Postoje razni trikovi i načini za pranje zagorelih šerpi i tiganja, a mi vam sada donosimo dva koja „provereno rade posao“.
Kako sprečiti veštačku inteligenciju da vam ne otme posao
Od početka godine, svedoci smo kako vodeće organizacije objavljuju otpuštanja rekordnim tempom. Pejzaž tržišta rada koji se stalno menja, sada je izazovniji nego ikada. A sada, sa veštačkom inteligencijom u igri, situacija postaje još komplikovanija.
Izgubiti posao zbog finansijske krize ili biti zamenjen nekim ko je bolji je jedno, ali gubitak posla zbog veštačke inteligencije deluje prilično razočaravajuće. Ali vremena se menjaju, morate nadmašiti svoju konkurenciju ili ponuditi nešto što oni nemaju. Dakle, kako sprečiti veštačku inteligenciju da preuzme vaš posao?
Evo četiri načina da sačuvate svoju karijeru i sprečite AI da preuzme kontrolu.
Razumite kako izgleda budućnost
Kao što kažu, morate biti korak ispred konkurencije. Veštačka inteligencija je stvorena za budućnost, ali ima i svoja ograničenja. Vratite se korak unazad i razmislite kako će izgledati budućnost vaše izabrane karijere. Kako će vaša industrija izgledati za nekoliko godina?
Biznis insajder je izvestio o glavnim poslovima koje će verovatno zameniti veštačka inteligencija, a izveštaj pominje medijske, finansijske, obrazovne i pravne poslove kao vrh liste. Kako biste se tome suprotstavili, istražite kako veštačka inteligencija može biti korišćena u vašoj izabranoj karijeri. Umesto da se plašite ovog alata, naučite kako da radite s njim i kako da ga iskoristite za svoju trenutnu ulogu.
Na primer, budućnost finansijske industrije može zavisiti od veštačke inteligencije za svakodnevne zadatke poput kreiranja izveštaja ili faktura. Obrazovanje takođe može koristiti veštačku inteligenciju za poboljšanje iskustva učenja. Da biste saznali više o poslovima koji će biti stvoreni zbog veštačke inteligencije, pročitajte članak o poslovima sa veštačkom inteligencijom koje treba razmotriti u 2024. godini.
Važno je razumeti vašu ulogu i različite tehničke i interpersonalne elemente koje veštačka inteligencija može imati u njoj. Navedite ove elemente i fokusirajte se na to kako možete integrisati veštačku inteligenciju u ove zadatke. Tehnički elementi uključuju prikupljanje podataka, analizu, izveštavanje ili rutinske administrativne zadatke.
Možete koristiti veštačku inteligenciju kako biste postali efikasniji u ovim zadacima.
Evo brzog primera kako bi vaša lista mogla da izgleda:
Dnevni zadaci:
-
odgovaranje na mejlove
-
pisanje izveštaja
-
zakazivanje razgovora sa klijentima
Kako veštačka inteligencija može pomoći:
-
Koristite veštačku inteligenciju za kreiranje podsticaja i šablona za odgovore na e-poštu. Pazite da personalizujete.
-
Koristite veštačku inteligenciju za istraživanje, ali budite sigurni da ste proverili informacije pre nastavka.
-
Koristite veštačku inteligenciju za automatizaciju slanja vašeg kalendara kako bi klijenti mogli direktno zakazivati sastanke.
Interaktivni elementi mogu biti usmereni na komunikaciju ili usluge korisnicima. Odličan primer bio bi korišćenje veštačke inteligencije za kreiranje odgovora, ali dodavanje ličnog dodira koji ovi automatski alati ne mogu pružiti. Naravno, neki projekti su bolje prilagođeni da budu 100% ljudski. Na primer, veštine vođenja i odgovaranje na emocionalne potrebe vaših klijenata i kolega ne mogu se zameniti veštačkom inteligencijom, što je dobra stvar!
Unapredite svoje tehničke veštine
U današnjem svetu, biti korak ispred znači usavršavati svoje tehničke veštine. Bilo da ste majstor kodiranja, guru za podatke ili entuzijasta za digitalno, unapređivanje svojih tehničkih veština je neophodno. Da li ste ikada razmišljali o upisu na onlajn kurseve prilagođene vašoj ulozi? To je odličan način da povećate svoju efikasnost i povećate vrednost za svoj tim.
Ne zaboravimo na bezbroj Jutjub tutorijala sa tehničkim savetima i trikovima. Postoji nešto za svakoga, bilo da su u pitanju trikovi kodiranja, tehnike pisanja ili vodiči za gedžete. Na kraju krajeva, učenje nikada ne prestaje – to je tajna uspona na karijernoj lestvici ili istraživanja novih horizonata. Veštačka inteligencija nikada neće biti jedini alat za sve, tako da biti specijalista će vam pomoći da se izdvojite kao lider u svom polju.
