Specijalna projekcija i distribucija filma “Mačji krik” rediteljke Sanje Živković

Viktor

10. februar 2026. | 08:02

A person holding a clapstick in their hand

Specijalna projekcija filma “Mačji krik” rediteljke Sanje Živković, nastalog po posljednjem scenariju kultnog reditelja Gorana Paskaljevića, biće održana 26. februara u Dvorani Kulturnog centra Beograda, nakon koje će se publici predstaviti ekipa filma.

Insert iz filma “Mačji plač”Foto: Ustupljena fotografija

Ovom projekcijom počinje i ograničena distribucija filma. Film će, osim u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada (26.2), Niškom kulturnom centru (27.2), Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu (6.3) i Kulturnom centru Požarevac (7, 8. i 9. 3).

Inspirisan stvarnim događajima, “Mačji krik“ je dirljiva međugeneracijska drama koja istražuje porodične veze, gubitak i otpornost u društvu u tranziciji.

Milena, mlada žena koja čezne za slobodom i priznanjem, vidi svoje snove slomljene kada rodi dijete sa Sindromom mačjeg plača. Napuštena od partnera i preplavljena strahom od budućnosti, ona nestaje, ostavljajući svog oca Stamena i njegovu novu suprugu Veru da se bore za starateljstvo nad ranjivim djetetom.

Kroz intimno pripovijedanje i višeslojne glumačke interpretacije, Živković stvara portret ljubavi i odgovornosti testirane ličnim i sistemskim propustima.

Film istražuje teme roditeljstva, dostojanstva i opstanka u malom industrijskom gradu, gdje se individualni izbori sudaraju sa ukorijenjenim društvenim strukturama. Istovremeno nježan i beskompromisan, “Mačji krik“ pokazuje koliko su porodične veze krhke, ali i moćne kada se suoče sa napuštanjem, stigmatizacijom i nedostacima državnog sistema brige.

Svjetska premijera filma održana je na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, gdje je osvojio Posebno priznanje – Horizon Award za perspektivnog reditelja, dok je na Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji osvojio Specijalnu nagradu žirija.

Glumačku postavu čine Јasmin Geljo, Andrijana Đorđević, Sanja Mikitišin, Marija Škaričić, Denis Murić, Sergej Trifunović, Srđan Miletić, Sanja Krajnov, Zlatan Vidović, Vesna Paštrović Šašić, Olivera Viktorović, Ljubiša Miličić, Nenad Ј. Popović, Tamara Aleksić, Predrag Paunović, Marija Vajner, Ana Stefanović Bilić, Јelena Јokić i Јugoslav Krajnov.

Grad spreman za kampanju “Sretenje u Trebinju”

Viktor

10. februar 2026. | 08:00

Turistička organizacija Trebinja i ove godine organizuje promotivnu akciju “Sretenje, od koje se očekuje povećan broj posjeta tokom neradnih dana povodom Dana državnosti Srbije, rečeno je u ovoj organizacija.

TrebinjeFoto: RTRS

Portparol ove organizacije Nikola Kokić izjavio je da se akcija organizuje četvrtu godinu zaredom i da su iskustva pokazala da su dodatne pogodnosti motiv za dolazak turista u februaru, mjesecu koji bilježi slabiji turistički promet.

On je rekao da su u okviru kampanje brojni partneri obezbijedili besplatne i povoljne sadržaje za posjetioce.

Kokić je naveo da će Muzej Hercegovine tokom vikenda organizovati dane otvorenih vrata, čime će ljubiteljima kulture biti omogućena besplatna posjeta muzejskim prostorijama.

U akciju su se uključili i partneri iz “Grada sunca”, koji nude popuste u ugostiteljskim objektima i hotelima iz svog sistema, kao i hoteli “Leotar”, “Nar”, “Integra” i drugi koji će ponuditi različite pogodnosti u tom periodu.

On je naveo da će parking biti besplatan na platou kod bivše kasarne u subotu i nedjelju, 14. i 15. februara, a zainteresovani će moći besplatno da koriste i usluge zatvorenog bazena.

Kokić je rekao da hotelijeri bilježe solidnu popunjenost, posebno u hotelskom smještaju, što, kako je naveo, potvrđuje da gosti iz Srbije tradicionalno biraju Trebinje gdje će da provedu neradne dane u februaru.

Iz Turističke su naveli da se akcija ne odnosi samo na turiste iz Srbije, već na sve posjetioce Trebinja, a cilj kampanje je oživljavanje grada u periodu predsezone.

Kompletna kampanja promovisana je putem turističkih agencija i medija u Srbiji, a konačni rezultati i efekti biće poznati nakon predstojećeg vikenda.

Јokićevo veče bez timske nagrade – Klivlend srušio Denver u finišu

Viktor

10. februar 2026. | 07:57

Košarkaši Denver nagetsa poraženi su na svom parketu od Klivend kavalirsa rezultatom 119:117. Nikola Јokić upisao je tripl-dabl učinak.

Nikola Јokić (foto: EPA/ERIK S. LESSER)

Nikola Јokić nastavio je da pomijera granice NBA lige i u porazu Denvera od Klivlenda upisao 183. tripl-dabl u karijeri.

Srpski centar meč je završio sa 22 poena, 14 skokova i 11 asistencija, ali ni još jedna istorijska partija nije bila dovoljna da Denver izbegne poraz u dramatičnoj završnici.

Nagetsi su većim dijelom utakmice kontrolisali igru i rezultat, vodili gotovo tokom cijelog meča i u posljednju četvrtinu ušli sa pet poena prednosti – 92:87. U dva navrata je prednost bila i dvocifrena tokom odlučujućeg perioda igre.

Ipak, u samom finišu došlo je do pada ko domaćih, što su gosti znali da kazne.

Ključni trenutak dogodio se 32 sekunde prije kraja, kada je DŽejms Harden pogodio trojku za poravnanje rezultata – 117:117.

