Partizan se ubedljivom pobedom nad Megom oprostio od Milojevića
Košarkaši Partizana pobedili su večeras kao domaćini Megu sa 112:80 (25:26, 34:13, 26:23, 27:18), u utakmici 17. kola regionalne ABA lige, koja je bila posvećena prerarno preminulom Dejanu Milojeviću. Pred početak meča, navijači Partizana su se, u prepunoj Štark areni, višeminutnim aplauzom i skandiranjem imena oprostila od nekadašnjeg kapitena Partizana Dejana Milojevića.
U prvim redovim Arene, od Milojevića su se u suzama oprostili i njegovi bivši saigrači, a na zlatnoj stolici prvog reda Arene stajao je dres Milojevića i bela ruža.
Milojević je preminuo u četvrtak od posledica srčanog udara u 47. godini života, javlja Beta.
Partizan je do pobede predvodio Džejms Naneli sa 24 poena, a dvocifreni su bili i Frenk Kaminski sa 14 i Uroš Trifunović sa 10 poena. Po devet poena postigli su Zek Ledej, Aleksa Avramović, Alen Smailagić, Pi Džej Doužer i Mateuš Ponjitka.
Kod Mege bolji od ostalih bio je Uroš Plavšić sa 26 poena, a pratili su ga Andrija Jelavić i Omerčan Iljasoglu sa po 16 i Nikola Đurišić sa 13 poena.
Partizan je drugi na tabeli sa 13 pobeda i četiri poraza, a Mega je na sedmom mestu sa devet pobeda i osam poraza.
U narednom kolu, Partizan će gostovati Crvenoj zvezdi, dok će Mega dočekati Budućnost.
Prvi rezultati popisa: Većina građana Crne Gore zbori srpskim jezikom
Prema prvim i nezvaničnim rezultatima popisa stanovništva većina građana Crne gore govori srpskim jezikom.
Crnogorska uprava za statistiku najavila je da će 25. januara saopštiti preliminarne rezultate popisa stanovništva koji je obavljen od 3. do 28. decembra 2023. godine.
Direktor Uprave za statistiku Miroslav Pejović saopštio je ranije da je u Crnoj Gori popisano 627.340 osoba, 201.935 domaćinstava i 365.139 stanova.
Nezvanični rezultati, na koje se pozivaju pojedini mediji u Crnoj Gori, pokazuju da se više od 36 odsto građana izjasnilo na popisu kao Srbi.
Povodom popisa u Crnoj Gori, istoričar Aleksandar Raković nedavno je izjavio da „prema pouzdanim saznanjima” Srba ima između 37 i 38 odsto a da srpski jezik kao maternji govori oko 52 odsto građana Crne Gore.
To je značajno veći procenat u odnosu na popis stanovništva koji je održan 2011. godine.
S druge strane to sugeriše da će i broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci opasti u odnosu na podatke iz 2011. godine kada se 43 odsto građana izjasnio kao pripadnici crnogorske nacije.
Najznamenitiji Srbin u 21. veku? Novak: Ne znam šta bih rekao…
Srpski teniser Novak Đoković verovatno je najznamenitija ličnost naše države u 21. veku.
Osvajač 24 Grend slem titule i najbolji u istoriji svog sporta je svakako bio najveći ambasador Srbije u novom milenijumu.
Srpski novinari u Melburnu su ga pitali posle pobede nad Adrijanom Manarinom kako se oseća povodom toga.
“Ne znam šta bih rekao. Za početak, možda, hvala na tim lepim rečima. Ako me ljudi gledaju na taj način, to je velika čast. Osećam istinsku privilegiju da predstavljam u svetu svoj narod i svoju zemlju u globalnom sportu koji je popularan i igra se širom sveta. Tokom čitave karijere trudio sam se da predstavim Srbiju u dobrom svetlu. I tradiciju i kulturu i jezik i običaje. U tom kontekstu sam u jako lepoj poziciji – da uživam poverenje i podršku naroda i na tome sam veoma zahvalan. Kroz sport i humanitarni rad sam to najviše ‘koristio’, zajedno sa svojom suprugom i porodicom. Nastojimo da podignemo svest o ranom razvoju, za to smo se odlučili i vezali već petnaestak godina u Fondaciji – da što više dece ima pristup predškolskom obrazovanju i da se ljudi više pozabave tom temom. Kod nas možda ne postoji razvijena svest koliko je važno konstruktivno raditi sa decom u tom uzrastu”, rekao je Đoković.