Iskoristite veštačku inteligenciju u vašoj trenutnoj ulozi
Nemojte dozvoliti da vas veštačka inteligencija obeshrabri – dozvolite joj da vas osnaži! Zamislite da veštačku inteligenciju pretvorite u svoju pouzdanu saputnicu; ne samo da završavate svoje zadatke već i trošite manje vremena. I sa ovom novootkrivenom efikasnošću, možete se pozabaviti sa više projekata ili istraživati nove mogućnosti. Veštačka inteligencija je uz vas, bez obzira na to da li težite napredovanju u karijeri, žudite za novim prilikama ili jednostavno želite zasluženi predah. Može biti više od alata. Ona je vaš partner u zločinu, pojačavajući vaše napore i otvarajući vrata beskonačnim mogućnostima.
Digitalni svet se neprestano menja, i novi uređaji će se pojavljivati s vremena na vreme. Nemojte dozvoliti da ovi veštački alati zamene vaše veštine. Umesto toga, dozvolite im da unaprede vaše sposobnosti i naglase vašu vrednost. Bez ljudi, ne bi bilo ni veštačke inteligencije. Budite majstor ovih alata i utabajte put ka boljem toku rada, osiguravajući svoj posao ili napredovanje u karijeri.
Ženidba Kanađankom bila je jedino rešenje
Završivši imigracione formalnosti i shvativši da Dragan nema talenta za francuski brzo su se preselili u Toronto, gdje i sada žive – u slozi i ljubavi, 31 godinu kasnije
Dragan je rešenje da je izgubio izbeglički status primio u dane kada je situacija u otadžbini nedvosmisleno ukazivala da će biti još gore. Nadati se povoljnijem ishodu u ponovljenom procesu bilo je neizvesno i rizično. Jedina sigurna opcija za ostanak u Kanadi bila je ženidba kanadskom državljankom ili nosiocem statusa stalnog rezidenta.
Šarmantan, zgodan i prijatne naravi u studentskim danima plijenio je pažnju i bio vrlo viđen u društvu pripadnica ljepšeg pola. I u novoj sredini sa sličnim ponašanjem imao je takođe dobre rezultate.
Iako blizu tridesete nije imao ni najmanji instinkt niti plan da se skrasi i započne porodični život. Majka je u telefonskim razgovorima sve češće i maštovitije pronalazila razloge da bi ga ubijedila da se oženi.
„Polako majko, ima još vremena, nijesam pronašao pravu,” bili su njegovi odgovori majci. Nikad joj nije naveo glavni razlog, da on ne vidi neki poseban smisao niti razlog za ženidbu.
Opterećen mislima šta uraditi i kako opstati u novoj sredini, bez para, posla, dobrog savjeta, potpore bližnjih, izašao je iz svog skromnog stana i zakoračao u snijeg i hladnoću Montreala.
Hladnoća ga je, posle besciljnog lutanja skoro praznim ulicama grada, usmerila u prvi tržni centar na koji je naišao. Već na ulazu, na suprotnoj strani prostranog hola primijetio je tri djevojke koje u ležernoj šetnji, zanesene živahnim razgovorom nijesu obraćale pažnju na zbivanja oko sebe.
Prvo ih je pratio pogledom a kada su okrenule iza ugla krenuo je polako i na odstojanju za njima. Zaustavile su se u prodavnici suvenira gdje su birale poklon za vjerenika jedne od njih.
Dragan „zauzet kupovinom“ u istoj prodavnici shvatio je da se one poznaju prodavca odranije.
Dok je plaćao kapu sa znakom javorova lista koju je kupio samo iz pristojnosti i kao povod da započne razgovor sa prodavcem, sa najvećim taktom upitao je za djevojke koje su bile već izašle iz prodavnice.
Čuvši njegov naglasak prodavac je posle kraćeg razmišljanja odgovorio: „Moglo bi biti da su iz tvoje zemlje. Jugoslavija, Čehoslavija, Poljska,” okrenuo se sledećoj mušteriji i naplaćujući dodao „ako se vrate upoznaću vas“.
Njihov brzi povratak da još nešto kupe u istoj prodavnici još jedanput potvrdio izreku da: „I ćorava koka ponekad nađe zrno”
Pod izgovorom da mu treba pomoć oko učenja francuskog jezika, posle upoznavanja i kraćeg razgovora, Dragan je dobio telefonski broj. Ne od one koja je najbolje govorila francuski ili imala najbolje pedagoške metode, već od one zbog koje je utrošio sav opisani „detektivski rad”.
Njena ljepota, visok i vitak stas, blag i očaravajući osmeh, bistre i vesele oči bile su dovoljna garancija njene stručnosti, koja je po Draganovoj proceni prevazilazila i Balzakovu.
Na sledećem izlasku usledilo je planiranje programa metoda i lokacije predstojećih instrukcija. Ubrzo su krenuli i časovi jezika, međutim bez nekih značajnijih rezultata, ponajviše zbog posvećenosti vremena drugim temama i aktivnostima.
Iskra privlačnosti koja je zaiskrila samo tri, četiri nedelje ranije, prerasla je u vatru ljubavi pretvarajući odnos učitelj učenik u odnos duboke i iskrene ljubavi dvoje mladih ljudi.
