Dodik za RTRS: U ovoj godini očekujemo otvaranje bar pet fabrika

Od

Viktor

-

15. januar 2024. | 05:13

0

U ovoj godini očekujemo otvaranje bar pet fabrika koje bi trebalo da zaposle nekoliko hiljada ljudi. To su fabrike koje otvaraju zapadni investitori, oni koji znaju da u Srpskoj imate najjeftiniju električnu energiju, kvalitetnu radnu snagu, podsticaje vezano za dobit i dohodak i oni su naši najbolji ambasadori – rekao je za RTRS Milorad Dodik predsjednik Republike Srpske.

Milorad DodikFoto: predsjednikrs.rs/Borislav Zdrinja

– Pred Republikom Srpskoj je mnogo izazova, ali i dosta ivesticija u ovoj godini. Nastavljamo da radimo sa našim partnerima – poručio je Dodik.

Naglasio je da je u ovoj godini planirano i da se otpočne izgradnja brze ceste od Trebinja prema Bileći i dalje prema Foči, odnosno prema Višegradu kako bi se povezali na auto-put koji dolazi iz Beograda.

– Danas sam dobio ozbiljnu ponudu jedne kompanije koja je spremna da gradi auto-put od Doboja do Vukosavlja i to pod koncesijom, bez ikakvih tereta i obaveza Republike Srpske. To je najpovoljnija ponuda koju smo mogli da dobijemo i sad ćemo da razmotrimo tu ponudu, jer već gotovo godinu dana sa evropske strane postoji blokada oko te investicije, a nama je važno da izgradimo auto-put do Bijeljine – rekao je Dodik.

Istakao je da je u planu razvijanje dalje mreže auto-puteva, kao i gradnja bolnice.

– Kao što znate, bolnica u Trebinju je u punom zamahu izgradnje, neke čekaju da budu završene – rekao je Dodik.

Istakao je da će se boriti da se održi budžet.

– Obezbijedićemo da privrednicima kojima je problem najniža plata koju smo utvrdili na 900 KM, ja ću s njima razgovarati u narednih 10 dana. Učinićemo sve da Republika ostane stabilna i da se bavi investicijama – poručio je Dodik.

Naglasio je da je veoma bitno da se bavimo i energetskim poljem.

– Nastojaćemo da riješimo problem vezano za gasovod. Očigledno da imamo ogromnu štetu što nemamo gasovod. Moramo obezbijediti sigurno snabdijevanje energentom budućnosti. Za Republiku Srpsku je strateški cilj da izgradi gasovod. Kasnije u toku godine pokušaćemo da privučemo što više individualnih investicija. Imamo već značajan broj onih koji su zainteresovani – rekao je Dodik.

Fon Kramon u Gračanici: Prekrajanje istorije na KiM ne može da uspe

Od

Dara Milovanović

-

14. januar 2024. | 11:23

0

Poslanica Evropskog parlamenta i stalni izvestilac za Kosovo Viola fon Kramon izjavila je da ne mogu da uspeju pokušaji vlasti u Prištini da srpske pravoslavne crkve proglase katoličkim, pozivajući ih na razum i racionalizam.

Viola fon Kramon je istakla postoje svi dokazi koji su potrebni i koji pokazuju šta pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

“U Nemačkoj možete reći da su sve protestantske crkve bile katoličke pre nego što je protestantizam postao zvanična religija, jer jesu. Ali, to nije slučaj ovde i nadam se i pozivam na racionalnost da se ove činjenice ne dovode u pitanje”, poručila je Fon Kramon novinarima u Gračanici, gde je u društvu episkopa raško-prizrenskog Teodosija obišla i upoznala se sa istorijom srednjovekovnog manastira Srpske pravoslavne crkve.

Poručila je onima koji pokušavaju da prekrajaju istoriju, da neće imati u tome mnogo uspeha.

Viola fon Kramon se nakon podošenja izveštaja Evropskom parlamentu, a pred istek mandata, nekoliko dana nalazi u poseti Kosovu i Metohiji, gde se u Prištini sastala sa predstavnicima centralnih institucija.

Nakon obilaska manstirske crkve u Gračanici stare više od 700 godina, navela je da je za nju od izuzetne važnosti da se upozna sa kulturoškim razlikama na KiM, a da su reprezenti toga manastir Gračanica i Visoki Dečani, koji su najznačajniji spomenici kulturnog nasleđa koje imamo.

Sankcije, kakve sankcije? Evropa prošle godine kupila rekordnu količinu ruske nafte

Od

Dara Milovanović

-

14. januar 2024. | 10:53

0

Indija ima koristi od uvoza ruske nafte po sniženim cenama usred evropskih sankcija i prodaje tu istu naftu tržištima EU po punoj ceni nakon što je preradi

Sankcije, kakve sankcije? Evropa prošle godine kupila rekordnu količinu ruske nafte

Uvoz rafinisane nafte u EU iz Indije porastao je na rekordne nivoe 2023. godine, dok se uvoz ruske sirove nafte u Nju Delhi više nego udvostručio na godišnjem nivou.

To znači da su potrošači u Evropi verovatno dobili ogromne količine benzina, dizela, kerozina i drugih naftnih proizvoda koji potiču iz Rusije preko Indije prošle godine, uprkos sankcijama uvedenim Rusiji.

Indija je prošle godine postala vodeći svetski uvoznik ruske sirove nafte, prema tržišnim podacima kompanije “Kpler” koje je analizirao “Independent”, uvozeći u proseku 1,75 miliona barela dnevno što je povećanje od 140 odsto u odnosu na 2022.

Istovremeno, uvoz rafiniranih proizvoda u Evropsku uniju iz Indije porastao je za 115 odsto, sa 111.000 barela dnevno u 2022. na 231.800 barela dnevno u 2023. godini, što je najviše u poslednjih sedam godina koje je analizirao “Kpler” i najverovatnije najviši ikada.

“To je dvosmerna ulica – Indija je bila u mogućnosti da kupi jeftinu naftu za svoje rafinerije, zatim je uspela da preradi tu naftu i proda rafinisane proizvode po punoj ceni, i na tržište (Evropu) koje je spremno da plati za njih jer očajnički treba da nadoknadi gubitak sankcionisane ruske nafte”, rekao je za “Independent” analitičar “Kplera” Met Smit.

Prihodi od nafte su oslonac ruske ekonomije, zbog čega su evropske zemlje, G7 i Australija uvele sankcije na naftu i derivate Moskvi i pokušale da ograniče cene od 60 dolara po barelu.

Činjenica da bareli nafte poreklom iz Rusije još uvek ulaze u Evropu preko trećeg tržišta naglašava koliko taj plan nije uspeo.

Kompanije za praćenje trgovine naftom kažu da je nemoguće razlikovati koji rafinisani proizvodi potiču od ruskih materijala nakon što su prerađeni u drugoj zemlji. Ali praćenje uvoza sirove nafte i izvoznih odredišta rafinisanih proizvoda iz određenih objekata može da pruži neku ideju.

Jedan takav primer je rafinerija “Džamnagar” na zapadnoj obali Indije, koja je vodeća destinacija za rusku naftu koja stiže u Indiju, prema “Kpleru”.

Sirova ruska nafta činila je 34 odsto uvoza rafinerije (400.000 barela dnevno), dok je 770.000 barela dnevno stizalo iz drugih zemalja. A od izvoza rafinerije 2023. godine, oko 30 odsto je išlo u Evropu.

