Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Krstovdan, kao uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi. Po narodnom verovanju na današnji dan se ukrštaju vetrovi.
Ražnatović: Dvorana Mege uskoro će nositi ime Dejana Milojevića
Dvorana “Mega fektori” uskoro će promeniti ime i zvaće se po Dejanu Milojeviću, saopštio je košarkaški menadžer Miško Ražnatović.
Košarkaški trener i bivši reprezentativac Dejan Milojević u sredu je preminuo od posledica srčanog udara.
Sa Milojevićem na klupi, Mega je 2016. osvojila Kup Radivoja Koraća i stigla do finala ABA lige, izbacivši u polufinalnoj seriji ekipu Budućnosti.
“Danas u Beogradu, u hali Mega fektori, trenažnoj dvorani Mege gde je Dejan proveo skoro celu trenersku karijeru. Ime dvorane će uskoro biti promenjeno”, napisao je Ražnatović uz Milojevićevu fotografiju iz hale.
Nikola Jokić, Vasilije Micić, Marko Simonović, Vlatko Čančar, Timoti Luvavu, Ivica Zubac i Goga Bitadze stasali su u Megi pod Milojevićevim patronatom i kasnije zaslužili vizu za put u NBA ligu.
Evo ko se rangira kao najbrži internet provajder u Kanadi
Ako ste umorni od kašnjenja u striming emisiji ili od naglo prekinutih Zoom sastanaka, novi izveštaj može vam pomoći da pronađete najbržeg internet provajdera u Kanadi.
Ookla je u utorak objavila svoj najnoviji izveštaj o mobilnim i fiksnim mrežama u zemlji .
Rezultati su zasnovani na podacima sa Speedtest, stranice koju je kreirala Ookla koja omogućava korisnicima da testiraju svoju internet vezu.
Najbrži operater se bira na osnovu brzine preuzimanja i upload-a svakog provajdera.
Ookla upoređuje testove koje je pokrenuo korisnik preduzete putem Speedtest-a dok su povezani na fiksnu i mobilnu mrežu.
Evo šta je kompanija pronašla u svom najnovijem izveštaju.
Najbrži fiksni internet provajderi
Bilo bi najbolje da se ne morate takmičiti za brzi pristup internetu sa onima u vašem domaćinstvu. Bilo da svi radite od kuće i istovremeno obavljate video pozive ili koristite Netflix uveče, trebaće vam odličan provajder fiksnog interneta koji će podneti opterećenje.
Drugu godinu zaredom, Ooklin izveštaj pokazuje je da Bell pure fiber, pruža najbrže fiksne internet brzine od svih telekomunikacionih giganata.
Zauzima prvo mesto po srednjim brzinama preuzimanja od 307,77 Mbps, u odnosu na 286,08 Mbps na januar 2023.
Rogers i Telus PureFibre prate blizu, sa brzinama od 270,08 i 255,88 Mbps.
Ovom brzinom možete nesmetano da strimujete na više uređaja, brzo preuzimate datoteke i igrate igre do mile volje.
SERBIANNEWS/CANADA
IN MEMORIAM: DEJAN MILOJEVIĆ
Košarkaški as preminuo u 46. godini
Stalo je srce ljudske, sportske, košarkaške gromade. Preminuo je Dejan Milojević.
Nekadašnji srpski košarkaški reprezentativac je doživeo težak srčani udar u Solt Lejk Sitiju i nije uspeo da se izbori. Dejan Milojević je preminuo u 46. godini.
Otišao je čovek sa večitim osmehom, kojeg su cenili i voleli ne samo u Srbiji, nego gde god je igrao i radio, kojeg su za kratko vreme zavoleli i u SAD. Milojević je srčani udar doživeo na timskoj večeri u restoranu u Solt Lejk Sitiju, uoči utakmice između Jute i njegovog Golden Stejta.
Prve informacije nisu bile dobre, a da definitivno stvari ne idu u dobrom smeru nagovestila je vest od pre nekoliko časova da je NBA liga odložila utakmicu zbog Milojevićevog stanja. Stručni štab Golden Stejta je gotovo sve vreme bio uz njega u bolnici.