Izmijenivši njihovu uhodanu rutinu svakodnevnice, lokaciju stanovanja, dovodeći u pitanje i njene dugoročne i dalekosežne životne planove.
Međutim, s vremena na vreme blaženu idilu zaljubljenih bi prekinula misao, šta ako svu ovu radost prekine hladna i nemilosrdna odluka nekog anonimnog birokrate i pošalje Dragana nazad.
Ona je znala sve o njegovom imigracionom statusu i brigama oko toga, a kada ju je zaprosio za manje od dva mjeseca pošto su se upoznali, otvoreno i iskreno rekao joj je da bi njen pristanak ujedno riješio i njegov imigracioni status.
Prihvatila je mada joj je njegova direktnost i iskreno navođenje razloga za žurbu unekoliko umanjilo radost trenutka.
„Samo još da pronađemo neku lijepu crkvu gde ćemo se venčati“, predložila je mlada u trenutku romantične zanesenosti.
Njemu su sijevnule oči i ljutito je upitao: „Zar mi nijesi rekla da si ateista?“.
„Naravno da sam bila pošto nijesam znala ni najosnovnije da nekrštena ne mogu se vjenčati u crkvi”.
Sledećeg dana već su bili u službi za registraciju sklopljenih brakova. Matičarka, vrlo ozbiljna dama profesionalnih manira, srednjih godina i otmenog držanja, izvukla je debelu knjigu iz stola i počela: „Sledeća subota je zauzeta, sledeća takođe, pa ona iza sledeće”, rekla je listajući i tražeći slobodno mjesto u suboti za ceremoniju venčanja. Listajući približavala se sledećoj zimi, a izraz na licu joj je postojao sažaljiviji.
Ne čekavši da završi Dragan je ležerno i sa osmehom upitao: „A srijeda? Imate li slobodan termin za srijedu?”
Matičarka, iznenađena i sa nevericom pogledala je prvo mladoženju pa mladu, pa opet mladoženju.
„Svaka srijeda je slobodna i svaki termin u njoj gospodine,“ rekla je smijući se naglas.
Sledeće srijede vjenčali su se uz prisustvo dvoje svjedoka.
Ostao je neuručen suvenir i neiskorišćena avionska karta koja ju trebalo da odnese vjereniku na drugu stranu okeana.
Završivši imigracione formalnosti i shvativši da Dragan nema talenta za francuski ubrzo su se preselili u Toronto (englesko govorno područje) gdje i sada žive – u slozi i ljubavi, 31 godinu kasnije.
Trka za Grenland: Zašto je najveće ostrvo na svetu postalo važno za velike sile
Evropska unija otvoriće kancelariju u Nuku, prestonici Grenlanda, a svečanom otvaranju prisustvovaće i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Grenland je postao globalno značajan i velike sile, poput SAD, EU, pa i Kine, pokazuju veliko interesovanje za njega. Razlog je potraga za sirovinama na samom Grenlandu, ali i na Arktiku, koja je olakšana usled topljenja arktičkog leda, pa su se u trku za dominaciju na tom prostoru uključili SAD, Rusija, Kanada, NATO, Norveška. Posebno zbog toga što je Grenland svojevrsni kopneni “most” između Arktika i Atlantskog okeana.
Grenland je teritorija Danske sa širokim stepenom autonomije, i kao takav istupio je iz EU posle referenduma 1982. godina, ali svih njegovih 57.000 stanovnika ima brojne privilegije kao da su unutar evropskog saveza, budući da se radi o tzv. prekomorskoj teritoriji Danske.
Grenland je postao od velikog interesa za Brisel, ali i za druge velike sile, posebno kada je reč o traženim sirovinama. Kako navodi Gardijan, veruje se da se na ostrvu može naći 25 vrsta sirovina, od 34 koje su potrebne Evropskoj uniji za takozvanu “zelenu tranziciju”.
EU, kojoj nedostaje pristup rudnicima i kapaciteti za preradu sirovina, nastoji da smanji svoju zavisnost od Kine koja dominira proizvodnjom retkih, kritičnih minerala. Sa druge strane, SAD su otvorile 2020. godine konzulat u glavnom gradu Grenlanda, godinu dana nakon što je bivši predsednik Donald Tramp ponudio da kupi to ostrvo, u okviru nastojanja zvaničnog Vašingtona da proširi svoje diplomatsko i komercijalno prisustvo na Grenlandu i na Arktiku.
U čemu je vrednost Grenlanda
Grenland inače ima neke od najvećih svetskih rezervi retkih minerala koji se koriste za proizvodnju mobilnih telefona i značajni su za prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. Farska ostrva, pak, raspolažu bogatim lovištima ribe i na njima je Danska postavila svoje radarske centre.
Specijalni savetnik predsednice Evropske komisije za trgovinu i međunarodna partnerstva Tomas Baert rekao je da Grenland ima mnogo sirovina, kao što su neki metali.
