thibedeau iz CBC News Networka je razgovarala sa Jasonom Hwangom, potpredsednikom udruženja za losos ( Pacific Salmon Foundation) .

Hwang je rekao da je reka North Thompson u Kamlupsu trenutno oko pet stepeni toplija nego inače. Toplota može imati štetne i smrtne posledice na lososa.

“Ovo se dešava ne samo u ovoj reci, to se dešava u skoro svakoj reci i potoku u Britanskoj Kolumbiji”, rekao je.

Smanjenje broja lososa utiče na druge vrste koje ih konzumiraju, kao što su kitovi ubice, medvedi grizliji i ljudi.

“To već utiče na mogućnosti ribolova. Uvedena su ograničenja ribolova kako bi se pokušalo zaštititi losos”, rekao je Hwang.

„Grad Kamloops upravo ovde je već ograničio korištenje vode u javnim objektima, u našim parkovima i na našim poljima, i traži od građana u gradu da učine isto, da dobrovoljno smanje vodu kako bismo pokušali ostaviti koliko god možemo, u rekama i u ekosistemu.”

Problemi sa stokom

Iako je ostrvo Vancouver poznato po vlažnoj klimi, stočar Bred Čepel rekao je da region postao prilično suv tokom leta i da je svake godine sve više isušeniji.

Chappell, predsednik udruženja stočara ostrva Vancouver, rekao je da rančeri uberu samo 25 do 50% uobičajenih prinosa stočne hrane, a šumski požari su vec spalili mnoge letne pašnjake.

„Stoka nema dovoljno da jede, pa ste primorani da je hranite zimskom prehranom, koja vam već nedostaje“, rekao je.

Suočavanje sa sušom

Brad Chappell je stočar iz Comoxa, BC, i on kaže da je situacija postala toliko loša da je Chappell-ova porodica nedavno, morala razmišljati o ubijanju dela svog stada, ali se odlučila protiv toga.

„Upravo smo odlučili da ćemo pozajmiti novac i pokušati da prođemo kroz ovaj problem“, rekao je on.

Ali Chappell je rekao da su drugi doneli drugačiju odluku – prodavali su stoku o kojoj više ne mogu brinuti.

To se tiče Coralee Oakes, BC United MLA koji predstavlja Cariboo North u unutrašnjosti BC-a.

Oakes je rekao da se na lokalnoj aukciji goveda obično nađe 300 do 500 goveda u julu. Ove godine, međutim, bilo ih je 3.200.

„Razgovarala sam sa jednom porodicom, morali su da pošalju svoja stada na prodaju, jer su požari pogodili njihove pašnjake i nisu imali izbora“, rekla je ona.

“Već mnogi ljudi ne mogu priuštiti đubrenje. [Postoje] toliko povećani troškovi, da je zaista, stvarno teško za porodice koje se bave stočarstvom i farmerske porodice da se izvuku.”

Porast prodaje goveda

Zbog sušnih uslova u BC rančeri šalju svoju stoku na aukciju u većem broju nego inače. Koliko veće? BC MLA Coralee Oakes bila je na prodaji stoke u Vanderhoofu, i ona kaže da bi problemi trebali podstaknuti vladinu akciju, uključujući finansijsku pomoć, i razgovor o tome kako smanjiti troškove poljoprivrede i više ceniti poljoprivredne radnike.

“Ljudi donose zaista teške odluke, a za tu sledeću generaciju, kako će oni uspeti kada imate sve ove probleme sa kojima se zajednice suočavaju?”

Prilagođavanje klimatskim promenama

Severine Pinte koja pravi vino i gaji vinograd, pokušava da se snađe u toplijim i sušnijim uslovima, ali je to značilo i mnogo prilagođavanja u njenoj vinariji u Oliveru, BC.

Iako se vinograd nalazi u jedinoj kanadskoj pustinji, Pinte, izvršni partner vinarije Le Vieux Pin, rekla je da je ovo bila neobično vruća i suva sezona. Temperature su dostizale čak 36 stepeni.

Pinte je rekla da je bila u mogućnosti da se prilagodi za neke stvari, kao što je navodnjavanje noću kako bi se smanjilo isparavanje, prelazak sa navodnjavanja iznad, na navodnjavanje kap po kap, kako bi se sačuvala voda, prilagođavanje sezone rasta i rigoroznije testiranje tla.

„Pokušaj da saznamo sa čime imamo posla je ključ, za upravljanje vinogradom i potrošnjom vode“, rekla je ona.

“Postoji… puno različitih alata koje možemo koristiti .”

Ali između prošlogodišnje brutalne vrućine i nepredvidivih perioda ekstremne hladnoće, Pinte je rekla da klimatske promene imaju primetan uticaj na poslovanje.

“Primetila sam da imamo mnogo više ekstremnih situacija”, rekla je.