Dejan Milojević je rođen 15. aprila 1977. godine u Beogradu. Sjajnu košarkašku karijeru je počeo u Beovuku, potom je igrao za FMP, Budućnost, Partizan, Pamesu, Galatasaraj i ponovo Partizan. Sa reprezentacijom SR Jugoslavije bio je prvak Evrope 2001. godine.
Kao trener Dejan Milojević je radio u Megi, Budućnosti, a od 2021. godine je bio u Golden Stejtu.
KAKO IZGLEDA ŽIVOT NA SEVERNOM POLU? Jede se sirovo meso belog kita, a temperatura pada do -40!
Samo Inuvialuitima je dopušteno da kupuju i prodaju bele kitove pa Vilov mora tako da dobije posebnu dozvolu za transport mesa na jug.
U zabačenom gradiću Inuvik, na severozapadnim teritorijama Kanade, kad nastupi zima, zajednica od 3.500 stanovnika mora da preživi 33 dana bez sunčane svetlosti, a temperature padnu i do -40 stepeni, pa je 24-godišnja Vilov Alen čiji se dom nalazi upravo ovde morala da živi od zemlje kako bi preživela.
Odrastajući na Arktiku, Vilov je živela hraneći se sirovim mesom belog kita koje je njena porodica lovila leti, a u proleće su lovili guske i karibue, vrstu sobova. Vilov, koja studira socijalni rad na fakultetu u Saskačevan u Kanadi, objasnila je kako njen život izgleda kada se vrati kod svojih nakon ispita.
– Idemo na obalu i lovimo belog kitove. Jedemo kožu ili mast, a kitove svakako možete jesti sirove, smrznute ili kuvane. Imaju vrlo jak ukus. Kada se osuši, teksturom je poput junećeg mesa. Nije slično ničemu što sam jela… Oduvek je bio deo kulture Inuvialuita… Nikada ne uzimamo više nego što nam je potrebno – objašnjava ona.
Samo Inuvialuitima je dopušteno da kupuju i prodaju bele kitove pa Vilov mora tako da dobije posebnu dozvolu za transport mesa na jug.
– Mi obično lovimo različite životinje. U proleće lovimo guske i zamrzavamo ih. U avgustu lovimo karibue kad migriraju s Aljaske. Jedemo supu od karibua koju moja porodica uvek priprema. Zimi lovimo losove i idemo u ribolov na ledu, dok je u septembru i oktobru bobičasto voća po celoj zemlji – objasnila je ona. Vilov, koja je sada model i infulenserka, živela je toliko daleko da je, na primer, morala da putuje 15 sati do prvog kafića ili Mekdonaldsa – “luksuz” koji većina uzima zdravo za gotovo.
Oštri zimski meseci zahtevali su motorne sanke za kretanje, a ona je nosila tradicionalne mukluke – čizme izrađene od kože foka ili nogu losa i karibua, kako bi se ugrejala.
Inuvik, jedini grad u toj regiji, nalazi se na najvećoj slatkovodnoj delti u Kanadi pa je leti lakše putovati brodom, a dve prodavnice mešovitih proizvoda nude najpotrebnije stvari. To znači da Inuvialuiti koriste niz tradicionalnih načina lova, poput harpuna i štapova za pecanje, kako bi osigurali hranu i izradili odeću.
– Životinje kao što su losovi, karibui i zečevi oduvek su bile nešto na što smo se oslanjali za hranu i odeću koja nam tradicionalno pomaže da preživimo oštre zime – rekla je Vilov te objasnila da su Inuvialuit vrlo orijentisani na zajednicu i da slave kraj zime tradicionalnim igrama, pa dodala:
– Okupljamo se i slavimo promenu Sunca. To se zove “muskrat jamboree”. Igramo igre poput toga ko može najbrže odrati muskrata i igre bacanja harpuna.
Takođe, objasnila je da se Inuvialuiti koriste tradicionalnom medicinom. Posebno je poznat labradorski čaj koji pripremaju od biljaka i sastojaka koji se nalaze u njihovoj prirodnoj okolini od soka drveća.