“Breme da li osećam… Pa, ne nešto posebno… Jedino možda kada želim da iskusim neke momente normalnog života, npr. da prošetam svojim gradom, što ne pamtim kada sam uradio. Da malo uživam u običnim trenucima koji meni znače, da gledam zalazak sunca sa Kalemegdanske tvrđave, pored Pobednika. To su stvari koje mi nedostaju i koje ne mogu da doživim trenutno zbog prirode posla i prepoznatljivosti”, objašnjava Novak i dodaje:
“S druge strane, naravno, imam mnogo beneficija i prednosti koje pokušavam da upotrebim na pravi način, za opštu korist. Kao zemlja prolazimo kroz teške trenutke, i u poslednjih nekoliko decenija – ratovi, sankcije, svi koji su živeli devedesetih znaju o čemu se radi. I dalje se oporavljamo od svega toga. Nadam se da će doći bolje vreme za društvo, ne deluje mi da su ljudi preterano zadovoljni opštim stanjem i to je zabrinjavajuće – mladi odlaze, a mladi ljudi su budućnost svake zemlje. Ako ja kroz svoje oblasti mogu da doprinesem, uvek se stavljam na raspolaganje i trudim se da budem neko na koga ljudi mogu da se oslone u tom kontekstu – da širim prave vrednosti i načela sa kojima sam odrastao.”
Đoković u utorak nastavlja svoj put ka tituli na Australijan openu. Rival u četvrtfinalu je Tejlor Fric ne pre 4.30 po srpskom vremenu na “Rod Lejver Areni”.
Savezna vlada najavljuje dvogodišnje ograničenje studentskih dozvola
Sa željenim ciljanjem na ” loše institucionalne igrače”, usred zabrinutosti zbog uticaja koji sve veći broj međunarodnih studenata ima na tržište stanovanja – ministar imigracije Marc Miller najavio je danas, da će savezna vlada ograničiti broj studentskih dozvola u sledeće dve godine.
Vlada kaže da će odobriti približno 360.000 dozvola za osnovne studije za 2024. – što je smanjenje od 35 % u odnosu na 2023. godinu.
Svakoj pokrajini i teritoriji će biti dodeljen deo ukupnog broja, prema broju stanovnika. Savezna vlada kaže da će to rezultirati ” značajnijim smanjenjem u provincijama u kojima je populacija međunarodnih studenata doživela neodrživi rast”.
U nekim će provincijama, rekao je Miller, ukupno smanjenje dozvola biti oko 50 %.
Pokrajinama i teritorijama će biti ostavljeno da odlučuju o tome kako će se dozvole distribuirati među univerzitetima i koledžima u njihovim jurisdikcijama. Ograničenje će biti na snazi dve godine; broj viza koje će se izdati 2025. godine biće ponovo procenjen krajem ove godine.
Miller je rekao da uvođenjem ograničenja savezna vlada preduzima mere protiv nekih malih privatnih koledža.
“Neprihvatljivo je da su neke privatne institucije iskoristile prednosti međunarodnih studenata tako što su upravljale kampusima s nedostatkom resursa, bez podrške studentima i naplaćivanjem visokih školarina istovremeno značajno povećavajući prijem međunarodnih studenata”, rekao je Miller.
Pored gornje granice, savezna vlada će takođe zahtevati da međunarodni studenti koji se prijave za dozvolu dostave potvrdno pismo iz provincije ili teritorije.
“Da budemo potpuno jasni, ove mere nisu protiv uopšteno međunarodnih studenata”, rekao je Miller. „Ono treba da osigura da budući studenti stižu u Kanadu, dobiju kvalitet obrazovanja za koji su se prijavili.“
Miller je najavio i promene u programu postdiplomskih radnih dozvola.
Počevši od septembra, međunarodni studenti koji započinju program koji je deo aranžmana za licenciranje nastavnog plana i programa (onog gde je privatni koledž licenciran za izvođenje nastavnog plana i programa sličnog javnog koledža) više neće imati pravo na radnu dozvolu nakon diplomiranja.
Diplomci master studija i drugih “kratkih diplomskih programa” “uskoro” će moći da apliciraju za trogodišnju radnu dozvolu, kažu u Vladi. Otvorene radne dozvole biće dostupne i supružnicima međunarodnih studenata na master i doktorskim programima.