PROFIMEDIA / Jonathan NACKSTRAND / AFP
“Nedostaje nam pristup nekima od tih materijala. Imati partnera koji mogu da prerađuju, koji mogu da proizvode, koji mogu da iskopaju ove kritične sirovine, od ključne je važnosti”, rekao je on.
Kako je dodao, Grenland ima oko 27 kritičnih sirovina koje su u Evropskoj uniji definisane kao “strateške”.
“Ogroman potencijal, ali je sada stvar sprovesti to u realnost. I dalje smo u veoma ranoj fazi kada je reč o istraživnanju i investicijama koje su potrebne”, rekao je on.
Grenlandska vlada je kasnije saopštila da zapravo poseduje 25 vrsta sirovina koje traži EU, ali da je to i dalje “veliki komad”. Evropska komisija je potvrdila potom da se na najvećem ostrvu na svetu zaista nalazi 25 od 34 tražena materijala.
Strateška važnost
U poslednje dve godine, svoju novu arktičku strategiju objavili su SAD i Rusija. Kina je odavno pokušala da se takođe priključi polaganju prava na ovaj region. Tu su i lokalno zainteresovane zemlje, poput Norveške, Islanda, Kanade, ali i savezi kao što su NATO i EU…
Arktik je postao od globalne strateške važnosti, jer su zbog klimatskih promena, smanjene morske površine pod ledom, čime su olakšani plovni putevi, te mogućnost eksploatacije rudnih rezervi različitih vrsta.
“Mogućnosti ruske mornarice, zajedno sa efektima klimatskih promena na Arktik, otvorili su mogućnost za novo poprište strateških izazova za Evropu, koje je NATO zanemarivao decenijama. Rastućoj opasnost od ruskog uticaja u arktičkom krugu NATO se mora prilagoditi zbog povećane bezbednosne zabrinutosti”, navodi se u analizi tink-tenk organizacije Globsek.
Kako se objašnjava, Moskva je usvojila arktičku strategiju do 2035. godine kojom se ponovo fokusira na taj prostor i mogućnosti eksploatacije arktičkih bogatstava.
PROFIMEDIA / Chen Dongbin/Xinhua News
“Putin želi da koristi arktičke resurse, kao što su nafta ili teški metali da bi podigao ekonomiju i proširio vojne kapacitete širom Arktika, uglavnom, ali ne isključivo, na Severnom moru”, navodi Globsek i dodaje da u prilog tome ide i formiranje novog, Lenjingradskog vojnog okruga u Rusiji, koji se nalazi u blizini Finske kao NATO teritorije.
“Finska ima 800 kilometara granice sa Rusijom, čime je najranjivija, ali takođe i najugroženija strateška tačka NATO kada je u pitanju moguća ruska agresija u regionu Arktika”, piše u analizi.
Dodaje se da brojna arktička i ostrva u blizini Arktika, kao što su Svalbard (Norveška), Farska ostrva i Grenland (Danska), imaju širok stepen autonomije, ali ne i nacionalnu odbranu. Svalbard, primera radi, ima autonomiju u okviru Norveške još od 1920, ali je Svalbardskim ugovorom Rusiji dato pravo da eksploatiše ugalj na tom ostrvu.
“Rusija je pozvala Kinu da njene kompanije učestvuju u rudarskim operacijama, čime je povećan uticaj još jedne autokratije na strateški osetljivom mestu”, navodi Globsek i dodaje da su Kinezi na Svalbardu napravili istraživačku stanicu.
U skladu sa tim, verovatno je i povećanje prisustva NATO, što, uz oslobađanje severnih morskih puteva zbog topljenja leda, koje su od strateške važnosti za Rusiju i vojno i trgovinski jer se radi o najkraćem plovnom putu između Evrope i Azije, podiže transatlantsku konkureciju među korporacijama i zemljama koje žele da eksploatišu ekonomske mogućnosti na Arktiku, navodi Globsek.
Polarni put svile
Navodeći rastuću konkurenciju na Arktiku, delimično pogoršanu kineskim “povećanim naporima da stekne uticaj u regionu”, ranije ovog meseca, Sjedinjene Države su objavile svoju novu arktičku strategiju. U međuvremenu, Evropska komisija će osnovati kancelariju na Grenlandu, a generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je prisustvo u regionu neophodnim za suprotstavljanje kineskim i ruskim interesima.
Obe ove mere dolaze više od pet godina nakon što je Peking objavio svoju arktičku strategiju i obavezao se da će izgraditi “Polarni put svile”, u okviru svoje inicijative “Pojas i put”. Ova najava je izazvala velike strahove u Kopenhagenu i Vašingtonu da će Peking steći uporište na resursima Grenlanda.
Do sada, međutim, Kina nije imala značajan uticaj izvan ruskog Arktika, gde je takođe naišla na ograničenja zbog zabrinutosti zbog virusa korona i sankcija EU u vezi sa invazijom na Ukrajinu. Bez obzira na to, bezbednosni i spoljnopolitički krugovi nastavljaju da pretpostavljaju da se kinesko prisustvo na Arktiku širi, uključujući i Grenland. To jednostavno nije slučaj, piše Politiko.
