Predstavnici reprezentativnih sindikata koji su učestvovali u pregovorima Socijalno-ekonomskog saveta o minimalnoj zaradi, ocenili su danas da je Vlada Srbije još jednom demonstrirala moć i odbacila argumente sindikata za povećanje minimalne zarade za 2024. godinu, za koju je traženo da bude veća nego što je unapred odredio predsednik države Aleksandar Vučić.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović je rekao da „ono što zacrta Vučić, tako i bude“, pa je dijalog koji je posle toga vođen između socijalnih partnera, Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, oko minimalne zarade, bilo „kvazipregovaranje“.

„Vodili smo kvazidijalog, vodi se samo na papiru da smo imali dijalog, a u realnosti socijalnog dijaloga nije bilo, pa će i sledeće godine biti nastvljen egzodus mladih iz Srbije, jer ovde ne mogu da zarade, a uvoziće se radnici iz azijskih zemalja“, rekao je Mihajlović.

Vlada Srbije juče je donela odluku da minimalna zarada za narednu godinu umesto 40.000 dinara, koliko je ove godine, iznosi 47.154 dinara ili oko 401 evro, kako je pre pregovora rekao Vučić.

Sindikati su tražili da se njena vrednost izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja je u maju ove godine koštala skoro 52.000 dinara, na šta se država i obavezala, ali je Vlada Srbije to odbila.

Mihajlović je rekao da država, kao poslodavac ima najviše radnika koji rade za minimalnu zaradu, a njih je teško oragnizovati radi protesta na ulici jer su uplašeni za radno mesto i nisu organizovani u sindikat.

„Ipak neki sektori, kao obrazovanje, predškolske ustanove, pa i zdravstvo, najavljuju izlazak na ulicu, mada država pokušava da korigovanjem njihovih koeficijenata umiri nezadovoljstvo“, rekao je Mihajlović.

Koliko ima zaposlenih u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu, verovatno – kako je rekao – zna smo država preko PIO fonda.

On je rekao da je od Inspekcije rada tražio podatke o broju zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, ali je u inspekciji rečeno da nemaju takve podatke.

„Očigledno je da mnoge firme, sudeći prema finansijskim izveštajima, posluju sa visokim profitima, a isplaćuju minimalne zarade, iako je Zakonom o radu predviđeno da se takva zarada sme isplaćivati samo u periodima finansijskih teškoća, najduže šest meseci, a to se pretvorilo u pravilo“, rekao je Mihajlović.

Dodao je da ni država ne poštuje tu odredbu zakona i da čak i u Ministarstvu rada rade ljudi na određeno vreme po šest-sedam godina.

Mihajlović je rekao da veliki broj firmi isplaćuje minimalnu zaradu ili zaradu koja jedva premašuje taj iznos, zarada u firmama koje su osnovali strani investitori je samo 20 odsto veća od minimalne, a i trgovine isplaćuju tek neki dinar više od minimalne zarade.

Ekonomski savetnik sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić je rekao da je Vlada Srbije tokom pregovora o minimalcu još jednom demonstrirala moć i nezainteresovanost za argumente zašto minimlna zarada treba da bude najmanje koliko vredi i minimalna potrošačka korpa.

„To nije dobro za socijalni dijalog i proces približavanja Srbije EU, a i teško će se preživeti sa tom zaradom. Nismo zadovoljni ponašanjem vlasti koja nije htela da odstupi ni za jedan odsto od unapred utvrđenog iznosa, a to nije način da se pregovara“, rekao je Ristić.

Naveo je da će o toku pregovora o minimalcu za 2024. godinu izvestiti Međunarodnu konfederaciju sindikata i Evropsku konfederaciju sindikata u čijem je članstvu UGS „Nezavisnost“.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević potvrdio je da je na granici sa Slovenijom zaustavljena količina od 18.000 tona svežeg krastavaca iz Srbije, jer su u njima pronađeni ostaci fungicida metalaksila.

