Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas da postoji pravni osnov da sva deca u Srbiji dobiju besplatne udžbenike i da je preporuka poslata resornom ministarstvu kako bi se spremno dočekala sledeća godina.Janković je za Radio-televiziju Srbije rekla da neće da kritikuje “afirmativnu meru” da u Beogradu deca dobiju besplatne udžbenike, ali da nije u redu da u Crnoj Travi ili Gadžinom Hanu, gde ljudi imaju manje sredstava za život, ne dobiju besplatne udžbenike.

“Ali ipak treba uzeti u obzir da taj takozvani srednji sloj živi prilično izazovno, dosta teško. Treba videti kako da se pronađu sredstva. Sigurno da mi možemo negde kao država da nađemo sredstva za udžbenike, verujem da bi Vlada i Ministarstvo finansija mogli jednom pravednom raspodelom koja je bazirane na socijalnoj pravdi, kako i kaže naš Ustav, i Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, i zakon o udžbenicima”, rekla je ona.

Poverenica je ocenila da će postojati dobra volja da se za iduću godinu to pitanje reši i da se onda ne postavlja pitanje “zašto u Beogradu može, a negde drugo ne”.

“Za prvi razred je većina obezbedila besplatne udžbenike. Ne polazimo svi u prvi razred sa neke vile na Savskom vencu, neko polazi iz malih kućica, neko iz jednosobnih stanova sa višečlanim porodicama, neko polazi iz kućice od kartona”, kazala je Janković.

Da je pravo umeće dobrog i poštenog, a da ići sudiji znači ići pravdi prve su lekcije koje čekaju studente Pravnog fakulteta. Međutim, jesu li svi koji su do diplome došli lekcije savladali – pitanje je koje se otvorilo kada je član komisije na ispitu za upis u Pravosudnu akademiju posumnjao da je jedan od kandidata ispitne odgovore unapred imao.

„Ja se izvinjavam, moram da reagujem. Pogledajte svi odgovore koje mi imamo ispred nas. Oni su identični odgovorima koje je kolega izneo. Preko ovoga zbog svojeg ugleda i časti i posla koji radim ne mogu da pređem“, poručio je na ispitu član komisije, glavni javni tužilac u Tužilaštvu za organizovani kriminal Mladen Nenadić.

Pravosudna akademija državna je ustanova koja ima za cilj da doprinese nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i tužilačke funkcije, navodi se u zakonu. A kandidat za sudiju koji se prvi put bira, a koji je završio početnu obuku na ovoj akademiji, ne mora da polaže ispit koji organizuje Visoki savet sudstva ili tužilaštva, pa se nameće pitanje ko i pod kojim kriterijumima akademiju upisuje i sebi otvara put ka zvanju sudije ili javnog tužioca.

„Ja sam bio protiv te pravosudne akademije, jer smatram da je to jedan inkubator kadrova, i da je to diskriminacija onih koji su van tog kruga lica. Ima ljudi koji su van pravosudne akademije koji su mnogo kvalitetni, a ima i onih koji tu predaju, a kojima ja nikada ne bih dozvolio da rade sa mladim kadrovima i da reprodukuju sebe i onu školu koju oni imaju“, kaže advokat Sead Spahović.

Pravosudna Akademija u saopštenju navodi da je kandidat greškom izvukao pitanje sa nacrtom tačnog odgovora, te da je zbog toga diskvalifikovan. Kao i to da ova greška nije ugrozila integritet polaganja ispita.

„Mi iz saopštenja ne vidimo ko je lice koje je napravilo tu navodno tehničku omašku, pa je nacrt odgovora završio kod kandidata, niko ne ukazuje na individualnu odgovornost. Onda dolazimo do toga, a ko ima pristup bazi pitanja?“, pita član Visokog saveta tužilaštva Predrag Milovanović.

Nije upitno samo kako je kandidat do odgovora na pitanja došao, nego i stručnost i kriterijumi komisije, ističe Spahović.

„Za mene je interesantno da specijalni tužilac, koji je jedan od najeminentnijih pravnika u Srbiji, ispred sebe ima napisan tačan odgovor. Pravo nije matematika, prema tome on kandidata treba da ispituje tako da vidi kako on rezonuje kao pravnik“, ukazuje Spahović.

Pred pravosuđem je etički ispit. Diskvalifikacija kandidata je prvi korak, mora se utvrditi ko je odgovoran, smatra Vesna Rakić Vodinelić profesorka Pravnog fakulteta u penziji.

„Uz pitanja je kandidat dobio i odgovore i pokušaj takvog ponašanja je krivično-pravno kažnjiv. Ono što iz samog saopštenja akademije proizilazi jeste da su oni postupali nehatno i nemarno – zato se znate i odgovara“; upozorava Rakić Vodinelić.

Profesorka dodaje da bi okončanje ovog slučaja u krivično-pravnom smislu značajno doprinelo da ova institucija povrati ugled, koji je, kako navodi, narušen i drugim slučajevima.

Demokratska stranka (DS) optužila je danas gradsku vlast u Novom Sadu da se “provodi na Divčibarama”, dok građani dobijaju mesečni račun za komunalne usluge koji je za 21 odsto veći u odnosu na prethodni mesec.”

Borbu protiv inflacije i korupcije, a samim tim i protiv svog daljeg siromašenja, građani Novog Sada mogu dobiti samo ukoliko smene sadašnju gradsku vlast koja je, u sprezi sa režimom Aleksandra Vučića i režimskim tajkunima, glavni krivac za neizdrživ rast cena i troškova života u gradu“, naveo je DS u saopštenju za javnost.

Ocenili su da su novcem građana Novog Sada nesumnjivo „plaćene“ i pozivnice na nedavnu zabavu tabloida „Informer“ na Divčibarama, na kojoj su „među najvažnijim i najveselijim“ gostima bili „direktor Novosadske toplane, načelnik Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije i doskorašnji gradonačelnik Novog Sada“.

Naveli su da je kupovna moć građana Novog Sada u poslednjih 12 meseci opala za više od 20 odsto, po čemu je Novi Sad najgori među gradovima u Srbiji i čitavom regionu.

DS je objasnio da je poskupljenju komunalnih usliga najviše doprinelo poskupljenje daljinskog grejanja za 30 odsto i vode i odnošenja smeća za po 12 procenata.

„Mesečni računi objedinjene naplate za stan površine 60 kvadratnih metara sada su veći za 2.000 dinara nego pre nekoliko meseci, što znači da će novosadski penzioneri, primera radi, samo za komunalne usluge na godišnjem nivou morati dodatno da potroše dve trećine jedne prosečne penzije“, piše u saopštenju.

Na zvaničnom sajtu US Departmenta objavljeni su podaci o tome koliko je procenata zahteva za vizu za Sjedinjene Američke Države odbijeno u 2022. godini.

Statistika je objavljena po državama iz kojih su zahtevi pristizali, a navodi se da je tokom prošle godine odbijeno 19,45 odsto zahteva iz Srbije.

U zvaničnom dokumentu ističe se da je iz Bosne i Hercegovine odbijeno skoro 20 odsto, iz Hrvatske 5,56 odsto, iz Slovenije 13,5 odsto, Severne Makedonije 26 odsto, a iz Crne Gore 34 odsto. Ističe i da je sa Kosova odbijeno gotovo 18 odsto zahteva za vizu za SAD.

Na spisku postoje i zemlje sa 0 procenata, odnosno onima kojima nije odbijen nijedan zahtev ili nisu ni tražili vize. To su Andora, San Marino, Severna Koreja, Monako i Maršalska ostrva.

Najmanji procenat odbijanja imaju Argentina – 3,66 odsto, Austrija – 7 odsto, Barbados – 6,5 odsto, Bruneji – 5,4 odsto, Švajcarska – 3 odsto, Papua Nova Gvineja 5 odsto, Gvatemala 5,45 odsto, Island 3,24 odsto, Izrael 2,2 odsto, Tajvan 5 odsto.

Jedina zemlja kojoj su odbijeni svi zahtevi za vize u SAD je Mikronezija sa 100 odsto, a posle nje sledi Mauritanija sa 89 odsto.

Među državama sa velikim procentom odbijanja viza su Senegal sa 66 odsto, Avganistan 52 odsto, Burundi 69 odsto, Kanada 58 odsto, Čad 69 odsto, Kuba 56 odsto, Džibuti 74 odsto, Nauru 66 odsto, Gvineja Bisao 61 odsto, Iran 54 odsto, Ruanda 62 odsto, Jemen 56 odsto…