“Nemoguće je izvući rusku naftu ili proizvode napravljene od ruskog materijala sa globalnog tržišta. Rusija je takođe toliko bitan igrač da je nemoguće u potpunosti da iskoreniti rusku ponudu sa globalnog tržišta jer bi to izazvalo skok cena”, objasnio je Smit.

Oko 20 od 27 zemalja EU uvezlo je rafinisane proizvode iz Indije prošle godine, pri čemu je Holandija činila 24 odsto ukupnog obima. Slede Francuska sa 23 odsto, Rumunija sa 12 odsto i Italija i Španija sa po 11 odsto. Indija je takođe izvozila rafinisane proizvode poput benzina, mlaznog goriva i dizela u Nemačku i Belgiju sa po 7 odsto.

Električna mreža Alberte se oporavlja nakon što je ekstremna hladnoća izazvala probleme u snabdevanju

Od

Dara Milovanović

-

14. januar 2024. | 10:29

0

U Alberti je smanjen “visok rizik” od nestanaka struje, nakon što je u subotu uveče izdato hitno upozorenje . Velika potražnja za električnom energijom uzrokovana ekstremnom hladnoćom vrši pritisak na mrežu, navodi se u upozorenju za hitne slučajeve izdato u 18:44.

Stanovnici su zamoljeni da odmah smanje potrošnju električne energije za samo najpotrebnije. Agencija za hitne slučajeve Alberte (AEMA) pozvala je stanovništvo Alberte da ugasi nepotrebna svetla, izbegavaju kuvanje sa šporetom i odlažu punjenje električnih vozila.

Operator električnog sistema Alberte (AESO) prekinuo je upozorenje na mreži – što znači da je elektroenergetski sistem pod stresom i da su u toku pripreme za korištenje rezervi za hitne slučajeve kako bi se zadovoljila potražnja i održala pouzdanost – za sistem nešto pre 21 sat.

“Hitan apel ljudima iz Alberte da štede električnu energiju večeras, je bio ključan u izbegavanju rotirajućih nestanaka struje”, rekao je AESO, nezavisni operater električnog sistema Alberte, u saopštenju .

Upozorenje o ekstremnoj hladnoći u Kanadi na snazi je u celoj Alberti. Očekuje se da će temperature dostići -40 do -50 stepeni do nedelje ujutro u mnogim delovima pokrajine, navodi se u upozorenjima.

Pokrajinska energetska mreža imala je samo 10 megavata rezervne snage u jednom trenutku u subotu uveče, prema izveštaju AESO o potražnji ponude . Taj broj je skočio na 404 megavata oko 19:45.

Upozorenje je izazvalo veliki pad potražnje za energijom

Nakon hitnog upozorenja, ukupna potrošnja energije opala je u celoj provinciji na 11.187 MW u 19:45. AESO je primetio značajan pad potražnje za električnom energijom odmah nakon izdavanja upozorenja.

“U ime AESO-a, želeo bih da se zahvalim svim stanovnicima Alberte koji su se odazvali pozivu na akciju”, rekao je Mike Law, predsednik i izvršni direktor AESO-a, u saopštenju.

Upozorenje je stiglo samo nekoliko sati nakon što je AESO proglasio uzbunu na mreži zbog ekstremne hladnoće, velike potražnje i niskog uvoza.

Alberta uvozi deo svoje električne energije iz drugih provincija, ali ekstremno vreme u drugim zapadnim provincijama utiče na njihovu sposobnost deljenja, navodi se u izjavi ministra pristupačnosti i komunalnih usluga Nathana Neudorfa.

AESO-ov izveštaj o potražnji, navodi da je Alberta u subotu uveče dobijala 239 MW iz BC-a, Saskatchewana i Montane.

Međutim, premijer Saskatchewana Scott Moe objavio je na X , ranije poznatom kao Twitter, da SaskPower planira da obezbedi dodatnih 153 MW električne energije Alberti u subotu uveče kako bi im “pomogao u ovoj nestašici”.

Alberta postavila rekord snage svih vremena ove sedmice

Ovo dolazi u trenutku kada je Alberta u četvrtak uveče postavila provincijski rekord svih vremena za potrošnju električne energije, dok je ekstremno hladno vreme prekrilo pokrajinu. U 18 sati tog dana, ukupna potražnja je dostigla maksimalnu potrošnju električne energije po satu od 12.384 megavata, nadmašivši poslednji rekord u Alberti od 12.192 megavata postavljen 21. decembra 2022. tokom prethodnog hladnog udara.

Još jedno upozorenje na mreži izdato je u petak zbog velike potražnje za električnom energijom uzrokovane ekstremnom hladnoćom, ispadima dva generatora prirodnog gasa i vrlo malom obnovljivom energijom u sistemu.

Leif Sollid, menadžer komunikacija za AESO, kaže da rast potražnje za električnom energijom nije šok.

„Peći rade bez prestanka u domovima ljudi,… grejači blokova su uključeni, ljudi koji koriste grejače prostora — sve ove stvari su iznad naše normalne dnevne potrošnje energije“, rekao je Sollid.

Kaže da oni “veoma pažljivo prate stvari”.

Nacija Siksika , koja se nalazi istočno od Kalgarija, i dalje je u lokalnom vanrednom stanju. Više od 50 kuća je pogođeno nakon što je ATCO prijavio prekid snabdevanja gasovoda, a neki stanovnici nisu mogli koristiti svoje peći.

Proglašavanjem lokalnog vanrednog stanja, načelnik Ouray Crowfoot kaže da može biti pojednostavljen odgovor. Deerfoot Sportsplex i Crowfoot School su postavljeni kao stanice za zagrevanje. Iako je toplina u većini pogođenih domova vraćena do subote popodne, Crowfoot kaže da želi mere predostrožnosti s obzirom da se očekuje da temperatura padne na -50 C u nedelju ujutro.

„Ako se desi najgore i dođemo u situaciju da se grejanje u mnogo kuća pokvari, a mreža padne, ima gde da odemo“, rekao je on.

Šta je sa mrežom?

Kada je u pitanju potražnja za električnom energijom, uslovi će biti “teski”, rekao je Sollid za CBC News u intervjuu u petak.

Zbog rekordne potražnje za snagom – i potencijala da se taj rekord ponovo obori – Sollid kaže da AESO ima poruku za stanovnike Alberte.

“Ako možete, molimo vas uštedite električnu energiju u periodu najveće potrošnje, a to je od 16 do 19 sati”, rekao je on, dodajući da su to “sitnice”, kao što je nepuštanje mašine za pranje sudova ili pranje veša tokom špica.

Ipak, Sollid kaže da su dobro opremljeni za sve izazove koje donosi ekstremna hladnoća.

„Mislim da je važno da stanovnici Alberte shvate da imamo veoma obučene sistemske kontrolore koji prate i upravljaju mrežom u realnom vremenu. Oni vide čitavu mrežu iz sekunde u sekundu“, rekao je on.

“Na raspolaganju im je mnogo tehnologije i obuke kako bi svetla u Alberti držali upaljena, i oni godinama rade vrlo uspešan posao. Računamo na njihov rad.”

SERBIANNEWS/CANADA

“OTKAKO SAM DOŠLA U SRBIJU, ŠOKIRANA SAM…” Devojka iz Kanade oduševljena jednom činjenicom! (VIDEO)

Od

Dara Milovanović

-

14. januar 2024. | 09:52

0

Mlada turistkinja iz Kanade koja je proputovala pola sveta oduševljena je jednom činjenicom u Srbiji.

