MENISNC
Pretraga
20.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 540

Objavljen spisak 100 najboljih svetskih kuhinja u 2023. godini: Srbija u TOP 20

Od
Viktor
-
0
blue, green, and yellow world map

Renomirani portal posvećen gurmanskim specijalitetima “Tejst Atlas” sačinio je listu TOP 100 najboljih svetskih kuhinja. Naša zemlja je zauzela visoko 20. mesto, dok se Rusija našla na 41. Apsolutni pobednik je Italija, koja je srca gurmana osvojila svojom pastom, parmezanom, mocarelom i drugim specijalitetima.

Objavljen spisak 100 najboljih svetskih kuhinja u 2023. godini: Srbija u TOP 20
Objavljen spisak najboljih svetskih kuhinja u 2023. godini: Srbija u TOP 20

Na gastronomskom portalu “Tejst Atlas”, koji već godinama važi za omiljeni sajt svih gurmana, još jednom je osvanula lista najboljih svetskih kuhinja. Godišnja rang-lista generisana je na osnovu skoro 400 hiljada ocena jela i preko 115 hiljada ocena tradicionalnih namirnica koje se vezuju za neko podneblje, a naša zemlja je na spisku zauzela visoko 20. mesto.

Prvo mesto pripalo Italiji, srebro ide Japanu, a bronza – Grčkoj

Najboljom svetskom kuhinjom proglašena je italijanska, koja je gurmane očarala pastom, parmezanom, mocarelom di Bufala Kampana, buratom i taljatelama. Spisak namirnica koje su oduševile ljubitelje italijanske kuhinje se ovde ne završava – na spisku najbolje ocenjene hrane nalazi se još 2.477 prehrambenih proizvoda poreklom iz te zemlje.

Drugo mesto u rejtingu najboljih svetskih kuhinja pripalo je Japanu. Od namirnica koje su milovale nepca gurmana posebno su se izdvojile Blufin tuna, Vagi govedina, ramena, nudle, Kobe govedina i unagi, odnosno slatkovodna jegulja.

Fantastično treće mesto zauzela je grčka narodna kuhinja. Lokalne delicije poput Fave Santorinis, maslinovog ulja, pistaća, posebne sorte breskvi Rodakina Naoussas i urmi oduševile su sve ljubitelje mediteranske kuhinje. Pored ovih, na spisku najboljih jela našlo se još 411 namirnica.

Srbija u TOP 20, Rusija u TOP 50

Srpska tradicionalna kuhinja zauzela je visoko 20. mesto na spisku najboljih svetskih kuhinja, a među najbolje ocenjenim domaćim specijalitetima našle su se i pirotska peglana kobasica, petrovački kulen, futoški kupus, miroški sir i užička pršuta. Među najboljim namirnicama našli su se i zlatarski i sjenički sir, zlatiborska pršuta i sremski kulen.

Rusija se ove godine rangirala nešto slabije od Srbije i zauzela 41. mesto. Među najboljim namirnicama našli su se kavijar beluge, jesetre i sevruge, kefir i ‘vesela komšinica’ – vrsta žutog paradajza koja potiče iz te zemlje.

Veliki gradovi na istočnoj obali SAD tonu brže nego što se očekivalo

Od
Viktor
-
0
birds-eye view photo of city buildings with fog

Na osnovu satelitskih snimaka, geolozi su utvrdili da veliki gradovi na američkoj obali Atlantika tonu, a neka područja i brzinom od dva do pet milimetara godišnje.

Велики градови на источној обали САД тону брже него што се очекивалоVeliki gradovi na istočnoj obali SAD tonu brže nego što se očekivalo

Sleganje, odnosno potonuće terena dešava se bržom stopom nego što se procenjivalo pre samo godinu dana. U novom radu objavljenom u časopisu Proceedings of the National Academies of Sciences, istraživači navode da njihova analiza ima dalekosežne implikacije na planiranje otpornosti zajednice i infrastrukture, što se posebno odnosi na puteve, aerodromske piste, temelje zgrada, železničke linije i cevovode.

Ova područja na obalama, koja uključuju naseljene oblasti kao što su Njujork, Baltimor, Virdžinija bič i Norfolk, takođe su podložna vremenskim neprilikama i olujama. Problem sleganja zemljišta na koji je naučna zajednica još ranije ukazala, pogoršava sve probleme uzrokovane sve intenzivnijim olujama zbog klimatskih promena.

„Neprekidno sleganje tla na istočnoj obali SAD trebalo bi da izazove zabrinutost“, rekao je glavni autor Lenard Oksenhen, student koji sarađuje sa vanrednim profesorom Manučehrom Širzajeiom u Laboratoriji za monitoring i inovacije „Virdžinija tek“, u saopštenju za javnost.

„Ovo je posebno važno za oblasti sa velikom gustinom naseljenog stanovništva i imovine i istorijski važnom infrastrukturom“, naveli su istraživači.