– Labradorski čaj pomaže kod upale grla, začepljenosti u prsima, kašlja, plućnih infekcija i bolova u mišićima. Uvek bismo ovo pripremali na vatri. Ima neverovatan ukus – objasnila je ona. Vilov sada živi sa svojim mužem u pokrajni Saskačevan dok studira na fakultetu, a posećuje svoju porodicu što češće može.
– Volela bih da moja deca upoznaju našu kulturu na severu – zaključila je ona.
SERBIANNEWS/CANADA
“Ovo je preterano, 800 dolara za lečenje zuba, posle me pitaju što bih da se vratim”! Sara podelila šokantnu informaciju: U Srbiji košta maksimalno 50 evra
Većina ljudi koja živi u inostranstvu stomatolške usluge uglavnom koristi u Srbiji. Razlog je vrlo jasan i jednostavan. Kod nas usluge stomatologa koštaju mnogo manje nego što je to slučaj u inostranstvu.
– Ovo je preterano, 800 dolara. To je mesečna plata u Srbiji. Popravila sam dva zuba, što bi koštalo 30, maksimalno 50 evra u Srbiji, a ja sam to platila 818 dolara.
Sara se osvrnuula i na to da je za te pare mogla da kupi kartu za Srbiju i uz sve to popravi zub.
– Razumem da su njihove škole u Kanadi skupe, ali 800 evra je preterano, zaključila je Sara.
Hotel “Slavija” prodat kompaniji “Matijević”
Ministar privrede Slobodan Cvetković potpisao je ugovor o prodaji hotela “Slavija” sa predstavnicima kompanije “Matijević“.
Time je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva privrede, završen taj privatizacioni proces.
Hotel “Slavija” prodat kompaniji “Matijević”
U saopštenju Ministarstva ne navode se detalji prodaje.
Početna cena hotela “Slavija”, koji je bio u stoprocentnom vlasništvu države, bila je 24,9 miliona evra. Zainteresovani su mogli da se prijave do 24. novembra.
Na javni poziv mogle su da se prijave firme koje su 2023. godine ostvarile poslovni prihod od najmanje 50 miliona evra, investicioni fondovi sa aktivom od 250 miliona evra i fizička lica koja imaju najmanje 25 miliona evra, jer se iznos mora isplatiti odjednom.
Prvi hotel “Slavija” napravljen je između 1882. i 1888. godine. U to vreme, bila je to daleka močvarna periferija, obrasla trskom.
Tridesetih godina prošlog veka u “Slaviji” su priređivane operete, održavane svadbe, balovi i politički skupovi.
Srušena je u aprilskom bombardovanju 1941. godine. Novi hotel sagrađen je 1962, a renoviran 1989. godine.
Hotel ima oko 30.000 kvadrata i oko 600 soba.
Al Kapone zvani Skarfejs – 125 godina od rođenja šefa čikaške mafije
Alfons Gabrijel Kapone – šef italijansko-američke mafije, poznatije kao “čikaški klan” – rođen je pre 125 godina. Bio je kriminalac koji je stekao slavu tokom američke prohibicije (1920–1923), baveći se ilegalnom distribucijom alkohola. Sa brojem 85 bio je jedan od prvih zatvorenika ozloglašenog zatvora “Alkatraz”, u kojem je patio od posledica sifilisa. Preminuo je od moždanog udara 1947, sa još jednom dijagnozom koju je utvrdio njegov psihijatar godinu ranije – imao je mentalni sklop deteta od 12 godina.
Al Kapone zvani Skarfejs – 125 godina od rođenja šefa čikaške mafije
Najsličnije prohibiciji što su građani Beograda doživeli, bila je odluka Skupštine grada da na teritoriji prestonice Srbije zabrani kupovinu alkohola od dvadeset dva časa do šest časova ujutru. Tom odlukom, koja je bila na snazi od aprila 2011. do početka 2016. godine, tadašnja vlast u Beogradu htela je da, kako su naveli, pozitivno utiče na građane.
Ipak, u skoro pet godina noćne prohibicije, desili su se negativni efekti po ekonomiju, kao i kupovina alkoholnih pića u crnim kesama.
Šta bi tek bilo da je alkohol bio zabranjen u kafanama i restoranima, da je prohibicija bila celodnevna i trajala više od deset godina, baš kao što je to bilo pre sto godina u Sjedinjenim Državama.