Denver je imao priliku da se vrati, ali su Tim Hardvej DŽunior i Јokić promašili šuteve za pobjedu.

Posljednji napad pripao je srpskom centru, koji je šutirao preko dvojice igrača, ali lopta nije pogodila cilj.

Najefikasniji u redovima Klivlenda bio je Donovan Mičel sa 32 poena i 10 asistencija, dok je Harden upisao 22 poena, 10 skokova i sedam asistencija. DŽeret Alen dodao je 22 poena i 13 skokova.

Kod Denvera su, pored Јokića, zapaženi bili Braun i Stroter sa po 20 poena, DŽamal Mari sa 17 poena, osam skokova i 11 asistencija, dok su Valančijunas i Hardvej DŽunior ubacili po 12 poena.

Denver je ovim porazom propustio priliku da kapitalizuje dobru igru tokom većeg dijela meča, a izostanaka Erona Gordona osjetio se upravo u završnici, kada je nedostajala čvrstina u odbrani i rješenja u napadu.

U narednom kolu Denver će igrati protiv Memfisa, dok se Klivlend sastaje sa Vašingtonom.

Rezultati NBA lige:

Šarlot – Detroit 104:110
Bruklin – Čikago 123:115
Majami – Јuta 110:115
Orlando – Milvoki 118:99
Minesota – Atlanta 138:116
Nju Orleans – Sakramento 94:120
Denver – Klivlend 117:119
Golden Stejt – Memfis 114:113
LA Lejkers – Oklahoma 110:119
Portland – Filadelfija 135:118

Jupiter nije onoliko velik koliko smo mislili, moraju udžbenici da se menjaju

Viktor

9. februar 2026. | 08:45

an image of the planet saturn taken from space

Jupiter je manji i spljošteniji nego što su naučnici ranije mislili, pokazuju nova merenja ovog gasovitog diva.

Jupiter nije onoliko velik koliko smo mislili, moraju udžbenici da se menjaju

Istraživači su koristili radio-podatke sa svemirske letelice Džuno kako bi precizirali merenja najveće planete Sunčevog sistema. Iako su razlike u odnosu na ranija merenja male, one poboljšavaju modele unutrašnje građe Jupitera i drugih sličnih gasovitih džinova izvan Sunčevog sistema, objavljeno je u časopisu Nature Astronomy.

„Udžbenike ćemo morati da ažuriramo. Veličina Jupitera se, naravno, nije promenila, ali način na koji je merimo jeste“, rekao je u saopštenju koautor studije Johai Kaspi, planetarni naučnik sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu.

Do sada su se naučnici u razumevanju veličine i oblika Jupitera oslanjali na šest merenja koja su obavile misije Vojadžer 1 i 2, kao i Pionir 10 i 11. Ta merenja, koja su kasnije usvojena kao standard, izvedena su pre oko 50 godina pomoću radio-zraka.

Međutim, misija Džuno, koja od dolaska do Jupitera 2016. godine prikuplja podatke o planeti i njenim mesecima, sakupila je znatno više radio-podataka u poslednje dve godine. Zahvaljujući tim dodatnim podacima, istraživači su sada precizirali merenja Jupiterove veličine sa tačnošću od oko 400 metara u svakom pravcu.

„Samo poznavanjem udaljenosti do Jupitera i posmatranjem kako se okreće moguće je odrediti njegovu veličinu i oblik. Ali za zaista precizna merenja potrebne su sofisticiranije metode“, istakao je Kaspi.

Savijanje svetlosti

U novoj studiji naučnici su pratili kako se radio-signali koje Džuno šalje ka Zemlji savijaju dok prolaze kroz Jupiterovu atmosferu, pre nego što se potpuno izgube kada planeta u potpunosti blokira signal. Ta merenja omogućila su timu da uzme u obzir Jupiterove vetrove, koji blago menjaju oblik ove gasovite planete. Zatim su te informacije iskoristili za precizne proračune oblika i veličine planete.

Na osnovu novih podataka tim je izračunao da je poluprečnik planete 66.842 kilometara, što je 12 kilometara manje u odnosu na prethodna merenja. Novodobijeni poluprečnik na ekvatoru iznosi 71.488 kilometara, četiri manje nego što se ranije smatralo.

„Ovih nekoliko kilometara je važno. Čak i malo pomeranje poluprečnika omogućava da se naši modeli unutrašnjosti Jupitera mnogo bolje uklope i sa gravitacionim podacima i sa merenjima atmosfere“, naveo je u saopštenju koautor studije Eli Galanti, stručnjak za gasovite džinove sa Vajcmanovog instituta za nauku.

Ažurirana merenja unaprediće naše razumevanje Jupiterove unutrašnje građe, ali će pomoći i naučnicima da tumače podatke o gasovitim džinovima izvan Sunčevog sistema, naveli su istraživači u studiji.

„Ovo istraživanje nam pomaže da razumemo kako planete nastaju i evoluiraju“, rekao je Kaspi u saopštenju. „Jupiter je verovatno bio prva planeta koja se formirala u Sunčevom sistemu, i proučavanjem onoga što se dešava u njegovoj unutrašnjosti, približavamo se razumevanju kako su Sunčev sistem i planete poput naše nastali.“

Statueta „Joakim Vujić“ Dramskom departmanu novosadske Akademije, prsten Aleksandru Lukaču

Viktor

9. februar 2026. | 08:43

Dramskom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu pripala je statueta „Joakim Vujić“ za 2026. godinu. Priznanje će biti uručeno 15. februara, na dan osnivanja Knjaževsko-srpskog teatra pre 191 godinu. Prsten sa likom Joakima Vujića dobiće pozorišni reditelj Aleksandar Lukač. U čast nagrađenima premijerno će biti izvedena predstava „Ljubavnice“.