Istraživački tim iz „Virdžinija teka“ i Geološkog zavoda SAD koristio je satelitske snimke i radarske podatke da bi napravio digitalne mape terena koje pokazuju tačno gde sleganje tla predstavlja najveći rizik za vitalnu infrastrukturu.

Koristili su podatke prikupljane tokom više godina, koji su pokazali da velika površina istočne obale tone najmanje dva milimetra godišnje, a nekoliko područja duž obale srednjeg Atlantika površine do 3.700 kvadratnih kilometara — tone više od pet milimetara  godišnje.

Под ризиком је и Балтимор

Pod rizikom je i Baltimor

Dodatna složenost problema je u tome što se trenutna stopa globalnog porasta nivoa mora procenjuje na oko četiri milimetra godišnje.

„Izmerili smo stope slegenja tla od dva milimetra godišnje, što utiče na živote više od dva miliona ljudi i 800.000 imanja na istočnoj obali“, rekao je Širzaji.

„Donekle znamo da tonemo. Kroz ovu studiju ističemo da potonuće tla nije nematerijalna pretnja. To utiče na vas i mene i sve, može biti postepeno, ali uticaji su stvarni“, istakao je.

U naučnom radu pod imenom Polako ali sigurno: Izloženost zajednica i infrastrukture sleganju na istočnoj obali SAD, tim istraživača je napisao da su procenili izloženost stanovništva, imovine i infrastrukturnih sistema i objekata duž istočne obale SAD tako da „ je u nekoj vrsti rizika do 75.000 kvadratnih kilometara površine zemlje, 1,2 do 14 miliona ljudi, 476.000 do 6,3 miliona objekata i više od 50 odsto infrastrukture u većim gradovima“.

„Na primer, značajna područja kritične infrastrukture u Njujorku, uključujući aerodrome i njihove piste, zajedno sa železničkim sistemima, su pod uticajem stope sleganja koja prelazi dva milimetra godišnje. Efekti sleganja u budućnosti su potencijalna oštećenja infrastrukture i povećani rizici od poplava“, objasnio je Oksenhen

Naučni članak koji se, među prvima bavio ovom temom je objavljen u časopisu Universe Today.

Zvaničnici Srpske čestitali pravoslavnu Novu godinu

Od
Viktor
-
0
selective focus photography of fireworks display at night

Zvaničnici Republike Srpske uputili su čestitke građanima Srpske koji dočekuju pravoslavnu Novu godinu po julijanskom kalendaru.

Republika Srpska - Foto: RTRS

Republika SrpskaFoto: RTRS

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik uputio je čestitku građanima, poželivši im, između ostalog, radost i dobro zdravlje.

– Želim vam da ovaj praznik dočekate u dobrom zdravlju i radosti, okruženi svojim najbližima i da Nova 2024. godina protekne u miru i ljubavi, te da svima donese napredak, blagostanje i porodičnu sreću. Neka je srećna i blagoslovena 2024. godina – navodi se u čestitki predsjednika Republike Srpske.

Čestitku je poslao i premijer Srpske Radovan Višković.

– U ime Vlade Republike Srpske i svoje ime svim građanima Republike Srpske i BiH koji praznuju prema julijanskom kalendaru želim srećnu i uspješnu novu godinu. U godini koja je pred nama želim vam od srca dobro zdravlje, radost i uspjeh. S uvjerenjem da će nova, 2024. godina, biti godina našeg daljeg razvoja i prosperiteta u svim oblastima, želim da je dočekate u dobrom raspoloženju i srdačno vas pozdravljam – navodi se u čestitki Viškovića.

Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović u čestitki povodom pravoslavne Nove godine izrazila je uvjerenje da će 2024. godina proteći u miru, stabilnosti i prosperitetu.

– Svima koji praznuju po julijanskom kalendaru upućujem iskrene čestitke povodom nastupajuće Nove godine uz želju da vam 2024. godina donese dobro zdravlje, napredak, ličnu i porodičnu sreću. Neka je srećna i blagoslovena Nova godina – navodi se u čestitki Cvijanovićeve.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić poželio je svima koji Novu godinu praznuju po julijanskom kalendaru mnogo zdravlja, sreće i uspjeha.

– U svoje ime, i u ime Narodne skupštine Republike Srpske, čestitam vam ulazak u 2024. godinu, koji Srpska pravoslavna crkva danas obilježava. Iskreno se nadam da će nam Nova godina donijeti napredak i da ćemo u njoj nastaviti da zajedno gradimo, jačamo i čuvamo Republiku Srpsku. Sretna pravoslavna Nova godina! – naveo je Stevandić u novogodišnjoj čestitki.

7 načina da UŠTEDITE prilikom rezervacija hotelske sobe

Od
Viktor
-
0

Nikada ne zaključujte da su cene hotela ili hostela fiksne. One uvek variraju i zavise od mnogo faktora, poput vremena kada ste obavili rezervaciju ili sezone.

Imamo nekoliko saveta za rezervaciju jeftinog smeštaja, uključujući povraćaj novca, kako da iskoristite posebne cene otvaranja i politiku besplatnog otkazivanja.