Promene koje su najavljene u ponedeljak dolaze nešto više od mesec dana nakon što je Miller prvi put najavio mere usmerene na ono što je ministar opisao kao ” odgovor na sumnjive diplome”.
“Imamo dve godine da zapravo dovedemo brod u red”, rekao je Miller u ponedeljak. “Malo je u neredu i vreme je da ga obuzdamo.”
Miller je sugerisao da bi savezna vlada više volela da pokrajinske vlade preduzmu mere – obrazovanje nakon srednje škole je pokrajinska odgovornost u Kanadi. I dok bi nova savezna pravila mogla prvenstveno biti usmerena na neke privatne fakultete, promene bi takođe mogle obnoviti zabrinutost oko nivoa javnog finansiranja koje pokrajinske vlade obezbeđuju univerzitetima i fakultetima.
Ali druga briga koja visi nad najavom od ponedeljka je dostupnost pristupačnog stanovanja.
Šta će to značiti za tržište nekretnina?
“Ovo se trebalo dogoditi pre nekog vremena”, rekao je Mike Moffatt, docent na poslovnoj školi Ivey na Univerzitetu Western, kratko pre Millerove objave.
“Pokrajine su prve trebale delovati… Ali dobro je videti da savezna vlada vraća racionalni broj međunarodnih studenata.”
Moffatt, takođe viši direktor na Smart Prosperity Institute, bio je u Montrealu kako bi informisao ministre o stambenom panelu; on je takođe pozvan da se obrati vladi prošle jeseni. On je rekao novinarima da uticaj rasta broja međunarodnih studenata varira na različitim stambenim tržištima, ali u nekim gradovima čini “ogromnu razliku”.
„Što se tiče iznajmljivanja, imate mnogo rentera s niskim primanjima, koji se bore jedni protiv drugih za mali broj mesta“, rekao je Moffatt. „A što se tiče vlasništva, ono što vidimo jeste da investitori kupuju velike količine porodičnih kuća i pretvaraju ih u “studentski dom”, čineći gotovo nemogućim kupcima koji prvi put kupuju kuću da nađu mesto za život.“
Nedavna ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na značajan rast zabrinutosti javnosti o uticaju nivoa imigracije na stanovanje.
Govoreći kasnije danas, ministar stanovanja Sean Fraser rekao je novinarima da njegov primarni fokus ostaje na povećanju stope stambene izgradnje u Kanadi, ali je rekao i da očekuje da će se “izvesni pritisak” “ublažiti” u zajednicama koje primaju posebno veliki broj studenata.
Fraser, koji je prethodio Mileru kao ministar imigracije, rekao je da su neki od koraka koje je Miller preduzeo bili u razmatranju kada je bio zadužen za portfelj. U to vreme, rekao je Fraser, savezna vlada je pokušavala ohrabriti pokrajine i institucije da deluju.
Lider konzervativaca Pierre Poilievre rekao je da drugi nivoi vlasti ne bi trebali biti krivi za “ovu katastrofu”. On je rekao da je krivica u potpunosti na premijeru Džastinu Trudou i nazvao premijera “nesposobnim”.
“On je taj koji je dozvolio izdavanje studentskih dozvola. To je savezna odgovornost”, rekao je Poilievre.
Jenny Kwan, NDP kritičarka zadužena za stanovanje i imigraciju, na sličan je način okrivila Trudoovo “loše upravljanje”. Takođe je upozorila da bi nova okvir “mogao da kazni talentovane studente koji žele da izgrade bolji život”.
SERBIANNEWS/CANADA
Novi registar loših rentera i stanodavaca – postaje sve popularniji u Ontariju
Novi registar loših rentera u Ontariju – i nekih stanodavaca, postaje sve popularniji među stanodavcima i pravnim stručnjacima.
Weiting Bollu je osnovala platformu Openroom pre nešto više od godinu dana nakon što je imala problema da izbaci stanara iz kuće koju je posedovala u Vaughanu – čak i nakon što je stanar prestao da plaća kiriju.
“Mislila sam da sam jedina dok nisam upoznala druge stanodavce. I rekla sam, ‘Zašto niko ne radi nešto na ovome?” ona je rekla.
“Tada sam rekla ‘Znate šta? Ja ču da pravim softver. Zašto sama ne napravim nešto?”