Statueta „Joakim Vujić“ u 2026. godini dodeljuje se Dramskom departmanu Akademije umetnosti u Novom Sadu. Odluku o dodeli ovog priznanja jednoglasno je doneo žiri u sastavu: Snežana Trišić, pozorišna rediteljka i vanredna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar, Nenad Vulević, glumac Knjaževsko-srpskog teatra, Đorđe Nešović, umetnički direktor Knjaževsko-srpskog teatra i Aleksandar Štajn, direktor Knjaževsko-srpskog teatra.

Statueta „Joakim Vujić“

U obrazloženju dobitnika nagrade žiri ističe da Dramski departman Akademije umetnosti u Novom Sadu tokom više generacija, kontinuirano obrazuje izuzetne dramske umetnike čiji profesionalni rad značajno utiče na razvoj i savremene tokove srpskog pozorišta, obogaćujući ukupni pozorišni život u zemlji.

„Studenti Dramskog departmana ističu se visokim stepenom posvećenosti, umetničke radoznalosti i izraženim talentom, čime dosledno grade ugled i prepoznatljiv identitet ove obrazovne institucije. Njihov angažman prevazilazi okvire akademskog rada i zaslužuje pažnju ne samo pozorišne i akademske, već i šire društvene zajednice. Studentsko pozorište ‘Promena’, kao jedinstven pedagoško-umetnički model u Srbiji, predstavlja važan i stabilan temelj za profesionalni razvoj mladih umetnika“, navodi se u obrazloženju žirija.

Dodela nagrada

Nagrade će biti uručene na Sretenje, 15. februara, kada Knjaževsko-srpski teatar slavi 191 godinu od svog osnivanja.

Svečana dodela nagrada odigraće se nakon premijernog izvođenja predstave Ljubavnice (Elfride Jelinek/Dimitrije Kokanov), u režiji Bojane Lazić.

Prsten sa likom Joakima Vujića za izuzetan doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu dodeljuje se Aleksandru Lukaču, pozorišnom reditelju, koji je svojim dugogodišnjim radom i izuzetnom posvećenošću ostavio dubok i neizbrisiv trag u Knjaževsko-srpskom teatru.

Iz najstarijeg pozorišta u Srbiji saopštili su da Lukač spada među reditelje koji su najčešće i najkontinuiranije sarađivali sa Knjaževsko-srpskim teatrom, značajno oblikujući njegov umetnički identitet i repertoar.

Medaljon sa likom Joakima Vujića, za pomoć pri unapređenju rada Teatra, biće dodeljen firmi “Euroton”.

Za postignute rezultate u protekloj kalendarskoj godini dodeljuju se godišnje nagrade Knjaževsko-srpskog teatra: glumici Milici Majstorović za uloge u predstavama Smrtonosna motoristika i Slučajna smrt jednog anarhiste, rukovodiocu službe umetničke produkcije Bojanu Iliću i dekorateru Strahinji Đorđeviću, za izuzetnu posvećenost poslu i postignute rezultate tokom prethodne godine.

Film „Orkanski visovi“ sa Margo Robi i Džejkobom Elordijem stiže u bioskope

Viktor

9. februar 2026. | 08:39

Filmska adaptacija jedne od najpoznatijih ljubavnih priča svetske književnosti „Orkanski visovi“ stiže u bioskope, uoči Dana zaljubljenih.

Duboko složen ljubavni odnos Ketrin i Hitklifa, opterećen klasnim podelama i hipokrizijom jorkširskog okruženja, publika pamti iz više filmskih verzija, posebno one iz 1992. godine, sa Žilijet Binoš i Rejfom Fajnsom.

Pripremila Jelisaveta Bosanac

Novo filmsko ostvarenje privlači veliku pažnju javnosti. Narativnu strukturu kojom Bronte gradi strasti i opsesije, Emerald Fenel postiže svesnim kršenjem viktorijanske konvencije, od kostima do glumačkog izraza i poručuje: cilj je hvatanje emotivnog naboja.

„To je veoma destabilišuće umetničko delo. Komplikovana stvar je to što Emili Bronte traži od svih nas da volimo, i to da volimo čitav niz likova koje je neverovatno teško voleti. To je ono zbog čega je ljudi čitaju već 200 godina“, rekla je rediteljka Emerald Fenel.

Kasting koji čine Margo Robi u ulozi Ketrin i Džejkob Elordi kao Hitklif, odraz je sugestivne autorske vizije iz rediteljkinih tinejdžerskih dana.

„Scenario je za mene bio ono što mi je dalo tu bolnu razarajuću ljubav i razočaranje. Zato što je to gotska romansa. Intenzivna je, romantična, epska i razarajuća“, istakla je glumica Margo Robi.

Radnja romana „Orkanski visovi“ smeštena je u sumorne, izolovane i vetrovite pustare severne Engleske. Pejzaž je ključan za atmosferu, s obzirom na divlju i neobuzdanu prirodu glavnih likova.

„Našli bismo se na nekoj litici i onda bi Margo rekla: ‘Moramo tamo da snimamo, sunce izgleda neverovatno.’ A onda bismo svi trčali, pa trčali ruku pod ruku kroz močvare, ja bih je pogledao, ona mene, i zaista bih shvatio da gledam u Ketrin, a ona u Hitklifa“, rekao je glumac Džejkob Elordi.

„Orkanski visovi“ su deo pop-kulture, prepoznatljivi i kroz čuvenu pesmu Kejt Buš, a novo filmsko ostvarenje stiže u bioskope širom sveta, uključujući premijeru u Srbiji 11. februara.

Da li ultraprerađenu hranu treba regulisati kao cigarete?

Viktor

9. februar 2026. | 08:37

a person in blue gloves is putting ketchup on a sandwich

Naučnici odavno upozoravaju na opasnosti ultraprerađene hrane po zdravlje, a sada tvrde da je takva hrana dizajnirana po uzoru na cigarete, da stvara zavisnost i zahtevaju jednako strogo zakonsko regulisanje.