1. Fleksibilnost je i dalje važan faktor koji treba uzeti u obzir, pa obavezno proverite ovo pre rezervacije

Poslednjih nekoliko godina pokazalo je koliko brzo i neočekivano mogu da se promene planovi putovanja, tako da je vredno tražiti hotel u kome imate pravo da promenite datume ili otkažete rezervaciju bez naknade uz povraćaj novca ili vaučer.

Mnogi hoteli, čak i jeftini, ponudiće besplatno otkazivanje do određenog trenutka (obično 24-48 sati pre vašeg dolaska) ako se predomislite, a neki neće zahtevati plaćanje do tada. Pažljivo pogledajte odredbe i uslove za svoja prava na otkazivanje pre nego što rezervišete. Možda nećete dobiti besplatno otkazivanje ako se od vas traži da platite unapred.

Ušteda, novac, hotel (Freepik)

I nemojte pretpostavljati da ćete imati automatsko pravo na povraćaj novca ako ne možete da iskoristite rezervaciju hotela jer niste u mogućnosti da putujete.

2. Koristite sajt za recenzije za proveru hotela

Bez obzira da li želite da provedete nekoliko noći u luksuzu, želite udoban butik hotel ili samo želite sobu koja je jeftina, trik je da prvo odaberete pravi hotel u okviru svog budžeta, a zatim pokušate da ga rezervišete po najboljoj ceni.

Kada birate hotel, morate paziti na nekoliko stvari:

  • Proverite TripAdvisor. Iako sajtovi za rezervacije hotela često uključuju recenzije, uvek je vredno proveriti i nezavisne sajtove. Svetska institucija, TripAdvisor, navodi detaljne recenzije i ocene gostiju za hotele. Možete da filtrirate recenzije prema oceni, dobu godine i tipu putnika (kao što su porodice, parovi) da biste pronašli one koji su vam najrelevantniji. Međutim, uvek zapamtite da svako može napisati recenziju. Pogledajte besplatnu alatku na blogu MSE Jenni koja će vam pomoći da otkrijete „lažne“ recenzije Amazon i TripAdvisor kao jedan od načina da ih uočite.

  • Ne verujte sistemu zvezdica. Ocene zvezdicama se određuju na osnovu pogodnosti, a ne kvaliteta – ocena od pet zvezdica se često zasniva na bazenu, velikom foajeu i konferencijskim prostorijama, a ne na tome koliko je mesto lepo. Pošto ne postoji univerzalni svetski standard, zvezdice mogu da daju vlade, organizacije za recenzije ili čak i sam hotel.

  • Kada se odlučite za hotel – pogledajte direktnu cenu na njegovoj web stranici, ali nemojte još rezervisati. Ovo će vam dati dobru referentnu tačku za trenutnu stopu – korisna početna tačka ako želite da se cenjkate. To je takođe dobar način da saznate da li hotel nudi neke posebne ponude za one koji rezervišu direktno.

Hotel Tonanti

Hotel

3. Sajtovi za poređenje obično daju najbolju cenu

Da biste brzo proverili mnogo sajtova za rezervacije hotela, najbolje je da koristite sajt za poređenje. Različiti sajtovi za poređenje pokrivaju različite sajtove za rezervacije, a cena koja vam se nudi može da varira u zavisnosti od sajta za upoređivanje na kome proveravate, tako da je idealno pretražiti sva tri.

Svaki od ovih sajtova vam omogućava da filtrirate rezultate da biste prikazali samo hotele koji nude besplatno otkazivanje. Ovo može biti veoma zgodno ukoliko promenite mišljenje o putovanju.

Neki od najboljih sajtova za poređenje cena su: Skyscanner, Kayak, TripAdvisor, Trivago, HotelsCombined, TravelSupermarket, Hotels.com.

4. Ako rezervišete sa besplatnim otkazivanjem, možete uštedeti ako cena padne

Bilo da ste hotel rezervisali preko turističkog agenta ili direktno u hotelu, često ste u mogućnosti da otkažete besplatno do određenog trenutka, obično 24-48 sati pre početka vašeg boravka.

Ako rezervišete ili ste rezervisali sobu, možete da uštedite otkazivanjem ako cena padne nakon što ste rezervisali. Da biste to uradili, jednostavno otkažite prvobitnu rezervaciju, a zatim ponovo rezervišite po nižoj ceni. Često ovo može da funkcioniše sa sajtom na kom ste rezervisali.

Većina sajtova za rezervacije i veb-sajtova hotela vam daju besplatnu opciju za otkazivanje za svaku vrstu sobe. Sobe bez refundacije obično su jeftinije, tako da ćete morati da procenite da li se isplati platiti više za besplatno otkazivanje.

ekonomija

5. Neki sajtovi imaju obećane cene i vratiće razliku

Neki sajtovi nude obećanja o cenama, garantujući da ćete vratiti razliku ako cena hotela koji ste rezervisali padne pre vašeg boravka, ili ako nađete da je jeftiniji negde drugde. Dakle, čak i ako niste rezervisali sa besplatnim otkazivanjem, možda ćete i dalje moći da povratite novac.