Ona kaže da online baza podataka sada sadrži više od 10.000 dokumenata. Ogromna većina se odnosi na delinkventne stanare, iako Bollu kaže da su na popisu i neki problematični stanodavci.
Platforma postaje sve popularnija jer neki renteri napuštaju tržište iznajmljivanja, što doprinosi manjku stambenog prostora u provinciji, kaže Boubah Bah, predsedavajući Small Ownership Landlords of Ontario.
“Broj stanodavaca koji odlaze u GTA, procenjujemo, je 50 do 75 mesečno i raste”, rekao je on.
Svako može pristupiti bazi podataka
Svako može pristupiti Openroom-u i pretražiti ime potencijalnog zakupca ili stanodavca kako bi saznao da li je odbor rentera i stanara Ontarija (LTB) izdao naredbu protiv te osobe. Nalozi uključuju imena i stanodavca i zakupca, navodne prekršaje i način na koji je tribunal presudio – bilo u korist stanodavca ili zakupca.
Dok je Bullo pokrenula bazu podataka, sada je proširuju članovi koji su o njoj saznali od usta do usta. Ona kaže da advokati, pomoćni pravnici, stanodavci i zakupci dostavljaju imena ljudi za koje je LTB utvrdio da su krivi, zajedno sa pravnim dokumentima koji potkrepljuju svoje izveštaje.
Pre nego što navede nalog protiv određenog zakupca ili stanodavca, Bollu kaže da proverava da li je tačan.
Bollu procenjuje da je više od 120.000 ljudi pristupilo bazi podataka u protekloj godini, a Openroom je za to vreme imao 1,7 miliona pretraživanja.
„Od stanodavaca ćete čuti da su u psihičkoj, emocionalnoj, finansijskoj, pravnoj, fizičkoj nevolji“, rekla je.
“Ovaj bol? Stvaran je. I osetila sam ga i zato sam tako strastvena u promeni.”
Ozbiljna platforma
Bah kaže da Openroom daje vlasnicima malo nade.
“To je ozbiljna platforma i postaje sve popularnija”, rekla je. “Koristimo je i savetujemo našim stanodavcima da je koriste.”
To je platforma za koji bi Narinder Lobana voleo da je znao ranije.
Kaže da pokušava izbaciti stanara koji mu duguje oko 7.800 dolara. Lobana kaže da je pokušava naterati da ode otkako je prošlog leta prestala da plaća stanarinu, a zatim je priznala da ne može priuštiti stan. Kaže da nije plaćala stanarinu otkako se prošle jeseni prijavila LTB-u za nalog za izbacivanje.
Nakon što je čuo za Openroom od prijatelja s posla, Lobana kaže da je otkrio da je njegova stanarka iseljena iz tri prethodne jedinice u poslednje tri godine zbog neplaćanja stanarine.
Sada, kaže, neće nikome iznajmiti dok ne proveri potencijalnog zakupca.
“Openroom me je naučio da budem oprezan”, rekao je. “Proverite istoriju svog stanara pre nego što iznajmite. To je od velike pomoći.”
Platforma ima svoje kritičare
Ali čak i nakon što je iznajmio stan lošem zakupcu, pravnik iz Pickeringa Leon Presner kaže da još nije kasno za stanodavce da iskoriste bazu podataka.
“To je dokaz”, rekao je, jer podaci o Openroomu uključuju sudske dokumente i zvanične odluke LTB-a.
“Te informacije možete koristiti u svom postupku”, rekao je Presner. “To je njihova naredba, a potekla je od odbora stanodavaca i stanara.”
Platforma ipak ima kritičare.
Geordie Dent, iz federacije udruženja stanara, kaže da ova usluga može nepravedno obeležiti delinkventne rentere.
“Stvarate sistem u kojem su ljudi na crnoj listi iz razloga koji bi mogli možda biti neozbiljni”, rekao je. “U suštini vi stvarate beskućnike.”
Dok Openroom uglavnom služi stanodavcima, zakupci imaju na raspolaganju druge resurse, uključujući Rate The Landlor — i gradski RentSafeTO, koji omogućava stanarima da provere vlasnika zgrade.
SERBIANNEWS/CANADA
Godišnja stopa inflacije u Kanadi porasla na 3,4 % u decembru, što komplikuje put za BoC
OTTAWA – Godišnja stopa inflacije u Kanadi porasla je na 3,4 % u decembru, uglavnom odražavajući oštriji pad cena benzina pre godinu dana u odnosu na prošli mesec.