Da li ultraprerađenu hranu treba regulisati kao cigarete?

Istraživači sa Harvarda, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Djuk zaključuju da su mnogi ultraprerađeni proizvodi – poput gaziranih bezalkoholnih pića, čipsa, keksa i slatkiša – industrijski osmišljeni tako da podstiču kompulzivno konzumiranje.

Prema navodima iz studije, objavljene u časopisu Milbank Quarterly, ovi proizvodi su „visoko inženjerski oblikovani i hedonistički optimizovani“, po principima koji su decenijama razvijani u duvanskoj industriji.

Autori tvrde da je prehrambena industrija preuzela ključne tehnike duvanske industrije: precizno doziranje šećera, masti i soli, kombinovano sa teksturom i aromama koje maksimalno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu. Cilj nije sitost, već ponovna i prekomerna potrošnja.

Zbog toga naučnici preporučuju sličan regulatorni pristup kakav se danas primenjuje na duvan – uključujući jasnije označavanje proizvoda, veće poreze, ograničenja dostupnosti u školama i zdravstvenim ustanovama, kao i stroga ograničenja marketinga, posebno onog usmerenog na decu.

Za razliku od duvana, hrana je neophodna za život – što, prema autorima regulisanje zakonom čini hitnijim. „U savremenom sistemu snabdevanja hranom gotovo je nemoguće potpuno izbeći ultraprerađenu hranu“, navodi se u studiji.

Šta je ultraprerađena hrana?

Iako ne postoji jedinstvena globalna definicija, ultraprerađenom hranom se uglavnom smatraju proizvodi koji prolaze kroz više faza industrijske obrade i sadrže brojne dodatke – od emulgatora i konzervansa do veštačkih aroma i boja. U tu kategoriju spadaju gazirana pića, slatkiši, grickalice, gotova jela, mesne prerađevine, namazi, ali i pojedine zamene za meso i industrijski musliji.

Takva ishrana je obično bogata kalorijama, šećerom, solju i zasićenim mastima, a siromašna vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima.

Studije pokazuju da ultraprerađena hrana sve više zamenjuje prirodnu hranu i sveže pripremljene obroke: u razvijenim zemljama čini čak oko polovine svih unesenih kalorija, ali sve više je tako i u manje razvijenim delovima sveta.

UNICEF: spasiti decu od nezdrave hrane

Posledice sve većeg korišćenja ultraprerađene hrane najvidljivije su kod dece i mladih. U svom najnovijem Izveštaju o ishrani dece, UNICEF upozorava da deca širom sveta odrastaju u okruženju u kojem su stalno izložena jeftinoj i agresivno reklamiranoj ultraprerađenoj hrani i zaslađenim pićima – naročito putem digitalnih kanala – dok je zdrava hrana često nedostupna ili preskupa.

Prema podacima UNICEF-a, u svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece i mladih. Oko 20 odsto dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina ima višak kilograma (391 milion), dok je 9,4 odsto – odnosno oko 188 miliona – gojazno. Istovremeno, pothranjeno je 9,2 odsto dece i mladih.

UNICEF pravi jasnu razliku između viška kilograma i gojaznosti, naglašavajući da gojaznost predstavlja teži i zdravstveno rizičniji oblik.

Organizacija navodi snažne dokaze da je visok unos ultraprerađene hrane kod dece povezan ne samo sa gojaznošću, već i sa lošijim kvalitetom ishrane, nedostatkom mikronutrijenata i problemima sa zubima, mentalnim zdravljem, kao i sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti kasnije u životu.

Zbog toga UNICEF preporučuje zabranu nezdrave hrane u školama – pre svega ultraprerađenih proizvoda – strožu regulaciju marketinga, obavezno označavanje i oporezivanje nezdravih proizvoda, veću dostupnost lokalno proizvedene zdrave hrane, kao političku zaštitu od uticaja prehrambene industrije

Ligamenti, staza, kapija – zašto je pala Lindsi Von

Viktor

9. februar 2026. | 08:34

a ski slope with a red pole sticking out of the snow

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok zastrašujućeg pada skijašice Lindsi Von u Kortini direktno povezan sa njenom prethodnom povredom ligamenata kolena.

Ligamenti, staza, kapija – zašto je pala Lindsi Von

Samo nedelju dana pre početka Igara u Milanu i Kortini Lindsi Von je doživela povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena tokom spusta u švajcarskoj Kran-Montani.

Uprkos jednoj od najtežih povreda u svetu sporta, Von je odlučila da nastupi na Zimskim olimpijskim igrama, poslednji put u karijeri.

Pokušaj da se od profesionalnog skijanja, po svaku cenu, oprosti sa svojom četvrtom olimpijskom medaljom oko vrata nije se dobro završio i mogao je skupo da je košta.

Tokom finala spusta u nedelju Amerikanka je u prvoj polovini staze zakačila rukom kapiju, izgubila ravnotežu i pala pri velikoj brzini.

Doživela je prelom leve noge, iste one koja je već bila povređena. Brzo je helikopterom prebačena u bolnicu u gradu Trevizu, gde je u nedelju operisana kako bi se prelom stabilizovao.

Rojters prenosi da je Vonova danas ponovo operisana od strane zajedničkog tima domaćih ortopedskih i plastičnih hirurga, rekao je izvor blizak slučaju, navodeći da su zahvati izvedeni kako bi se sprečile komplikacije povezane sa otokom i cirkulacijom krvi.

Lični lekar Vonove bio je prisutan tokom operacije, ali je imao isključivo pomoćnu ulogu, dok su italijanski hirurzi predvodili zahvate, dodao je isti izvor.

Dok čitav svet čeka nove informacije i priliku da se američka skijašica i sama oglasi, uveliko se debatuje i piše o uzrocima jezivog incidenta u Kortini.

