“Alberta zove”, stoji je u reklamama zalepljenim po tranzitnom sistemu Toronta.

„Pronađite stvari koje nikada ne biste očekivali“, stoji u reklami, nesto kao na primer, „pristupačna nekretnina.“

Ovi oglasi kao inicijativa za zapošljavanje koju je pokrenula vlada Alberte prošle jeseni, govore o obilju mogućnosti zapošljavanja uz, poređenje cena nekretnina između Toronta i Calgary-ja.

Na primeru porodice Suzi Hansen i Tylera Browna, Albertina reklamna kampanja izgleda da deluje.

Nakon što godinama nije mogla da se probije na stambeno tržište dok je iznajmljivala kuću u gradu u Oakvilu, Ont., Hansen kaže da je svom suprugu iznela ideju da se presele u Albertu. Ona kaže da je Tyler u početku bio neodlučan, ali ga je radijska reklama “Alberta zove” koju je slušao na putu do posla, naterala da dvaput razmisli o toj ideji.

“Njihova reklamna kampanja je zaista, stvarno delovala za njega”, prisetila se Hansen u intervjuu za Global News dok se pakovala iz njihovog doma u Oakvilleu.

Porodica, sa troje dece od 15, 12 i dve godine, spremala se za pohod U-Haul-om ka malom selu u Alberti, nekoliko sati vožnje zapadno od Edmontona, gde su odmah mogli kupiti kuću.

Ova odluka je već poznata za ovu porodicu, koji su prvobitno došli u Kanadu iz Los Angelesa zbog nepristupačnih cena stanova u Kaliforniji. Prvo su pokušali da se probiju na tržište nekretnina u Vankuveru, a zatim su se i preselili u Ontario 2013. pre nego što su konačno postigli svoj cilj – samo deceniju kasnije i nekoliko provincija zapadno.

„Ovde u Ontariju sam u situaciji u kojoj sam se osećala kao da kad sam bila u Los Anđelesu pre mnogo, mnogo godina, sa tržištem nekretnina koje je veoma skupo“, kaže ona.

Kako su se prošle godine cene kuća smanjile u mnogim delovima Kanade, kupci su se susreli s rastućim kamatnim stopama i još uvek visokom inflacijom, što je poslužilo za izbacivanje iz trke mnogih potencijalnih lovaca na kuće, sa najskupljih tržišta nekretnina u Ontariju.

To je, zajedno sa ublažavanjem pandemijskih ograničenja i postojanošću nekih sporazuma o radu na daljinu, dovelo mnoge stanovnike Ontarija u raspoloženje da razmisle o promeni krajolika.

Hansen i Brown nisu jedini Kanađani koji su odlučili pronaći pristupačnije i zelenije pašnjake u drugoj provinciji, u godinama otkako je počela pandemija COVID-19.

Međuprovincijska migracija se pojavila kao snažna sila koja preoblikava zajednice širom Kanade.

Podaci kanadskog statističkog zavoda pokazuju da je obim migracije među pokrajinama opao u 2020., prvoj godini pandemije COVID-19, pre nego što se ubrzao 2021. i eksplodirao u drugom tromesečju prošle godine.

Tokom tog perioda, Alberta je zabeležila ogroman rast migranata iz Britanske Kolumbije i Ontarija, navodi agencija. Atlantske provincije Nova Scotia i New Brunswick takođe su imale stalan priliv međuprovincijskih migranata, posebno iz Ontarija.

Potražnja za nekretninama van provincije, deo je akcije koja podstiču prodajne aktivnosti u Calgary-ju, jednom od kanadskih tržišta nekretnina koje je pokazalo najveću otpornost do sada usred tekuće korekcije, vezane za veće kamatne stope, kaže Corinne Lyall, agent nekretninama koja pruža usluge u više zajednica u pokrajini.

Ona kaže za Global News da trenutno otprilike 30% njene klijentele čine porodice van Alberte, posebno iz BC-a i Ontarija.

Porodice koje iznajmljuju suterene u Vancouveru otkrivaju da su u mogućnosti da priušte kuće u Alberti po ceni od 650.000 dolara, uz iste ili bolje plate nego što imaju u BC-u, objašnjava Lyall.

„Čuli su da su prilike za posao zaista dobre, kao i pristupačnost“, kaže ona.

Marc Desormeaux, glavni ekonomista za kanadsku ekonomiju u Desjardinsu, pomno prati tokove stanovništva između provincija.

On i njegovi koautori su u majskom izveštaju primetili da je Ontario, na primer, postavio rekorde u 2021. i 2022. po neto međuprovincijskim odlivima sa mladima od 15 do 24 godine.

Desormeaux kaže za Global News da je odliv ljudi iz Ontarija “bez presedana”.

Za Desormeauxa, priča o međuprovincijskoj migraciji svodi se na to da mladi odlučuju gde žele – i gde to mogu sebi priuštiti – kako bi pustiti korene.

