Malo je firmi i proizvoda koji su uspeli da se za kratko vreme vinu u nebesa i još brže dotaknu dno. BlackBerry je možda najbolji primer na kome vredi učiti.

Bilo je dana kada je kanadski BlackBerry bilo neprikosnoveni vladar finih, mobilnih komunikacija i elektronskih mejlova ’za poneti’. Sve je počelo 1984. i u svojim najboljim danima, BlackBerry uređaje je imao svaki drugi stanovnik Amerike.

A, onda se pojavio Apple i 2007. predstavio svoje viđenje telefona, koji je mnogo više od aparata za telefoniranje. BlackBerry je bio u problemu. Velikom.

Nije bilo spasa

Po rečima jednog od osnivača BlackBerry-ja Džima Belsila, nije bilo izgleda boriti se sa iPhone novajlijom i Google Android telefonima. Konkurencija je bila prejaka. Belsil je tako bio u pravu  – za kratko vreme od kompanije sa najvećim rastom koja je vredela 83 milijarde BlackBerry je spao na vrednost od 5 milijardi dolara. Napuštajući brod koji tone, Belsil je 2015. preostalom menadžmentu poželeo sreću.

Mnogo je razloga zbog kojih je, po sudu poslovnih analitičara, jedna ovako uspešna firma doživela propast. Najčešće pominjan je ’kratkovidost’ menadžmenta koji je strateški morao da gleda mnogo godina unapred. Drugi razlog se takođe krije iza menadžmenta koji su borbu sa Apple-om proglasili nemogućom. Takođe, uprava BlackBerry-ja je na početku nove ere interneta i komunikacija telefon i dalje posmatrala kao ’telefon’, hardverski sklop. Za Apple to je bio sasvim nov način života, pa i u estetskom smislu.

Ipak, brod koji je potonuo dobio je priliku da oživi i to u liku i delu Džona Čena. Ko je misteriozni spasilac koji je posle mnogo nagovora uspeo da se pre 10 godina priključi BlackBerry-ju i uzme stvar u svoje ruke?

BlackBerry misija spasavanja

Čen je dao nekoliko intervjua i u svakom od njih nezaobilazno je bilo pitanje novinara zašto je posle više odbijanja pristao da stane na čelo BlackBerry-ja i započne misiju spasavanja?

Nedavno je gostovao i u nekoliko uglednijih podkasta (Deep Purpose). Odgovorio je na pitanje da li je pristanak da preuzme kormilo BlackBerry-ja hrabrost ili slepo samopouzdanje? Potvrdio je da je njegova odluka veliki izazov.

Ukratko, karijera Čena, rođenog u Hong Kongu sa diplomama američkih univerziteta, počela je u Unisys IT kompaniji na poziciji inženjera dizajna. Usledilo je zaposlenje u Siemens Nixdorf-u na poziciji potpredsednika. Sybase je postavio Čena za svog izvršnog direktora što je bio veliki izazov jer je Oracle bio direktna konkurencija između ostalih. Nakon 14 godina provedenih sa Sybase timom, rezultati su pokazali da je Čen pravi čovek koji zna kako do profita. SAP je kupio Sybase i Čen je ugovarao ovu veliku akviziciju 2010.

BlackBerry Ltd je konačno dočekao Čena u novembru 2013. Čen je preuzeo odgovornost za pitanja strategije i organizacionih ciljeva. U poslovnim krugovima on je bio taj ključni spasilac bez koga bi BlackBerry bio zbrisan sa lica zemlje.

Svakodnevno propadanje

U intervjuu za Deep Purpose, Čen je rekao da se na više strana konsultovao da li da se prihvati kormila kompanije koja tone ili je već potonula. Svi su mu rekli da od tog posla nema ništa i da ne prihvata. Dodao je uz osmeh:

„Pošto su rekli da nema šanse, mislim da su me zapravo ubedili da treba da prihvatim. Borio sam se, priznajem. Borili su se glava i srce. Srce je konačno odnelo pobedu.“

Za odluku da prihvati BlackBerry izazov krivi i borbeni duh koji je, kaže, nasledio od oca koji je porodicu preselio iz Hong Konga dok je još bio britanska teritorija. Iako finansijski ekspert, morao je da ih izdržava kao knjigovođa, da bi ušao i u posao sa svilom.

U intervjuu Čen je potvrdio da je odrastao u sredini gde su kineski preduzetnici svakodnevno propadali i nanovo se oporavljali. Mnogo ih je koji su dotakli dno i zatim su veoma napornim radom i odlukom uspeli da oporave svoj biznis.

„Odlučnost i predanost su u mojim genima i u mom vaspitanju. Bio sam spreman da preuzmem gotovo nemoguć zadatak“, priznao je novinaru.

BlackBerry putovanje

„Da nisam prihvatio BlackBerry izazov, žalio bih kasnije. Put je važniji od rezultata“, rekao je Čen. Da nije uspeo, bar bi znao da je dao sve od sebe i naučio bi mnogo.

Putovanje, kako je Čen nazvao posao u BlackBerry-ju, bilo je bolno i izazovno, zahtevalo je hrabrost, mnogo hrabrosti. I u Sybase je došao na vodeću poziciju bez prethodnog iskustva u vođenju softverske kompanije. Isto je ponovio i sada. U čemu je tajna?

„Mislim da je to samo slepo samopouzdanje. I, oduvek sam verovao da će naporan rad stvoriti priliku“, otkrio je.

Šta je Čen zapravo uradio kako bi BlackBerry postavio na noge?

Odlučio je da ga preusmeri na softverska rešenja i to sa fokusom na sajber bezbednost. Bilo je emotivno teško oprostiti se od ’telefonskog posla’, mnogi zaposleni su bili u teškom položaju jer za njih BlackBerry nije samo proizvod već i način života i kanadski ponos.

I, kada je prevazišao emotivne reakcije, kako je Čen izjavio, pogledao je činjenice, a one su govorile da je neophodna drastična promena. To je značilo smanjenje radne snage za čak 65 odsto.

„Šteta bi bila još veća da nisam reagovao“, priznao je novinaru.

Već 2019. je donela preokret sa povećanjem prihoda od 27 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Verujem u pravičnost

Nije ovo bio lak put, kako je Čen i sam znao na samom početku. Transformacija kompanije je bila daleko od lake. Naglasio je da je pronašao u sebi hrabrosti da bude otvoren i jasan kada prenosi teške odluke.

„Verujem u transparentnost. Verujem u pravičnost. Ljudi mogu da podnesu mnoge nevolje sve dok se prema njima postupa pošteno.

A, ja komuniciram na osnovu jednog principa – šta je najbolje za kompaniju. To je ono što mislim da je pošteno“, o svom načinu poslovanja i promenama rekao je Džon Čen poznati spasilac kompanija kao što je to nekada bio potonuli BlackBerry.