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok pada direktno povezan sa prethodnom povredom kolena.

“Verovatno nije uspela dovoljno snažno da se odgurne levom nogom pri ulasku u krivinu i kao rezultat toga je previše kompenzovala, zbog čega je udarila u kapiju. To je izazvalo pad i prelom leve noge”, napisao je doktor Mors na Iksu.

Prema njegovim rečima, pokidani ukršteni ligamenti levog kolena primorali su skijašicu da menja prirodnu biomehaniku pokreta, što je značajno uticalo na stabilnost pri velikoj brzini.

“Kada razumete biomehaniku i fiziku tela i naknadne povrede koje ih menjaju, onda možete sa sigurnošću reći, bez sumnje, da je kidanje ligamenata Lindzi Von igralo ulogu u padu”, istakao je doktor Mors.

U svakom slučaju, pred Lindsi Von je dug oporavak, a nova teška povreda gotovo izvesno je stavila tačku na jednu od najuspešnijih karijera u istoriji alpskog skijanja. Mada, ne bi joj bio prvi put da velikim “kambekom” iznenadi svet.

Derbiji u poslednjem kolu prve faze ABA lige – Partizan dočekuje Dubai, Zvezda u “Morači”

Viktor

9. februar 2026. | 08:30

Poslednji dan 18. kola grupne faze ABA lige rezervisan je za najtraktivnije susrete. Crvena zvezda od 18.00 časova gostuje kod Budućnosti u “Morači” u susretu grupe B, a Partizan dočekuje Dubai od 20.00 u okršaju grupe A.

Prvoj sezoni po novom grupnom sistemu se približio kraj. Finiš sezone na najbolji mogući način.

Zavesa na grupnu fazu biće spuštena posle susreta Budućnosti i Crvene zvezde, te Partizana i Dubaija.

Košarkaši Crvene zvezde

Okršaji Budućnosti i Crvene zvezde uvek nose posebnu težinu i pritisak. “Varvari” su tad naročito inspirisani u “Morači”. Gledano s takmičarske strane, crveno-beli su na 11 pobeda i četiri poraza u grupi B, jednim manje od drugoplasirane Cedevite Olimpije. Zvezda je imala koliko-toliko vremena posle duplog kola okončanim tesnim porazom od Makabija u “Beogradskoj areni”. Saša Obradović ne gleda na to kao na alibi.

“Očekuje nas jako teška utakmica, biće to peti meč u samo 10 dana, to je jako težak ritam za svakoga. Međutim, to nije izgovor da ne odigramo jaku, čvrstu i odgovornu utakmicu u ponedeljak”, izjavio je Obradović.

“Ono što je takođe važno je da ovaj meč protiv dobrog kvalitetnog tima odigramo hladne glave na prvom mestu u vrućoj atmosferi kakva je uvek u Podgorici kada igra Crvena zvezda”, dodao je trener Zvezde.

Prethodna četiri međusobna susreta su pripali domaćinima. Zvezda je poslednji put slavila kao gost 21. oktobra 2024. sa 75:73. U prvom ovosezonskom duelu dva kluba u regionalnom takmičenju, Crvena zvezda je u Beogradu pobedila Budućnost rezultatom 95:79 u 6. kolu.

Evroligaška utakmica regionalnog značaja

Tesna borba za prvo mesto u grupi A. Jedini poraz Partizana u dosadašnjem toku ABA lige je naneo Dubai u “Koka Kola areni” 82:70 još u petom kolu. Tim sa Bliskog istoka je na perfektnih 15-0, sprečivši bilo kakav kiks. Crno-beli su ih pratili u stopu, čekajući priliku za revanš.

Nijednom gost nije slavio u međusobnim duelima Dubaija i Partizana u ABA i Evroligi. Doduše, odigrali su tek sedam utakmica.

Penjaroja uz Pejna i Lakića

“Oni su dobra ekipa i u dobrom su momentu. Imaju kvalitetne i talentovane igrače, popunjeni na svim pozicijama. Igraju dobro u odbrani i napadu, tako da ćemo morati da igramo čvrsto i da budemo još bolji nego u prethodnim mečevima. Mislim da će ovo biti zanimljiva utakmica za naše navijače da dođu i da nas podrže”, rekao je trener Partizana Žoan Penjaroja.

Obe ekipe su u dobrom momentumu posle duplog kola Evrolige. Dubai je na svom terenu slavio protiv Olimpijakosa i Real Madrida. Partizan se posle tesnog poraza od Makabija u Tel Avivu 95:93 u poslednjoj sekundi oporavio fantastičnom pobedom nad Panatinaikosom 78:62.

ABA liga, 18. kolo:

Petak:
Beč – Zadar 77:86

Subota:
Borac – Kluž 87:93
Bosna – Ilirija 78:93

Nedelja:
Mega – Spartak 89:94
Krka – Igokea 85:86
SC Derbi – FMP 72:73

Ponedeljak:
Budućnost – Crvena zvezda 18.00
Partizan – Dubai 20.00

Kanada osvojila prvu medalju na Zimskim olimpijskim igrama 2026.

Dara Milovanović

8. februar 2026. | 11:23

Samo nekoliko sati nakon početka prvog dana Zimskih olimpijskih igara 2026. godine, Kanada je vec na pobedničkom postolju.

Valérie Maltais iz Saguenaya u Quebecu ući će u istoriju kao prva Kanađanka koja se popela na postolje na Olimpijskim igrama u Milanu u Cortini.

Tridesetpetogodišnjakinja je imala neverovatnu trku. Njeno poslednje vreme od 3:56,93 zapravo je izjednačilo prethodni olimpijski rekord u brzom klizanju na 3.000 metara za žene.

Nažalost po Maltais, suočila se s kasnijom osvajačicom zlatne medalje, Francescom Lollobrigida. Italijanska klizačica u brzom klizanju zaostajala je za Maltais tokom prve polovine utrke, ali neverojatan završni sprint doveo ju je do osvajanja zlata na domaćem terenu.