Da li bi se točio alkohol u Belom gradu kao što se točio u Čikagu za vreme zloglasnog Al Kaponea?
“Prohibicija nije napravila ništa osim problema”
Rođen kao italijansko imigrantsko dete u Bruklinu (Njujork) 1899. godine, Al Kapone je ostao jedno od najozloglašenijih imena u istoriji mafije ali i čuveni negativac čiji su život i zlodela postali inspiracija za mnoge filmove i romane koji su obeležili pop kulturu ne samo 20. nego i početka 21. veka.
Portret Al Kaponea iznad 160 flaša čistog alkohola
U šestom razredu je napustio školu i pridružio se uličnoj bandi koju je vodio Džoni Torio.
Jedno vreme bavio se legalnim poslovima, ali krajem prve decenije 20. veka, Kapone se pridružio Toriju u Čikagu, gde je ubrzo postao uticajan.
Posle donošenja Amandmana o prohibiciji, “biznis reketiranja”, nezakonito pivarstvo, zatim destilacija i distribucija piva i drugih alkoholnih pića smatrani su “industrijom rasta”, navodi se na sajtu FBI-ja.
Era prohibicije podstakla je porast kriminalnih aktivnosti povezanih sa krijumčarenjem.
Al Kapone je zarađivao 60 miliona dolara godišnje od krijumčarskih operacija i prodajom ilegalnog pića.
Koketiranje sa zakonom, medijima i javnošću
Za razliku od svog “mafijaškog oca” Džonija Torija, Al Kapone nije želeo da se krije u podzemlju i gradom se kretao kao javna ličnost.
Al Kaponeov kriminalni dosije iz 1932. godine
Prvi put je uhapšen kada je u pijanom stanju udario u taksi, zbog čega je Torio morao da iskoristi svoje veze kako bi ga izvukao iz zatvora.
Kapoenov mentor Torio, nakon što su rivalski mafijaši pokušali da ga ubiju 1925. godine, odlučio se da napusti posao i vrati se u Italiju, prepustivši kriminalne operacije “mafijaškom sinu”.
Kapone je ignorisao Torijev savet da u tajnosti i dalje vodi posao, i umesto toga je preselio svoje sedište u plišani apartman hotela “Metropol” u centru Čikaga.
Počeo je da živi luksuznim i javnim načinom života, trošeći novac raskošno – uvek u gotovini – kako ne bi ostavio trag.
Novine tog vremena procenjuju da su Kaponeove operacije godišnje imale obrt od oko 100 miliona dolara.
Al – državni neprijatelj broj jedan
Početkom 1929. godine, Kapone je dominirao ilegalnom trgovinom alkohola u Čikagu. Međutim, i drugi reketaši su se nadmetali za deo profitabilnog posla krijumčarenja.
Fotografija privedenog Al Kaponea na Floridi 1930. godine
Masakr na Dan zaljubljenih 14. februara 1929. može se smatrati vrhuncem nasilja u eri čikaških bandi, pošto je sedam članova mafije Bagsa Morana likvidirano. Mediji su tada pisali da su ubice zapravo bili članovi Kaponeove klike koja se predstavljala kao policija.
Upozoren na opasnost dok se približavao garaži, Bags Moran je izbegao atentat.
Iako je Kapone u to vreme boravio u svojoj kući u Majamiju, javnost i mediji su ga odmah okrivili za masakr.
Zatvorenik broj 85 u “Alkatrazu”
Kapone nije osuđen ni zbog nezakonitih radnji za vreme prohibicije, ni zbog krvavih obačuna koji su mu pripisivani.
Pismo Al Kaponea svom sinu iz zatvora
Posle masakara na Dan Svetog Valentina, predsednik Sjedinjenih Država Herbert Huver naložio je saveznoj vladi da ubrza napore da Kaponea uhvate zbog utaje poreza.
Vrhovni sud je 1927. presudio da se prihodi stečeni nezakonitim aktivnostima oporezuju, što je vladi dalo jak argument za krivično gonjenje Kaponea.
Američka vlada je 5. juna 1931. podigla optužnicu protiv Kaponea po 22 tačke za utaju poreza na dohodak.
