Pobeda u Nišu za prvo mesto na tabeli: Kanga i Katai dovoljni za tri boda Crvene zvezde

Od

-

13. mart 2024. | 14:06

540x-850kanga-640e053684174 — Foto: FK Crvena Zvezda

Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Radnički u Nišu sa 2:0 (1:0) u okviru 25. kola Superlige Srbije i sa tri osvojena boda na stadionu „Čair“ popeli se na prvo mesto na tabeli.

Pobedu Zvezdi doneli su sjajnim golovima Gelor Kanga i Aleksandar Katai, a nakon ovog trijumfa crveno-beli beže Partizanu dva boda na čelu tabele.

Zvezda je napala od samog početka i već u 14. minutu mogla da povede preko Pitera Olajinke, ali je lopta otišla pokraj gola domaće ekipe.

Sredinom prvog poluvremena gosti su bili u još jednoj izglednoj prilici, ali je vezista Jovan Šljivić loše zahvatio loptu.

Nedugo zatim šut je oprobao i Hvang, ali je maestralno odbranio Dimitrije Stevanović.

Fudbaleri Crvene zvezde savladali su Radnički u Nišu sa 2:0 (1:0) u okviru 25. kola Superlige Srbije i sa tri osvojena boda na stadionu „Čair“ popeli se na prvo mesto na tabeli.

Pobedu Zvezdi doneli su sjajnim golovima Gelor Kanga i Aleksandar Katai, a nakon ovog trijumfa crveno-beli beže Partizanu dva boda na čelu tabele.

Zvezda je napala od samog početka i već u 14. minutu mogla da povede preko Pitera Olajinke, ali je lopta otišla pokraj gola domaće ekipe.

Sredinom prvog poluvremena gosti su bili u još jednoj izglednoj prilici, ali je vezista Jovan Šljivić loše zahvatio loptu.

Nedugo zatim šut je oprobao i Hvang, ali je maestralno odbranio Dimitrije Stevanović.

Ipak, u 35. minutu Stevanović je kapitulirao. Udarac je uputio Gejlor Kanga, a na polu do mreže lopta je zakačila jednog igrača Radničkog i samim tim prevarila do tada izvrsnog tinejdžera među stativama ekipe Nikole Trajkovića.

Domaći su u smiraj prvog dela igre imali dve šanse, ali Omri Glazer je nekako sačuvao mrežu aktuelnog šampiona Srbije.

Zvezda je furiozno započela i drugo poluvreme i preko Bukarija imala izglednu priliku da duplira prednost, no lopta zamalo otišla pored stative.

U 69. minutu Glazer je ponovo spasio crveno-bele. Nakon udarca glavom Vukića fantastično je reagovao i izbacio loptu iz gola.

Posle tog momenta Zvezda je kontrolisala ritam utakmice, a konačan rezultat postavio je Aleksandar Katai u 87. minutu.

Društvene mreže: Šta je TikTok i hoće li biti zabranjen u Americi

Od

Viktor

-

13. mart 2024. | 14:03

0

TikTok video aplikacija je veoma popularna među mladim ljudima širom sveta.

Međutim, kompanija u kineskom vlasništvu se dugi niz godina suočava sa pitanjima u vezi sa bezbednošću podataka korisnika i njenim vezama sa vladom u Pekingu.

Američki političari raspravljaju o zakonu koji bi primorao TikTokovu matičnu kompaniju da proda aplikaciju, ali bivši američki predsednik Donald Tramp kritikovao je predlog, uprkos tome što je ranije podržavao zabranu.

Šta je TikTok i zašto je toliko popularan?

TikTok je aplikacija koja, poput Jutjuba, omogućava ljudima da objavljuju, dele i komentarišu snimke, uglavnom kratke.

Oni mogu da traju od tri sekunde do tri minuta, a korisnici mogu lako da uređuju klipove koristeći filtere, nalepnice, muziku i vizuelne efekte.

Postao je popularan među mladima koji mogu da učestvuju u popularnim trendovima i raznim izazovima.

U zavisnosti od uzrasta i mesta gde žive, neki korisnici mogu uživo da strimuju video sadržaj pratiocima, kao i da podrže omiljene kreatore digitalnim poklonima ili pretplatama.

TikTok prodavnica (TikTok Shop), namenska onlajn prodavnica platforme, omogućava korisnicima da kupuju proizvode, među kojima i one prikazane u snimcima kreatora.

Od početka 2019. godine, TikTok je često bio na vrhu liste preuzimanja aplikacija.

Tokom 2023. godine, TikTok je vodio bitku sa Instagramom za prvo mesto po najpreuzimanijom aplikaciji na svetu, prema Senzor taueru (Sensor Tower), koji prati učinak kompanija koje poseduju društvene mreže.

TikTok je dostigao 150 miliona aktivnih korisnika mesečno u SAD u martu 2023.

U čijem je vlasništvu TikTok?

TikTok je u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens (ByteDance), osnovane 2012. godine.

Firma sa sedištem u Pekingu registrovana je na Kajmanskim ostrvima i ima predstavništva širom Evrope i SAD.

Poseduje i softver za uređivanje video zapisa CapCut, kao i razne druge aplikacije koje su dostupne samo u kontinentalnoj Kini, između ostalih i Dujin, kinesku verziju TikToka.

Izvršni direktor TikToka Šu Ži Ču studirao je na Harvard biznis školi i stažirao u gigantu društvenih mreža Fejsbuk

Singapurski preduzetnik Šou Ži Ču je glavni izvršni direktor platforme, iako neki analitičari veruju da osnivač Bajtdensa Žang Jiming donosi mnoge ključne odluke.

Kako funkcioniše TikTok?

U srcu TikToka je njegov algoritam.

Reč je o skupu uputstava u aplikaciji koja određuje koji sadržaj se prikazuje korisnicima, na osnovu podataka o tome šta su prethodno gledali ili komentarisali.

Korisnicima se nude tri glavna fida u njihovoj aplikaciji – Praćenje, Prijatelji i Za vas.

Fidovi Praćenje i Prijatelji predstavljaju korisnicima sadržaj ljudi koje su izabrali da prate i koji ih prate, ali aplikacija automatski generiše fid Za vas.

Ovaj odabrani fid postao je glavno odredište za korisnike koji su željni novog sadržaja, a kreatori gladni milionskih pregleda TikTok snimaka mogu da postaanu uticajniji ako postanu viralni, odnosno popularniji.

Zašto je TikTok kontroverzan?

Političari i regulatori širom sveta zabrinuti su zbog kineskog vlasništva nad TikTokom, uprkos nastojanjima da ih ubede da je aplikacija bezbedna.

Kao i mnoge druge aplikacije za društvene mreže, TikTok prikuplja podatke od korisnika, ali se suočio sa dodatnom kontrolom koliko skuplja i ko može da im pristupi.

Kritičari se posebno plaše da bi informacije mogle da padnu u ruke kineske vlade, što rukovodstvo TikToka i Bajtdensa odlučno negira.

Krajem 2022. britanska novinarka je otkrila da je praćena preko naloga njene mačke.