Isabelle Weidemann bila je još jedna kandidatkinja za medalju za Kanadu. Završila je na petom mestu u konačnom plasmanu.

Za Maltu, nastavila je svoj sjajni niz u brzom klizanju za žene na 3000 metara nakon što je u januaru osvojila bronzanu medalju u trci Svetskog kupa. U toj trci, popela se na postolje s vremenom tri sekunde sporijim od svog olimpijskog rezultata (3:59.2).

Ovo je bila njena treća medalja na Olimpijskim igrama. Osvojila je srebro u ženskoj štafeti na 3.000 metara 2014. godine. Ona je takođe pomogla Kanadi da osvoji zlato u ekipnoj štafeti u poteri na Olimpijskim igrama 2022. u Pekingu.

Pridružila se elitnom društvu 2022. godine kao jedna od retkih klizačica u brzom klizanju koje su osvojile medalju i u disciplinama na dugim i u kratkim stazama.

Sada ima svoju prvu individualnu olimpijsku medalju.

SERBIANNEWS/CANADA

1...606162...1.500 Stranica 61 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Ovom projekcijom počinje i ograničena distribucija filma. Film će, osim u Dvorani Kulturnog centra Beograda, biti prikazan i u Kulturnom centru Novog Sada (26.2), Niškom kulturnom centru (27.2), Studentskom kulturnom centru u Kragujevcu (6.3) i Kulturnom centru Požarevac (7, 8. i 9. 3).

Inspirisan stvarnim događajima, “Mačji krik“ je dirljiva međugeneracijska drama koja istražuje porodične veze, gubitak i otpornost u društvu u tranziciji.

Kroz intimno pripovijedanje i višeslojne glumačke interpretacije, Živković stvara portret ljubavi i odgovornosti testirane ličnim i sistemskim propustima.

Svjetska premijera filma održana je na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, gdje je osvojio Posebno priznanje – Horizon Award za perspektivnog reditelja, dok je na Međunarodnom filmskom festivalu u Sofiji osvojio Specijalnu nagradu žirija.

Portparol ove organizacije Nikola Kokić izjavio je da se akcija organizuje četvrtu godinu zaredom i da su iskustva pokazala da su dodatne pogodnosti motiv za dolazak turista u februaru, mjesecu koji bilježi slabiji turistički promet.

On je rekao da su u okviru kampanje brojni partneri obezbijedili besplatne i povoljne sadržaje za posjetioce.

Kokić je naveo da će Muzej Hercegovine tokom vikenda organizovati dane otvorenih vrata, čime će ljubiteljima kulture biti omogućena besplatna posjeta muzejskim prostorijama.

U akciju su se uključili i partneri iz “Grada sunca”, koji nude popuste u ugostiteljskim objektima i hotelima iz svog sistema, kao i hoteli “Leotar”, “Nar”, “Integra” i drugi koji će ponuditi različite pogodnosti u tom periodu.

On je naveo da će parking biti besplatan na platou kod bivše kasarne u subotu i nedjelju, 14. i 15. februara, a zainteresovani će moći besplatno da koriste i usluge zatvorenog bazena.

Kokić je rekao da hotelijeri bilježe solidnu popunjenost, posebno u hotelskom smještaju, što, kako je naveo, potvrđuje da gosti iz Srbije tradicionalno biraju Trebinje gdje će da provedu neradne dane u februaru.

Iz Turističke su naveli da se akcija ne odnosi samo na turiste iz Srbije, već na sve posjetioce Trebinja, a cilj kampanje je oživljavanje grada u periodu predsezone.

Kompletna kampanja promovisana je putem turističkih agencija i medija u Srbiji, a konačni rezultati i efekti biće poznati nakon predstojećeg vikenda.

Nikola Јokić nastavio je da pomijera granice NBA lige i u porazu Denvera od Klivlenda upisao 183. tripl-dabl u karijeri.

Srpski centar meč je završio sa 22 poena, 14 skokova i 11 asistencija, ali ni još jedna istorijska partija nije bila dovoljna da Denver izbegne poraz u dramatičnoj završnici.

Nagetsi su većim dijelom utakmice kontrolisali igru i rezultat, vodili gotovo tokom cijelog meča i u posljednju četvrtinu ušli sa pet poena prednosti – 92:87. U dva navrata je prednost bila i dvocifrena tokom odlučujućeg perioda igre.

Ipak, u samom finišu došlo je do pada ko domaćih, što su gosti znali da kazne.

Ključni trenutak dogodio se 32 sekunde prije kraja, kada je DŽejms Harden pogodio trojku za poravnanje rezultata – 117:117.

Denver je imao priliku da se vrati, ali su Tim Hardvej DŽunior i Јokić promašili šuteve za pobjedu.

Posljednji napad pripao je srpskom centru, koji je šutirao preko dvojice igrača, ali lopta nije pogodila cilj.

Najefikasniji u redovima Klivlenda bio je Donovan Mičel sa 32 poena i 10 asistencija, dok je Harden upisao 22 poena, 10 skokova i sedam asistencija. DŽeret Alen dodao je 22 poena i 13 skokova.

Kod Denvera su, pored Јokića, zapaženi bili Braun i Stroter sa po 20 poena, DŽamal Mari sa 17 poena, osam skokova i 11 asistencija, dok su Valančijunas i Hardvej DŽunior ubacili po 12 poena.

Denver je ovim porazom propustio priliku da kapitalizuje dobru igru tokom većeg dijela meča, a izostanaka Erona Gordona osjetio se upravo u završnici, kada je nedostajala čvrstina u odbrani i rješenja u napadu.

U narednom kolu Denver će igrati protiv Memfisa, dok se Klivlend sastaje sa Vašingtonom.