Uporedivi hotel mora biti pod potpuno istim uslovima kao i vaša prvobitna rezervacija. Dakle, ista soba, hotel i datumi, plus isti tip rezervacije – na primer, noćenje sa doručkom, bespovratno. Takođe mora biti dostupno za rezervaciju, u istoj valuti u kojoj ste prvobitno platili ili rezervisali, a cena mora da uključuje sve poreze i naknade.

6. Idete u grupi? Vile, apartmani i Airbnb mogu da zamene hotele

Ako putujete sa velikom porodicom ili gomilom prijatelja; vikendice, vile i apartmani mogu u velikoj meri da potkopaju hotele sličnog kvaliteta – i što je grupa veća, veća je i potencijalna ušteda.

Obično se misli na samostalan boravak i moraćete sami da čistite i perete veš. Ali ako želite prostor, privatnost, kuhinju, mašinu za pranje veša i još mnogo toga, onda ovaj tip smeštaja može biti za vas. A sa porastom popularnosti sajtova kao što je Airbnb, sada je lakše nego ikada pronaći sobe ili nekretnine za zabavu u inostranstvu.

Booking

7. Tradicionalni ranžmani su često jeftiniji od „uradi sam“ putovanja

Paket aranžmani često pobeđuju ako idete na tradicionalnu turističku destinaciju, preporučuje sajt MoneySavingExpert.

Za cene aranžmana za odmor koje su niže, obično je potrebno rezervisati kasno (Last Minute). Ali ako su vam potrebni posebni sadržaji, rezervišite ranije gde možete i pažljivo razmislite da li će vam rezervacija paketa zaista uštedeti novac.

Rukometaši Srbije ostali bez pobede u poslednjim sekundama protiv Islanda

Od
Viktor
-
0

Rukometaši Srbije odigrali su nerešeno protiv Islanda 27:27 u prvom kolu grupe C na Evropskom prvenstvu.

Рукометаши Србије остали без победе у последњим секундама против ИсландаRukometaši Srbije ostali bez pobede u poslednjim sekundama protiv Islanda

Rukometaši Srbije su propustili veliku priliku da dođu do pobede protiv favorizovanog Islanda. Presudio je poslednji napad “orlova” u kome su Petar Đorđić i Predrag Vejin loše kombinovali.

Intenzivna utakmica na kraju je završena remijem. Ekipa Srbije imala je dva gola prednosti u poslednjem minutu igre 27:25. Selektor Toni Đerona je zatražio tajm-aut kako bi uputio instrukcije igračima, ali je loša organizacija napada u poslednjim sekundama duela donela podelu bodova.

Čitav tok meča obeležen je odličnom defanzivom na obe strane. Island je pokušavao u igri bekova da napravi duboka ukrštanja, ali su reprezentativci Srbije bili sjajni u odbrani.

Međutim, Island je potom promenio taktiku i primenio individualnu igru koja je zaustavljena pravovremenim reakcijama.

Ekipa Srbije je najčešće kombinovala u prvom delu igre sa igračima na poziciji pivota, da bi kasnije Dragan Pešmalbek i Mijajlo Marsenić izlazili na devet metara kako bi oslobodili prostor krilnim igračima.

Na golu Srbije bio je maestralan Dejan Milosavljev koji je upisao devet odbrana od 35 udaraca.

Najefikasniji u timu Srbije bio je Dragan Pešmalbek sa pet golova, Petar Đorđić postigao je četiri, a Bogdan Radivojević i Lazar Kukić po tri.

Za Island Bjarki Mar Elison postigao je sedam, a Bjorn Gudjonson pet golova.

Pohvalno je pomenuti podatak da najkorisniji igrač Bundeslige Gisli Torgejr Kristjanson nije postigao nijedan pogodak.

Srbija naredni meč igra u nedelju, 14. januara protiv Mađarske od 20.30, a dva dana kasnije sledi duel protiv Crne Gore od 18.00.

Plasman u drugu fazu izboriće dve najbolje plasirane selekcije.

Grupa C:

1. Srbija 1
2. Island 1
3. Mađarska
4. Crna Gora

Bela kuća: Nećemo oklevati da preduzmemo “dalje mere”, Huti greškom gađali tanker sa ruskom naftom

Od
Viktor
-
0

SAD i Velika Britanija napale su više položaja Huta u Jemenu. Zvaničnici Huta su potvrdili da je bilo napada, kao i da su izvršeni i u glavnom gradu Jemena. Američki predsednik Džozef Bajden navodi da neće tolerisati napade i ugrožavanje slobodne plovidbe, ali i upozorava da se neće ustručavati od daljih mera. Britanski premijer Riši Sunak poručuje Hutima da njihovi potezi neće proći. Ovo je prvi udar na Hute otkako je ta grupa počela da ispaljuje bespilotne letelice i rakete na teretne brodove u Crvenom moru u novembru. Huti poručuju da napadi neće proći bez “kazne ili osvete” i da će nastaviti da blokiraju brodove u Crvenom moru.