A 2023. godine mnoge institucije, među kojima britanski parlament i vlada, Evropska unija i američka Bela kuća SAD, zabranile su zaposlenima da koriste aplikaciju na službenim telefonima.

TikTok je više puta pokušavao da se distancira od kineskih vlasnika i pokušao je da uveri regulatore inicijativama kao što je „Projekat Klover“ (Project Clover), koji je počeo da skladišti podatke evropskih korisnika lokalno.

Predlog zakona u SAD: Da li je TikTok ugrožen?

Američki političari iz obe glavne stranke – Demokratske i Republikanske – predstavili su u martu 2024. nacrt zakona o firmama koje kontroliše „strani protivnik“.

Ako zakon bude usvojen u oba doma Kongresa, od Bajtdensa će biti zahtevano da proda TikTok u roku od šest meseci, ili će se suočiti sa zabranom da bude u ponudi američkih prodavnica aplikacija i platformi za veb hosting.

Predsednik Džozef Bajden rekao je da će potpisati zakon ako bude usvojen u Kongresu.

Predlog zakona sledi prethodne napore američkih vlasti da ograniče pristup aplikaciji, navodeći kao razlog rizik po nacionalnu bezbednost.

Donald Tramp je ranije bio za zabranu TikToka

Bivši američki predsednik Donald Tramp neuspešno je pokušao da zabrani aplikaciju kada je bio u Beloj kući 2020.

Ali Tramp, koji će u novembru ove godine ponovo biti predsednički kandidat, sada kritikuje predloženi zakon, rekavši da bi ograničavanje TikToka donelo nepravednu korist Fejsbuku.

Zdravlje: Kako je bubonska kuga promenila ljudski imuni sistem

Od

Viktor

-

13. mart 2024. | 14:01

0

Pod mikroskopom, Yersinia pestis ne izgleda ništa posebno.

Ima prilično standardan oblik za bakteriju – neku vrstu kratke šipke sa zaobljenim krajevima – i relativno je slabo pokretna.

Ali, ona je zaslužna za bolest, koja je nekada davno istrebila trećinu stanovništva Evrope i izazvala milione smrti širom sveta.

Samo pominjanje reči bubonska kuga kod ljudi izaziva istovremeno strah i fascinaciju, čak i danas.

Ova bolest je sada izuzetno retka i u SAD i u Evropi, uglavnom zahvaljujući promeni stila života koja sprečava da se lako prenosi na ljude preko zaraženih muva.

Čak i kad se to desi, može relativno lako da se leči uz pomoć antibiotika, koji spasavaju živote.

Ali se ti slučajevi i dalje dešavaju.

Najskorije, jedan čovek u Oregonu, u SAD, zarazio se bubonskom kugom od vlastite kućne mačke.

To nije nešto što predstavlja ogromno iznenađenje za evolucionog genetičara Pola Normana, koji proučava bubonsku kugu na Univerzitetu u Koloradu, u Anšucu.

„Još uvek postoje mali džepovi zaraze u Americi“, kaže on.

Ona još uvek cirkuliše u divljim životinjama kao što su veverice i prerijski psi, dodaje on.

U Americi se u proseku prijavi oko sedam slučajeva kuge kod ljudi, mada su smrti mnogo manje česte – samo 14 između 2000. i 2020. godine.

U nekim delovima sveta, kao što je Madagaskar, ova bolest je mnogo češća.

Madagaskar još uvek pogađaju epidemije bubonske kuge, koje se povremeno dešavaju u urbanim oblastima, što dovodi do povećane zabrinutosti među zdravstvenim vlastima

Ali iako je relativno retka u poređenju sa prošlošću, bubonska kuga je ostavila traga na ljudsku vrstu i još uvek se može naći u genomima ljudi koji žive dan-danas.

Smatra se da je Yersinia pestis pohodila ljude hiljadama godina.

DNK dokazi bakterija pronađeni su u skeletima od pre 4.000 godina.

Ali u ranom 14. veku, jedan soj ove bakterije u Evropi je eksplodirao kao Crna smrt.

Veruje se da je potekla iz sela oko doline Čui u današnjem Kirgistanu, verovatno se prenoseći preko muva zaraženih mrmota na ljude pre nego što se raširila po Evropi duž trgovačkog Puta svile.

Sve do 14. veka Crna smrt pobila je više od 50 miliona Evropljana, prema procenama zasnovanim na istorijskim spisima i svedočanstvima.

Skorija istraživanja poljoprivrednih aktivnosti toga vremena pokazuju da cena možda nije bila toliko dramatična svuda, jer je neke oblasti bolest poharala, dok druge jedva da je dotakla.

Tokom vekova, međutim, procenjuje se da je kuga ubila najmanje 200 miliona ljudi.

Zato što su epidemije kuge bile toliko katastrofalne, istraživači se odavno pitaju da li su one ostavile trajni otisak na ljudskom imunom sistemu.

Jedna konkretna teorija sugeriše da je Crna smrt mogla biti dovoljno rasprostranjena u 14. veku da stvori neki oblik prirodne selekcije.

Ideja je bila da su neki pojedinci koji su preživeli kugu mogli da proslede budućim generacijama genetske osobenosti koje su im pomogle da to urade.

„Crna smrt je izvršila ogroman pritisak na ljudsku populaciju Evrope“, kaže Norman.

„Bila je uporna i štetna, a svako sa najmanjom prednošću u toj situaciji genetskim putem imao je više šanse da preživi“, dodaje.

Ali sve do relativno nedavno, sakupljanje bilo kakvih podataka koji bi odgovorili na ovo pitanje bilo je skoro pa nemoguće.

Sekvenciranje DNK iz skeleta drevnih žrtava kuge pronađenih u masovnom grobnicama težak je proces, jer naučnici često moraju da rade sa najsitnijim fragmentima DNK, među kojima su mnogi izuzetno kontaminirani.

„Prilično je uobičajeno otkriti da je većina DNK potekla zapravo iz tla ili bakterija koje su zaposele skelet pošto je osoba umrla“, kaže Pontus Skoglund, švedski genetičar, koji vodi laboratoriju drevne genomike na londonskom Institutu Fransis Krik.

Stručnjaci su otkrili, međutim, jedan komad skeleta u kom još uvek pouzdano može da se nađe netaknuti ljudski DNK.

Nazvan lavirint kostiju, on je u unutrašnjem uvu i jedan je od najgušćih delova ljudskog tela.

„To je najuspešnije mesto za izvlačenje DNK“, kaže Norman.

„To je veoma, veoma sićušna kost, još uvek zaštićena u uzorcima lobanja. Bez želje da se bude suviše eksplicitan, morate da bušite zaista duboko da biste stigli do te kosti, dok je nešto poput nožne kosti izuzetno porozno i bakterije stignu mnogo lakše do nje“, objašnjava.

U poslednje tri godine ovo je donelo nove uvide u to ko je preživljavao prošle epidemije kuge i zašto.

Regulacija imuniteta

Sistem humanog leukocitnog antigena (HLA) čini grupa gena koji kodiraju proteine na površini naših ćelija, što igra važnu ulogu u koordinisanju imune reakcije.