“Otkako sam došla u Srbiju, šokirana sam koliko slobodno mogu da lutam, kako i mala deca mogu sama da idu do škole, kako nema uznemiravanja i neprijatnosti”, ovim rečima mlada turistkinja iz Kanade opisuje Srbiju i iskustvo na proputovanju kroz zemlju.

– Svako je oprezan kada putuje, bilo da je reč o prevarantima, džeparošima, a pogotovo žene koje se susreću sa više problema. Kao žena koja putuje sama, najveća briga mi je gde mogu slobodno i sigurno da se šetam sama — nešto što ne mogu sigurno da uradim sama čak ni u pojedinim delovima Kanade – objašnjava turistkinja, koja redovno deli svoja putovanja i iskustva na platformi TikTok, pod nazivom “jesuiselixir”.

Let me start off by saying I am fortunate when I travel & haven’t had that many real issues. but anyone who travels is wary of pickpockets, scammers & most women are wary in any new environment. since coming to Serbia, I have been SHOCKED at how freely I can roam around. how children are safe to walk on their own to school, even at a young age. how there is no harassment, no one trying to follow you around to sell you things, no uncomfortableness. #serbia?? #culturaldifferences #solotravelgirl ♬ original sound – elixir ✈️

“Nebitno je gde sam…”

Kako dalje objašnjava, u Srbiji je tek nešto više od mesec dana, ali da se oseća sigurno, bez obzira gde se nalazi ili u koje doba dana.

– Nebitno je gde sam, bilo da se šetam pored gradilišta, sama kasno uveče, ili pak mračnom ulicom, osećam se sigurnije nego kod kuće. Šokirana sam koliko slobodno mogu da lutam, kako i mala deca mogu sama da idu u školu. Nema neprijatnosti i uznemiravanja, niko ne pokušava da vas prati, da vam proda stvari – dodaje.

Turistkinja dodaje da je proputovala više od 100 zemalja sveta, ali da se baš u Srbiji oseća najsigurnije.

– Nema čak ni onih muškaraca koji stoje i bulje u tebe kad prođeš pored njih, zbog kojih se osetiš veoma neprijatno. Prošla sam 100 plus zemalja i ovo je jedino mesto gde se osećam super sigurno! Čak mogu ostaviti i otvoreno torbu i ništa joj se ne bi dogodilo – oduševljeno navodi turistkinja dok se šeta ulicom jednog od srpskih gradova.

Ipak, savetuje sve koji vole da putuju kao ona, da nigde ne traže nevolju bez potrebe, ali da će se prijatno iznenaditi posetom Srbije — jer i pored navoda pojedinih da “Srbija nije bezbedna”, tvrdi da svako mora da doživi zemlju iz prve ruke.

– Prelepo mi je ovde – završava turistkinja.

Komentari podrške pljušte

Da je video oduševio mnoge, a pogotovo građane Srbije, govore i komentari podrške ispod videa koji je podelila.

SERBIANNEWS/CANADA

Počinje Australijan open – Đokovićeva trka sa samim sobom

Od

Dara Milovanović

-

13. januar 2024. | 11:03

0

Najbolji teniseri i teniserke sveta ponovo će na plave terene, a navijači na tribine “Melburn parka” pošto u noći između subote i nedelje po srednjoevropskom vremenu počinje Australijan open – prvi grend slem turnir u sezoni. Novak Đoković je u pohodu na 11. titulu u Australiji i jubilarni 25. grend slem pehar. Srbija će imati još tri predstavnika u muškoj konkurenciji i samo Aleksandru Krunić među damama.

Почиње Аустралијан опен – Ђоковићева трка са самим собом

Nakon izuzetno uspešne 2023. godine, koju je sa sedam osvojenih turnira ispratio na prvom mestu ATP liste i verovatno zauvek odgovorio na pitanje ko je najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković duelom sa duplo mlađim Splićaninom Dinom Prižmićem započinje odbranu titule na svom omiljenom kontinentu i sezonu u kojoj će svakom pobedom i svakim podignutim peharom samo podebljati istoriju koju je reketom već ispisao.

Po rasporedu, planirano je da duel Đokovića i Prižmića na “Rod Lejver areni” počne u nedelju u 9.00 sati po srednjoevropskom vremenu.

Australijan open je prva prilika u novoj godini da Novak Đoković osvoji jubilarni 25. grend slem u karijeri, uveća prednost u odnosu na Nadalova 22 i čekira prvu stavku na listi pet glavnih ciljeva u 2024. godini – četiri najveća turnira i Olimpijske igre u Parizu.

Na tlu Australije Đoković odavno nema dostojnog protivnika, sem sebe samog (i ponekad sudova), pošto je sa deset osvojenih trofeja u Melburnu ubedljivo prvi na večnoj listi šampiona. Sa po četiri pehara manje ostali su Roj Emerson i Rodžer Federer.

Новак Ђоковић на свом омиљеном терену у Мелбурну

Srpski teniser u Melburnu nije izgubio meč od 2018. godine, kada ga je u četvrtom kolu porazio južnokorejski igrač Hjeong Čung. Nanizao je 28 pobeda, prestigao Andrea Agasija i Moniku Seleš, pa već sada ima najdužu seriju trijumfa na Australijan openu.

Kada god je ušao među četiri najbolja u Melburnu, Đoković je osvojio turnir jer nikada nije izgubio u polufinalu i finalu – dobio ih je deset od deset.

Ima još statističkih tabela na kojima će se Đoković takmičiti sam sa sobom i pomerati granice jer niko nikada pre srpskog tenisera nije odigrao 47 grend slem polufinala, niko nije odigrao 36 grend slem finala i niko nije 257 puta savladao tenisere koji su među prvih deset na ATP listi.

Branilac titule se za prvi grend slem u sezoni pripremao kao član muško-ženske reprezentacije Srbije koja je u Pertu igrala na Junajted kupu. Pobedio je u grupnoj fazi Kineza Džidžen Džanga i Čeha Jiržija Lehečku, ali je u četvrtfinalu protiv domaćina Australije izgubio od Aleksa de Minora, što je nakon poraza Natalije Stevanović bio i kraj takmičenja za selekciju Srbije.

Više od poraza zabrinuo je navijače bol u desnoj šaci na koji se Đoković u nekoliko navrata požalio, ali nema naznaka da je u pitanju ozbiljniji problem pošto je srpski teniser i sam rekao da je spreman za nove izazove. Odradio je već nekoliko treninga u Melburnu, ali i odigrao egzibicioni meč na kojem je stigao da šutira na koš, zakucava u stilu Lebrona Džejmsa, igra kolo…

Titula u Melburnu čuva i prvo mesto

Novak Đoković je po broju nedelja na prvom mestu još 2021. nadmašio Federerovih 310, oborio je i rekord Štefi Graf od 377, pa je već sada najdugotrajniji broj jedan i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.

Najbolji teniser sveta bi novom titulom u Melburnu sigurno sačuvao prvo mesto na ATP listi i obezbedio da, bar još neko vreme, svaki ponedeljak bude dan novog rekorda.

Đoković posle Junajted kupa ima prednost od 2.200 poena u odnosu na drugoplasiranog Karlosa Alkaraza. Međutim, Srbin brani u Melburnu 2.000 bodova jer je aktuelni šampion, a Španac prošle godine nije igrao, pa toliko može da osvoji.