SERBIANNEWS/CANADA

Padavine tokom noći, ali se ne očekuje nevreme; Oluja u Beogradu obarala drveće, grad lomio prozore, automobili pod vodom

Od

miki

-

5. avgust 2023. | 17:02

0

Jaka olujna kiša zahvatila je popodne opštinu Gornji Milanovac, a pljusak sa gradom padao je u Leušićima, Pranjanima i Teočinu. Olujno nevreme posle 14 sati pogodilo je i Beograd. U mnogim delovima prestonice padao je grad, vetar je obarao drveće, nosio kontejnere, a bujice su potopile i ulice i automobile. RHMZ je objavio da se u toku noći u većini krajeva očekuje mestimično kiša, a pljuskovi s grmljavinom još samo na istoku i jugoistoku Srbije.

ača kiša zahvatila je opštinu Gornji Milanovac, a kiša praćena gradom padala je u Leušićima, Pranjanima i Teočinu.

U drugom delu dana, u svim predelima Srbije vreme će biti veoma nestabilno, pa se očekuju i kratkotrajne vremenske nepogode u vidu jakih pljuskova sa grmljavinom, gradom i olujnim udarima vetra.

Najintenzivniji grmljavinski procesi i veća količina padavina očekuju se u centralnoj i istočnoj Srbiji, na istoku Vojvodine, delovima Beograda, kao i u delovima zapadne Srbije, gde može pasti i od 40 do 70 milimetara kiše za 12 sati.

RHMZ je ranije izdao meteorološko upozorenje na značajnu promenu vremena u toku današnjeg dana, a u drugoj polovini dana i na vremenske nepogode kao što su obilne padavine, grad i olujne udare vetra.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da intenzivno prati kretanje vremenskih nepogoda koje su zadesile zemlje u regionu i da se preduzimaju sve neophodne mere.

Grad Novi Sad pozvao je građane da prate upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda i pripreme se za najavljene vremenske nepogode, poštuju bezbednosne propise i ukoliko se u toku vremenskih neprilika nađu na nebezbednim lokacijama, poštuju uputstva koje je propisao Sektor za vanredne situacije MUP-a.

Na jugu i istoku Srbije još danas će biti vrlo toplo – do 35 stepeni Celzijusa. U nedelju i početkom sledeće sedmice, u svim predelima će biti osetno hladnije. Dnevna temperatura biće ispod proseka za ovaj period godine.

Održan protest protiv nasilja, mali broj ljudi šetao po kiši

Od

miki

-

5. avgust 2023. | 16:59

0

U Beogradu je održan 14. protest “Srbija protiv nasilja”, na kojem je bio znatno manji broj ljudi nego prethodnih nedelja. Saobraćaj na mostu Gazela su u 18 sati blokirali ekološki aktivisti, a blokada je trajala do oko 22 sata. Protest je održan i u Kraljevu i Bačkoj Palanci. Ovonedeljni protest protiv nasilja bio je posvećen novom Zakonu o planiranju i izgradnji.

Građani i ove subote protestuju protiv nasilja, zahatevajući od vlasti da ispuni zahteve iznete posle dva masovna ubistva koja su se desila u Srbiji.

Okupljanje je počelo u 19 časova, na platou ispred Doma Narodne skupštine, a posle govora krenulo se u protestnu šetnju Ulicom kneza Miloša do mosta Gazela, koji je od 16 časova blokiran za saobraćaj.

Kolona se tu pridružila ekološkim aktivistima.

Očekuje se da će ostatak leta u Kanadi biti “toplije od normalnog”.

Od

Dara Milovanović

-

5. avgust 2023. | 11:40

0

Kanadu i dalje očekuje leto “toplije nego normalno”, prema Environment Canada i Climate Change Canada (ECCC).

Vremenska agencija kaže da njeni meteorolozi predviđaju da će se visoke temperature zadržati do kraja leta.

“Klimatske promene utiču na učestalost, trajanje i intenzitet ekstremnog vremena u Kanadi”, napisala je meteorološka agencija.

ECCC je dodao da bi to moglo dovesti do više šumskih požara, lošeg kvaliteta vazduha, toplotnih talasa i suše širom zemlje.

Takođe je objavio grafikon sa detaljima o prognoziranoj verovatnoći temperature iznad, ispod i blizu normalne, širom Kanade od jula do septembra.

Derek Lee, meteorolog pri Environment and Climate Change Canada, rekao je za Daily Hive u intervjuu da na osnovu tabele agencije “pokazuje područje dobrog poverenja” za temperature koje su veće od normalnih počevši od Manitobe do istocne obale.

Napomenuo je da, budući da je to dijagram verovatnoće, “to vam zapravo ne govori koliko je iznad normalnog ili prosečnog ili koliko je vruće”.

„Dakle, moglo bi biti manje od jednog stepena, a mi bismo i dalje imali narandžastu ili crvenu boju na grafikonu“, objasnio je on.

Sigurno je ovo bilo jedno teško leto u celoj Kanadi.

Stotine šumskih požara u zemlji doveli su do velikog dima koji se širio preko granice.