Skorašnja studija pokazala je da su neki ljudi, asimptomatični na kovid-19, posedovali određene varijante HLA koje su se ponašale kao oblik prirodne zaštite od virusa.

„Uloga HLA gena je da identifikuju stranu invaziju u telu i usmere imuni sistem na traženje ćelija zaraženih proteinima patogena i unište ih.

„Relativno retke varijante ovih gena mogu da pomognu nekim ljudima da prežive pandemiju i da je broj smrti od kovida bio mnogo veći, ljudska populacija bi ostala sa mnogo većom učestalošću ovih varijanti“, kaže Norman.

On je sa kolegama 2021. godine pokazao da su varijante HLA igrale ulogu u određivanju ko je preživnjavao srednjovekovne epidemije kuge.

Istraživači su analizirali masovnu grobnicu žrtava kuge iz 16. veka u nemačkom gradu Elvangenu, i sekvencirali genome iz 36 skeleta.

Kad su ih uporedili sa DNK ljudi koji žive u Elvengnenu danas, otkrili su da stanovnici grada iz 21. veka imaju suptilne razlike u raznim HLA genima, što je najverovatnije učinilo njihove pretke sposobnijim u odbrani od Yersinia pestis.

Pre dve godine, međunarodna grupa istraživača pokušala je da istraži kako je Crna smrt uticala na ljudski imunitet sakupivši genetske uzorke iz skeleta oko 500 ljudi sa groblja u Londonu i širom Danske koji su umrli pre, tokom i posle pandemije iz 14. veka.

Uočili su obrasce koji se tiču gena zvanog ERAP2, koji kodira protein poznat po pomaganju ljudskim imunim ćelijama u borbi protiv Yersinia pestis i drugih patogena.

Ali jedna varijanta ERAP2 proizvodi ograničeniji oblik proteina, dok druga pravi celoviti.

Studija je pokazala da su srednjevekovni Londonci i Danci koji su nosili u sebi potonju varijantu ERAP2 bili dvaput skloniji da prežive Crnu smrt.

Do kraja 14. veka, istraživači su otkrili da je 50 odsto pregledanih Londonaca i 70 odsto Danaca posedovalo ovu varijantu.

Međutim, potrebne su dodatne analize.

Skoglund kaže da istraživači moraju da prouče još hiljade genoma pojedinaca koji su živeli širom Evrope u vreme Crne smrti i naknadnim vekovima da bi videli da li su adaptacije kao što je varijanta ERAP2 postale istinski široko rasprostranjene i integrisane u našu DNK.

„Svaki gen koji je imao zaštitni efekat protiv ove epidemije mogao je da dobije popriličan podstrek u učestalosti posle jednog takvog događaja.

„Ali to je moglo da se desi tek posle nekoliko generacija“, kaže on.

Skoglund se čak pita da li su bolesti kao što su velike boginje, koje su bile još upornije i zaraznije od kuge, ubivši više stotina miliona ljudi, mogle da imaju veći uticaj na oblikovanje savremenih imunih sistema.

Ali kuga zadržava određenu fascinaciju, a mi možemo da steknemo dragocene informacije na osnovu proučavanja kako su uticale na naše daleke pretke.

„Proučavanje kako se kuga razvija i zašto su određeni sojevi bili zarazniji u pogledu smrtnosti važno je za razumevanje evolucije sojeva koji mogu da postanu problematični“, kaže Hendrik Poinar, evolucioni biolog sa Univerziteta Mekmaster u Ontariju, u Kanadi.

Skoglund ukazuje na studiju koju je uradio na žrtvama kuge pronađenim u Somersetu i Kambriji u Velikoj Britaniji od pre oko 4.000 godina, kad je Yersinia pestis tek trebalo da razvije sposobnost da se širi preko muva.

„U DNK možemo da vidimo da bakterije nisu posedovale genetski faktor koji bi im omogućio ovu transmisiju preko muva.

„Ali razvijanje toga imalo je drastične posledice po ljudsko zdravlje, ali možemo da naučimo nešto i na osnovu toga kako je evolucija rešavala probleme u prošlosti, kako je dolazila do bioloških mehanizama za borbu protiv tih bolesti pre više hiljada godina. To je od ključne važnosti, zato što ta saznanja možemo da iskoristimo sa vakcinama i izradom lekova danas“, dodaje.

Evropski apsurd: Industrija solara na kolenima, a EU beleži rekorde s instalisanim panelima

Od

Viktor

-

13. mart 2024. | 13:58

0

Kina drži više od 80 odsto globalnih kapaciteta fotonaponske industrije, te više od 90 odsto glavnih komponenti, a Evropa je (bila) tehnološki lider u tom području. Stručnjaci za Forbes Hrvatska naglašavaju da je nužno da EU što pre razvije vlastite industrijske lance vrednosti u tom sektoru, što traži snažnu podršku na nivou Unije i njenih članica, a kao dobar primer navode SAD. Što se Hrvatske tiče, kod Šibenika bi u saradnji s nemačkim Institutom Fraunhofer mogao da nikne jedan od takvih lanaca.

Dok Evropska unija obara rekorde u instalisanim solarnim panelima – to je, naime, postao najbrže rastući izvor električne energije – s tržišta već neko vreme stižu vesti o stotinama bankrota u evropskoj fotonaponskoj industriji te katastrofične prognoze o njenom mogućem krahu, ne donesu li se mere zaštite i podsticaji.

Pozadina drame zapravo nije misterija: solarni paneli su danas dostupni iz Kine po ultra niskim, dampinškim cenama, gde je ta industrija snažno subvencionisana. Prema nedavnoj analizi evropskog think-tanka Brugel, iz Kine dolazi 95 odsto panela koji se koriste u EU, a oni proizvedeni u, primera radi, Nemačkoj su i 40 odsto skuplji od kineskih. Pritom, u Evropi se solarni paneli uglavnom i proizvode od uvoznih komponenti iz, pogađate, Kine.

Kako kažu eksperti s tog područja, zavisnost je postala gotovo apsolutna. Kina trenutno drži više od 80 odsto globalnih kapaciteta fotonaponske industrije, a pritom i više od 90 odsto glavnih komponenti – polisilicijuma, ingota i vafera – dolazi iz te zemlje, ili drugih država gde je ta proizvodnja u kineskom vlasništvu.

U pitanju je, zapravo, paradoks, jer je Evropa bila tehnološki lider u tom području, kako za Forbes Hrvatska kaže Marko Lončarević, savetnik direktora u kompaniji Valis Solaris koja je kod Šibenika lani najavila veliki industrijski projekat upravo u fotonaponskoj industriji i proizvodnji zelenog vodonika.

Ingot, vafer, ćelija, modul…

Zajedno sa stručnjacima s nemačkog Instituta Fraunhofer ISE (Institut za sisteme solarne energije), koji su glavni strateški partner Valis Solarisa, naglašava da je nužno da EU razvije vlastite industrijske lance vrednosti „koji obuhvataju sve ključne komponente ugrađene u konačni proizvod, što znači vertikalno integrisani lanac polisilicijum – ingot – vafer – ćelija – modul – solarno staklo – inverter“. Uspeh će zahtevati, napominje, „vrlo snažnu podršku na nivou Evropske unije i pojedinih članica“.