Čak i da ne podigne pehar u Australiji, Đoković će u svakom slučaju ostati broj jedan ako Španac ne dogura do četvrtfinala. Takođe, ako Alkaraz ispadne u polufinalu, a Đoković stigne do finala, ostaće prvi kako god se meč za trofej završio.

Ako srpski teniser uradi isto što i rival (obojica ispadnu u četvrtfinalu ili polufinalu), ni tada se neće pomeriti sa prvog mesta na ATP listi.

Mladi lavovi željni trofeja

Kako je već navikao prošle sezone, glavni izazivači Novaka Đokovića i u Melburnu biće teniski “mladi lavovi” – talentovani igrači u punoj snazi, mlađi od Đokovića po 15+ godina i željni najvrednijih trofeja do kojih je u eri “velike trojke” bilo gotovo nemoguće doći.

Pre svih – drugi nosilac Karlos Alkaraz (20), jedini teniser koji se može pohvaliti da je u 2023. pobedio Đokovića u finalu nekog turnira, i to kakvog – Vimbldona.

Već tada su oni siti Đokovićevih uspeha (a ima ih) na sav glas objavili da se konačno pojavio taj koji će ga ispratiti u penziju, ali se ispostavilo da je Vimbldon do dan-danas poslednje što je Alkaraz osvojio, dok je Đoković nakon poraza u Londonu podigao četiri pehara i pobedio Karlita gde god ga je video – u finalu Sinsinatija i polufinalu Završnog turnira u Torinu.

Nepoznata u australijskoj jednačini je Alkarazova trenutna forma pošto osim egzibicije krajem prošle godine u Rijadu, gde je pobedio Đokovića, i sličnih festivalskih događaja, nije odigrao takmičarski meč još od Torina prošle godine.

Šansu da prvi put u karijeri dogura dalje od polufinala na grend slem turniru vrebaće i Italijan Janik Siner (22), nesumnjivo osokoljen činjenicom da je jedini teniser koji je prošle godine dva puta savladao Đokovića – u grupnoj fazi Završnog turnira u Torinu i u Dejvis kup okršaju Srbije i Italije.

Skoro pa savršenu uvertiru za Australijan open napravio je osmi teniser sveta Holger Rune (20). Stigao je do finala turnira u Brizbejnu, ali je poražen od Grigora Dimitrova koji je osvojio titulu posle više od šest godina.

U odličnoj formi je i Aleks de Minor, trenutno najbolji australijski teniser, koji je nakon pobeda nad Fricom, Đokovićem i Zverevim na Junajted kupu debitovao među prvih deset na ATP listi.

Put do titule u Melburnu mogao bi da vodi i preko američkih nada Sebastijana Korde (23) ili Bena Šeltona (21), već zapaženog na prošlogodišnjem Ju-Es openu, gde je stigao do polufinala i tamo izgubio od Đokovića.

Srednja generacija još uvek čeka šansu, stara garda se osipa

Po ko zna koji put, pokušaće račune u Australiji da pomrse i teniseri srednje generacije kojima je, mada su još uvek u najboljim godinama, već dobar deo karijere prošao u gledanju svečanih ceremonija na kojima pehare primaju Đoković i Nadal – Stefanos Cicipas, Danil Medvedev, Hubert Hurkač, Kasper Rud, Tejlor Fric, Andrej Rubljov, nedavno najbolji na turniru u Hongkongu, i Aleksandar Zverev koji je sa reprezentacijom Nemačke osvojio Junajted kup.

Prvi put još od 2005. prošla je godina u kojoj Đoković nije odigrao nijedan meč protiv Rafaela Nadala, a neće ga odigrati ni u naredne dve nedelje.

Španac je zbog povrede odustao od učešća, tek pošto se nakon skoro godinu dana pauze vratio na teren i odigrao turnir u Brizbejnu, gde je u četvrtfinalu poražen od Australijanca Džordana Tompsona.

Od istaknutih pripadnika stare garde u Melburnu će igrati Endi Mari, Gael Momfis, Adrijan Manarino, Roberto Bautista Agut, Rišar Gaske, Marin Čilić… Tu je i Stan Vavrinka – jedini ovogodišnji učesnik koji, pored Đokovića, zna kako je držati u rukama pehar namenjen najboljem na Australijan openu.

Žreb za podizanje radne temperature

Žreb u Melburnu lepo je rasporedio Đokovićeve potencijalne protivnike i, utisak je, dao mu vremena da postepeno podiže formu i “radnu temperaturu” kako se turnir bude bližio kraju.

Противници у првом колу - Ђоковић и Прижмић

Ako u prvom kolu pobedi kvalifikanta Dina Prižmića, srpski teniser će u drugom najverovatnije igrati protiv Australijanca Alekseja Popirina.

Prvi reket sveta bi u trećem kolu mogao na Endija Marija, Gaela Monfisa ili Tomasa Martina Ečeverija, a u četvrtom su potencijalni rivali Stan Vavrinka, Roberto Bautista Agug, Ben Šelton, Adrijan Manarino…

Projekcija žreba je takva da bi Đoković u četvrtfinalu mogao da se sastane sa Stefanosom Cicipasom, ali i Tejlorom Fricom.

Protivnici srpskom teniseru u polufinalu bi mogli biti Janik Siner, Andrej Rubljov ili Aleks de Minor, dok pre finala u Melburnu sigurno neće igrati protiv Karlosa Alkaraza, Danila Medvedeva, Aleksandra Zvereva i Holgera Runea.

Još tri tenisera iz Srbije u Melburnu

Srbija će u muškoj konkurenciji imati još tri predstavnika u Melburnu – Lasla Đerea, Dušana Lajovića i Miomira Kecmanovića. Svi teniseri iz Srbije su u suprotnom delu kostura u odnosu na Đokovića.

Laslo Đere će u prvoj rundi igrati protiv Artura Kazoa iz Francuske, a u drugom bi mogao na Holgera Runea.

Dušan Lajović će turnir u Melburnu započeti duelom sa kvalifikantom Đuliom Cepierijem, a naredni rival mu je verovatno Kameron Nori.

Miomir Kecmanović će u prvom kolu igrati protiv Josukea Vatanukija iz Japana, a u drugoj rundi ide na Lenarda Štrufa ili Rinkija Hidžikatu.

Hamad Međedović nije uspeo da se izbori za mesto u glavnom žrebu pošto ga je u kvalifikacijama savladao Jordanac Abedalah Šelbaj.

Aleksandra Krunić usamljena među damama

U konkurenciji dama, Srbiju će na Australijan openu predstavljati samo Aleksandra Krunić, koja će se u prvom kolu sastati sa Klarom Burel iz Francuske.

Ako pobedi, potencijalna protivnica u drugom joj je peta igračica sveta Džesika Pegula, koju na startu očekuje meč sa kvalifikantkinjom.

Pre glavnog žreba, takmičenje su u kvalifikacijama završile Olga Danilović i Natalija Stevanović.

Titulu od prošle godine braniće Beloruskinja Arina Sabalenka, a ženski turnir će biti zanimljiv i zbog povratka Eme Radukanu, osvajačice Ju-Es opena iz 2021. godine, koja je dugo bila van terena zbog operacije obe ruke i levog skočnog zgloba.