Rezultati NBA lige:

Šarlot – Detroit 104:110 Bruklin – Čikago 123:115 Majami – Јuta 110:115 Orlando – Milvoki 118:99 Minesota – Atlanta 138:116 Nju Orleans – Sakramento 94:120 Denver – Klivlend 117:119 Golden Stejt – Memfis 114:113 LA Lejkers – Oklahoma 110:119 Portland – Filadelfija 135:118

Jupiter je manji i spljošteniji nego što su naučnici ranije mislili, pokazuju nova merenja ovog gasovitog diva.

Jupiter nije onoliko velik koliko smo mislili, moraju udžbenici da se menjaju

„Udžbenike ćemo morati da ažuriramo. Veličina Jupitera se, naravno, nije promenila, ali način na koji je merimo jeste“, rekao je u saopštenju koautor studije Johai Kaspi, planetarni naučnik sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu.

Do sada su se naučnici u razumevanju veličine i oblika Jupitera oslanjali na šest merenja koja su obavile misije Vojadžer 1 i 2, kao i Pionir 10 i 11. Ta merenja, koja su kasnije usvojena kao standard, izvedena su pre oko 50 godina pomoću radio-zraka.

„Samo poznavanjem udaljenosti do Jupitera i posmatranjem kako se okreće moguće je odrediti njegovu veličinu i oblik. Ali za zaista precizna merenja potrebne su sofisticiranije metode“, istakao je Kaspi.

Savijanje svetlosti

Na osnovu novih podataka tim je izračunao da je poluprečnik planete 66.842 kilometara, što je 12 kilometara manje u odnosu na prethodna merenja. Novodobijeni poluprečnik na ekvatoru iznosi 71.488 kilometara, četiri manje nego što se ranije smatralo.

Ažurirana merenja unaprediće naše razumevanje Jupiterove unutrašnje građe, ali će pomoći i naučnicima da tumače podatke o gasovitim džinovima izvan Sunčevog sistema, naveli su istraživači u studiji.

Statueta „Joakim Vujić“

Dodela nagrada

Iz najstarijeg pozorišta u Srbiji saopštili su da Lukač spada među reditelje koji su najčešće i najkontinuiranije sarađivali sa Knjaževsko-srpskim teatrom, značajno oblikujući njegov umetnički identitet i repertoar.

Medaljon sa likom Joakima Vujića, za pomoć pri unapređenju rada Teatra, biće dodeljen firmi “Euroton”.

Filmska adaptacija jedne od najpoznatijih ljubavnih priča svetske književnosti „Orkanski visovi“ stiže u bioskope, uoči Dana zaljubljenih.

Duboko složen ljubavni odnos Ketrin i Hitklifa, opterećen klasnim podelama i hipokrizijom jorkširskog okruženja, publika pamti iz više filmskih verzija, posebno one iz 1992. godine, sa Žilijet Binoš i Rejfom Fajnsom.

Pripremila Jelisaveta Bosanac

Novo filmsko ostvarenje privlači veliku pažnju javnosti. Narativnu strukturu kojom Bronte gradi strasti i opsesije, Emerald Fenel postiže svesnim kršenjem viktorijanske konvencije, od kostima do glumačkog izraza i poručuje: cilj je hvatanje emotivnog naboja.

„To je veoma destabilišuće umetničko delo. Komplikovana stvar je to što Emili Bronte traži od svih nas da volimo, i to da volimo čitav niz likova koje je neverovatno teško voleti. To je ono zbog čega je ljudi čitaju već 200 godina“, rekla je rediteljka Emerald Fenel.

Kasting koji čine Margo Robi u ulozi Ketrin i Džejkob Elordi kao Hitklif, odraz je sugestivne autorske vizije iz rediteljkinih tinejdžerskih dana.

„Scenario je za mene bio ono što mi je dalo tu bolnu razarajuću ljubav i razočaranje. Zato što je to gotska romansa. Intenzivna je, romantična, epska i razarajuća“, istakla je glumica Margo Robi.

Radnja romana „Orkanski visovi“ smeštena je u sumorne, izolovane i vetrovite pustare severne Engleske. Pejzaž je ključan za atmosferu, s obzirom na divlju i neobuzdanu prirodu glavnih likova.

„Orkanski visovi“ su deo pop-kulture, prepoznatljivi i kroz čuvenu pesmu Kejt Buš, a novo filmsko ostvarenje stiže u bioskope širom sveta, uključujući premijeru u Srbiji 11. februara.

Naučnici odavno upozoravaju na opasnosti ultraprerađene hrane po zdravlje, a sada tvrde da je takva hrana dizajnirana po uzoru na cigarete, da stvara zavisnost i zahtevaju jednako strogo zakonsko regulisanje.

Da li ultraprerađenu hranu treba regulisati kao cigarete?

Istraživači sa Harvarda, Univerziteta Mičigen i Univerziteta Djuk zaključuju da su mnogi ultraprerađeni proizvodi – poput gaziranih bezalkoholnih pića, čipsa, keksa i slatkiša – industrijski osmišljeni tako da podstiču kompulzivno konzumiranje.

Prema navodima iz studije, objavljene u časopisu Milbank Quarterly, ovi proizvodi su „visoko inženjerski oblikovani i hedonistički optimizovani“, po principima koji su decenijama razvijani u duvanskoj industriji.

Autori tvrde da je prehrambena industrija preuzela ključne tehnike duvanske industrije: precizno doziranje šećera, masti i soli, kombinovano sa teksturom i aromama koje maksimalno stimulišu centre zadovoljstva u mozgu. Cilj nije sitost, već ponovna i prekomerna potrošnja.

Zbog toga naučnici preporučuju sličan regulatorni pristup kakav se danas primenjuje na duvan – uključujući jasnije označavanje proizvoda, veće poreze, ograničenja dostupnosti u školama i zdravstvenim ustanovama, kao i stroga ograničenja marketinga, posebno onog usmerenog na decu.