Osim Ontarija, Manitoba, Saskačevan i Kvebek su provincije, koje su izgubile najviše stanovnika u protekloj godini, prema Desjardinovoj analizi podataka StatCan-a. Ali Desormeaux kaže da su se odlivi iz Quebeca smanjili u poslednjim kvartalima zbog relativne pristupačnosti stambenog prostora. On očekuje da će slični trendovi uslediti u Manitobi i Saskatchewanu, gde se trenutno većina migranata kreće prema Alberti.

Pre nego što je krenula na zapad, Hansen kaže da je njen suprug bezuspešno tražio posao u različitim gradovima Ontarija, gde bi im plata na kraju omogućila da se probiju na stambeno tržište.

„Ali u Alberti mu je nuđeno 10, 12, 15 dolara na sat više uz svaku ponudu za posao, sa odličnim paketima za preseljenje i zaista velikim beneficijama i bonusima“, seća se ona. “Tako da je bilo zaista teško ne iskoristiti tu priliku s obzirom da su troškovi stanovanja tako dramatično niži.”

„Kada uđete u srž, radi se o pristupačnosti“, kaže Desormeaux.

„Priuštivost stanovanja je mnogo bolja u nekim od ovih drugih jurisdikcija – u atlantskoj Kanadi ili u Alberti – nego u Ontariju. A to tera mnoge mlade ljude da se udalje od mjesta gde su, da otvore radnju, započnu karijeru i imaju porodicu.”

Hansen kaže da nije bilo posebno “gorko-slatko” ostaviti Ontario iza sebe. Iako će porodica biti dalje od velikih gradova u provinciji, u poređenju sa životom u širem području Toronta, ona kaže da su se njihovi prioriteti promenili u odnosu na pandemiju kada noćni život više nije bio opcija. Na primer, Brownovo vreme kada je svirao u bendu na lokacijama u Torontu zamenjeno je željom da provede više vremena na otvorenom sa porodicom.„Toliko smo se navikli na drugačiji način života tokom pandemije“, kaže Hansen.

Hansen je pomalo “razočarana”, priznaje, što Ontario nije bio u mogućnosti da ponudi iste ekonomske mogućnosti koje su našli u Alberti. Iako je trenutno majka koja ostaje kod kuće, Hansen kaže da su plate koje je zarađivala radeći kao agent osiguranja u Ontariju pre samo nekoliko godina bile jednake onome što je zarađivala u LA-u pre nekih 15 godina.Desormeaux kaže da druge promene vezane za pandemiju takođe rezultiraju dobitnom kombinacijom za Albertu i atlantsku Kanadu.

Mogućnosti rada na daljinu pomogle su privlačenju mladih koji su sada u mogućnosti da rade u pristupačnijim, udaljenim zajednicama u Prerijama i, na istočnoj obali umesto da moraju biti grupisani u velikom gradu i, putuju do kancelarije, kaže on.  Sposobnost privlačenja mladih je dugoročno gorivo za privredu Alberte i drugih pristupačnijih provincija, kaže Desormeaux. Kanađani Gen Z imaju tendenciju da budu preduzetnički i finansijski pametni, kaže on, što će pomoći u povećanju produktivnosti i „dugoročnog prosperiteta“ za provincije.

S druge strane, nemogućnost da zadrže mlade, jer ne mogu priuštiti dom na tržištu nekretnina u provinciji su crvena zastava za Ontario i BC, tvrdi Desormeaux. „Kada gradovi postanu nepriuštivi, oni gube sposobnost da privuku nešto od te mladosti, nešto od te inovacije, neke od tih povećanja produktivnosti na duži rok“, kaže on. “To je izazov za mesta koja se suočavaju sa značajnim problemima pristupačnosti.”Starenje stanovništva Kanade i usporavanje nataliteta znače da se privreda sve više oslanja na imigraciju za rast, što danas čini jednim od najgorih mogućih trenutaka za provincije koje gube mlade.

Ekonomistkinja RBC-a Rachel Battaglia kaže da je “masovna migracija” mlađih Ontarijanaca na istočnu obalu u protekloj deceniji čak preokrenula rastuće trendove srednje starosti u atlantskoj Kanadi.Ti talasi migranata su takođe pomogli da se „diverzifikuju“ industrije na istočnoj obali s većom zastupljenošću u ekonomiji znanja nakon COVID-a, kaže ona za Global News.”To je odigralo veliku ulogu u njihovom ekonomskom oporavku nakon pandemije”, kaže Battaglia.

“Veliki gradovi su uvek magnet za međunarodne pridošlice. Toronto je jedan od najraznovrsnijih gradova na svetu, na primer; to je nešto što ga čini posebno privlačnim za pridošlice,” kaže on. “Tako da ne vidimo da će se taj element privlačenja, nužno smanjiti u narednih nekoliko godina.”Battaglia se slaže da u bliskoj budućnosti, priliv pridošlica u Kanadu nadoknađuje većinu gubitaka od mladih koji emigriraju. Ona, međutim, dodaje da je “rastuća zabrinutost” na metro tržištima da bi stalni izazovi pristupačnosti mogli dovesti do toga da migranti van kanadske granice sve više puštaju korene van velikih gradova.