Srpska će reagovati Neprihvatljivo da postoji strani intervencionizam, posebno od nelegitimnog Šmita

Od
Viktor
-
0

Političko Sarajevo se nada da bi Kristijan Šmit krajem mjeseca mogao da nametne tehničke izmjene Izbornog zakona o čemu danima spekulišu pojedini mediji. Ako se to i desi Srpska će reagovati, kaže predsjednik Milorad Dodik. Neprihvatljivo je da i tu postoji strani intervencionizam, posebno od nelegitimnog Nijemca. Stranci smatraju da će stvari rješavati prijetnjama prstom, kaže srpski član Predsjedništva Željka Cvijanović.

Republika Srpska - Foto: RTRS

Nova godina, nove najave stranog intervencionizma. Tehničke izmjene Izbornog zakona navodno bi trebalo da budu završene za tri dana. A nelegitimni Kristijan Šmit kako prenose neki federalni mediji do kraja mjeseca bi ih nametnuo. Desili se to, Srpska neće ćutati, poručuje predsjednik Milorad Dodik.

– Za nas je neprihvatljivo da bilo ko nametne bilo šta i ponoviću da Kristijan Šmit nije legalan i izabran u skladu sa predviđenom procedurom i niko to ne može da ospori. To što njemu pokroviteljstvo daje američki ambasador u BiH ne znači ništa i sve će jednog dana biti proglašeno antiustavnim i antipravnim – poručio je Dodik.

A antiustavni i antipravni Kristijan Šmit nametanje tih izmjena Izbornog zakona , ne bude li dogovora u BiH, najavljivao je u decembru. Međutim, nezvanično, u vezi toga nema konsenzusa u kolektivnom Zapadu. Evropska unija je protiv toga i traži prolongiranje do aprila. Za to nisu Amerika i Velika Britanija jer je njihova želja bila da to bude nametnuto još prošle godine. Pojedini političari u Federaciji očekuju da će to biti uskoro.

– Siguran sam da će reagovati visoki predstavnik i da će u onom dijelu zaštite izbornog procesa otkloniti ono što već znamo, da je važnije ko broji, a ne ko glasa, da je način izbora biračkih odbora mora biti potpuno apolitičan – rekao je predsjednik Naroda i pravde Elmedin Konaković.

Da li je i ovo dokaz da političko Sarajevo i dalje priziva strani intervencionizam? Ne čudi ovakvo mišljenje Konakovića, ako se zna da je on samo deklarativno za odlazak stranaca iz Ustavnog suda,ali smatra da još nije vrijeme za to. Ovakve izjave za predsjednika Dodika potvrđuju uspostavljeni kolonijalizam u BiH.

– Konaković to želi jer njemu to odgovara i jer su 99 odsto odluka, koje je donio Ustavni sud, bile protiv Republike Srpske. On mora da zna da Srbi neće ući u Ustavni sud BiH dok se ne riješi pitanje stranih sudija. Pa ćemo vidjeti – kaže Dodik.

A vidi i to vrlo jasno od suđenja predsjedniku Srpske, odluka za koje glasaju strane sudije u Ustavnom sudu BiH, o stavu prema 9. januaru i sada najava nametanja izmjena Izbornog zakona, da stranci sve ovdje rade po formuli za neuspjeh, smatra srpski član Predsjedništva Željka Cvijanović.

– Ne razumijem ove strance, da ne vide da koriste pogrešnu recepturu sve ove godine, ne razumijevajući ni mentalitet, ponos, odnos i filozofiju življenja naroda”Stranci misle da će stvari rješavati prijetnjama prstom. Oni uopšte ne razumiju ovaj prostor. Tragično je to njihovo uplitanje. Oni su doprinijeli da imamo takve reakcije u Federaciji. Oni pale vatre kada je mir ovdje, kao što ih pale po svijetu – navela je Cvijanovićeva.

Protiv bilo kakvog nametanja stranaca su i u SDS-u, iako se nisu odazvali pozivu predsjednika Dodika na sastanak o Izbornom zakonu.

– Čak i da je Šmit legitiman, dovoljno smo zreli da ne možemo dozvoliti da nas u 21. vijeku, toliko godina nakon formiranja Republike Srpske, neko smatra protektoratom – kaže Milan Miličević.

Srpska jeste za unapređenje izbornog sistema,ali po ugledu na Evropu ,a ne Afriku, poručuje Dodik. Korišćenje biometrije nije rješenje, jer sistem tako nije zaštićen. Više je pitanja u svemu ovom: Da li se treba znati za koga građani glasaju, da li se neka dotrajala oprema želi deponovati u BiH, a jedno od najznačajnijih Ko je vlast u BiH, institucije ili Šmit , pita Dodik.