Za razliku od duvana, hrana je neophodna za život – što, prema autorima regulisanje zakonom čini hitnijim. „U savremenom sistemu snabdevanja hranom gotovo je nemoguće potpuno izbeći ultraprerađenu hranu“, navodi se u studiji.

Šta je ultraprerađena hrana?

Takva ishrana je obično bogata kalorijama, šećerom, solju i zasićenim mastima, a siromašna vlaknima, proteinima, vitaminima i mineralima.

Studije pokazuju da ultraprerađena hrana sve više zamenjuje prirodnu hranu i sveže pripremljene obroke: u razvijenim zemljama čini čak oko polovine svih unesenih kalorija, ali sve više je tako i u manje razvijenim delovima sveta.

UNICEF: spasiti decu od nezdrave hrane

Prema podacima UNICEF-a, u svetu prvi put ima više gojazne nego pothranjene dece i mladih. Oko 20 odsto dece i adolescenata uzrasta od pet do 19 godina ima višak kilograma (391 milion), dok je 9,4 odsto – odnosno oko 188 miliona – gojazno. Istovremeno, pothranjeno je 9,2 odsto dece i mladih.

UNICEF pravi jasnu razliku između viška kilograma i gojaznosti, naglašavajući da gojaznost predstavlja teži i zdravstveno rizičniji oblik.

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok zastrašujućeg pada skijašice Lindsi Von u Kortini direktno povezan sa njenom prethodnom povredom ligamenata kolena.

Ligamenti, staza, kapija – zašto je pala Lindsi Von

Samo nedelju dana pre početka Igara u Milanu i Kortini Lindsi Von je doživela povredu prednjih ukrštenih ligamenata kolena tokom spusta u švajcarskoj Kran-Montani.

Uprkos jednoj od najtežih povreda u svetu sporta, Von je odlučila da nastupi na Zimskim olimpijskim igrama, poslednji put u karijeri.

Pokušaj da se od profesionalnog skijanja, po svaku cenu, oprosti sa svojom četvrtom olimpijskom medaljom oko vrata nije se dobro završio i mogao je skupo da je košta.

Tokom finala spusta u nedelju Amerikanka je u prvoj polovini staze zakačila rukom kapiju, izgubila ravnotežu i pala pri velikoj brzini.

Doživela je prelom leve noge, iste one koja je već bila povređena. Brzo je helikopterom prebačena u bolnicu u gradu Trevizu, gde je u nedelju operisana kako bi se prelom stabilizovao.

Rojters prenosi da je Vonova danas ponovo operisana od strane zajedničkog tima domaćih ortopedskih i plastičnih hirurga, rekao je izvor blizak slučaju, navodeći da su zahvati izvedeni kako bi se sprečile komplikacije povezane sa otokom i cirkulacijom krvi.

Lični lekar Vonove bio je prisutan tokom operacije, ali je imao isključivo pomoćnu ulogu, dok su italijanski hirurzi predvodili zahvate, dodao je isti izvor.

Dok čitav svet čeka nove informacije i priliku da se američka skijašica i sama oglasi, uveliko se debatuje i piše o uzrocima jezivog incidenta u Kortini.

Američki doktor Džesi Mors, koji se bavi sportskim povredama, tvrdi da je uzrok pada direktno povezan sa prethodnom povredom kolena.

“Verovatno nije uspela dovoljno snažno da se odgurne levom nogom pri ulasku u krivinu i kao rezultat toga je previše kompenzovala, zbog čega je udarila u kapiju. To je izazvalo pad i prelom leve noge”, napisao je doktor Mors na Iksu.

Prema njegovim rečima, pokidani ukršteni ligamenti levog kolena primorali su skijašicu da menja prirodnu biomehaniku pokreta, što je značajno uticalo na stabilnost pri velikoj brzini.

“Kada razumete biomehaniku i fiziku tela i naknadne povrede koje ih menjaju, onda možete sa sigurnošću reći, bez sumnje, da je kidanje ligamenata Lindzi Von igralo ulogu u padu”, istakao je doktor Mors.

U svakom slučaju, pred Lindsi Von je dug oporavak, a nova teška povreda gotovo izvesno je stavila tačku na jednu od najuspešnijih karijera u istoriji alpskog skijanja. Mada, ne bi joj bio prvi put da velikim “kambekom” iznenadi svet.

Poslednji dan 18. kola grupne faze ABA lige rezervisan je za najtraktivnije susrete. Crvena zvezda od 18.00 časova gostuje kod Budućnosti u “Morači” u susretu grupe B, a Partizan dočekuje Dubai od 20.00 u okršaju grupe A.

Prvoj sezoni po novom grupnom sistemu se približio kraj. Finiš sezone na najbolji mogući način.

Zavesa na grupnu fazu biće spuštena posle susreta Budućnosti i Crvene zvezde, te Partizana i Dubaija.

Košarkaši Crvene zvezde

“Očekuje nas jako teška utakmica, biće to peti meč u samo 10 dana, to je jako težak ritam za svakoga. Međutim, to nije izgovor da ne odigramo jaku, čvrstu i odgovornu utakmicu u ponedeljak”, izjavio je Obradović.

Šarlot – Detroit 104:110
Bruklin – Čikago 123:115
Majami – Јuta 110:115
Orlando – Milvoki 118:99
Minesota – Atlanta 138:116
Nju Orleans – Sakramento 94:120
Denver – Klivlend 117:119
Golden Stejt – Memfis 114:113
LA Lejkers – Oklahoma 110:119
Portland – Filadelfija 135:118

Petak:
Beč – Zadar 77:86

Subota:
Borac – Kluž 87:93
Bosna – Ilirija 78:93

Nedelja:
Mega – Spartak 89:94
Krka – Igokea 85:86
SC Derbi – FMP 72:73

Ponedeljak:
Budućnost – Crvena zvezda 18.00
Partizan – Dubai 20.00