Srpski teniser i teniserke u prvom kolu:

Nedelja:
Đoković – Prižmić 9.00

Ponedeljak:
Kecmanović – Vatanuki 6.00

Utorak:
Lajović – Cepieri 1.00
Đere – Kazo 1.00
Krunić – Burel 1.00

RZS objavio kolika je inflacija u Srbiji u 2023. godini

Od

Dara Milovanović

-

13. januar 2024. | 10:53

0

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u Srbiji u 2023. godini u poređenju sa prethodnom godinom u proseku su povećane za 12,1 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Međugodišnja inflacija u decembru je iznosila 7,6 odsto, a mesečna 0,1 odsto.

Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru 2023. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama rekreacija i kultura (1,2 odsto), oprema za stan i tekuće održavanje (jedan odsto), odeća i obuća (0,9 odsto), zdravlje (0,5 odsto), komunikacije (0,3 odsto).

Poskupeli su i hrana i bezalkoholna pića, alkoholna pića i duvan i restorani i hoteli (za po 0,2 odsto) i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,1 odsto).

Pad cena zabeležen je u grupi transport (1,6 odsto).

WestJet otkazuje 191 let u Kanadi zbog ekstremne hladnoće

Od

Dara Milovanović

-

13. januar 2024. | 10:16

0

Nepodnošljiva hladnoća ne samo da drži stanovnike Alberte u zatvorenom prostoru, već je i prizemljila na stotine letova WestJeta širom Kanade.

WestJet je rekao da su ekstremno hladno vreme i sporadične snežne padavine uticale na letove u Prerijama, a pad temperature utiče na efikasnost tečnosti za odleđivanje.

“Zbog velikog opreza za sigurnost, ograničavamo vreme koje naša posada i kopneni partneri rade vani”, navodi aviokompanija u saopštenju od petka.

Aviokompanija sa sedištem u Calgary-ju saopštila je da je ukupno 87 letova na nacionalnom nivou otkazano u četvrtak i 104 u petak.

“Iskreno zahvaljujemo našim putnicima na njihovom kontinuiranom strpljenju dok naši timovi i partneri na zemlji, u vazduhu i iza kulisa neumorno rade, boreći se s niskim temperaturama, kako bi osigurali siguran rad,” rekao je David Powell, potpredsednik WestJeta.

„Vaši planovi putovanja su nam izuzetno važni, a mi smo posvećeni pružanju pravovremene i proaktivne komunikacije dok radimo na obnavljanju našeg poslovanja kako se vremenska prognoza razvija.”

Kliknite za reprodukciju videa: 'Aerodrom u Calgaryju se priprema za zimske nevolje, poziva na strpljenje i spremnost'

Putnici se upućuju da provere status svog leta pre odlaska na aerodrom i da očekuju dugo čekanje kada stignu.

Kako bi pomogao u dugom čekanju u svojim pozivnim centrima, WestJet traži od putnika da kontaktiraju korisničku podršku samo u roku od 72 sata pre leta.

Svi koji putuju u ili iz Prerija između 11. i 15. januara mogu pregledati smernice za fleksibilne promene i otkazati svoje letove.

SERBIANNEWS/CANADA

Ovaj veliki kanadski aerodrom će ovog vikenda osetiti hladnoću od -64°C

Od

Dara Milovanović

-

13. januar 2024. | 09:53

0

Ekstremna hladnoća zagrlila je zapadnu Kanadu sa izuzetno brutalnim temperaturama, a na jednom velikom međunarodnom aerodromu ovog vikenda će biti -64°C.

Prema podacima o okolini i klimatskim promenama Kanade (ECCC), međunarodni aerodrom Edmonton očekuje -46°C u petak uveče, a sa vetrom će biti -58°C, stvarajući “opasne uslove za promrzline”.

Neverovatna hladnoća od -64°C očekuje se u subotu uveče, zahvaljujući vetru od 15 km/h, a očekuje se realna temperatura do -51°C, po ECCC-u. Najviša dnevna temperatura takođe neće biti lepa, uz sunčan dan, ali će temperatura biti -40°C.

Ekstremna hladnoća izazvala je pustoš prilikom dolazaka i odlazaka na aerodrome u Edmontonu , kao i na druge aerodrome širom Zapadne Kanade .

YEG je ove sedmice brutalno pogođen polarnim vrtlogom – prema vremenskoj web stranici WX-Now, grad je u petak bio jedno od najhladnijih mesta na Zemlji .

SERBIANNEWS/CANADA

Ko vlada morem, vlada i svetom

Od

Viktor

-

13. januar 2024. | 03:46

0

EPA-EFE Terje Pedersen

Bitka za Jutland bio je najveći pomorski okršaj u Prvom svetskom ratu, a verovatno i u istoriji pomorskog ratovanja. Istoričar Endrju Gordon pokušao je da objasni šta je pošlo po zlu za tada nadmoćnu britansku Kraljevsku mornaricu protiv brojčano slabije nemačke flote. Problem je, zaključio je Gordon, zapravo bila duga, mirna zavetrina Trafalgara. Britanska pomorska pobeda nad Napoleonom 1805. godine ustupila je mesto dugom periodu samozadovoljstva i zanošenja. Godine 1916. nijedan od britanskih admirala nije vodio veliki rat. Komandovanje morima je uzeto zdravo za gotovo među vojnom elitom.

To odjekuje danas. U mirnoj, dugoj zavetrini Drugog svetskog rata, na otvorenim morima ponovo su se uzburkale vode na čijim talasima se rađaju nove sile, spremne da prekroje vladajući poredak. Vode Crnog, Crvenog i Južnog kineskog mora sugerišu da se približava cunami.

U međuvremenu, poslednji oficir koji je služio u Foklandskom ratu između Velike Britanije i Argentine kao poslednjem velikom pomorskom sukobu koji je vodila država NATO, odavno je penzionisan.

Okeani ponovo važni

Okeani su ponovo važni u geopolitici, ali deluje da se situacija promenila. Na Bliskom istoku pobunjenička grupa Huti danas poseduje krstareće rakete, vrstu naoružanja kakvu su donedavno posedovale samo države.

Huti već mesecima napadaju brodove koji plove međunarodnim trgovačkim putem u Crvenom moru. Napadi su smanjili pomorski saobraćaj i protok robe kroz Suecki kanal za 90 odsto, remeteći globalnu trgovinu koja je zarad opstanka preusmerena na put kojim je Magelan prošao pre više od 500 godina.

Huti su ispaljivali dronove i balističke rakete na komercijalna plovila i uspeli su da se ukrcaju na najmanje jedan brod.

12. januara SAD i Velika Britanija su započele udare na preko 60 ciljeva Huta u Jemenu. Udari su pokušaj ponovnog uspostavljanja slobode plovidbe u ključnoj arteriji svetske trgovine, ali i dramatično proširenje geografskog obima bliskoistočnog sukoba. Predsednik SAD Džozef Bajden zapretio je daljom vojnom akcijom i rekao da Amerika neće dozvoliti da „neprijateljski akteri ugroze slobodu plovidbe na jednoj od najkritičnijih komercijalnih ruta na svetu“.

Huti, podržani od strane njihovog sponzora Irana, pokazali su se otpornim na napade iz Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, što sugeriše da ih američki i britanski udari neće brzo savladati.

Borba na morima

Eskalacija u Crvenom moru praćena je pomorskim haosom i na drugim mestima. U Evropi bi rat u Ukrajini mogao da izazove pomorsku bitku za Crno more i Krim. Crno more se puni minama i potopljenim ratnim brodovima. Ukrajina se nada da će uspeti da potisne rusku mornaricu sa Krima koja je tradicionalna baza ove velesile još od vremena Katarine Velike.