I sam projekat Valis Solarisa u Šibeniku, najavljen s najmanje milijardu evra investicije, je trenutno na klackalici.

Kako smo već pisali, do 2026. godine su nameravali da pokrenu proizvodnju osnovnih komponenti lanca vrednosti fotonaponske industrije, a planirani kapacitet proizvodnje u prvoj fazi je trebalo da bude 2,2 gigavata godišnje te do 2033. godine bi se digao do 12 gigavata. Kao idući korak, planirali su paralelni lanac za proizvodnju zelenog vodonika kao osnovne sirovine za proizvodnju sintetičkog goriva.

Kina drži više od 80 odsto globalnih kapaciteta fotonaponske industrije, te više od 90 odsto glavnih komponenti, a Evropa je (bila) tehnološki lider u tom području. Stručnjaci za Forbes Hrvatska naglašavaju da je nužno da EU što pre razvije vlastite industrijske lance vrednosti u tom sektoru, što traži snažnu podršku na nivou Unije i njenih članica, a kao dobar primer navode SAD. Što se Hrvatske tiče, kod Šibenika bi u saradnji s nemačkim Institutom Fraunhofer mogao da nikne jedan od takvih lanaca.

Dok Evropska unija obara rekorde u instalisanim solarnim panelima – to je, naime, postao najbrže rastući izvor električne energije – s tržišta već neko vreme stižu vesti o stotinama bankrota u evropskoj fotonaponskoj industriji te katastrofične prognoze o njenom mogućem krahu, ne donesu li se mere zaštite i podsticaji.

Pozadina drame zapravo nije misterija: solarni paneli su danas dostupni iz Kine po ultra niskim, dampinškim cenama, gde je ta industrija snažno subvencionisana. Prema nedavnoj analizi evropskog think-tanka Brugel, iz Kine dolazi 95 odsto panela koji se koriste u EU, a oni proizvedeni u, primera radi, Nemačkoj su i 40 odsto skuplji od kineskih. Pritom, u Evropi se solarni paneli uglavnom i proizvode od uvoznih komponenti iz, pogađate, Kine.

Kako kažu eksperti s tog područja, zavisnost je postala gotovo apsolutna. Kina trenutno drži više od 80 odsto globalnih kapaciteta fotonaponske industrije, a pritom i više od 90 odsto glavnih komponenti – polisilicijuma, ingota i vafera – dolazi iz te zemlje, ili drugih država gde je ta proizvodnja u kineskom vlasništvu.

U pitanju je, zapravo, paradoks, jer je Evropa bila tehnološki lider u tom području, kako za Forbes Hrvatska kaže Marko Lončarević, savetnik direktora u kompaniji Valis Solaris koja je kod Šibenika lani najavila veliki industrijski projekat upravo u fotonaponskoj industriji i proizvodnji zelenog vodonika.

Ingot, vafer, ćelija, modul…

Zajedno sa stručnjacima s nemačkog Instituta Fraunhofer ISE (Institut za sisteme solarne energije), koji su glavni strateški partner Valis Solarisa, naglašava da je nužno da EU razvije vlastite industrijske lance vrednosti „koji obuhvataju sve ključne komponente ugrađene u konačni proizvod, što znači vertikalno integrisani lanac polisilicijum – ingot – vafer – ćelija – modul – solarno staklo – inverter“. Uspeh će zahtevati, napominje, „vrlo snažnu podršku na nivou Evropske unije i pojedinih članica“.

I sam projekat Valis Solarisa u Šibeniku, najavljen s najmanje milijardu evra investicije, je trenutno na klackalici.

Kako smo već pisali, do 2026. godine su nameravali da pokrenu proizvodnju osnovnih komponenti lanca vrednosti fotonaponske industrije, a planirani kapacitet proizvodnje u prvoj fazi je trebalo da bude 2,2 gigavata godišnje te do 2033. godine bi se digao do 12 gigavata. Kao idući korak, planirali su paralelni lanac za proizvodnju zelenog vodonika kao osnovne sirovine za proizvodnju sintetičkog goriva.

Uskoro konkurs u Šibeniku

Uskoro očekuju objavu konkursa za kupovinu zemljišta u industrijskoj zoni, za prvih 50-60 hektara, ali po svemu sudeći, redosled investicija će se okrenuti.

„Konačnu odluku o tome moramo da donesemo vrlo brzo, s obzirom na to da se na konkurs moramo javiti s konkretnim poslovnim planom, za čiju realizaciju izdajemo vrlo ozbiljne garancije“, kaže Lončarević. Za oba industrijska lanca ukupno im treba oko 300 hektara, ali to trenutno nije dostupno.

Objašnjava da bi, ako započnu projekat s vodonikom i sintetičkim gorivima, „visina ulaganja bila nešto veća od planirane, dok bi uticaj na zapošljavanje bio manji, s obzirom na to da se ovde ne radi o procesnoj industriji te da je stepen automatizacije pogona izuzetno visok“. Investicija u području fotonapona započela bi, dodaje, čim osiguraju dodatne površine za razvoj, kako je i predviđeno Sporazumom Valis Solarisa s Gradom Šibenikom potpisanim krajem prošle godine.

Kako to rade Amerikanci

Vraćajući se na šire pitanje – može li i kako fotonaponska industrija opstati u EU – Lončarević, u saradnji sa Sebastianom Noldom s Instituta Fraunhofer, odgovara nam da treba obratiti pažnju na to kako reaguju Sjedinjene Države. Osim promptnog uvođenja carina u bilo kojem ugroženom sektoru, SAD je promovisao vrlo snažan i sveobuhvatan model podsticaja pod nazivom IRA (Inflation Reduction Act).

„Koliko brz i intenzivan može biti učinak jednog ovakvog okvira za podsticanje ulaganja, najbolje je vidljivo na slučaju evropskog proizvođača fotonaponskih ćelija i modula – Meyer Burger. Naime, usled novonastalih okolnosti na evropskom tržištu, Meyer Burger je kao i mnogi drugi odlučio u velikoj meri da odmah zaustavi tek nedavno izgrađene proizvodne kapacitete u nemačkom Frajburgu, te da razvije još veće kapacitete na području američke države Kolorado (početni kapacitet proizvodnje fotonaponskih ćelija od dva gigavata). Odobren im je vrlo širok paket podsticaja do maksimalnog intenziteta od 1,4 milijarde dolara koji se može koristiti od početka proizvodnje 2024. godine do kraja 2032. godine. Dodatno, 90 miliona dolara osigurao je grad Kolorado Springs kroz poreske olakšice, direktne potpore, snižene cene električne energije i vode, dok je 300 miliona dolara osiguralo Ministarstvo energetike kroz avanse na osnovu ugovora o otkupu konačnih proizvoda“, stoji u odgovoru Lončarevića i Nolda.