“Trenutno, jedino direktno kinesko prisustvo na Grenlandu su radnici migranti u ribarskoj industriji”, kaže Marija Simonsen, portparolka za spoljna i bezbednosna pitanja u stranci Inuit Atakatigiit, dok Rasmus Leander Nilsen, šef Nuukovog NASIFFIK centra za spoljnu i bezbednosnu politiku i docent na Univerzitetu Grenlanda, dodaje:
“A njihov ukupan broj se procenjuje na oko 50 pojedinaca koji rade u fabrikama duž zapadne obale Grenlanda.”
Što se tiče učešća Kine u rudarskim i infrastrukturnim projektima u ovoj ostrvskoj zemlji, kao što su projekat rudarenja uranijuma “Kuanersuit” i projekat rude gvožđa “Isua”, svi su stavljeni na čekanje ili prekinuti u preliminarnoj fazi.
“Ranije smo videli nekoliko rudarskih projekata u kojima je kinesko učešće, ali više američkih interesa na Grenlandu je na neki način ukinulo Kinu“, rekao je Nilsen. On je takođe priznao međunarodnu zabrinutost u vezi sa obezbeđivanjem skoro monopola nad retkim zemljanim mineralima uopšte, i upozorio na zavisnost.
Kina je htela da kupi staru pomorsku stanicu koju je napustila i danska odbrana, ali je Vašington na to “nekako stavio veto”, primetio je. U međuvremenu, 2019. godine, “Čajna komnjunikejnšn kontrakšn kompani” je povukla svoju ponudu za izgradnju dva aerodroma – jednog u Nuuku i jednog u Ilulisatu – za koje su grenlandski političari u početku pokazali interesovanje da traže kineska sredstva.
“Kina je izbačena iz ova dva slučaja… Čuo sam iz pouzdanih izvora da su SAD došle na ideju da to otežaju”, rekao je Nilsen. “Pozvali su Kopenhagen koji je onda nazvao Nuuk, u suštini.”
PROFIMEDIA / Martin Zwick/REDA&CO/Universal Images Group / Universal images group
Prema njegovim rečima, SAD svoje grenlandske napore usmeravaju na meku diplomatiju.
“Američke diplomate u Nuuku jedva da žele da odgovaraju na teška pitanja o bezbednosnoj politici. Prilično je očigledno da je jedan od razloga da se Kina drži podalje od Grenlanda, budući da ga Vašington vidi kao deo severnoameričke hemisfere. Grenland je od vitalnog značaja za američku nacionalnu bezbednost”, naglasio je Rasmus Gjedso Bertelsen, profesor na Arktičkom univerzitetu u Norveškoj, navodeći značajno američko vojno prisustvo u regionu tokom Drugog svetskog rata i Hladnog rata, kao i radarsku stanicu Tule.
“Postoje jasne granice onoga što SAD tolerišu – što je jasno stavljeno do znanja Kraljevini Danskoj – ona ne prihvata kineske investicije na Grenlandu”, rekao je Bertelsen.
Danski spoljnopolitički establišment je takođe veoma transatlantski i usklađen sa Vašingtonom, jer oni unutar njega “često imaju malo obrazovnog ili profesionalnog iskustva van (Evrope) ili na drugom stranom jeziku osim engleskog”, objasnio je on.
Bertelsen je takođe dodao da postoji i “rasizam” i “mnogo postkolonijalizma u danskom pogledu na Grenland”, posebno kada su u pitanju kineske investicije.
“U medijima i u opštoj debati bilo je očigledno da postoji paternalistički stav – Grenlanđani su viđeni kao starosedeoci koji će biti ’prevareni svetlucavim biserima‘”, kaže on.
Bivši ministar industrije, trgovine i spoljnih poslova Vitus Kujaukitsok slaže se da su kineski interesi na Grenlandu oslabili.
“Veoma je rizičan posao ulagati u mineralne projekte na Grenlandu… Arktik nije tako atraktivan koliko želimo da bude, i pun je nepraktičnosti”, rekao je on, dodajući da Grenland takođe zahteva visoke standarde za uslove rada i pravnu zaštitu – u čemu Kina nije izuzetak.
Međutim, Peking je i dalje bio aktivan u pozivanju političara sa Grenlanda u Kinu, uključujući Kujaukitsoka i ministra mineralnih resursa. “Ali to je bio korak previše za Danskuv, rekao je Kujaukitsok.
I iako bi Grenland i dalje želeo da privuče kineske investicije, uprkos svim oklevanjima, Kujaukitsok je izrazio ambivalentnost prema bilo kakvoj povezanosti sa kineskim stanjem ljudskih prava, dodajući da ima rezerve prema potencijalnim zamkama duga, kao što je slučaj Šri Lanke.
Ipak, Kina je danas jedan od najvećih trgovinskih partnera Grenlanda. A za sada, samo izvoz morskih plodova, leda, vode i kože tuljana iz ove ostrvske zemlje to dvoje zbližava. Grenland je 2020. godine izvezao oko 1,3 milijarde kruna morskih proizvoda u Kinu, rekao je portparol Simonsen.