Kapone je bio uveren da će se izvući sa minimalnom kaznom i sklopio sporazum o priznanju krivice u zamenu za kaznu od dve i po godine zatvora.
Kada je sudija izjavio da neće poštovati sporazum, Kapone je brzo povukao priznanje krivice.
Suđenje je nastavljeno, a Kapone je tokom parnice, kako su mediji pisali, nudio mito i zastrašivao porotu, zbog čega je sud angažovao potpuno novu porotu.
Kapone je proglašen krivim i poslat u zatvor na 11 godina.
Sifilis, mentalna nestabilnost – neslavna smrt slavnog mafijaša
Al Kapone je pušten posle sedam godina, šest meseci i petnaest odsluženih dana u “Alkatrazu” (pošto je platio sve kazne i zaostale poreze).
Tokom zatočeništva je patio od posledica izazvanih sifilisom, koje su se vremenom pogoršale.
Posle puštanja je otišao u bolnicu u Baltimoru na lečenje, a zatim na svoje imanje na Floridi, u blizini Majamija.
Njegov lekar i psihijatar su 1946. zaključili da je Kapone imao mentalni sklop 12-godišnjeg deteta.
Preminuo je od moždanog udara i upale pluća početkom 1947.
Mafija i pop kultura
Serija “Nesalomivi”, a kasnije i film Brajana de Palme, bavili su se doživljajima Eliota Nesa, agenta Ministarstva finansija koji se borio protiv organizovanog kriminala u Čikagu tridesetih godina prošlog veka.
Popločava se jedna od najpopularnijih šumskih staza na Fruškoj gori: Planinari i Nacionalni park različito gledaju na ovo rešenje
Stražilovo i Bankov grob jedno su od najpopularnijih mesta na Fruškoj gori, a staza koja vodi do vidikovca i večnog počivališta ovog pesnika, biće popločana kamenim kockama. Dok iz Nacionalnog parka „Fruška gora“ kažu da je ovo najbolje i konačno rešenje za put koji je godinama zapušten, planinari smatraju da su kamene kocke na planinarskoj stazi ipak višak.
Na Stražilovu je ove nedelje počela sanacija staze do groba gde je sahranjen Branko Radičević. Nema verovatno deteta u Srbiji koje na nekom od školskih izleta nije prešlo i dobro se zadihalo na ovom vijugavom zemljanom puteljku koji vodi do vrha visa gde je sahranjen jedan od naših najpoznatijih pesnika.
– Nastojaćemo da do 10. marta kada je zakazana centralna proslava dva dveka od rođenja Branka Radičevića završimo najveći deo radova. U dogovoru sa izvođačem gledaćemo da bar 90 odsto vidljivih poslova privedemo kraju do tog datuma, ako nam vremenske prilike to dozvole, a onda ćemo nastaviti ostatak – kazao je za Dnevnik Živko Cvetković, direktor NP „Fruška gora“ najavljujući raniji završetak radova.
Konsalting iz Lazarevca je firma čiji će radnici popločati stazu dugu 974 metra. Cena posla je 39 miliona dinara koje je NP „Fruška gora“ dobio od Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam. Rok za završetak radova je 1. jun.
Planinari koji su se zatekli na početku radova pitaju se šta je falilo staroj zemljanoj planinarskoj stazi. Kako ističu, zbog proširenja staze, već se seku i izvlače velika debla.
– Osim što je teže bilo njome hodati u gradskim cipelicama, drugog razloga ne vidim. Dakle, sada će i oni koji do sada nisu ulazili u šumu, da li zbog blata, da se ne uprljaju, zbog klizavog kamenja i korenja, uz malo uloženog truda moći novom, popločanom promenadom, stići bezbedno do ovog vidikovca. Videla sam da će biti postavljene i klupe, ali i kante za smeće koje inače nikada niko u Nacionalnom parku ne prazni i uvek su prepune – rekla je Gordana iz Novog Sada.
Kao planinarka je kako dodaje, obišla mnoge nacionalne parkove u široj i daljoj okolini i većini ne postoje kante za smeće, kako se ljudi ne bi podsticali da tu bacaju otpad, nego svi znaju da treba da ga ponesu sa sobom do naseljenog mesta.