Shutterstock/Stonel

Pitanje ekonomske sigurnosti i geopolitičke ranjivosti

Smatraju da Evropska unija i dalje na globalnom nivou ima značajne naučno-istraživačke kapacitete koji imaju vrlo konkretna i značajna postignuća, a fotonaponska industrija ima strateško značenje za sve članice. Kao takva, napominju, ona ne bi smela da „zavisi od milosti proizvođača, odnosno ključnih dobavljača iz Kine pa niti iz Sjedinjenih Američkih Država“.

Dodajmo tome na kraju da EU planira do 2030. godine veliko povećanje instalisanih solarnih kapaciteta – sa sadašnjih 263 gigavata na skoro 600 gigavata, a kako pišu analitičari Brugela, ako se ništa ne promeni, to će proširenje biti zasnovano skoro isključivo na solarnim panelima uvezenim iz Kine, a takva zavisnost je zabrinjavajuća s aspekta ekonomske sigurnosti kao i geopolitičke ranjivosti.

Alkohol pre spavanja: Novo istraživanje otkriva njegov uticaj na arhitekturu sna

Od

Viktor

-

13. mart 2024. | 13:56

0

Nedavna studija objavljena u časopisu Sleep donosi nove uvide o tome kako konzumiranje alkohola pre spavanja tokom uzastopnih noći može značajno promeniti arhitekturu sna, pružajući detaljnije razumevanje njegovog uticaja na naš noćni odmor.

Prethodna istraživanja su utvrdila da alkohol može ubrzati uspavljivanje, pri čemu značajan procenat odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama koristi alkohol kao sredstvo za spavanje. Međutim, ova istraživanja često su imala ograničenja, poput malih i homogenih uzoraka učesnika i nedostatka kontrole nad obrascima spavanja i konzumiranja alkohola pre studije.

Pored toga, kumulativni efekti konzumiranja alkohola tokom uzastopnih noći uglavnom su ostali neistraženi, ostavljajući praznine u našem razumevanju njegovog uticaja na kvalitet i strukturu sna.

Da bi se otklonile ove praznine, istraživači su kombinovali eksperimentalnu primenu alkohola sa detaljnim noćnim fiziološkim studijama spavanja. Fokus istraživača bio je razumevanje kako uzastopne noći konzumiranja alkohola utiču na arhitekturu sna.

Nedavna studija objavljena u časopisu Sleep donosi nove uvide o tome kako konzumiranje alkohola pre spavanja tokom uzastopnih noći može značajno promeniti arhitekturu sna, pružajući detaljnije razumevanje njegovog uticaja na naš noćni odmor.

Prethodna istraživanja su utvrdila da alkohol može ubrzati uspavljivanje, pri čemu značajan procenat odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama koristi alkohol kao sredstvo za spavanje. Međutim, ova istraživanja često su imala ograničenja, poput malih i homogenih uzoraka učesnika i nedostatka kontrole nad obrascima spavanja i konzumiranja alkohola pre studije.

Pored toga, kumulativni efekti konzumiranja alkohola tokom uzastopnih noći uglavnom su ostali neistraženi, ostavljajući praznine u našem razumevanju njegovog uticaja na kvalitet i strukturu sna.

Da bi se otklonile ove praznine, istraživači su kombinovali eksperimentalnu primenu alkohola sa detaljnim noćnim fiziološkim studijama spavanja. Fokus istraživača bio je razumevanje kako uzastopne noći konzumiranja alkohola utiču na arhitekturu sna.

„Mi smo pre svega zainteresovani za „sledeće dnevne“ kognitivne posledice serijskih noći konzumiranja alkohola. Ovi podaci o snu pružaju novu sliku o uticaju alkohola posmatrajući strukturu sna na detaljniji način“, rekla je autorka studije Mari A. Karskadon, profesorka na Alpert Medical School of Brown University i direktorka E.P. Bradley Hospital Sleep Research Laboratory.

Studija je uključila trideset zdravih odraslih učesnika sa umerenim navikama konzumiranja alkohola, obezbeđujući raznovrstan uzorak u pogledu starosti, pola i rase. Učesnici su prošli rigorozan proces predstudijskog ispitivanja, uključujući aktigrafiju za praćenje uzoraka spavanja, i bili su obavezni da održe stabilan raspored spavanja u danima koji su prethodili laboratorijskim sesijama.

Srce studije odvijalo se tokom dva trodnevna laboratorijska ciklusa, pri čemu je svaki ciklus razdvojen otprilike četiri dana. Tokom ovih sesija, spavanje učesnika praćeno je korišćenjem polisomnografije (PSG), sveobuhvatnog snimanja bioloških promena koje se dešavaju tokom spavanja. To je uključivalo merenja moždanih talasa, pokreta očiju i mišićnu aktivnost, pružajući detaljan prikaz arhitekture sna.

Svake noći tokom laboratorijskih sesija, učesnici su konzumirali ili alkoholno piće ili placebo pre spavanja, pri čemu je redosled ovih uslova bio randomizovan među učesnicima. Jačina alkoholnog pića kalibrisana je da cilja koncentraciju alkohola u izdahu od 0,08 mg/L, obezbeđujući konzistentan nivo opijenosti među učesnicima. Spavanje je zatim snimano korišćenjem PSG, što je istraživačima omogućilo da posmatraju trenutne efekte konzumiranja alkohola na arhitekturu sna.

Jedno od ključnih otkrića bilo je da konzumiranje alkohola pre spavanja dovodi do povećanja dubokog sna (slow wave sleep – SWS) tokom prvog trećeg dela noći. SWS, često nazvan dubokim snom, ključan je za fizičku obnovu i konsolidaciju pamćenja. Početni porast SWS-a sugeriše da alkohol može produbiti san u njegovim ranim fazama, što se poklapa sa opštim shvatanjem alkohola kao sredstva za uspavljivanje.

Ovaj efekat konzistentno je primećen tokom svih tri noći konzumiranja alkohola, ukazujući na direktni uticaj alkohola na promociju dubokog sna tokom početnog dela noćnog sna.

Sa druge strane, studija je pokazala smanjenje REM sna (rapid eye movement) tokom prvog trećeg dela noći nakon konzumiranja alkohola. REM san povezan je sa snovima, obradom pamćenja i emocionalnom regulacijom. Smanjenje REM sna sugeriše da alkohol remeti prirodnu progresiju ciklusa sna, potencijalno utičući na kognitivne funkcije i emocionalno zdravlje.

Ovo smanjenje REM sna bilo je najizraženije prve noći konzumiranja alkohola, sa manjim efektom tokom naredne dve noći, što ukazuje na stepen prilagođavanja ili tolerancije koji se razvija tokom uzastopnih noći konzumiranja alkohola.

Istraživanje je takođe istaklo povećanu fragmentaciju sna i buđenje tokom drugog dela noćnog sna u noćima kada se konzumira alkohol. Ova pometnja pripisuje se nekoliko faktora, uključujući alkoholom izazvanu diurezu koja dovodi do češćih odlazaka u toalet, noćne znojenje i „buđenje na dnevnoj bazi“ dok se alkohol metabolizuje.

Takve smetnje mogu umanjiti obnoviteljski kvalitet sna, dovodeći do osećaja umora i oštećenja kognitivnih funkcija narednog dana.