Baltičko i Severno more suočavaju se sa ratom u senci sabotaže gasovoda i kablova.

Azija doživljava najveće povećanje pomorske moći od Drugogsvetskog rata, dok Kina pokušava da povrati kontrolu nad Tajvanom, Amerika već razmišlja o scenariju koji uključuje kinesku invaziju, pomorske blokade i rat širih razmera. Tajvan je na pragu izbora koji će oblikovati budućnost odnosa u jugoistočnoj Aziji. Tenzije oko ostrva bi mogle da dovedu do intenzivnog kinesko-američkog pomorskog rata koji bi odjeknuo daleko izvan Pacifika.

Snaga na moru ponovo je važan činilac globalne vojne dominacije.

Mornarica

Amerika i njeni saveznici i dalje poseduju najnaprednije podmornice i mornaricu, ali njihova pomorska dominacija erodira. Kineska mornarica je sada najveća na svetu. Američka brodogradilišta su usahla, a evropske mornarice su senka nekadašnjih zaštitnih znakova kolonijalnih sila koje su držale pola sveta. Evropske zemlje su odbacile 28 odsto svojih podmornica i 32 odsto fregata i razarača između 1999. i 2018. godine.

Suština kinesko-američkog rivalstva tiče se dominacije nad Azijom. Amerika i njeni saveznici se udružuju kako bi osporavali kineske pretenzije na Južno kinesko more i pratili njenu rastuću flotu podmornica i brodova.

Mornarica Narodnooslobodilačke vojske gradi udarne grupe nosača aviona, a njen treći domaći nosač Fudžijan je skoro završen i povećava obim i učestalost pomorskih vežbi oko Tajvana. Takođe, Kinezi traže pristanište u lukama širom sveta, od Solomonovih ostrva preko Ekvatorijalne Gvineje do Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Jačanje kineske mornarice znači da se primat američke mornarice na Pacifiku osporava po prvi put od 1945. godine, a sve je više aktera odmetnutih od akteulnog poretka.

Svetska ekonomija na nemirnim talasima

Mora su, uprkos zanemarenom osećaju za to, ostala vitalni kanali svetske ekonomije. Pomorska trgovina vredi oko 16 odsto globalnog BDP-a. Oko 80 odsto globalne trgovine odvija se morem kada je reč o transportu, odnosno oko 50 odsto po vrednosti. Moglo bi se reći da svetska trgovina zavisi od flote koju čini 105.000 kontejnerskih brodova, tankera i teretnih brodova koji plove okeanima dan i noć.

Danas 62 odsto kontejnera prevozi pet azijskih i evropskih firmi, 93 odsto brodova grade Kina, Japan i Južna Koreja, a 86 odsto je rashodovano u Bangladešu, Indiji ili Pakistanu.

Specijalistička uloga američke mornarice bila je da postane monopolski pružalac usluga u sektoru bezbednosti, koristeći preko 280 ratnih brodova i 340.000 mornara kako bi se štitili morski putevi.

Dakle, u poslednjih nekoliko decenija, svako je imao neku svoju poziciju i hijerarhija na okeanima je postojala. Ipak, rivalstvo supersila i propadanje globalnih pravila i normi znače da se geopolitičke tenzije produbljuju. Neizbežna i opasna posledica je da su okeani sada ponovo postali sporna zona, po prvi put od Hladnog rata.

Zapadne sankcije pojedinim zemljama izazvale su ekspanziju šverca, pa se procenjuje da je oko 10 odsto svih tankera deo anarhične „mračne flote“ koja deluje van zakona i finansijskih tokova.

Ratni cunami kreće prema obali

Pandemija korona virusa 2020. godine izazvala je haotičnu situaciju u lancima snabdevanja kao i blokada Sueckog kanala godinu dana kasnije kada se transportni brod Ever Given nasukao i zaglavio ovaj plovni put. Ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine napravila je velike turbulencije na svetskom tržištu žitarica, a raketni udari Huta u Crvenom moru poslednjih meseci, što je daleko ozbiljnije od improvizovanih piratskih napada na brodove iz 2000-ih i 2010-ih, doveli su do utrostručenja troškova transporta iz Azije u Evropu jer se transport preusmerava oko Južne Afrike.

Napadi Huta su do sada izazvali skok u osiguranju i cenama dostave, ali još nisu doveli do šireg rasta cena jer tržišta kontejnera i energenata imaju rezervne kapacitete. Međutim, to bi se lako moglo promeniti. Cene nafte su porasle na vesti o američkim i britanskim napadima i ako se nemiri prošire na Ormuški moreuz, kroz koji teče veliki deo svetske nafte i gasa ili ako Iran bude direktno uključen u sukob, mogle bi da porastu mnogo dalje.

Blokada transporta nakon zatvaranja Sueckog kanala 2021. godine i poremećaji u proizvodnji žitarica u Crnom moru 2022. godine izazvali su svetsku inflaciju. Iako je isporuka mali udeo u konačnoj ceni većine proizvoda, nepredvidljivost na moru bi dovela do toga da kompanije smanje svoje lance snabdevanja, povećavajući troškove.

Sukobi velikih razmera na moru mogli bi biti razorni. Pomorski sukobi imaju svoje karakteristike jer teškoća brzog pojačavanja flote znači da je eskalacija manje verovatna nego na kopnu. Prepirke oko strateških ostrva mogle bi da izazovu konfrontaciju u Južnom kineskom moru i Indijskom okeanu, a blokade ekonomija sofisticiranijih od ruske ili iranske mogle bi da naprave ogromnu štetu. Simulacija koju je prikazao Blumberg pokazuje da bi blokada Tajvana i zapadne kontramere dovele do smanjenja svetskog BDP-a za 5 odsto.

Šta krije morsko dno

Pomorske arterije ne nose samo fizičku robu. Dominacija Volstrita i Silicijumske doline zavisi od oko 600 podmorskih kablova za prenos podataka koji su ranjivi na sabotaže.

Ispod površine mora i okeana nalazi se čitava telekomunikaciona infrastruktura koja prenosi 97 odsto globalnog internet saobraćaja. Rat u Ukrajini i dalje tenzije u Evropi samo su izbacile na površinu geopolitički rizik za ovu infrastrukturu. 2022. godine nepoznati napadači digli su u vazduh gasovode Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru. Godinu dana kasnije kablovi za prenos podataka između Estonije, Finske i Švedske su misteriozno presečeni.

NewsWeekPRO

– Pred Republikom Srpskoj je mnogo izazova, ali i dosta ivesticija u ovoj godini. Nastavljamo da radimo sa našim partnerima – poručio je Dodik.

Naglasio je da je u ovoj godini planirano i da se otpočne izgradnja brze ceste od Trebinja prema Bileći i dalje prema Foči, odnosno prema Višegradu kako bi se povezali na auto-put koji dolazi iz Beograda.

Istakao je da je u planu razvijanje dalje mreže auto-puteva, kao i gradnja bolnice.

– Kao što znate, bolnica u Trebinju je u punom zamahu izgradnje, neke čekaju da budu završene – rekao je Dodik.

Istakao je da će se boriti da se održi budžet.

– Obezbijedićemo da privrednicima kojima je problem najniža plata koju smo utvrdili na 900 KM, ja ću s njima razgovarati u narednih 10 dana. Učinićemo sve da Republika ostane stabilna i da se bavi investicijama – poručio je Dodik.

Naglasio je da je veoma bitno da se bavimo i energetskim poljem.