– Mislim da se prvi put popločava neka planinarska staza na Fruškoj gori. Jasna mi je namera da hoće da privuku više ljudi i da imaju viziju da više zarađuju, ali to kod nas znači i više nereda, nažalost. Sa druge strane, sve više planinarskih staza nestaje na Fruškoj gori o čemu se malo zna. Nestaju čak delovi Fruškogorske transverzale. Manastiri ograđuju svoje posede kroz koje prolaze zvanične staze iako to ne bi trebali da rade. Kao što je nedavno manastir Kuveždin zagradio deo Fruškogorske transverzale i sad tog puta više nema – nastavila je ona.
Kako ističe, nada se da ovo nije početak popločavanja i betonizacije izletišta, pa da dočekamo da Fruška gora u jednom momentu osvane kao Avala.
Kako stoji u projektu, radnici će prvo ukloniti humusni sloj, zatim naneti tucanik i na njega kamene kocke. Celom dužinom staza će biti široka 2,60 metara, uključujući i ivičnjake, a popločana granitnim kockama 10x10x10 centimetara. Da bi se umanjio uticaj bujičnih voda projektovana su četiri drvena mosta čiji rasponi su pet metara, a širina 1,60 metara.
Na stazi će biti šest odmorišta sa proširenjem i podlogom od granitnih kocaka. Na svakom od njih biće hrastova klupa sa naslonom i kanta za smeće. Predviđeno je i osam potpornih zidova na mestima gde su se prethodni obrušili.
Kako kažu iz ovog najstarijeg nacionalnog parka u Srbiji, smatraju da je ovo najbolje rešenje za stazu koje će omogućiti posetiocima da se slobodno i nesmetano kreću, bez straha i opasnosti.
U poslednje vreme, ističu, svi smo bili svedoci dejstva klimatskih faktora zbog čega je staza bila na nekim delovima obrušena, što je normalna pojava u šumskom eko-sistemu.
Pored staze, predviđeno je i uređenje gornjeg i donjeg platoa. Na Stražilovačkom potoku biće napravljena dva mosta od osam metara, a tri na potoku Glibovac.
Izletište Stažilovo je prošle godine vraćeno pod ingerencije NP „Fruška gora“, nakon što se o njemu starala opština Sremski Karlovci. Kako je uz Iriški venac ovo najpopularnije mesto na Fruškoj gori, jasna je namera novog gazde da pokuša maksimalno da popularizuje ovo izletište.
Rekordni rezultati kompanije Nestlé Srbija
„U veoma izazovnoj poslovnoj 2023. godini kompanija Nestlé Srbija je ostvarila organski rast od 6,9 odsto u prvih devet meseci godine iza nas, za koji je zaslužan naš posvećeni, fokusirani tim”, kaže za BIZLife Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
Ona ističe da je 2023. godina važna za kompaniju Nestlé Srbija zbog snažnih inicijativa u okviru društveno odgovornog poslovanja kojima se daje pozitivan doprinos zajednici, počevši od regenerativne poljoprivrede, pa sve do programa koji podstiču zdraviji stil života dece i odraslih.
-
Kako biste rezimirali rezultate kompanije Nestlé Srbija u 2023. godini?
Iako ni ova godina nije prošla bez izazova, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou, mi smo nastavili da se uspešno nosimo s njima, beležeći rekordne rezultate u regionu. U kompaniji Nestlé Srbija ponosni smo na ostvaren organski rast od 6,9 odsto u prvih devet meseci ove godine, za koji je zaslužan naš posvećeni, fokusirani tim. Nestlé grupa je na globalom nivou ostvarila rast od 7,8 odsto na temelju raznovrsnog, optimizovanog portfolija i većih ulaganja u marketing za naše ključne brendove. Kada govorimo o proizvodnim kategorijama, najveći doprinos ovom rastu dali su sektori hrane za kućne ljubimce, kafe, ishrane za bebe i mlečnih proizvoda. Ova godina nam je važna i zbog snažnih inicijativa u okviru društveno odgovornog poslovanja kojima dajemo pozitivan doprinos zajednici, počevši od regenerativne poljoprivrede, pa sve do programa koji podstiču zdraviji stil života dece i odraslih.