Značajan aspekt nalaza studije jeste dokaz o adaptaciji tela na uzastopne noći konzumiranja alkohola. Iako je prva noć konzumiranja alkohola dovela do najznačajnijih poremećaja u arhitekturi sna, ovi efekti postali su manje izraženi tokom naredne dve noći.

Ova adaptacija sugeriše da telo može razviti toleranciju na neke od efekata alkohola na san, posebno u vezi sa REM snom. Bez obzira na ovu adaptaciju, kumulativni uticaj poremećenog sna tokom više noći i dalje može imati značajne posledice po opšte blagostanje i kognitivne performanse.

Koristeći generalizovane aditivne modele (GAM-ove) za visoko-rezolutnu analizu, istraživači su uspeli da dokumentuju nijansiranu dinamiku arhitekture sna koju utiče alkohol. Ovaj pristup otkrio je specifična vremenska razdoblja tokom noći kada je uticaj alkohola na SWS i REM san bio najizraženiji, pružajući detaljnu vremensku mapu efekata alkohola na san. Takva detaljna analiza ističe kompleksnost sna kao procesa i naglašava višedimenzionalne načine na koje alkohol može promeniti ovaj proces.

Ovi nalazi doprinose sveobuhvatnijem razumevanju uloge alkohola u dinamici sna i ističu važnost razmatranja implikacija redovnog konzumiranja alkohola na kvalitet sna i opšte zdravlje.

„Kada pijete pre odlaska na spavanje, menjate svoj san“, rekla je Karskadon za PsyPost. „Efekti se razlikuju tokom uzastopnih noći; međutim, nešto od alkohola ostaje. Takođe napominjemo da je naš dizajn studije pružio dovoljno vremena (8 do 8,5 sati) ljudima da spavaju posle konzumiranja alkohola. Mnogi ljudi će skratiti svoj san nakon konzumiranja alkohola i stoga može biti drugačiji uticaj alkohola.“

Iako studija ima svoje prednosti, postoje i neka ograničenja. Veličina uzorka, iako raznovrsna, bila je relativno mala, a nalazi se možda neće generalizovati na sve populacije. Pored toga, kontrolisano laboratorijsko okruženje značajno se razlikuje od stvarnih uslova, gde faktori poput stresa i okolne buke takođe mogu uticati na san.

U narednim koracima, autori studije pozivaju na dalja istraživanja koja bi istražila dugoročne efekte uzastopnih noći konzumiranja alkohola na san, kao i njegove implikacije na kognitivnu funkciju i opšte zdravlje. Takođe naglašavaju potrebu za studijama sa većim i raznovrsnijim uzorcima učesnika kako bi se potpuno razumela širina uticaja alkohola na san u različitim populacijama.

Studiju „Altered sleep architecture following consecutive nights of pre-sleep alcohol“ su napisali Keti S. Mekal, Dejvid H. Barker, Jon E Mekeriy, Džared M. Saletin, Karoline Gredvig-Ardito, Robert M. Svift i Mari A. Karskadon.

KRAJ ZA MILANA BORJANA U DRESU REPREZENTACIJE KANADE! Selektor objavio spisak na kome se ne nalazi Zvezdin golman

Od

Viktor

-

13. mart 2024. | 13:54

0

Milan Borjan po svemu sudeći neće više braniti za Kanadu

Selektor ove reprezentacije Mauro Bijelo pozvao je 23 fudbaler u svoj sastav za predstojeće utakmice u kvalifikacijama za Mundijal.

Na spisku se ne nalazi golman Milan Borjan.

Bivši kapiten Crvene zvezde, trenutno je pozajmljen Slovanu iz Bratislave, a za Kanadu je odigrao 80 utakmica i nosio kapitensku traku.

– Došlo je do nekih promena u odnosu na prošlogodišnju ekipu sa Svetskog prvenstva. Važno mi je da ponovo oživim strast i igram sa mladim momcima, koji su u formi i gladni fudbala. Sa ovim igračima ćemo nastaviti u budućnosti. To je moj plan na početku nove godine – rekao je selektor Kanađana i time nagovestio da je ovo definitivno kraj reprezentativne karijere za sjajnog golmana.

Umetnik napravio fotografiju života: Da li ste ikada videli slađe stvorenje?

Od

Viktor

-

13. mart 2024. | 13:53

0

Zaista je retkost da se divlja životinja stavi ispred objektiva fotografa. Ali jedna arktička lisica nije imala problema sa tim.

Prava je umetnost fotografisati kućne ljubimce kada mnogi ne mogu da miruju i na trenutak. Ali snimanje divljih životinja je još veća umetnost. Svako malo, sreća se osmehne fotografu, ali iza nje su obično sati i dani čekanja.

Fokus ove priče je na arktičkoj lisici koja se upravo probudila iz sna. 58-godišnji fotograf Džon Rolins imao je neverovatnu sreću što je bio tamo (u Nunavutu, Kanada) baš u tom trenutku. Mlada lisica je dremala na suncu, a kako je rekao, nije žurila ni nakon što ga je videla, prenosi Metropolitan.si.

„Video sam lisicu kako se odmara na ledu i odlučio da joj priđem ne uznemiravajući je. Kada me je primetila, mnogo je zevala, kao da je rekla ‘Verujem ti’“, priseća se Rolins događaja.

Lisica je još bila prekrivena potpuno belim krznom, koje će dolaskom proleća polako menjati boju (leti je smeđe-sive boje). Snežno bela boja ih savršeno štiti u snegu.

John Rollins/Solent News & Photo Agency / Solent News / Profimedia

Arktičke lisice, koje žive na krajnjem severu, prilagođene su životu u ekstremnim uslovima i mogu da izdrže temperaturne razlike i do 100 stepeni Celzijusa. Privikle su se i na nedostatak hrane, pa su svaštojedi – jedu glodare, ptice, ribu, bobice, jaja, čak i strvinu, a kada je nedostatak veoma ozbiljan – čak i izmet.

Krah poznatog lanca koji ima prodavnice i u tržnim centrima u Srbiji: Zatvara desetine objekata, a evo koja je odluka za našu zemlju

Od

Viktor

-

12. mart 2024. | 11:52

0

Kompanija Bodi šop, nakon Velike Britanije, obustavlja rad i u SAD i Kanadi jer se nalazi u finannsijskim problemima i prinuđena je da restrukturira svoje kapacitete.

Bodi šop nakon Velike Britanije zatvara i prodavnice u Americi: Da li ostaje u Srbiji?

Britanski lanac kozmetičkih proizvoda saopštio je da je američka filijala prestala da radi još 1. marta, dok je kanadska započela likvidaciju desetina prodavnica samo nekoliko nedelja nakon što je pokrenut sličan postupak u Velikoj Britaniji, preneo je AP.

Kanadski Bodi šop navodi da je ukupno 105 prodavnica još otvoreno, a da će 33 biti zatvorene “u bliskoj budućnosti”.

Podaci o vremenu likvidacije prodavnica u SAD nisu precizirani.

Portparol firme FRP koju je Bodi šop angažovao za prevazilaženje finansijskih problema firme u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je danas da postoje planovi za zatvaranje 82 od ukupno 198 prodavnica u Britaniji u narednih pet nedelja.