NI U ZAGREBU NIŠTA OD MEDALJE: MAĐARI IMALI DEBLJE ŽIVCE OD SRBIJE, PREKO PETERACA DO POLUFINALA

Od
Dara Milovanović
-
0
Foto: FIBA

Moraće Srbija još da pričeka, medalju neće osvojiti ni u Zagrebu. Mađari su podmladili sastav, ali dečaci Žolta Varge imali su deblje živce od olimpijskog šampiona. Dobili su meč na peterce i plasirali se u polufinale Evropskog prvenstva – 10:10, petercima 5:4.

Na neverovatan način Mađarska je ušla među četiri najbolja na Starom kontinentu. Svi izvođači peteraca bili su sigurni, nisu mogli da ih pročitaju ni Branislav Mitrović, ni Radoslav Filipović, dok je u srpskom taboru Marku Raduloviću lopta skliznula sa ruke. Nije ni uputio udarac ka golu u penal-seriji…

Od danas samo jedan put postoji za Delfine do Olimpijskih igara – preko Svetskog prvenstva u Fukuoki. To im je poslednja šansa da se nađu u Parizu, dve su prokockali. Ovu drugu rešavanjem situacija sa igračem više. Glava nije bila hladna.

Korpulentni francuski centri Toma Vernu i Mišel Bodegas prethodno su zadavali glavobolju srpski bekovima, terali ih da prave isključenja, ali još produktivniji u tom segmentu bio je Peter Kovač. Najiskusniji mađarski vaterpolista dobijao je duele na liniji dva metra, ostvarivao dobre pozicije i donosio svetskim prvacima najpoželjnije situacije u napadu. Iz takvih su Mađari najčešće i pogađali, posebno David Tartaj i Gergo Fekete.

Kasnila je prva linija odbrane da izađe na mađarski duo, četiri puta u prvom poluvremenu su provlačili loptu iza leđa Branislava Mitrovića. Kasnili su blokovi, dalekometnom paljbom su, kao i na priprenom meču u Budimpešti, sa centralnih pozicija bivali precizni, a vremenom je proradilo i najjače oružje tima koji je u Splitu bio finalista – kontranapad.

Vince i Vendel Vigvari su bežali čuvarima, uvlačili se iza leđa, dok su takve situacije bile malobrojne na kontra strani. Jednu od retkih realizovao je centar Nemanja Ubović, koji je ostao u ofsajdu. Tražili su srpski vaterpolisti igru kod stative. Sidraši su se teže odvajali, ali je zato funkcionisala kombinacija Viktor Rašović – Nikola Jakšić.

Jedna do dve finte krila Noazi la Seka, kapiten Srbije bi se digao pred golom Mađara i – spustio loptu iza gol-crte. Prolazila je ta akcija, ali isuviše često su se Delfini oslanjali na nju. U nekoliko navrata svetski prvaci su ih prozreli, presekli su dijagonalna dodavanja, povratne lopte u ćošak za Viktora Rašovića i Vuka Milojevića. Imali su tri dana da skautiraju igru olimpijskog šampiona i Žolt Varga je napravio dobar posao.

Strahinju Rašovića nije išao šut, ako se izuzme prvi udarac ka golu Marka Banjaja, kada je lopta od prečke sišla iza imaginarne gol-linije. Dušan Mandić je isporučivao u napadu, ali i bio dobro pokriven. Pažnja Mađara bila je sumerena ka levorukom bombarderu Ferencvaroša i kapitenu Nikoli Jakšiću. Svesno su skupljali na njima u odbrani i drugima ostavljali više prostora.

Mađari su imali prednost, u nekoliko navrata i napade sa dvojicom igrača više. Pogađali su Strahinja Rašović i Dušan Mandić stative – nije prošla prelepa šrauba – ali je Viktor Rašović strelama sa desnog krila održavao Srbiju u egalu. Odbrana je funkcionisala, ali je napadačka produkcija stala. Nemanja Vico je na asistenciju Radomira Drašovića doneo prednost Delfinima u završnici, Vince Vigvari video da Radoslav Filipović nije pokrio bliži ugao… Ali se iskupio tako što je skinuo šut Adama Nađa u poslednjim sekundama i odveo meč u peterce.

A, tamo hladan tuš za olimpijskog šampiona.

Kod Mađara su pogađali Adam Nađ, Zoltan Pol, David Tartaj, Vince Vigvari i Gergo Fekete, a u srpskom sastavu Radomir Drašović, Strahinja Rašović, Nikola Jakšić i Dušan Mandić. Marko Radulović nije ni uputio udarac ka golu Viktora Đapjaša, lopta mu je skliznula sa ruke.

Spajić želi sedmočasovno radno vreme za Crnogorce

Od
Dara Milovanović
-
0

Podgorica – Kad građane Crne Gore pitate da li rade, većinom sledi odgovor: „Idem na posao…”, ali malo ko kaže „radim, imam dosta posla, jedva stižem da završim sve obaveze” za vreme osmočasovnog radnog vremena.

Svestan činjenice da većina ide na posao, a malo ko radi, premijer Vlade Crne Gore Milojko Spajić testira javnost predlogom da uvede sedmočasovno radno vreme, kao što je doneo odluku da onim građanima koji su imali minimalne penzije i bili na rubu egzistencije od 1. januara ove godine uveća primanja na 450 evra. Taj iznos dobijaće 74.000 penzionera i za uvećanje penzija tih korisnika budžetom su opredeljena 103 miliona evra.