-
Nestlé je pionir u podršci regenerativnoj poljoprivredi u Srbiji. Po čemu je takva vrsta agrarne proizvodnje drugačija od tradicionalne i zašto je ona važna za Nestlé?
Trendovi u poljoprivredi dugi niz godina usmereni su ka povećanju prinosa, dok se nedovoljno razmišlja o tome kakav to uticaj ima na zemljište i ostale prirodne resurse. Cilj regenerativne poljoprivrede upravo je unapređenje zdravlja zemljišta, zaštita biodiverziteta i očuvanje životne sredine, a ona ima važno mesto u našoj strategiji održivog poslovanja i ostvarenju cilja nulte emisije ugljen-dioksida na nivou Nestlé grupe do 2050. godine. Primena regenerativnih praksi utiče na manju emisiju štetnih gasova koji doprinose klimatskim promenama, zemljište zadržava veće količine organske materije, umanjuje se njegova erozija i gubitak vlage, a kako podrazumeva manju potrošnju goriva i đubriva, kao i angažman manjeg broja ljudi, koncept donosi i pozitivne ekonomske efekte.
Kao najveći svetski proizvođač hrane i pića, Nestlé ima odgovornost da doprinese održivom putu hrane od njive do trpeze. Želimo da obezbedimo kvalitetne sastojke, bolje prinose i zdraviju životnu sredinu, čuvajući dragocene prirodne resurse za buduće generacije. U Srbiji smo projekat započeli 2021. godine, a kompanije Telek Paprika i Geneza bile su naši prvi lokalni dobavljači sušenog povrća za „Začin C” kojima smo pomogli da pređu na prakse koje podstiču obnavljanje zemljišta. Nestlé je do sada u Srbiji uložio više od 700.000 švajcarskih franaka u mere koje doprinose revitalizaciji zemljišta, kako bi se obezbedile kvalitetne sirovine iz održive domaće proizvodnje. Ove godine smo, zahvaljujući partnerstvu sa dobavljačem VictoriaOil, iz Šida, u ovaj program uključili i lokalne proizvođače suncokreta, a veoma nas raduje što smo započeli i saradnju sa lokalnim dobavljačima soje. Samo u ovoj, prvoj godini saradnje primenom praksi regenerativne poljoprivrede zasejano je 1.650 hektara soje, a sledeće godine planiramo proširenje na 3.300 hektara i povećanje prinosa na ukupno 8.000 t. Trenutno sarađujemo sa jednim dobavljačem soje – ADM-om – i pet farmera, ali u budućnosti planiramo da uključimo još partnera.
Marijana Davidović – sadnja drveća (Nestle)
-
Nestlé se ističe i po brojnim drugim inicijativama u domenu održivosti. Koje od njih biste posebno izdvojili?
Ponosni smo na naše tradicionalne akcije sadnje, kojima doprinosimo lokalnoj zajednici u kojoj živimo i radimo. Nakon 225 posađenih mladica u 2021. i više od 400 prošle godine, ove godine započeli smo najveću akciju ozelenjavanja i pošumljavanja – sadnju 7.638 stabala na lokalitetu Crni lug, u Surčinu, koji ima poseban ekološki značaj za prečišćavanje vazduha, budući da se nalazi u blizini pepelišta termoelektrane „Tent A”.
Takođe, pored ulaganja u održive prakse na domaćim oranicama, veoma smo ponosni i na održivi proces proizvodnje svetskih brendova, kao što je, na primer, NESCAFÉ, najprodavanija instant kafa u Srbiji. Kafa koja se koristi u fabrikama u Evropi dolazi iz potpuno odgovornog uzgoja, dok se potrošeni talog od NESCAFÉ kafe koristi kao biogorivo, čime se utiče na smanjenje otpada i emisije gasova sa efektom staklene bašte. Kako nam je bitno prirodno okruženje, tako vodimo računa i o radnom okruženju naših zaposlenih. Ove godine smo renovirali naše poslovno sedište na Novom Beogradu po najvišim ekološkim standardima, a kancelarije su opremljene lokalno proizvedenim održivim materijalima.
-
I ove godine su pažnju javnosti privukle inicijative kompanije Nestlé usmerene na edukaciju dece o zdravom načinu života. Zašto ste ove godine u tradicionalne Sportske dane uključili i odrasle?