Federalna agencija objavila je izveštaj o indeksu potrošačkih cena. U utorak je inflacija porasla sa 3,1 odsto u novembru.
Ekonomisti su očekivali ovaj rast zbog efekta bazne godine, koji se odnosi na to kako kretanje cena od pre godinu dana utiče na obračun ukupne inflacije.
Cene prehrambenih proizvoda u decembru su porasle za 4,7 % u odnosu na prošlu godinu, što odgovara tempu rasta u novembru.
S obzirom da je decembar poslednji mesec u godini, statistički zavod Kanade kaže da je prosečna godišnja stopa inflacije za 2023. bila 3,9 posto. To je pad u odnosu na 40-godišnji maksimum od 6,8 posto u 2022.
Federalna agencija kaže da je rast cena u 2023. usporio šest od osam komponenti indeksa potrošačkih cena u odnosu na prethodnu godinu.
Dok se Banka Kanade priprema za objavu kamatnih stopa sledeće sedmice, posebnu pažnju će posvetiti osnovnim merama inflacije, koje pomažu centralnoj banci da vidi kroz volatilnost kretanja cena. Ove godišnje mere nisu popuštale prošlog meseca.
Uopšteno se očekuje da će Banka Kanade nastaviti da drži svoju ključnu kamatnu stopu na pet posto jer je većina ekonomista uverena da su kamatne stope dovoljno visoke da uguše inflaciju.
Međutim, očekuje se da će vreme prvog smanjenja kamatnih stopa biti vođeno brzinom pada inflacije i brzinom ublažavanja ekonomije ove godine.
SERBIANNEWS/CANADA
Da, hladno vreme može smanjiti domet baterije EV. Evo kako da se pripremite
Nedavni novinski izveštaji iz SAD govore o problemima s kojima su se vlasnici Tesle suočili tokom ekstremno hladnog vremena širom Severne Amerike, uključujući gubitak snage baterije, produženo vreme punjenja i duge redove na stanicama za punjenje.
Da, niske temperature mogu imati značajan uticaj na bateriju električnog vozila, ali stručnjaci kažu da postoje načini da se ublaže efekti ekstremne hladnoće.
Zašto hladno vreme utiče na snagu baterije EV?
Tehničko objašnjenje za gubitak snage ima veze sa litijum-jonima koji proizvode električnu energiju u EV bateriji. Kada se ohlade, oni sporije teku kroz tečni elektrolit i oslobađaju manje energije.
Ben Baird, stanovnik Yellowknifea, vodi nas u vožnju svojim električnim kamionom i govori nam o izazovima posedovanja EV poput njegovog. Između anksioznosti u rasponu, infrastrukture i troškova, vlasnici poput Bairda suočavaju se s nekoliko prepreka.
Recurrent sa sedištem u Seattle-u, kompanija koja testira i analizira električna vozila, na svojoj web stranici objašnjava da su EV motori efikasniji od motora s unutrašnjim sagorevanjem (ICE) jer ne stvaraju “otpadnu toplinu”.
Međutim, otpadna toplota u ICE automobilima može se koristiti za zagrevanje unutrašnjosti vozila na niskim temperaturama.
EV-ovi moraju sami proizvoditi tu energiju, što znači da “grejači koji održavaju automobil toplim uopšteno crpe energiju iz visokonaponske baterije, smanjujući preostali kapacitet za vožnju”, stoji na web stranici Recurrent.
Koliko hladno vreme utiče na snagu baterije EV?
Prema Recurrentu, neka električna vozila mogu izgubiti i do 30 % svoje snage na niskim temperaturama.
U svom najnovijem izveštaju, zasnovanom na podacima od 18.000 vozila, Recurrent je otkrio da je 18 popularnih EV modela održavalo u proseku 70,3 posto svog dometa u uslovima smrzavanja. Ali te su performanse varirale zavisno od modela. Na primer, izveštaj je otkrio da je domet Audi E-tron flote opao za oko 20 posto, u poređenju sa Chevy Bolt (2 posto) i Tesla Model S (55 posto).
Consumer Reports je sproveo vlastite testove i otkrio da hladno vreme može imati značajan uticaj čak i pre nego što temperatura padne na nulu. Njihovi testovi su otkrili da domet počinje opadati već na 4 C. Hladno vreme, pokazalo je, može isprazniti oko 25 % kada se vozi pri većim brzinama, više od 110 km/h.