Poslanica Evropskog parlamenta i stalni izvestilac za Kosovo Viola fon Kramon izjavila je da ne mogu da uspeju pokušaji vlasti u Prištini da srpske pravoslavne crkve proglase katoličkim, pozivajući ih na razum i racionalizam.

Viola fon Kramon je istakla postoje svi dokazi koji su potrebni i koji pokazuju šta pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Poručila je onima koji pokušavaju da prekrajaju istoriju, da neće imati u tome mnogo uspeha.

Viola fon Kramon se nakon podošenja izveštaja Evropskom parlamentu, a pred istek mandata, nekoliko dana nalazi u poseti Kosovu i Metohiji, gde se u Prištini sastala sa predstavnicima centralnih institucija.

Nakon obilaska manstirske crkve u Gračanici stare više od 700 godina, navela je da je za nju od izuzetne važnosti da se upozna sa kulturoškim razlikama na KiM, a da su reprezenti toga manastir Gračanica i Visoki Dečani, koji su najznačajniji spomenici kulturnog nasleđa koje imamo.

Indija ima koristi od uvoza ruske nafte po sniženim cenama usred evropskih sankcija i prodaje tu istu naftu tržištima EU po punoj ceni nakon što je preradi

Uvoz rafinisane nafte u EU iz Indije porastao je na rekordne nivoe 2023. godine, dok se uvoz ruske sirove nafte u Nju Delhi više nego udvostručio na godišnjem nivou.

To znači da su potrošači u Evropi verovatno dobili ogromne količine benzina, dizela, kerozina i drugih naftnih proizvoda koji potiču iz Rusije preko Indije prošle godine, uprkos sankcijama uvedenim Rusiji.

Istovremeno, uvoz rafiniranih proizvoda u Evropsku uniju iz Indije porastao je za 115 odsto, sa 111.000 barela dnevno u 2022. na 231.800 barela dnevno u 2023. godini, što je najviše u poslednjih sedam godina koje je analizirao “Kpler” i najverovatnije najviši ikada.

Prihodi od nafte su oslonac ruske ekonomije, zbog čega su evropske zemlje, G7 i Australija uvele sankcije na naftu i derivate Moskvi i pokušale da ograniče cene od 60 dolara po barelu.

Kompanije za praćenje trgovine naftom kažu da je nemoguće razlikovati koji rafinisani proizvodi potiču od ruskih materijala nakon što su prerađeni u drugoj zemlji. Ali praćenje uvoza sirove nafte i izvoznih odredišta rafinisanih proizvoda iz određenih objekata može da pruži neku ideju.

Jedan takav primer je rafinerija “Džamnagar” na zapadnoj obali Indije, koja je vodeća destinacija za rusku naftu koja stiže u Indiju, prema “Kpleru”.

Sirova ruska nafta činila je 34 odsto uvoza rafinerije (400.000 barela dnevno), dok je 770.000 barela dnevno stizalo iz drugih zemalja. A od izvoza rafinerije 2023. godine, oko 30 odsto je išlo u Evropu.

U Alberti je smanjen “visok rizik” od nestanaka struje, nakon što je u subotu uveče izdato hitno upozorenje . Velika potražnja za električnom energijom uzrokovana ekstremnom hladnoćom vrši pritisak na mrežu, navodi se u upozorenju za hitne slučajeve izdato u 18:44.

Stanovnici su zamoljeni da odmah smanje potrošnju električne energije za samo najpotrebnije. Agencija za hitne slučajeve Alberte (AEMA) pozvala je stanovništvo Alberte da ugasi nepotrebna svetla, izbegavaju kuvanje sa šporetom i odlažu punjenje električnih vozila.

Operator električnog sistema Alberte (AESO) prekinuo je upozorenje na mreži – što znači da je elektroenergetski sistem pod stresom i da su u toku pripreme za korištenje rezervi za hitne slučajeve kako bi se zadovoljila potražnja i održala pouzdanost – za sistem nešto pre 21 sat.

“Hitan apel ljudima iz Alberte da štede električnu energiju večeras, je bio ključan u izbegavanju rotirajućih nestanaka struje”, rekao je AESO, nezavisni operater električnog sistema Alberte, u saopštenju .

Upozorenje o ekstremnoj hladnoći u Kanadi na snazi je ​​u celoj Alberti. Očekuje se da će temperature dostići -40 do -50 stepeni do nedelje ujutro u mnogim delovima pokrajine, navodi se u upozorenjima.

Pokrajinska energetska mreža imala je samo 10 megavata rezervne snage u jednom trenutku u subotu uveče, prema izveštaju AESO o potražnji ponude . Taj broj je skočio na 404 megavata oko 19:45.

Upozorenje je izazvalo veliki pad potražnje za energijom

Nakon hitnog upozorenja, ukupna potrošnja energije opala je u celoj provinciji na 11.187 MW u 19:45. AESO je primetio značajan pad potražnje za električnom energijom odmah nakon izdavanja upozorenja.

“U ime AESO-a, želeo bih da se zahvalim svim stanovnicima Alberte koji su se odazvali pozivu na akciju”, rekao je Mike Law, predsednik i izvršni direktor AESO-a, u saopštenju.

Upozorenje je stiglo samo nekoliko sati nakon što je AESO proglasio uzbunu na mreži zbog ekstremne hladnoće, velike potražnje i niskog uvoza.

Alberta uvozi deo svoje električne energije iz drugih provincija, ali ekstremno vreme u drugim zapadnim provincijama utiče na njihovu sposobnost deljenja, navodi se u izjavi ministra pristupačnosti i komunalnih usluga Nathana Neudorfa.

AESO-ov izveštaj o potražnji, navodi da je Alberta u subotu uveče dobijala 239 MW iz BC-a, Saskatchewana i Montane.

Međutim, premijer Saskatchewana Scott Moe objavio je na X , ranije poznatom kao Twitter, da SaskPower planira da obezbedi dodatnih 153 MW električne energije Alberti u subotu uveče kako bi im “pomogao u ovoj nestašici”.

Alberta postavila rekord snage svih vremena ove sedmice

Još jedno upozorenje na mreži izdato je u petak zbog velike potražnje za električnom energijom uzrokovane ekstremnom hladnoćom, ispadima dva generatora prirodnog gasa i vrlo malom obnovljivom energijom u sistemu.

Leif Sollid, menadžer komunikacija za AESO, kaže da rast potražnje za električnom energijom nije šok.

„Peći rade bez prestanka u domovima ljudi,… grejači blokova su uključeni, ljudi koji koriste grejače prostora — sve ove stvari su iznad naše normalne dnevne potrošnje energije“, rekao je Sollid.

Kaže da oni “veoma pažljivo prate stvari”.

Nacija Siksika , koja se nalazi istočno od Kalgarija, i dalje je u lokalnom vanrednom stanju. Više od 50 kuća je pogođeno nakon što je ATCO prijavio prekid snabdevanja gasovoda, a neki stanovnici nisu mogli koristiti svoje peći.

„Ako se desi najgore i dođemo u situaciju da se grejanje u mnogo kuća pokvari, a mreža padne, ima gde da odemo“, rekao je on.

Šta je sa mrežom?

Kada je u pitanju potražnja za električnom energijom, uslovi će biti “teski”, rekao je Sollid za CBC News u intervjuu u petak.

Zbog rekordne potražnje za snagom – i potencijala da se taj rekord ponovo obori – Sollid kaže da AESO ima poruku za stanovnike Alberte.