Predstavljajući program „Evropa sad 2”, kao lider Pokreta „Evropa sad” (PES), Spajić je predložio skraćenje punog radnog vremena sa 40 na 35 sati, odnosno na sedmočasovni radni dan. To je obrazložio ovako:

„Zadovoljan i odmoran zaposleni je inovativniji, produktivniji i lojalniji, što doprinosi povećanju profita poslodavaca, a veći profit poslodavaca doprinosi i većim prihodima države. Biće više vremena za porodicu, prijatelje i širu zajednicu. Dakle, i ovaj program, kad bude predstavljen u celosti, imaće pozitivan uticaj i na zaposlene i na poslodavce i na državu. Zato je sat vremena manje, u stvari, sat vremena više.”

Dodao je da podaci govore da u Crnoj Gori zaposleni imaju jednu od najdužih radnih nedelja u Evropi i to u proseku dužu od 42 sata, što je u odnosu na prosek zemalja EU više za čak šest sati nedeljno, a „svi pričaju o evropskim standardima”. Spajić uverava javnost da je nakon implementacije programa „Evropa sad 1” Crnoj Gori „vraćeno dostojanstvo radnika i duplirana minimalna zarada, a „Evropom sad 2” idemo korak dalje ka cilju unapređenja položaja radnika u Crnoj Gori”.

Da je to bilo lakše obećati nego ispuniti, uveravali su ga prosvetari, koji su dan pred Novu godinu započeli štrajk upozorenja. Okupljeni ispred Skupštine Crne Gore, održali su javni čas s nastavnom temom „Za bolje sutra – pravda za prosvetu danas”. Skup je održan nakon što je premijer Milojko Spajić odbio da im se poveća plata od januara, kako je to sa sindikalcima parafirao prethodni predsednik vlade Dritan Abazović.

Fiksne hipotekarne stope su u padu. Je li sada vreme za zaključavanje?

Od
Dara Milovanović
-
0

Stope na neke fiksne kredite pale su za celi procentni poen u poslednjih nekoliko meseci, otvarajući priliku Kanađanima koji gledaju na prolećno tržište nekretnina ili ako imaju vlastiti kredit da ga bolje obnove.

Dok stručnjaci kažu da danas nema loših strana u osiguravanju jeftinije kamatne stope, obveza na dugoročnu hipoteku sa smanjenjem kamatne stope u prognozi moglo bi na kraju koštati neka domaćinstva više.

Pre kraja 2023. najniža dostupna stopa na osigurane hipoteke s fiksnom kamatnom stopom na pet godina pala je ispod pet posto, prvi put da je pala ispod te referentne vrednosti od prošlog proleća.

Od četvrtka su stope čak 4,84 posto bile dostupne za isti proizvod kod više kanadskih zajmodavaca, kaže James Laird, ko-izvršni direktor Ratehub.ca.

To je manje od više od procentnog poena u odnosu na maksimume zabeležene prošle jeseni, kaže Laird za Global News.

Kliknite da reproducirate video: 'Navigacija hipotekarnim minskim poljem: Uvid u nadolazeći šok interesa u Kanadi'

Od kraja oktobra došlo je do promene u raspoloženju na tržištu obveznica koje informišu koje stope nude banke na hipoteke i druge kredite, kaže on.

Kako je kanadska ekonomija oslabila, a inflacija je pokazala znakove hlađenja, prognostičari pomeraju svoja očekivanja u vezi sa referentnom kamatnom stopom Banke Kanade sa “više duže” na sadašnje mišljenje da “smanjenje stope dolazi pre nego kasnije”, kaže Laird.

To je u poslednjih nekoliko meseci umanjilo prinose na proizvode poput petogodišnjih obveznica kanadske vlade — ključno merilo za hipoteke s fiksnom kamatnom stopom iste dužine.

Popularni petogodišnji fiksni proizvod nije jedina hipoteka koja ima niže stope za početak nove godine. Glavni izvršni direktor Mortgage Outlet-a i broker Leah Zlatkin napominje da su trogodišnje fiksne hipoteke takođe smanjene u odnosu na nedavne maksimume, lebdeći iznad tržišta od pet posto.

„Zaista je dobar trenutak da dobijete nižu (fiksnu) kamatnu stopu od one koju ste dobijali prošle godine“, kaže ona za Global News.

Pad stope podstiče “deja vu” od 2023

Ali Zlatkin takođe upozorava da postoje rizici koji bi mogli “ugušiti” popuštanje na tržištu obveznica.

Budući da su prinosi — i dalje, fiksne hipotekarne stope — vezani za očekivanja u vezi sa referentnom kamatnom stopom Banke Kanade, sve što poništava prognoze za eventualno smanjenje kamatnih stopa moglo bi vratiti fiksne stope na tržištu.