“Postoji opravdana zabrinutost da ćete izgubiti domet po stvarno hladnom vremenu”, rekla je Cara Clairman, predsednica i izvršna direktorka Plug’n Drive, kanadske neprofitne organizacije koja nastoji odgovoriti na pitanja potrošača o električnim vozilima.
Ona je rekla da je gubitak dometa manje zabrinjavajući kod novijih modela u poređenju sa starijim modelima.
Kanađani kupuju električna vozila u rekordnom broju, ali postoji zabrinutost da infrastruktura ne prati potražnju. Neki vlasnici električnih vozila kažu da su otkrili da mnoge zgrade nisu pravilno opremljene stanicama za punjenje.
Ali Clairman je istakao da, iako vozila mogu izgubiti domet, većina vozača u običnom danu ne voze ni blizu vrha dometa svog vozila, što je za većinu između 400 i 500 kilometara sa punim punjenjem.
“Recimo da možete izgubiti 20 posto. To je problem za vas samo ako tog dana vozite 350 kilometara”, rekla je. “Zato samo imajte na umu da to verovatno nije problem za većinu ljudi.”
Koliko duge se automobili moraju puniti po hladnom vremenu?
Vozilo kontroliše brzinu punjenja, a ne punjač, što znači da kada su temperature niske, softver EV-a smanjuje snagu punjenja kako bi izbegao stres baterije, navodi se na web stranici Electrify America, organizacije sa sedištem u SAD-u koja promoviše kupovinu vozila s nultim emisijama. .
Električnim vozilima može trebati duže da se pune kada je hladno, delom zato što je većina dizajnirana da poveća temperaturu baterije kada termometar padne, rekao je Alex Knizek, menadžer za testiranje automobila, za CBS MoneyWatch.
“Ova snaga za to dolazi od same baterije, smanjujući domet”, rekao je Knizek. “Ovo takođe utiče na brzinu punjenja. Ako je baterija previše hladna, puniće se sporije i možda će morati da se zagreje pre nego što se brzina punjenja poveća.”
To može rezultirati udvostručenjem vremena punjenja, ili čak utrostručenjem kod nekih starijih električnih vozila.
Kako vlasnici električnih vozila mogu nadoknaditi uticaj hladnog vremena na njihovu bateriju?
Albert Gore, izvršni direktor udruženja za transport nulte emisije sa sedištem u Washingtonu, rekao je da bi vlasnici električnih vozila trebali razmotriti “predpripremu” svojih vozila pre upotrebe.
„ Odlična karakteristika skoro svakog električnog vozila na tržištu je to što je veoma lako koristiti svoj telefon da upalite grejanje pet minuta pre nego što uđete u auto“, rekao je on. “To ne samo da čini automobil udobnijim, već pomaže i da se unapred pripremi baterija, a to će povećati vaš domet, zavisno od vrste vozila koje imate.”
Iako je predpriprema dostupna kod većine EV pomoću aplikacije na vašem telefonu ili postavljanjem vremena polaska, neka vozila nude i funkciju “zimskog vremena” koja je posebno dizajnirana da održava temperaturu baterije u idealnoj zoni tako da su uvek spremna kada krenete pogon, prema Recurrent.
Gorova organizacija preporučuje da uključite vozilo i pokrenete sistem grejanja na 20 do 30 minuta pre nego što krenete u vožnju.
Takođe, rekao je da bi vozači trebalo da planiraju češće punjenje tokom hladnijeg vremena, zadržavajući između 20 i 80 odsto opsega punjenja.
“Takođe, pokušajte osigurati da ako ćete ostaviti automobil parkiran neko vreme, da ga napustite s više od 20 posto dometa na bateriji,” rekao je Gore.
Recurrent sugeriše da kada je vozilo na putu, vozači bi trebali smanjiti grejanje kabine i koristiti grejače sedišta i grejanje volana kako bi ostali topli. Ove karakteristike troše manje energije i pružaju ciljanu toplinu, dajući vam više kapaciteta baterije za putovanje.
Takođe, ako je moguće, vlasnici bi trebali sačuvati svoje EV uključeno s maksimalnom postavkom punjenja od 70 ili 80 posto, rekao je Recurrent. Na taj način automobil može crpeti energiju iz zida da bi se zagrejao, umesto da koristi bateriju. U suprotnom, možete se vratiti na niži kapacitet baterije od očekivanog.