FRP ne obavlja nadzor nad podružnicama te kompanije u SAD i Kanadi.

AP podseća da je Bodi šop, koji je osnovan 1976. godine, kao prodavac sapuna, krema i šminke postao veoma popularan 1980-ih, nakon čega je narastao do te mere da ima prodavnice u oko 80 zemalja.

Vlasnica Anita Rodik i njen muž su 2006. godine prodali kompaniju gigantu iz te oblasti Lorealu, a kasnije su ga preuzeli brazilska Natura, pa Aurelijus, privatna investiciona kompanija specijalizovana za kupovinu kompanija u problemima.

Da li Bodi šop ostaje u Srbiji?

Podsetimo, “Blic Biznis” je kontaktirao ekskluzivnog partnera za naše tržište i pitao da li će odluke iz Engleske uticati na poslovanje kod nas.

– Novi vlasnik kompanije “The Body Shop“, investicioni fond “Aurelius”, trenutno sprovodi proces restrukturiranja poslovanja u Velikoj Britaniji. Važno je napomenuti da ova promena u sedištu neće uticati na stabilnost i kontinuitet poslovanja brenda The Body Shop u Srbiji, kao i u ostalim državama u kojima poslujemo, kažu iz kompanije ” Triple Jump Group”

Ministar Dačić se upisao u knjigu žalosti u ambasadi Kanade

Od

Viktor

-

12. mart 2024. | 11:49

0

“Večno ćemo ga pamtiti. Slava mu”

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić upisao se danas u knjigu žalosti koja je otvorena u Ambasadi Kanade povodom smrti bivšeg premijera Brajana Malrunija.

“Povodom smrti bivšeg premijera Kanade Brajana Malrunija, u ime Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i u svoje ime, izražavam najdublje saučešće i saosećanje sa porodicom, Vladom i kanadskim narodom. Republika Srbija će pamtiti Brajana Malrunija kao istaknutog državnika, političara i vrsnog diplomatu, a pre svega kao velikog prijatelja naše zemlje, koji je svojom vizijom i delima ostavio neizbrisiv trag u odnosima dve zemlje. Posebno upućujemo iskreno saučešće supruzi, Milici Mili Pivnički Malruni i njihovoj deci, uz večnu zahvalnost uvaženoj porodici Malruni na svemu što je učinila za očuvanje prijateljstva naših dveju zemalja. Večno ćemo ga pamtiti. Slava mu!”, napisao je ministar Dačić.

Đoković poražen od Luke Nardija

Od

Viktor

-

12. mart 2024. | 11:46

0

NewsWeekPRO

Pobedu Zvezdi doneli su sjajnim golovima Gelor Kanga i Aleksandar Katai, a nakon ovog trijumfa crveno-beli beže Partizanu dva boda na čelu tabele.

Zvezda je napala od samog početka i već u 14. minutu mogla da povede preko Pitera Olajinke, ali je lopta otišla pokraj gola domaće ekipe.

Sredinom prvog poluvremena gosti su bili u još jednoj izglednoj prilici, ali je vezista Jovan Šljivić loše zahvatio loptu.

Nedugo zatim šut je oprobao i Hvang, ali je maestralno odbranio Dimitrije Stevanović.

Pobedu Zvezdi doneli su sjajnim golovima Gelor Kanga i Aleksandar Katai, a nakon ovog trijumfa crveno-beli beže Partizanu dva boda na čelu tabele.

Zvezda je napala od samog početka i već u 14. minutu mogla da povede preko Pitera Olajinke, ali je lopta otišla pokraj gola domaće ekipe.

Sredinom prvog poluvremena gosti su bili u još jednoj izglednoj prilici, ali je vezista Jovan Šljivić loše zahvatio loptu.

Nedugo zatim šut je oprobao i Hvang, ali je maestralno odbranio Dimitrije Stevanović.

Ipak, u 35. minutu Stevanović je kapitulirao. Udarac je uputio Gejlor Kanga, a na polu do mreže lopta je zakačila jednog igrača Radničkog i samim tim prevarila do tada izvrsnog tinejdžera među stativama ekipe Nikole Trajkovića.

Domaći su u smiraj prvog dela igre imali dve šanse, ali Omri Glazer je nekako sačuvao mrežu aktuelnog šampiona Srbije.

Zvezda je furiozno započela i drugo poluvreme i preko Bukarija imala izglednu priliku da duplira prednost, no lopta zamalo otišla pored stative.

U 69. minutu Glazer je ponovo spasio crveno-bele. Nakon udarca glavom Vukića fantastično je reagovao i izbacio loptu iz gola.

Posle tog momenta Zvezda je kontrolisala ritam utakmice, a konačan rezultat postavio je Aleksandar Katai u 87. minutu.

TikTok video aplikacija je veoma popularna među mladim ljudima širom sveta.

Međutim, kompanija u kineskom vlasništvu se dugi niz godina suočava sa pitanjima u vezi sa bezbednošću podataka korisnika i njenim vezama sa vladom u Pekingu.

Američki političari raspravljaju o zakonu koji bi primorao TikTokovu matičnu kompaniju da proda aplikaciju, ali bivši američki predsednik Donald Tramp kritikovao je predlog, uprkos tome što je ranije podržavao zabranu.

Šta je TikTok i zašto je toliko popularan?

TikTok je aplikacija koja, poput Jutjuba, omogućava ljudima da objavljuju, dele i komentarišu snimke, uglavnom kratke.

Oni mogu da traju od tri sekunde do tri minuta, a korisnici mogu lako da uređuju klipove koristeći filtere, nalepnice, muziku i vizuelne efekte.

Postao je popularan među mladima koji mogu da učestvuju u popularnim trendovima i raznim izazovima.

U zavisnosti od uzrasta i mesta gde žive, neki korisnici mogu uživo da strimuju video sadržaj pratiocima, kao i da podrže omiljene kreatore digitalnim poklonima ili pretplatama.

TikTok prodavnica (TikTok Shop), namenska onlajn prodavnica platforme, omogućava korisnicima da kupuju proizvode, među kojima i one prikazane u snimcima kreatora.

Od početka 2019. godine, TikTok je često bio na vrhu liste preuzimanja aplikacija.

Tokom 2023. godine, TikTok je vodio bitku sa Instagramom za prvo mesto po najpreuzimanijom aplikaciji na svetu, prema Senzor taueru (Sensor Tower), koji prati učinak kompanija koje poseduju društvene mreže.

TikTok je dostigao 150 miliona aktivnih korisnika mesečno u SAD u martu 2023.

U čijem je vlasništvu TikTok?

TikTok je u vlasništvu kineske kompanije Bajtdens (ByteDance), osnovane 2012. godine.

Firma sa sedištem u Pekingu registrovana je na Kajmanskim ostrvima i ima predstavništva širom Evrope i SAD.

Poseduje i softver za uređivanje video zapisa CapCut, kao i razne druge aplikacije koje su dostupne samo u kontinentalnoj Kini, između ostalih i Dujin, kinesku verziju TikToka.