“Ako možete, molimo vas uštedite električnu energiju u periodu najveće potrošnje, a to je od 16 do 19 sati”, rekao je on, dodajući da su to “sitnice”, kao što je nepuštanje mašine za pranje sudova ili pranje veša tokom špica.

Ipak, Sollid kaže da su dobro opremljeni za sve izazove koje donosi ekstremna hladnoća.

„Mislim da je važno da stanovnici Alberte shvate da imamo veoma obučene sistemske kontrolore koji prate i upravljaju mrežom u realnom vremenu. Oni vide čitavu mrežu iz sekunde u sekundu“, rekao je on.

“Na raspolaganju im je mnogo tehnologije i obuke kako bi svetla u Alberti držali upaljena, i oni godinama rade vrlo uspešan posao. Računamo na njihov rad.”

Mlada turistkinja iz Kanade koja je proputovala pola sveta oduševljena je jednom činjenicom u Srbiji.

“Otkako sam došla u Srbiju, šokirana sam koliko slobodno mogu da lutam, kako i mala deca mogu sama da idu do škole, kako nema uznemiravanja i neprijatnosti”, ovim rečima mlada turistkinja iz Kanade opisuje Srbiju i iskustvo na proputovanju kroz zemlju.

“Nebitno je gde sam…”

Kako dalje objašnjava, u Srbiji je tek nešto više od mesec dana, ali da se oseća sigurno, bez obzira gde se nalazi ili u koje doba dana.

Turistkinja dodaje da je proputovala više od 100 zemalja sveta, ali da se baš u Srbiji oseća najsigurnije.

Ipak, savetuje sve koji vole da putuju kao ona, da nigde ne traže nevolju bez potrebe, ali da će se prijatno iznenaditi posetom Srbije — jer i pored navoda pojedinih da “Srbija nije bezbedna”, tvrdi da svako mora da doživi zemlju iz prve ruke.

– Prelepo mi je ovde – završava turistkinja.

Komentari podrške pljušte

Da je video oduševio mnoge, a pogotovo građane Srbije, govore i komentari podrške ispod videa koji je podelila.

Po rasporedu, planirano je da duel Đokovića i Prižmića na “Rod Lejver areni” počne u nedelju u 9.00 sati po srednjoevropskom vremenu.

Australijan open je prva prilika u novoj godini da Novak Đoković osvoji jubilarni 25. grend slem u karijeri, uveća prednost u odnosu na Nadalova 22 i čekira prvu stavku na listi pet glavnih ciljeva u 2024. godini – četiri najveća turnira i Olimpijske igre u Parizu.

Na tlu Australije Đoković odavno nema dostojnog protivnika, sem sebe samog (i ponekad sudova), pošto je sa deset osvojenih trofeja u Melburnu ubedljivo prvi na večnoj listi šampiona. Sa po četiri pehara manje ostali su Roj Emerson i Rodžer Federer.

Srpski teniser u Melburnu nije izgubio meč od 2018. godine, kada ga je u četvrtom kolu porazio južnokorejski igrač Hjeong Čung. Nanizao je 28 pobeda, prestigao Andrea Agasija i Moniku Seleš, pa već sada ima najdužu seriju trijumfa na Australijan openu.

Kada god je ušao među četiri najbolja u Melburnu, Đoković je osvojio turnir jer nikada nije izgubio u polufinalu i finalu – dobio ih je deset od deset.

Ima još statističkih tabela na kojima će se Đoković takmičiti sam sa sobom i pomerati granice jer niko nikada pre srpskog tenisera nije odigrao 47 grend slem polufinala, niko nije odigrao 36 grend slem finala i niko nije 257 puta savladao tenisere koji su među prvih deset na ATP listi.

Titula u Melburnu čuva i prvo mesto

Novak Đoković je po broju nedelja na prvom mestu još 2021. nadmašio Federerovih 310, oborio je i rekord Štefi Graf od 377, pa je već sada najdugotrajniji broj jedan i u muškoj i u ženskoj konkurenciji.

Najbolji teniser sveta bi novom titulom u Melburnu sigurno sačuvao prvo mesto na ATP listi i obezbedio da, bar još neko vreme, svaki ponedeljak bude dan novog rekorda.

Đoković posle Junajted kupa ima prednost od 2.200 poena u odnosu na drugoplasiranog Karlosa Alkaraza. Međutim, Srbin brani u Melburnu 2.000 bodova jer je aktuelni šampion, a Španac prošle godine nije igrao, pa toliko može da osvoji.

Čak i da ne podigne pehar u Australiji, Đoković će u svakom slučaju ostati broj jedan ako Španac ne dogura do četvrtfinala. Takođe, ako Alkaraz ispadne u polufinalu, a Đoković stigne do finala, ostaće prvi kako god se meč za trofej završio.

Ako srpski teniser uradi isto što i rival (obojica ispadnu u četvrtfinalu ili polufinalu), ni tada se neće pomeriti sa prvog mesta na ATP listi.

Mladi lavovi željni trofeja

Kako je već navikao prošle sezone, glavni izazivači Novaka Đokovića i u Melburnu biće teniski “mladi lavovi” – talentovani igrači u punoj snazi, mlađi od Đokovića po 15+ godina i željni najvrednijih trofeja do kojih je u eri “velike trojke” bilo gotovo nemoguće doći.

Pre svih – drugi nosilac Karlos Alkaraz (20), jedini teniser koji se može pohvaliti da je u 2023. pobedio Đokovića u finalu nekog turnira, i to kakvog – Vimbldona.

Nepoznata u australijskoj jednačini je Alkarazova trenutna forma pošto osim egzibicije krajem prošle godine u Rijadu, gde je pobedio Đokovića, i sličnih festivalskih događaja, nije odigrao takmičarski meč još od Torina prošle godine.

Skoro pa savršenu uvertiru za Australijan open napravio je osmi teniser sveta Holger Rune (20). Stigao je do finala turnira u Brizbejnu, ali je poražen od Grigora Dimitrova koji je osvojio titulu posle više od šest godina.

U odličnoj formi je i Aleks de Minor, trenutno najbolji australijski teniser, koji je nakon pobeda nad Fricom, Đokovićem i Zverevim na Junajted kupu debitovao među prvih deset na ATP listi.

Put do titule u Melburnu mogao bi da vodi i preko američkih nada Sebastijana Korde (23) ili Bena Šeltona (21), već zapaženog na prošlogodišnjem Ju-Es openu, gde je stigao do polufinala i tamo izgubio od Đokovića.

Srednja generacija još uvek čeka šansu, stara garda se osipa

Prvi put još od 2005. prošla je godina u kojoj Đoković nije odigrao nijedan meč protiv Rafaela Nadala, a neće ga odigrati ni u naredne dve nedelje.

Španac je zbog povrede odustao od učešća, tek pošto se nakon skoro godinu dana pauze vratio na teren i odigrao turnir u Brizbejnu, gde je u četvrtfinalu poražen od Australijanca Džordana Tompsona.

Žreb za podizanje radne temperature

Upozorenje o ekstremnoj hladnoći u Kanadi na snazi je u celoj Alberti. Očekuje se da će temperature dostići -40 do -50 stepeni do nedelje ujutro u mnogim delovima pokrajine, navodi se u upozorenjima.

Nedelja:
Đoković – Prižmić 9.00

Ponedeljak:
Kecmanović – Vatanuki 6.00

Utorak:
Lajović – Cepieri 1.00
Đere – Kazo 1.00
Krunić – Burel 1.00