Recurrent je rekao da bi vlasnici električnih vozila takođe mogli razmisliti o opremanju svojih vozila toplotnom pumpom , što je novija tehnologija koja može pomoći u očuvanju dometa kada je hladno. Ova funkcija je standardna u nekim modelima EV i opciona u drugima.
Toplotne pumpe u vozilu crpe toplinu od spolja (čak i kada je hladno) i sprovode je kroz kondenzator koji podiže temperaturu, omogućavajući toplom vazduhu da se upumpava u kabinu, piše Recurrent na svojoj web stranici.
Anna Stefanopoulou, profesorka mašinstva na Univerzitetu u Mičigenu, kaže da toplotne pumpe koriste električnu energiju na mnogo efikasniji način.
“To je kao sistem za klimatizaciju, uključili biste ga kada vam zatreba”, rekla je.
SERBIANNEWS/CANADA
Plivanje za Časni krst NIJE TAKMIČENJE: Evo šta predstavlja stari hrišćanski običaj
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Bogojavljenje, a u našim krajevima za ovaj dan vezuju se raznorazni običaji, ali i verovanja.
Bogojavljenje se praznuje 19. januara i predstavlja dan krštenja Isusa Hrista kada su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti duh po prvi put (otud i naziv Bogojavljenje). Takođe, ovaj praznik označava kraj nekrštenih dana kada se u crkvama ne vrše obredi krštenja.
Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“. Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste/ukrštaju vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Sa druge strane, nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali baš od Bogojavljenja.
Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima: „Hristos se javi“ a otpozdravljaju sa: „Vaistinu se javi“.
Plivanje za Časni krst
Za današnji praznik se vezuju brojni zanimljivi običaji, a jedan od njih je svakako i plivanje za Časni krst.
Srbi su obnovlili stari običaj da se u reku baci krst, a mladići i devojke se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate. Običaj plivanja za krst potiče od davnina, te simbolizuje čoveka koji teži da kroz muke i stradanja dostigne čistotu.
Sveštenstvo pojašnjava da je krst simbol stradanja, a da čovek tokom života nosi sopstveni krst, baš kao što je Isus Hristos nosio svoj. Poenta toga je da čovek treba da bude spreman da sve to podnese, s tim da je jedan od osnovnih ciljeva plivanja za časni krst na Bogojavljenje zapravo sabornost ljudi koji se okupljaju.
Takođe, cilj je druženje i slavljenje Isusa Hrista. Navode i da se plivanje pogrešno shvata kao da ima takmičarski duh, već je njegova simbolika da svi ujedinjeni u veri treba da iznesu krst iz vode, što suštinski simboliše zajednicu.
Veruje se da krst, koji bi trebalo da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje bogojavljenske vodice, onom ko prvi dopliva do njega, donosi sreću tokom cele godine.
Koji se još običaji vežu za ovaj dan?
Dan pre Bogojavljenja, odnosno na Krstovdan, kao i na sam praznik, vrši se veliko osvećenje vode u hramu, ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući, te se čuva kao čudotvorna sveta dragocenost. Veruje se da, ako se tom vodom poprska kuća radi osvećenja, to će je zaštititi od demona i ostalih nečistih sila. Ta voda se pije cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela, pišu Nezavisne.
Običaj je bio i da neudate devojke stave ogledalce ispod jastuka noć uoči Bogojavljenja, jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati.
Nekada su mlade devojke na bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale pokoje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući sledeće reči: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.“ Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.
Tako su i starije žene u selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje. Verovalo se da će, ako na ovaj dan bude jak mraz, ili ako pada sneg, godina biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna.
Takođe, običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta pomalo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako je duvao istočni vetar, to je značilo da će godina biti sušna, ako duva jugo, da će biti kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.
Većina običaja i obreda je bila podstaknuta željom za zdravljem, pa je bilo uobičajeno, a to može samo onaj ko je zdrav, da se ujutru, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci.
Japan peta zemlja koja se spustila na Mesec, dva rovera na površini Zemljinog satelita
apan se pridružio svemirskim velesilama. Svemirska agencija Zemlje izlazećeg sunca potvrdila je da se njena svemirska letelica bez posade uspešno spustila na Mesec.
Uprkos tome što je letelica SLIM uspostavila komunikaciju, japanske stručnjake zabrinjava činjenica da ona ne generiše struju putem solarnih panela.