Razorni šumski požari u Alberti , BC-u, i severozapadnim teritorijama rezultirali su i smrću vatrogasaca.

Izave o kvalitetu vazduha izdate su u raznim delovima zemlje.

Što se tiče predstojeće zimske prognoze, očekuje se da će se hladno vreme vratiti u veći deo Kanade.

SERBIANNEWS/CANADA

Najbolje besplatne aplikacije za praćenje vremenske prognoze

Od

miki

-

4. avgust 2023. | 16:20

0

Danas uglavnom na svakom pametnom telefonu imamo predinstalirane vremenske prognoze koje su uglavnom vrlo pouzdane i tačne, a proizvođači informacije dobijaju od vremenskih servisa kao što su The Weather Channel, Accuweather i ostalih, a potom sami dizajniraju aplikaciju.
No ako vam se ne sviđa ona koja vas je dočekala na vašem telefonu, tportal je izdvojio aplikacije koje vredi instalirati kako biste pratili promene vremena u realnom vremenu, iz sata u sat, kao i dnevnu i nedeljnu prognozu. Većina njih je besplatna i dostupna za Android i iOS.

The Weather Channel
The Weather Channel je televizijski kanal koji ima i istoimenu aplikaciju, jednu od najpoznatijih i najpouzdanijih za vremensku prognozu koja vas na telefonu notifikacijom redovno obaveštava o promenama vremena.

Pokriva osnovne elemente i informacije: od temperature vazduha, upozorenja na ekstremne vremenske uslvoe i prognoze po satu, dnevne i nedeljne prognoze, uz vanredne vesti o vremenu, te upozorenja na grmljavinu i pljuskove.
Pruža i vremenske mape koje prikazuju količinu padavina, kao i brzinu i smer kretanja vetra, a osim toga vremensku prognozu možete pratiti putem velikog broja video snimaka o trenutnom vremenu i očekivanim naglim promenama. Aplikacija je besplatna i dostupna za Android i iOS uređaje.

AccuWeather
Ova nagrađivana aplikacija AccuWeather glavni je pružatelj usluga za brojne kompanije i televizijske kuće, pa i za mnoge druge aplikacije za vremensku prognozu na Androidu. Korisnicima omogućava praćenje trenutne vremenske prognoze, prognozu za nekoliko dana, sat po sat, kao i dugoročne prognoze.

Onde se nalaze i informacije o temperaturi, vlažnosti, brzini vetra, kao i o drugim meteorološkim uslovima. Prikazuje i slike s radara, upozorenja na vremenske nepogode. Ima i opciju AccuCast putem koje korisnici mogu deliti detalje o lokalnom vremenu kako bi ostali imali što bolji pregled situacije.

Vreme&Radar
U Srbiji je ova aplikacija poznata i kao Vreme&Radar jer nosi lokalizovani naziv za svako govorno područje gde se koristi. Pomoću radarskog prikaza možete na karti pratiti kretanje vremenskih prilika, kao i njihov intenzitet.

Aplikacija prati prognozu po satu za današnji i sutrašnji dan, pa i do 14 dana unapred, te predviđa kolike su šanse za padavine kroz ceo dan i noć (jutro, poslepodne, večer i noć), uz informacije koliko će dugo kiša padati i o količini padavina.
Ima prikaze radara temperatura, udara gromova, pljuskova i vetra, uz vesti o prognozi vremena, kao i informacije vezane uz UV indeks, zagađenje vazduha, upozorenje na nevreme i polen. Takođe je besplatna, no kao i većina navedenih aplikacija, prikazuje reklame, a ako ih ne želite na svom ekranu, to možete rešiti mesečnom pretplatom.

Weather Underground
Među besplatnim aplikacijama, dostupna za Android i iOS jeste i Weather Underground, na kojoj takođe promene vremena možete pratiti iz sata u sat, uz informacije o dnevnoj i nedeljnoj vremenskoj prognozi.

Osim toga možete pratiti kad sunce izlazi i zalazi, približavaju li se ekstremne vremenske prilike, posebno postoje izveštaji za skijaše, te uvid u niz veb kamera postavljenih na raznim lokacijama.

Vučić: „Oluja“ je najveće etničko čišćenje u Evropi od 1945, o tome svi ćute

Od

miki

-

4. avgust 2023. | 16:16

0

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Prijedoru, gde se obeležava 28. godišnjica progona najmanje 200.000 Srba iz tadašnje Republike Srpske Krajine u hrvatskoj akciji “Oluja”, da je taj zločin najveće etničko čišćenje u Evropi od 1945. godine.

„Danas smo bili na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni napravljenoj još od 1945. na tlu savremene Evrope, o čemu svi namerno ćute u celoj Evropi. Niko o tome neće da govori. Koristiće sve moguće izraze – egzodus, pogrom, progon, sve, ali vam nikada neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine na ovamo“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, u Beogradu, Zagrebu i drugim gradovima postoje „intelektualni krugovi“ koji će takođe iskoristiti sve moguće izraze, ali neće reći da je to bio zločin etničkog čišćenja.