“Sveži krastavac iz Srbije je zaustavljen na granici sa Slovenijom, jer je u njemu nađena supstanca fungicid metalaksil iznad dozvoljene granice pravilnika”, naveo je Milosavljević.

Dodao je da proces analize još uvek nije završen, precizirajući da su kolege iz Slovenije radile analize u dve laboratorije i da su dobijeni različiti rezultati.

“Jedna alaliza je pokazala veće količine ove supstance od dozvoljene granice, dok je druga analiza pokazala njeno prisustvo u granicama. U ovom trenutku radi se superanaliza u Sloveniji i očekujemo konačan odgovor”, navodi Milosavljević.

Zbog toga što je još uvek proces analize u toku, kako je dodao, ova pošiljka krastavaca iz Srbije nije vraćena nazad.

“Od ponedeljka ćemo dobiti punu informaciju o tome šta se dešava, tražili smo i usmeno da nam kažu o čemu se radi. Videćemo na kraju da li će krastavci biti uništeni ili će biti vraćeni nazad. To sve zavisi od rezultata superanalize koja je u toku”, naveo je Milosavljević.

Na pitanje šta će se desiti, ukoliko se sporna pošiljka vrati u Srbiju, objasnio je da će ona prvo biti ponovo analizirana na samoj našoj granici i da će se na osnovu tih rezultata odlučivati o merama koje će biti dalje preduzete, odnosno da li će pošiljka biti uništena ili će se naći na tržišu ako je potpuno ispravna.

Poručio je i da je fungicid metalaksil, za koji se kaže da je pronađen u krastavcima, supstanca koja se koristi protiv truleži i da ona nije zabranjena niti štetna, kao i da je tako označava i EU.

“Mi se svake godine usaglašavamo sa EU i jednake su nam mere i granice kada je reč o ovim supstancama”, navodi Milosavljević i dodaje da se, ipak, dešavaju iskakanja prilikom upotrebe tih sredstava.

Prema njegovim rečima, proizvođači i izvoznici iz Srbije moraju da imaju svest i prate što je dozvoljeno, jer će u suprotnom biti kažnjeni za upotrebu svega onoga što nije i što je preko dozvoljenih količina.

“Preporuka proizvođačima je da se strogo drže pravila koja su jasno propisana, kako i na koji način da koriste sredstva za zaštitu bilja”, naglasio je on.

“Uprava za zaštitu bilja krenula sa pojačanom kontrolom”
Objasnio je da je Evropski sistem za brzo uzbunjivanje u trgovini hranom (RASFF), koji je i saopštio da su na granici sa Slovenijom zaustavljeni sveži krastavci iz Srbije, sistem koji funkcioniše na nivou Evropske unije i da na njihovom sajtu ima podataka o više od 1.000 presretanja koja su vršena i informacije o neusaglašenim pošiljkama.

“Mi činimo sve da sprečimo ovakve stvari. Ovde je reč o pošiljci koja je inače upućena u Sloveniju 31. avgusta, a analiza je došla tek danas. Dosta je vremena prošlo od tog perioda”, naveo je.

Milosavljević je naglasio da je Uprava za zaštitu bilja krenula u međuvremenu sa pojačanom kontrolom svega onoga što se koristi za zaštitu bilja u Srbiji, kako bi se sprečilo da se ovakve situacije dešavaju.

“Trenutno privodimo kraju i završavamo postupak izvozne procedure i usaglašavanja izvoza jabuka za Kinu koja je jako značajno tržište za Srbiju”, naglasio je Milosavljević.

Kako je navedeno na sajtu RASFF, dozvoljena količina fungicida metalaksila je 0,01, a pošiljka krastavaca iz Srbije je sadržala 0,025 miligrama ostataka pesticida po kilogramu. Ova hemijska supstanca spada u acilalanine i uglavnom se koristi za suzbijanje prouzrokovača plamenjače krompira i paradajza.