Nestlé, kroz program „ZdravoRastimo”, već duže od 12 godina posvećeno radi na tome da nove generacije osnovaca, na zabavan i jednostavan način, podrži u usvajaju zdravih životnih stilova, a više od 120.000 njih je prošlo kroz program u Srbiji u godinama iza nas. Samo ove godine programom smo obuhvatili 22.000 osnovaca, a pored dece, nastojimo da budemo podrška i roditeljima, jer znamo da zadatak nije nimalo lak. U septembru ove godine, u okviru kampanje „Svaki dan je sportski dan”, pozvali smo ne samo roditelje nego i sve građane da se uključe i priključe izazovu #nacionalnorazmrdavanje. Ideja je bila da i mi, odrasli, negujemo naviku redovne fizičke aktivnosti, dajući dobar primer deci, a veoma smo ponosni na to što je kroz naše aktivnosti u školama širom Srbije prošlo više od 3.000 osnovaca. Kampanjom „Aplauz za šampione roditeljstva” hteli smo da svim roditeljima i starateljima odamo priznanje za istrajnost u nastojanjima da zdravim obrocima deci obezbede temelj za pravilan rast i razvoj, a svi znamo koliko to truda iziskuje. Tu je i nov Nestlé „ZdravoKlopajmo – kuvar za sva čula” – da im olakša put usvajanja zdravih navika kreiranjem malih remek-dela na tanjiru.
-
Pored priznanja za doniranje hrane, koje ste nedavno, na Forumu CSR&ESG, osvojili po treći put, Nestlé Srbija je i ovogodišnji dobitnik prestižne nagrade „Prijatelj porodice”, koju dodeljuju Privredna komora Srbije i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Koliko vam znači takvo priznanje?
Veoma smo ponosni na to priznanje, jer ono odražava naše vrednosti i organizacionu kulturu. Verujemo da je pružanje snažne podrške porodici tesno povezano sa uspehom u poslovanju. Kompanija Nestlé Srbija je na početku 2021. godine usvojila globalnu politiku podrške roditeljima. To znači da zaposleni imaju dodatne benefite i standarde koji su viši od lokalnih normi, pa tako imaju priliku da primaju naknadu u visini 100 odsto svoje plate tokom prvih 18 nedelja porodiljskog odsustva, a tate mogu da koriste četiri nedelje plaćenog odsustva u prvoj godini nakon rođenja ili usvajanja deteta. Ukoliko za tim postoji opravdana potreba, roditeljima je obezbeđena i besplatna dohrana za bebe od rođenja do punih godinu dana. Majke imaju punu podršku pri povratku s porodiljskog odsustva kroz fleksibilne radne modele, opciju skraćenog radnog vremena i prostorije za dojenje. Našim zaposlenima veoma znači i konkurentno dodatno zdravstveno osiguranje. Ove mere su deo naših nastojanja da podržimo zaposlene u svakom segmentu ličnog i profesionalnog života.
Sjajni rezultati u 2023. godini podstrek su za dalja ulaganja u održivu proizvodnju hrane
-
Šta nam možete otkriti od planova i ciljeva za narednu godinu?
Uskoro nas očekuje otvaranje nove fabrike u Surčinu, sa 220 novih radnih mesta. U njoj će se proizvoditi portfolio na biljnoj bazi, prvenstveno od soje domaćih dobavljača koje smo uključili u program regenerativne poljoprivrede. U pitanju je kategorija proizvoda koji po ukusu i nutritivnom sastavu mogu biti zamena za meso i predstavljaju zdrav i ekološki odgovoran izbor, jer imaju manji ugljenični otisak. Pored toga, nastavićemo da ulažemo u Srbiju i ostajemo posvećeni misiji da konstantno unapređujemo uslove života u lokalnoj zajednici. Na temelju dosadašnjih uspeha, planiramo da lansiramo nove kampanje i unapredimo već postojeće inicijative, promovišući zdrav život i održivost – kako za naše potrošače tako i za zajednicu u celini.
-
Šta ste sebi lično zacrtali kao cilj u 2024. godini – i u poslovnom i u privatnom segmentu?