Inflacija bi mogla ostati povišena, na primer, sprečavajući centralnu banku da smanji stope. Takav potez bi ograničio aktivnost na tržištu nekretnina jer se manje ljudi kvalifikuje za cene koje mogu priuštiti, kaže Zlatkin.

Laird kaže da je popuštanje na tržištu obveznica danas “skoro deja vu” od prošle godine, kada je Banka Kanade najavila “uslovnu pauzu” u svom ciklusu povećanja kamatnih stopa.

U to vreme, posmatrači tržišta počeli su da spekulišu da je smanjenje stopa na pomolu, što će smanjiti prinose i podstaći prolećno otapanje na tržištu nekretnina koje se hladi. Ali te su nade prekinute u junu i julu kada se Banka Kanade vratila sa uzastopnim povećanjem kamatnih stopa, a tržište obveznica je ubrzo nakon toga zabeležilo porast prinosa na principu „više za duže“.

Laird upozorava da bi bilo koji broj globalnih događaja ili inflacijskih zastoja koji još nisu u prognozama mogli uticati na vremenski okvir Banke Kanade za smanjenje kamatnih stopa.

Iz tog razloga, „nikada ne postoji loša strana“ za Kanađane koji razmišljaju o uzimanju hipoteke po prvi put, ili koji će je obnoviti u narednim mesecima, da bi dobili zadržavanje kamatne stope sada kada tržište popušta.

Raspitujući se kod stručnjaka za hipoteke, možete osigurati stopu po današnjim cenama, obično 120 dana pre nego što vam zatreba. Ako prinosi na obveznice nastave da opadaju, a stope dalje padaju, možete iskoristiti prednosti novih stopa sve dok ne potpišete novu hipoteku; ako se trend okrene i stope rastu, na sličan ste način zaštićeni, napominje Laird.

„To je besplatna polisa osiguranja“, kaže on.

Kako osigurati najkonkurentniju stopu

Stopa od 4,84 posto dostupna na većini komparativnih lokacija otvorena je uglavnom za vlasnike kuća ili kupce sa hipotekom koja se može osigurati, kaže Laird, gde zajmodavci mogu priuštiti da ponude najkonkurentnije stope.

Zlatkin kaže da je za one koji imaju hipoteke za obnovu u prvoj polovini 2024. sada vreme da srede dokumente i kontaktiraju brokera ili drugog profesionalca da započnu proces obnove.

Postojeći zajmodavac će verovatno ponuditi petogodišnju fiksnu kamatnu stopu prilikom obnavljanja, ali će biti skloniji pregovaranju o nižoj stopi ako radite s brokerom da biste stavili drugu ponudu na sto, kaže ona.

Postoji još jedna opcija koju korisnici hipoteke treba da razmotre, napominje Zlatkin. Hipoteke sa varijabilnom kamatnom stopom su trenutno skuplje od većine opcija sa fiksnom kamatnom stopom, jer su vezane za primarnu kamatnu stopu zajmodavca, koja je sama po sebi zasnovana na kretanjima kamatne stope Banke Kanade.

Trenutno, petogodišnje opcije sa varijabilnom kamatnom stopom koštaju oko 6,2-6,7 odsto, kaže Zlatkin. Ali ako je verovati prognozama da će kamatna stopa centralne banke pasti, oni s promenjivom hipotekom mogli bi videti pad stope u skladu s tim smanjenjem.

Kliknite za reprodukciju videa: '2,2 miliona vlasnika hipotekarnih kredita će se suočiti sa 'šokom kamatnih stopa' u naredne 2 godine: CMHC'

U zavisnosti od vrste plaćanja uključene u njihovu hipoteku, domaćinstvo bi moglo videti njihova plaćanja kao viša, ali padaju kako se ciklus kamatne stope olakšava ako bi uzeli varijabilnu stopu.

Postoji mnogo rizika koji dolaze s ovim pristupom — kao što se dogodilo prošle godine, stope bi i dalje mogle rasti, a ne padati u godini koja dolazi — ali Zlatkin napominje da ako se smanjenje stope materijalizuje, vlasnik varijabilne stope mogao bi platiti manje od nekoga sa fiksna stopa u istom vremenskom okviru.

“Potrošači na tržištu bi trebali početi to ceniti u skladu sa svojim razmatranjima”, kaže ona.

Laird kaže da se na osnovu aktivnosti Ratehubovih hipotekarnih cena, čini da postoji “rani” interes među kupcima uoči tradicionalno užurbanog prolećnog tržišta nekretnina.

Polazeći od vrlo hladne zimske sezone, u kojoj je nekoliko aktivnih kupaca i nekoliko potencijalnih prodavaca bili primorani da odustanu od svojih planova za novu godinu, Laird predviđa da tržište nekretnina očekuje “snažan početak godine”.

„Trebalo bi da postoji mnogo zaostale potražnje, samo zato što prošle godine nije bilo mnogo transakcija“, kaže on.

SERBIANNEWS/CANADA

1...539540541...1.519Stranica 540 od ukupno 1.519

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković