Prema novom istraživanju, redovno konzumiranje testenine zapravo ne dovodi do povećanja telesne težine. U stvari, može biti sastavni deo zdrave ishrane i pomoći u gubitku težine.

„Testenina je osnovni ugljeni hidrat u mnogim kulturama, ali je povezana sa prekomernom težinom i gojaznošću zbog svoje pozicije rafinisanih ugljenih hidrata“, napisale su nutricionistkinje Lisa Sanders i Džoan Slavin u studiji objavljenoj u MDPI.

Nutricionisti su analizirali 38 objavljenih studija koje su se bavile unosom testenina i telesnom težinom kod odraslih i dece i otkrili da „obrasci ishrane sa visokim sadržajem testenine generalno nisu povezani sa izgledima za prekomernu težinu ili gojaznost ili su obrnuto povezani“.

Drugim rečima, nisu pronašli vezu između toga koliko su ljudi konzumirali testenine i njihovih šansi da postanu gojazni, prenosi The Sun.

U stvari, jedna od studija koju su pregledali čak je sugerisala da se „testenina može uključiti u zdravu ishranu i da ne doprinosi povećanju ili sprečavanju gubitka težine“, napisali su nutricionisti.

Gledali su samo podatke koji se odnose na običnu belu testeninu, a ne testeninu od integralnog brašna.

Testenina je loše ocenjena jer je beli ugljeni hidrat, koji se generalno smatra siromašnim sadržajem hranljivih materija i vlakana, i visokim glikemijskim indeksom.

Ovo istraživanje je pokazalo da se testenina nepravedno stavlja u istu korpu sa sastojcima kao što su beli hleb, pirinač i krompir.

„Klinička ispitivanja dosledno pokazuju da testenina ima niži glikemijski odgovor u poređenju sa sličnim skrobnim namirnicama, kao što su pirinač, krompir, hleb i rezanci“, napisali su.

Način na koji kuvate i servirate testeninu može uticati na vaš struk više od same hrane, sugerišu nutricionisti.

Kuvanje testenine menja strukturu skroba da bi se lakše svarila.

Prema mišljenju dr Trejsi Robertson, istraživaču na Odeljenju za nauke o ishrani Univerziteta u Sariju, treba da kuvate testeninu „al dente“.

Ovo zadržava deo otpornog skroba u nekuvanoj testenini, što je teže za digestivni sistem da se razgradi na glukozu, i  zbog toga je manje verovatno da će uticati na nivo šećera u krvi.

Hladna salata od testenine, rekao je dr Robertson, daje testenini vremena da se reorganizuje u otporan skrob, snižavajući njen glikemijski indeks čak i ako ste je prekuvali.

Trovanje olovom ima mnogo veće posledice po globalno zdravlje nego što se ranije mislilo: moguće je da doprinosi više od pet miliona smrti svake godine, a pretnja koju predstavlja podjednako je velika kao i ona od zagađenja vazduha, pokazalo je najnovije istraživanje.

Studija takođe procenjuje da izlaganje toksičnim metalima svakom detetu u zemljama u razvoju oduzima u proseku šest IQ bodova, prenosi Science Alert.

Trovanje olovom dokazano izaziva čitav niz ozbiljnih zdravstvenih problema, pogotovo povezanih sa srčanim bolestima i razvojem mozga kod male dece. Upravo zbog toga je olovni benzin zabranjen u čitavom svetu.

Ipak, izlaganje ovom moćnom neurotoksinu još uvek je moguće putem hrane, zemlje, posuđa, đubriva, kozmetike, baterija za automobile i drugih izvora.

Ekonomisti koji su izradili studiju kažu da je ona prva koja je procenila posledice izlaganja olova na smrti od srčanih bolesti i gubitak IQ-a u dece u bogatim i zemljama u razvoju.

Glavni autor, Bjorn Larsen, kaže za AFP da su on i njegov kolega zanemeli kad su prvi put videli obračun utemeljen na njihovom modelu: “Nismo se usudili ni da na glas izgovorimo broj, bio je toliko veliki.”

Model procenjuje da je 2019. godine u svetu umrlo 5.5 miliona odraslih od srčanih bolesti izazvanih izlaganjem olovu. Njih 90 posto živelo je u zemljama s niskim ili srednjim ekonomskim statusom.

Ta procena čak je šest puta viša od prethodne, a predstavlja oko 30 posto svih smrti od kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrti u svetu.

To bi značilo da je izlaganje olovu veći uzrok srčanih bolesti od pušenja ili holesterola, kaže Larsen.

Trošak od šest triliona dolara
Istraživanje takođe procenjuje da su deca mlađa od pet godina zbog trovanja olovom u 2019. godini izgubila ukupno 765 miliona IQ bodova, a 95 posto tih gubitaka dolazi iz zemalja u razvoju.

Istraživači Svetske banke procenili su da je 2019. godine ekonomski gubitak izazvan izlaganjem olovu iznosio 6 triliona dolara, što je sedam posto globalnog BDP-a.

Istraživači su u analizi koristili procene nivoa olova u krvi iz 183 zemlje, preuzete iz revolucionarne studije o globalnom teretu bolesti iz 2019. godine.

Prethodna istraživanja merila su tek uticaj olova na srčane bolesti u slučajevima povezanim s povećanim krvnim pritiskom. Nova studija je posmatrala mnogobrojne druge načine na koji olovo utiče na srce, poput otvrdnjavanja arterija, što može dovesti do srčanih udara. Zato su njihove brojke veće, objašnjava Larsen.

Roy Harrison, stručnjak za zagađenje vazduha i zdravlje na Ubiverzitetu Birmingem u Velikoj Britaniji – koji nije bio uključen u studiju – rekao je za AFP da su rezultati “zanimljivi, ali mnogo je nesigurnosti.”

Na primer, spona između olova u krvi i srčanih bolesti temelji se na istraživanju u SAD-u, a “veliki je skok” pokušati primeniti ta otkrića na ceo svet, rekao je on.

Harrison je takođe naglasio da model koristi procene – a ne testove – količine olova u krvi u mnogim zemljama u razvoju.

Kada bi ti rezultati bili potvrđeni, “to bi bilo od velike važnosti za javno zdravlje, ali u ovom trenutku radi se samo o zanimljivoj hipotezi,” dodao je.

“Deo slagalice”
Čelnik nevladine organizacije Pure Earth Richard Fuller kaže da testiranja prisutnosti olova u krvi u zemljama u razvoju uglavnom otkrivaju više nivoe nego što pokazuju procene u novoj studiji.

To znači “da bi posledice olova mogle biti još gore od onoga što opisuje studija”, rekao je on za AFP, nazivajući te procene “pozivom na buđenje.”

Larsen navodi da “još uvek tapkamo u mraku” kada se radi o pitanju koliko različiti izvori olova doprinose kontaminaciji krvi.

Fuller kaže da je deo te slagalice otkriven u izveštaju njegove organizacije, objavljenom u utorak, u kojem je analizirano 5.000 uzoraka dobara i proizvoda iz 25 zemalja u razvoju.

Analiza je otkrila visoke količine kontaminacije olovom u metalnim loncima i tiganjima, keramičkom posuđu, boji, kozmetici i igračkama.

“Upravo zato siromašnije zemlje imaju toliko slučajeva trovanja olovom,” upozorio je Fuller. “Truju ih stvari koje imaju u svojim kuhinjama”.