Govoreći o brojkama, ali naglašavajući da su u pitanju ljudi a ne brojevi, Vučić je kazao da je pre 30 godina u Hrvatskoj živelo 700.000 Srba, a da ih je danas 112.000.

„Šta se desilo sa tolikim ljudima? Zbog čega nestadoše? Što im je mnogo dobro i lepo bilo? Ili zato što ste učinili težak zločin protiv jednog naroda“, kazao je on.

Govoreći o Petrovačkoj cesti, Vučić je upitao kako je moguće da neko greškom „gađa“ decu i starce u izbegličkoj koloni.

„I onda danas kada vidite mesto, jasno vam je da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Znam kako izgleda MiG-21, znam da je nemoguće da napravite grešku. Sve ste videli, sve vam je bilo jasno. Hteli ste da ubijete i decu i njihove deke i bake. Jasno vam je bilo da tu nije bilo ni oružja, ni oruđa, niti bilo čega“, rekao je Vučić.

On je podsetio da je Beograd podigao optužnicu protiv pilota koji su bombardovali izbegličku kolonu, a da niko sa Zapada nije pozdravio taj potez tužilaštva.

„I zato od njih ne očekujte suzu i naše suze nikada roditelja neće imati sem nas samih. Zato je važno da mi budemo okupljeni, da mi Srbi budemo jedinstveni, da mi znamo šta nam je činiti, da se mi držimo zajedno i da mi kažemo šta je to što se dogodilo i da od toga nikada ne odustajemo“, rekao je predsednik Srbije.

Dodik: Nisam došao da ikog omalovažavam
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je u Prijedoru, na obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u „Oluji“, da je ta akcija bila udruženi zločinački poduhvat SAD i hrvatske vojske, koja je to „jedva dočekala“ da etnički očisti taj prostor.

On je rekao da su Hrvati angažovali više od 200.000 vojnika, na oko 200.000 stanovnika.

Dodik je istakao da je Amerika uvek nastupala negativno prema Republici Srpskoj, srpskom narodu i Srbiji i da uporno prema tom narodu održava negativan odnos.

On je rekao da nije došao u Prijedor da ikoga omalovažava, a da ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije došao zbog toga.

Kako je istakao, niko ništa nije rekao kada su u tom gradu Bošnjaci obeležavali svoje stradanje, jer tako i tako treba da bude, da svi obeležavaju svoje stradanje.

„Ovo je izabrano jer je Prijedor bio mesto susreta kolona i mesto stradalih“, kazao je Dodik.

On je rekao da ako treba da se sravne računi, onda će se reći da je Hrvatska napravila jednu državu, a Srbi dve – Srbiju i Republiku Srpsku.

Dodik je u govoru neprimerenim i uvredljivim rečima kvalifikovao sve koji su dovodili u pitanje odluka da se današnji skup organizuje u Prijedoru.

Pre njega, svoja iskustva iz izbegličke kolone od pre 28 godina podelila je Jovana Đaković.

Pod lupom carinika: Žena ispod haube, zlato u čipsu, penzioner sa 13 dijamanata i još mnogo toga

Od

miki

-

4. avgust 2023. | 16:12

0

Tone droge, tekstila, kilogrami zlata i hiljade tompusa, dug je spisak robe zaplenjene na granicama u ovoj godini. Zabeležena je i rekordna zaplena deviza, ali su carinici, ipak, bili zgranuti kada su ispod haube automobila ugledali ženu. Šverceri se dovijaju na različite načine, ali iskusne carinike malo šta može da iznenadi, kažu za Internet portal RTS-a u Upravi carina.

Под лупом цариника: Жена испод хаубе, злато у чипсу, пензионер са 13 дијаманата и још много тога

Pod lupom carinika: Žena ispod haube, zlato u čipsu, penzioner sa 13 dijamanata i još mnogo toga

Carinici su za šest meseci ove godine zaplenili 15 miliona evra u hartijama od vrednosti, preko dva miliona evra u gotovini u različitim valutama, skoro 13 kilograma zlata, oko 700.000 komada cigareta, više od 2.000 tompusa i preko 850 kilograma rezanog duvana i aroma za nargile.

Pod lupom carinika: Žena ispod haube, zlato u čipsu, penzioner sa 13 dijamanata i još mnogo toga

Jedan od neverovatnih pokušaja krijumčarenja ove godine, zabeležen je kada je migrantkinja pokušala da pređe granicu skrivajući se ispod haube, ali i kada je radioaktivna glava gromobrana otkrivena u delu za rezervni točak automobila.

Migrantkinja ispod haube

Robu carinici najčešće pronalaze skrivenu u fabričkim šupljinama, ali i u specijalno izrađenim bunkerima vozila, ličnom prtljagu, garderobi, pa čak i na telu putnika.

“Carinici predstavljaju prvu branu za sve što na nelegalan način može da dospe na tržište, ili na bilo koji način ugrozi život i zdravlje ljudi”, ističu za Internet portal RTS-a u Upravi carina.

Glava gromobrana

Gužve su na prelazima sa sezonom letnjih odmora, a lista krijumčarene robe i načinima na koji šverceri pokušavaju da prenesu preko granice skoro da nema kraja. Izdvajamo neke od najvećih, najneobičnijih i najupečatljivijih carinskih zaplena u 2023. godini.

Svežnji u veknama hleba, rekord i tajni bunker

Skrivenih deviza ove godine bilo je u pakovanjima deterdženta, keksa, izdubljenim veknama hleba, čarapama i vešu, među smećem, čak i u dnu termosa sa vrelom kafom, kažu za RTS u Upravi carina.

Tako su dvojica na prelazu Kelebija sredinom juna tvrdili da nemaju šta da prijave, ali su carinici među ličnim prtljagom u automobilu otkrili čak 15 miliona evra u hartijama od vrednosti i 117.000 evra u gotovini. Ovo je ujedno bila istorijska zaplena deviza na granici.

Zaplenjeni novac na Kelebiji

Carinici su, takođe, početkom godine na Gradini otkrili i specijalno napravljeni tajni bunker u prtljažniku automobila u kom je bilo 343.000 evra, dok su na Batrovcima putnici u fabričkim šupljinama automobila pokušali da sakriju 240.000 evra.

Uporni švercer tompusa i veliki “ulov” ulja za nargilu

Drogu su carinici u prošlosti nalazili na neverovatnim mestima – u kesicama čaja, pelenama, zelenoj salati i teglicama “nutele”.

Više od pola tone marihuane, na primer, nađeno je sredinom marta na prelazu Gostun u cisterni prilikom pregleda mobilnim skenerom. Beg vozača i reakcija službenog psa potvrdili su da se u cisterni, za koju je prijavljeno da je prazna, nalazi nešto sumnjivo.

Pola tone marihuane u cisterni

Na Gradini je, takođe, u tovaru sojinog mleka u aprilu zaplenjeno 252 kilograma marihuane, dok je na istom prelazu u tovaru boja dva meseca ranije otkriveno 220 kilograma marihuane. Bilo je i primera velikih zaplena ulja za nargilu, tompusa i duvana.

Vozač kombija na granici Horgoš je sredinom juna prijavio da prevozi polovnu kuhinju, ali su carinici ispod ćebeta u prtljažniku “ulovili” kutije u kojima je bilo čak 240 kilograma ulja za nargile.

Два пута покушао да неопажено ''прође'' са коферима пуним томпуса

Dva puta pokušao da neopaženo ”prođe” sa koferima punim tompusa

Jedan putnik u koferima na Aerodromu “Nikola Tesla” pokušao je početkom juna da prošvercuje hiljadu tompusa i 50 paklica kubanskih cigareta u vrednosti oko 39.000 dolara. Ovaj slučaj ne bi bio bizaran da isti čovek i sutradan nije pokušao neopaženo da prođe sa torbom punom tompusa.

Zlato u čipsu, “luj viton” i dijamanti

Carinici su zlato svojevremeno otkrivali u punim automobilskim rezervoarima, instrument tablama, pakovanjima čaja, teglama zimnice, čak i pod pazuhom jedne putnice, kažu u Upravi carina.

Dukati na prelazu Vrška Čuka

Jedan šezdesetpetogodišnji penzioner stavio je tako 13 dijamanata, šest dukata i jednu zlatnu pločicu u torbu i automobilom sredinom marta uputio se iz Nemačke ka Bugarskoj. Carinici su, međutim, na prelazu Vrška čuka otkrili skrivene dragocenosti.

Gotovo kilogram zlata, vrednog skoro 45.000 evra, takođe je otkriven u martu na Gradini. Možda bi to bio još jedan uobičajeni slučaj pokušaja krijumčarenja da zlato nije nađeno u čipsu, jakni i rancu putnika.

Zlato iz čipsa

Dva meseca kasnije, carinici su imali još jedan veliki slučaj zaplene, kada su na prelazu Batrovci u autobusu pronašli 13 skupocenih satova, svetski poznatih robnih marki Franck Muller i Hublot, vrednih gotovo 170.000 evra.

Kada je reč o još “skupljoj” zapleni, carinici su početkom jula putniku oduzeli neprijavljeni džip Mercedes Benz G400D i jaknu marke “luj viton”, čija je ukupna vrednost procenjena na gotovo 174.000 evra.

Непријављен дијамантски прстен у пртљагу

Neprijavljen dijamantski prsten u prtljagu

Nov dijamantski prsten, vredan 8.500 evra, u originalnom pakovanju francuske robne marke Messika, nađen je u ručnom prtljagu jednog putnika, koji je doputovao letom iz Njujorka. Možda bi prsten od belog zlata sa tri dijamanta bio na ruci njegove žene, samo da ga je muškarac, u skladu sa pravilima, prijavio.

Rasni psi, skupocena vina i tekstil

Carinici su u februaru pronašli 19 rasnih lovačkih pasa na prelazu Preševo u jednom teretnom vozilu. Vozač sa 15 pasa rase “seter” i četiri psa rase “poenter”, osim što nije prijavio šta se nalazi u teretnom delu kombija, nije imao ništa od neophodne dokumentacije za te životinje.

Rasni lovački psi u vozilu

Rekordno krijumčarenje gotovo sedam tona tekstilne robe, vredne oko 73.000 evra sprečeno je u maju na Gradini, kada je pronađeno 27.000 muških, ženskih i dečjih odevnih predmeta.

Rekordna zaplena tekstila na Gradini

Početkom letnje sezone, vozač kombija pokušao je da prokrijumčari 100 boca francuskih i italijanskih vina. Reč je o vinima poznatih marki (Chateau La Fleur, Corton Grand Cru, Biserno, Vega Sicilia), čije se tržišne cene kreću od 100 do 3.000 evra po boci.

Osim redovnih kontrola na unutrašnjim i graničnim ispostavama, carinici sprovode i takozvane dubinske kontrole na čitavoj teritoriji zemlje. Njihovi rezultati svedoče o tome da i te kako dobro poznaju psihologiju krijumčara, zaključuju za Internet portal RTS-a u Upravi carina.

Mlade košarkašice Srbije u polufinalu Evropskog prvenstva

Od

miki

-

4. avgust 2023. | 16:10

0

Ženska košarkaška selekcija Srbije do 20 godina plasirala se u polufinale Evropskog prvenstva u Litvaniji pobedom nad Turskom 70:46.

Naše košarkašice su od samog starta pokazale da su favoriti posle 23:13 na kraju prve deonice. Turska je očekivano deklasirana i Srbija ide bez mnogo muke u polufinale.

Nevena Rosić se najviše istakla na obe strane sa 23 poena, toliko je bila dominatna u našoj ekipi da je druga na listi strelaca Katarina Knežević sa 10 poena.

Kod Turkinja su dvocifrene bile Sertoglu sa 13, Gul sa 12 i Istanbuloglu sa 10 poena.

Rivalke u polfunalu selekciji Srbije biće bolje iz duela Letonije i Portugalije, inače rivala iz grupe kog je Srbija ubedljivo savlada 77:59.

U drugom polufinalu igraju Francuska i Španija.

Šta je akrilamid pronađen u čipsu – zašto je opasan i gde ga sve ima

Od

miki

-

4. avgust 2023. | 16:06

0

Akrilamid, pronađen u čipsu proizvedenom u Srbiji, je kancerogena supstanca koja nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob na visokim temperaturama. Pored hrane, ima ga i u industrijskim proizvodima, pa čak i u duvanskom dimu. U EU upozoravaju na visok zdrvstveni uticaj akrilamida, pa se preporučuje oprezan i ograničen unos proizvoda s tim jedinjenjem u organizam.

Da se u čipsu sa ukusom paprike proizvedenom u Srbiji nalazi povišeni nivo akrilamida stiglo je upozorenje iz RASFF, sistema Evropske unije za brzo obaveštavanje o bezbednosti hrane.

U naučnom definisanju, akrilamid je organsko jedinjenje, koje sadrži tri atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 71,078 Da.

Nastaje od šećera i aminokiselina, najviše od asparagina, kojih prirodno ima u mnogim namirnicama.

Reč je kancerogenom supstanci koja nastaje u hemijskim reakcijama na visokim temperaturama. Nastaje tokom termičke obrade hrane koja sadrži skrob na visokim temperaturama, bilo da se radi o kuvanju ili pečenju.

Nivo tog jedinjenja je visok kada se hrana sprema na dugo sprema na temperaturama iznad 150 stepeni Celzijusa.

Međutim, iako se stvara u domaćinstvu tokom prženja ili pečenja hrane, prisutan je i u proizvodnji plastike, papira i lepkova, zbog čega se događau i česta trovanja radnika.

Ima ga u mnogim industrijskim proizvodima, pa i u duvanskom dimu.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je još 2015. godine, upozorila je da akrilamid u hrani javni zdravstveni problem i da potencijalno povećava rizik od razvoja karcinoma svih starosnih doba.

U EU je godine 2018. stupila na snagu uredba koja je ograničila akrilamid u hrani u EU.

Stručnjaci upozoravaju da je akrilamida ima u većim količinama u kafi, čipsu i krompirićima, keksu i krekerima, ali ga ima i u žitaricama i pekarskim proizvodima.

Kako se navodi, prisutan je i u suvom voću, crnim maslinama, pečenom povrću, a sadrže ga i određeni prženi orašasti plodovi, pa čak i hrana za bebe.

Preporuka je da bi trebalo smanjiti njegov unos u organizam. U početku izaziva probleme sa nervnim sistemom, ali su mnoge studije ukazale i na vezu akrilamida sa bolestima tumora.

NewsWeekPRO

Cigarete postaju državni neprijatelj broj 1 u Kanadi. Ova zemlja postaje prva u svetu koja će upozoravajuće i uznemiravajuće nalepnice sa zdravstvenim upozorenjima stavljati na svaku pojedinačnu cigaretu umesto kao do sada na svaku kutiju.

Na svakoj cigareti će stajati upozorenje „Cigarete izazivaju rak“ i „Otrov u svakom dimu“, piše BBC i dodaje da je cilj ove kampanje da se upotreba duvana u Kanadi smanji na manje od pet odsto do 2035. godine.

Nova upozorenja pojaviće se na cigaretama početkom sledeće godine, a do jula 2024. godine proizođači će morati da nalepe upozorenja na sve „king size“ cigarete.

Do aprila 2025. godine će sve ostale cigarete morati da sadrže nova upozorenja, prenosi Tanjug.

Upozorenja će „učiniti praktično nemogućim izbegavanje zdravstvenih upozorenja“ na duvanskim proizvodima, navodi britanski javni servis.

U Kanadi su upozorenja na pakovanjima cigareta uvedena 1989. godine, a u ovoj zemlji oko 48.000 osoba umire svake godine zbog upotrebe duvana, navodi BBC.

Ekstremi temperature i šumski požari razaraju industriju i ekosisteme u celoj pokrajini.

Stočari poput Brada Chappell-a moraju odlučiti kako održati svoja stada ove godine, jer je suša isušila vegetaciju .

Kada se Fred Thiessen preselio u BC pre 50 godina, lepota glečera Kokanee ga je opčinila.

Ali u poslednje vreme, ova pokrajinska znamenitost ne izgleda toliko inspirativno za planinara i člana prijatelja parkova West Kootenay.

“Tada je bio to drugačiji glečer nego što je sada, jer je bilo mnogo više leda i mnogo više snega”, rekao je Thiessen u emotivnom intervjuu s Hannah Thibedeau iz CBC News Networka.

„Za 50 godina otkako sam ovde, svake godine gledam kako se glečer povlači… gore je teže kretati se i, tužno mi je sada ići gore, jer ono što sam ranije video, sada ne vidim .”

Glečer u povlačenju

Ikonični glečer Kokanee iz BC-a mogao bi nestati za 50 godina i, nije jedini. Šta još gubimo?

Thiessen je naveo klimatske promene kao uzrok zbog nestanka leda, a to otežava planinarima i skijašima da se popnu na glečer.

Rekao je da će rast temperature takođe promeniti prekrasne slike povezane s pokrajinom koju on naziva domom.

“Prelazimo na sušniji pejzaž, a oni ledeni, svetlucavi planinski vrhovi koje smo nekada videli više neće biti tamo”, rekao je.

Run-off efekti

Glečer koji nestaje imaće i druge štetne efekte – manji protok hladne vode značiće toplije i suvlje rečne tokove.

Niži nivoi vode u rekama zabrinjavaju Jasona Hwanga iz Kamloopsa, koji je potpredsednik odeljenja za losos u Pacific Salmon Foundation. To lososu otežava migraciju i mrešćenje.

„Kamlups je poznat kao mesto koje je toplo i suvo, ali sada čitava Britanska Kolumbija doživljava toplije i sušnije uslove“, rekao je.

“Sada počinjemo da viđamo neke zaista zabrinjavajuće efekte na naše reke i potoke u pokrajini.”

Suša u BC-u mogli bi ugroziti kretanje lososa

Hannah Thibedeau iz CBC News Networka je razgovarala sa Jasonom Hwangom, potpredsednikom udruženja za losos ( Pacific Salmon Foundation) .

Hwang je rekao da je reka North Thompson u Kamlupsu trenutno oko pet stepeni toplija nego inače. Toplota može imati štetne i smrtne posledice na lososa.

“Ovo se dešava ne samo u ovoj reci, to se dešava u skoro svakoj reci i potoku u Britanskoj Kolumbiji”, rekao je.

Smanjenje broja lososa utiče na druge vrste koje ih konzumiraju, kao što su kitovi ubice, medvedi grizliji i ljudi.

“To već utiče na mogućnosti ribolova. Uvedena su ograničenja ribolova kako bi se pokušalo zaštititi losos”, rekao je Hwang.

„Grad Kamloops upravo ovde je već ograničio korištenje vode u javnim objektima, u našim parkovima i na našim poljima, i traži od građana u gradu da učine isto, da dobrovoljno smanje vodu kako bismo pokušali ostaviti koliko god možemo, u rekama i u ekosistemu.”

Problemi sa stokom

Iako je ostrvo Vancouver poznato po vlažnoj klimi, stočar Bred Čepel rekao je da region postao prilično suv tokom leta i da je svake godine sve više isušeniji.

Chappell, predsednik udruženja stočara ostrva Vancouver, rekao je da rančeri uberu samo 25 do 50% uobičajenih prinosa stočne hrane, a šumski požari su vec spalili mnoge letne pašnjake.

„Stoka nema dovoljno da jede, pa ste primorani da je hranite zimskom prehranom, koja vam već nedostaje“, rekao je.

Suočavanje sa sušom

Brad Chappell je stočar iz Comoxa, BC, i on kaže da je situacija postala toliko loša da je Chappell-ova porodica nedavno, morala razmišljati o ubijanju dela svog stada, ali se odlučila protiv toga.

„Upravo smo odlučili da ćemo pozajmiti novac i pokušati da prođemo kroz ovaj problem“, rekao je on.

Ali Chappell je rekao da su drugi doneli drugačiju odluku – prodavali su stoku o kojoj više ne mogu brinuti.

To se tiče Coralee Oakes, BC United MLA koji predstavlja Cariboo North u unutrašnjosti BC-a.

Oakes je rekao da se na lokalnoj aukciji goveda obično nađe 300 do 500 goveda u julu. Ove godine, međutim, bilo ih je 3.200.

„Razgovarala sam sa jednom porodicom, morali su da pošalju svoja stada na prodaju, jer su požari pogodili njihove pašnjake i nisu imali izbora“, rekla je ona.

“Već mnogi ljudi ne mogu priuštiti đubrenje. [Postoje] toliko povećani troškovi, da je zaista, stvarno teško za porodice koje se bave stočarstvom i farmerske porodice da se izvuku.”

Porast prodaje goveda

“Ljudi donose zaista teške odluke, a za tu sledeću generaciju, kako će oni uspeti kada imate sve ove probleme sa kojima se zajednice suočavaju?”

Prilagođavanje klimatskim promenama

Severine Pinte koja pravi vino i gaji vinograd, pokušava da se snađe u toplijim i sušnijim uslovima, ali je to značilo i mnogo prilagođavanja u njenoj vinariji u Oliveru, BC.

Iako se vinograd nalazi u jedinoj kanadskoj pustinji, Pinte, izvršni partner vinarije Le Vieux Pin, rekla je da je ovo bila neobično vruća i suva sezona. Temperature su dostizale čak 36 stepeni.

Pinte je rekla da je bila u mogućnosti da se prilagodi za neke stvari, kao što je navodnjavanje noću kako bi se smanjilo isparavanje, prelazak sa navodnjavanja iznad, na navodnjavanje kap po kap, kako bi se sačuvala voda, prilagođavanje sezone rasta i rigoroznije testiranje tla.

„Pokušaj da saznamo sa čime imamo posla je ključ, za upravljanje vinogradom i potrošnjom vode“, rekla je ona.

“Postoji… puno različitih alata koje možemo koristiti .”

Ali između prošlogodišnje brutalne vrućine i nepredvidivih perioda ekstremne hladnoće, Pinte je rekla da klimatske promene imaju primetan uticaj na poslovanje.

“Primetila sam da imamo mnogo više ekstremnih situacija”, rekla je.

Kanadu i dalje očekuje leto “toplije nego normalno”, prema Environment Canada i Climate Change Canada (ECCC).

Vremenska agencija kaže da njeni meteorolozi predviđaju da će se visoke temperature zadržati do kraja leta.

“Klimatske promene utiču na učestalost, trajanje i intenzitet ekstremnog vremena u Kanadi”, napisala je meteorološka agencija.

ECCC je dodao da bi to moglo dovesti do više šumskih požara, lošeg kvaliteta vazduha, toplotnih talasa i suše širom zemlje.

Takođe je objavio grafikon sa detaljima o prognoziranoj verovatnoći temperature iznad, ispod i blizu normalne, širom Kanade od jula do septembra.

Derek Lee, meteorolog pri Environment and Climate Change Canada, rekao je za Daily Hive u intervjuu da na osnovu tabele agencije “pokazuje područje dobrog poverenja” za temperature koje su veće od normalnih počevši od Manitobe do istocne obale.

Napomenuo je da, budući da je to dijagram verovatnoće, “to vam zapravo ne govori koliko je iznad normalnog ili prosečnog ili koliko je vruće”.

„Dakle, moglo bi biti manje od jednog stepena, a mi bismo i dalje imali narandžastu ili crvenu boju na grafikonu“, objasnio je on.

Sigurno je ovo bilo jedno teško leto u celoj Kanadi.

Stotine šumskih požara u zemlji doveli su do velikog dima koji se širio preko granice.

Razorni šumski požari u Alberti , BC-u, i severozapadnim teritorijama rezultirali su i smrću vatrogasaca.

Izave o kvalitetu vazduha izdate su u raznim delovima zemlje.

Što se tiče predstojeće zimske prognoze, očekuje se da će se hladno vreme vratiti u veći deo Kanade.

Svežnji u veknama hleba, rekord i tajni bunker

Uporni švercer tompusa i veliki “ulov” ulja za nargilu

Zlato u čipsu, “luj viton” i dijamanti

Rasni psi, skupocena vina i tekstil