Izvršni direktor TikToka Šu Ži Ču studirao je na Harvard biznis školi i stažirao u gigantu društvenih mreža Fejsbuk

Singapurski preduzetnik Šou Ži Ču je glavni izvršni direktor platforme, iako neki analitičari veruju da osnivač Bajtdensa Žang Jiming donosi mnoge ključne odluke.

Kako funkcioniše TikTok?

U srcu TikToka je njegov algoritam.

Reč je o skupu uputstava u aplikaciji koja određuje koji sadržaj se prikazuje korisnicima, na osnovu podataka o tome šta su prethodno gledali ili komentarisali.

Korisnicima se nude tri glavna fida u njihovoj aplikaciji – Praćenje, Prijatelji i Za vas.

Fidovi Praćenje i Prijatelji predstavljaju korisnicima sadržaj ljudi koje su izabrali da prate i koji ih prate, ali aplikacija automatski generiše fid Za vas.

Ovaj odabrani fid postao je glavno odredište za korisnike koji su željni novog sadržaja, a kreatori gladni milionskih pregleda TikTok snimaka mogu da postaanu uticajniji ako postanu viralni, odnosno popularniji.

Zašto je TikTok kontroverzan?

Političari i regulatori širom sveta zabrinuti su zbog kineskog vlasništva nad TikTokom, uprkos nastojanjima da ih ubede da je aplikacija bezbedna.

Kao i mnoge druge aplikacije za društvene mreže, TikTok prikuplja podatke od korisnika, ali se suočio sa dodatnom kontrolom koliko skuplja i ko može da im pristupi.

Kritičari se posebno plaše da bi informacije mogle da padnu u ruke kineske vlade, što rukovodstvo TikToka i Bajtdensa odlučno negira.

Krajem 2022. britanska novinarka je otkrila da je praćena preko naloga njene mačke.

A 2023. godine mnoge institucije, među kojima britanski parlament i vlada, Evropska unija i američka Bela kuća SAD, zabranile su zaposlenima da koriste aplikaciju na službenim telefonima.

TikTok je više puta pokušavao da se distancira od kineskih vlasnika i pokušao je da uveri regulatore inicijativama kao što je „Projekat Klover“ (Project Clover), koji je počeo da skladišti podatke evropskih korisnika lokalno.

Predlog zakona u SAD: Da li je TikTok ugrožen?

Američki političari iz obe glavne stranke – Demokratske i Republikanske – predstavili su u martu 2024. nacrt zakona o firmama koje kontroliše „strani protivnik“.

Ako zakon bude usvojen u oba doma Kongresa, od Bajtdensa će biti zahtevano da proda TikTok u roku od šest meseci, ili će se suočiti sa zabranom da bude u ponudi američkih prodavnica aplikacija i platformi za veb hosting.

Predsednik Džozef Bajden rekao je da će potpisati zakon ako bude usvojen u Kongresu.

Predlog zakona sledi prethodne napore američkih vlasti da ograniče pristup aplikaciji, navodeći kao razlog rizik po nacionalnu bezbednost.

Donald Tramp je ranije bio za zabranu TikToka

Bivši američki predsednik Donald Tramp neuspešno je pokušao da zabrani aplikaciju kada je bio u Beloj kući 2020.

Ali Tramp, koji će u novembru ove godine ponovo biti predsednički kandidat, sada kritikuje predloženi zakon, rekavši da bi ograničavanje TikToka donelo nepravednu korist Fejsbuku.

Pod mikroskopom, Yersinia pestis ne izgleda ništa posebno.

Ima prilično standardan oblik za bakteriju – neku vrstu kratke šipke sa zaobljenim krajevima – i relativno je slabo pokretna.

Ali, ona je zaslužna za bolest, koja je nekada davno istrebila trećinu stanovništva Evrope i izazvala milione smrti širom sveta.

Samo pominjanje reči bubonska kuga kod ljudi izaziva istovremeno strah i fascinaciju, čak i danas.

Ova bolest je sada izuzetno retka i u SAD i u Evropi, uglavnom zahvaljujući promeni stila života koja sprečava da se lako prenosi na ljude preko zaraženih muva.

Čak i kad se to desi, može relativno lako da se leči uz pomoć antibiotika, koji spasavaju živote.

Ali se ti slučajevi i dalje dešavaju.

Najskorije, jedan čovek u Oregonu, u SAD, zarazio se bubonskom kugom od vlastite kućne mačke.

To nije nešto što predstavlja ogromno iznenađenje za evolucionog genetičara Pola Normana, koji proučava bubonsku kugu na Univerzitetu u Koloradu, u Anšucu.

„Još uvek postoje mali džepovi zaraze u Americi“, kaže on.

Ona još uvek cirkuliše u divljim životinjama kao što su veverice i prerijski psi, dodaje on.

U Americi se u proseku prijavi oko sedam slučajeva kuge kod ljudi, mada su smrti mnogo manje česte – samo 14 između 2000. i 2020. godine.

U nekim delovima sveta, kao što je Madagaskar, ova bolest je mnogo češća.

Madagaskar još uvek pogađaju epidemije bubonske kuge, koje se povremeno dešavaju u urbanim oblastima, što dovodi do povećane zabrinutosti među zdravstvenim vlastima

Ali iako je relativno retka u poređenju sa prošlošću, bubonska kuga je ostavila traga na ljudsku vrstu i još uvek se može naći u genomima ljudi koji žive dan-danas.

Smatra se da je Yersinia pestis pohodila ljude hiljadama godina.

DNK dokazi bakterija pronađeni su u skeletima od pre 4.000 godina.

Ali u ranom 14. veku, jedan soj ove bakterije u Evropi je eksplodirao kao Crna smrt.

Veruje se da je potekla iz sela oko doline Čui u današnjem Kirgistanu, verovatno se prenoseći preko muva zaraženih mrmota na ljude pre nego što se raširila po Evropi duž trgovačkog Puta svile.

Sve do 14. veka Crna smrt pobila je više od 50 miliona Evropljana, prema procenama zasnovanim na istorijskim spisima i svedočanstvima.

Skorija istraživanja poljoprivrednih aktivnosti toga vremena pokazuju da cena možda nije bila toliko dramatična svuda, jer je neke oblasti bolest poharala, dok druge jedva da je dotakla.

Tokom vekova, međutim, procenjuje se da je kuga ubila najmanje 200 miliona ljudi.

Zato što su epidemije kuge bile toliko katastrofalne, istraživači se odavno pitaju da li su one ostavile trajni otisak na ljudskom imunom sistemu.

Jedna konkretna teorija sugeriše da je Crna smrt mogla biti dovoljno rasprostranjena u 14. veku da stvori neki oblik prirodne selekcije.

Ideja je bila da su neki pojedinci koji su preživeli kugu mogli da proslede budućim generacijama genetske osobenosti koje su im pomogle da to urade.

„Crna smrt je izvršila ogroman pritisak na ljudsku populaciju Evrope“, kaže Norman.

„Bila je uporna i štetna, a svako sa najmanjom prednošću u toj situaciji genetskim putem imao je više šanse da preživi“, dodaje.