“Ali kako zemlja želi da proširi svoja tržišta na mnogo više zemalja u Aziji, Evropi i SAD kako bi izbegla zavisnost od samo nekoliko partnera, Nuuk za sada nema planove za jačanje partnerstva sa Kinom”, dodao je on.
Kritična tačka odnosa Danske i Grenlanda
Poseta Fon der Lajen i danske premijerke Mete Fredriksen dolazi u kritičnoj tački za odnos Danske sa Grenlandom, usred rastućeg pokreta za nezavisnost, piše Gardijan.
Pored navedenog, odnedavno postoji gnev jer je grupa žena sa Grenlanda tražila na sudu kompenzaciju od bivše kolonijalne vlasti Danske zbog kampanje nedobrovoljne kontrole rađanja pokrenute šezdesetih godina prošlog veka.
Kampanja kontrole rađanja dospela je u žižu javnosti kada je danski javni servis DR objavio 2022. godine da izveštaji pokazuju da je u periodu između 1966. i 1970. godine, 4.500 intramateričnih uređaja ugrađeno u žene i devojčice od 13 godine, bez njihovog znanja ili pristanka, preneo je Rojters. Ovaj slučaj je samo jedan koji je izbio na videlo u prethodnim godinama, uz optužbe da su se danske vlasti neprimereno ponašale prema građanima bivše kolonije. Danska se javno izvinila 2022. godine žrtvama eksperimenta iz pedesetih godina, kada su deca sa Grenlanda odvedena u Dansku.
Trudo odbacuje zahtev Quebec-a koji želi potpuno ovlaštenje nad imigracijom
Premijer Džastin Trudo odbija dati Kvebeku potpunu kontrolu nad imigracijom , jer se tenzije između pokrajine i Otave produbljuju zbog priliva azilanata.
Trudo se sastao s premijerom Kvebeka Françoisom Legaultom u petak ujutro u Montrealu kako bi razgovarali o tom pitanju.
Legault je u nacionalnoj skupštini rekao da će podstaknuti saveznu vladu da prenese sva imigracijska ovlaštenja na Quebec.
Trudoa su pitali da li bi on bio otvoren za to. Odgovorio je na francuskom sa jasnim “Ne”.
Premijer je rekao da Kvebek već ima više ovlašćenja nad imigracijom od bilo koje druge pokrajine da zaštiti francuski jezik.
Trudo je dodao da to nije pitanje nadležnosti, već pronalaženje rešenja.
“Imali smo veći broj privremenih imigranata u Quebec-u , ali i širom zemlje s kojima moramo da se nosimo”, rekao je Trudo na konferenciji za novinare nakon njegovog susreta licem u lice s Legaultom.
Premijer Kvebeka je ubrzo nakon toga održao svoju konferenciju za novinare i rekao da će nastaviti da se trudi.
„Neću prestati da tražim potpuno ovlašćenje u vezi sa imigracijom“, rekao je on novinarima. “Quebec je nacija. Imate 528.000 ljudi koji dolaze u Quebec i od kojih 30 % ili više ne govori francuski,sve to ima jak uticaj na postotak frankofonih.
Prošle godine Quebec je primio 16051 tražioca azila – više od polovine svih onih koji uđu u Kanadu.
Quebec traži od Ottawe milijardu dolara kako bi se suočio s povećanjem, rekavši da to stvara pritisak na stanovanje i zdravstvenu zaštitu.
Trudo kaže da je njegova vlada već preduzela “snažne mere” po pitanju imigracije, uključujući zatvaranje Roxham Roada – neregularnog graničnog prelaza između države New York i Quebeca – zajedno sa vraćanjem viza za meksičke državljane.
Quebec je godinama tražio veću kontrolu nad brojem novopridošlih, ali se premijer suočava sa ponovnim pritiskom opozicije.
Lider Parti Québécois, Paul St-Pierre Plamondon, poziva Legaulta da održi referendum o tom pitanju.
SERBIANNEWS/CANADA
Ženidba Kanađankom bila je jedino rešenje
Dragan je rešenje da je izgubio izbeglički status primio u dane kada je situacija u otadžbini nedvosmisleno ukazivala da će biti još gore. Nadati se povoljnijem ishodu u ponovljenom procesu bilo je neizvesno i rizično. Jedina sigurna opcija za ostanak u Kanadi bila je ženidba kanadskom državljankom ili nosiocem statusa stalnog rezidenta.
Šarmantan, zgodan i prijatne naravi u studentskim danima plijenio je pažnju i bio vrlo viđen u društvu pripadnica ljepšeg pola. I u novoj sredini sa sličnim ponašanjem imao je takođe dobre rezultate.
Iako blizu tridesete nije imao ni najmanji instinkt niti plan da se skrasi i započne porodični život. Majka je u telefonskim razgovorima sve češće i maštovitije pronalazila razloge da bi ga ubijedila da se oženi.
„Polako majko, ima još vremena, nijesam pronašao pravu,” bili su njegovi odgovori majci. Nikad joj nije naveo glavni razlog, da on ne vidi neki poseban smisao niti razlog za ženidbu.
(D. Jevremović)
Opterećen mislima šta uraditi i kako opstati u novoj sredini, bez para, posla, dobrog savjeta, potpore bližnjih, izašao je iz svog skromnog stana i zakoračao u snijeg i hladnoću Montreala.
Hladnoća ga je, posle besciljnog lutanja skoro praznim ulicama grada, usmerila u prvi tržni centar na koji je naišao. Već na ulazu, na suprotnoj strani prostranog hola primijetio je tri djevojke koje u ležernoj šetnji, zanesene živahnim razgovorom nijesu obraćale pažnju na zbivanja oko sebe.
Prvo ih je pratio pogledom a kada su okrenule iza ugla krenuo je polako i na odstojanju za njima. Zaustavile su se u prodavnici suvenira gdje su birale poklon za vjerenika jedne od njih.
Dragan „zauzet kupovinom“ u istoj prodavnici shvatio je da se one poznaju prodavca odranije.
Dok je plaćao kapu sa znakom javorova lista koju je kupio samo iz pristojnosti i kao povod da započne razgovor sa prodavcem, sa najvećim taktom upitao je za djevojke koje su bile već izašle iz prodavnice.
(Piksabej)
Čuvši njegov naglasak prodavac je posle kraćeg razmišljanja odgovorio: „Moglo bi biti da su iz tvoje zemlje. Jugoslavija, Čehoslavija, Poljska,” okrenuo se sledećoj mušteriji i naplaćujući dodao „ako se vrate upoznaću vas“.
Njihov brzi povratak da još nešto kupe u istoj prodavnici još jedanput potvrdio izreku da: „I ćorava koka ponekad nađe zrno”
Pod izgovorom da mu treba pomoć oko učenja francuskog jezika, posle upoznavanja i kraćeg razgovora, Dragan je dobio telefonski broj. Ne od one koja je najbolje govorila francuski ili imala najbolje pedagoške metode, već od one zbog koje je utrošio sav opisani „detektivski rad”.
Njena ljepota, visok i vitak stas, blag i očaravajući osmeh, bistre i vesele oči bile su dovoljna garancija njene stručnosti, koja je po Draganovoj proceni prevazilazila i Balzakovu.
Na sledećem izlasku usledilo je planiranje programa metoda i lokacije predstojećih instrukcija. Ubrzo su krenuli i časovi jezika, međutim bez nekih značajnijih rezultata, ponajviše zbog posvećenosti vremena drugim temama i aktivnostima.
Iskra privlačnosti koja je zaiskrila samo tri, četiri nedelje ranije, prerasla je u vatru ljubavi pretvarajući odnos učitelj učenik u odnos duboke i iskrene ljubavi dvoje mladih ljudi.
Izmijenivši njihovu uhodanu rutinu svakodnevnice, lokaciju stanovanja, dovodeći u pitanje i njene dugoročne i dalekosežne životne planove.
Međutim, s vremena na vreme blaženu idilu zaljubljenih bi prekinula misao, šta ako svu ovu radost prekine hladna i nemilosrdna odluka nekog anonimnog birokrate i pošalje Dragana nazad.
Ona je znala sve o njegovom imigracionom statusu i brigama oko toga, a kada ju je zaprosio za manje od dva mjeseca pošto su se upoznali, otvoreno i iskreno rekao joj je da bi njen pristanak ujedno riješio i njegov imigracioni status.
Prihvatila je mada joj je njegova direktnost i iskreno navođenje razloga za žurbu unekoliko umanjilo radost trenutka.
„Samo još da pronađemo neku lijepu crkvu gde ćemo se venčati“, predložila je mlada u trenutku romantične zanesenosti.
Njemu su sijevnule oči i ljutito je upitao: „Zar mi nijesi rekla da si ateista?“.
„Naravno da sam bila pošto nijesam znala ni najosnovnije da nekrštena ne mogu se vjenčati u crkvi”.
(Piksabej)
Sledećeg dana već su bili u službi za registraciju sklopljenih brakova. Matičarka, vrlo ozbiljna dama profesionalnih manira, srednjih godina i otmenog držanja, izvukla je debelu knjigu iz stola i počela: „Sledeća subota je zauzeta, sledeća takođe, pa ona iza sledeće”, rekla je listajući i tražeći slobodno mjesto u suboti za ceremoniju venčanja. Listajući približavala se sledećoj zimi, a izraz na licu joj je postojao sažaljiviji.
Ne čekavši da završi Dragan je ležerno i sa osmehom upitao: „A srijeda? Imate li slobodan termin za srijedu?”
Matičarka, iznenađena i sa nevericom pogledala je prvo mladoženju pa mladu, pa opet mladoženju.
„Svaka srijeda je slobodna i svaki termin u njoj gospodine,“ rekla je smijući se naglas.
Sledeće srijede vjenčali su se uz prisustvo dvoje svjedoka.
Ostao je neuručen suvenir i neiskorišćena avionska karta koja ju trebalo da odnese vjereniku na drugu stranu okeana.
Završivši imigracione formalnosti i shvativši da Dragan nema talenta za francuski ubrzo su se preselili u Toronto (englesko govorno područje) gdje i sada žive – u slozi i ljubavi, 31 godinu kasnije.
SERBIANNEWS/CANADA
Drago Đačić, Toronto, Kanada
Košarkaši Partizana ubjedljivo poraženi od Barselone
Košarkaši Partizana poraženi su večeras od Barselone rezultatom 94:76 u meču 29. kola Evrolige. Barselona sad ima skor 20-9, a Partizan 13-16.
Barselona – Partizan (Foto: EPA/Alejandro Garcia)
Partizan je odlično otvorio meč i poveo 16:9, ali je Barselona prvu dionicu okončala vođstvom od pet poena razlike (29:24)
Na poluvremenu je bilo samo plus tri za Barselonu (51:48), ali je sredinom treće četvrtine domaćin imao ogromnih plus 15 (67:52). Uslijedila je serija Partizana 6:0 poenima Zeka Ledeja. U poslednjih 10 minuta ušlo se sa plus šest za Barselonu (74:68). Domaćin je prelomio meč kad je u 35. minutu poveo 84:70.
Nikolas Laprovitola je predvodio Barselonu sa 17 poena, 15 je dao Vili Ernangomez, Rokas Јokubaitis 13, DŽabari Parker 12, a Nikola Kalinić devet (1/1 dvojke, 2/2 trojke, 1/2 bacanja).
Aleksa Avramović je bio najefikasniji u Partizanu sa 27 poena, Zek Ledej je dao 16.
U narednom kolu, sljedećeg utorka, Partizan dočekuje Baskoniju, koja je večeras kod kuće savladala Olimpiju rezultatom 88:73.
Rusija bira predsednika: Otvorena biračka mjesta
Počelo je glasanje na izborima za predsjednika Rusije. Prvi će svoje pravo glasa iskoristiti stanovnici Kamčatke, gdje su biračka mjesta već otvorena – glasaće se od 8.00 do 20.00 časova od 15. do 17. marta.
Centralna izborna komisija je registrovala četiri predsednička kandidata: Nikolaj Haritonov (Komunistička partija), Leonid Slucki (LDPR), Vladislav Davankov (Novi ljudi) i Vladimir Putin (samostalni kandidat).
Za izbore je pripremljeno više od 94.000 biračkih mjesta i odštampano 113,6 miliona glasačkih listića. Moći će se glasati i elektronskim putem, ako se birač prethodno registrovao u navedenom sistemu.
CIK će saopštiti preliminarne rezultate glasanja ujutru, 18. marta. Komisija će izaći sa prvim rezultatima u 21:00, 17. marta.
Od 25. februara do 14. marta se glasalo na udaljenim i teško pristupačnim mjestima, uključujući na polarnim stanicama i na brodovima na moru. Rusi u inostranstvu su u diplomatskim predstavništvima mogli da iskoriste svoje pravo glasa. Glasanje se obavlja na 288 biračkih mjesta u 144 zemlje.
Ruše li SAD evropski put novim sankcijama protiv saradnika predsjednika Srpske?
U vrtlogu globalne geostrateške borbe za prevlast, prouzrokovane ukrajinskom krizom, Vašington ne odustaje od ataka na jugoistok Evrope. Niti od recikliranih iluzija za “preuređenje” dejtonske tvorevine.
Čim su iz Brisela stigli pozitivni signali da bi BiH, za koji dan, na martovskom zasjedanju Evropskog savjeta, mogla dobiti status pregovarača za članstvo u Uniji, sinhronizovano su se nakostriješili vašingtonski činovnici, ali i oni na privremenom radu u Sarajevu.
Odjeknule su “procjene” kako će se Zapadni Balkan vjerovatno suočiti s povećanim rizikom međuetničkog nasilja, i kako predsjednik Srpske preduzima “provokativne” korake za neutralisanje međunarodnog nadzora u BiH, s ciljem secesije Srpske. Za još troje saradnika Milorada Dodika “isporučene” su vašingtonske sankcije jer su, ni manje ni više, učestvovali u organizaciji proslave rođendana Srpske.
Ko montira barijere, a ko ih uklanja na predugom evropskom putu BiH!?
Hoće li Ottawa ispuniti svoj fiskalni cilj? Ekonomisti imaju podeljenja mišljenja jer je deficit sve veći
Ministarka finansija Chrystia Freeland obećala je da će vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u predstojećem saveznom budžetu, ali ekonomisti kažu da će postizanje tog cilja biti izazovno jer je deficit sve veći.
Usred sve većeg pritiska da se obuzda potrošnja, liberali su na jesen predstavili nove fiskalne zaštitne ograde koje imaju za cilj ograničavanje deficita. Među obećanjima Vlade bilo je i da ovogodišnji deficit neće premašiti 40,1 milijardu dolara.
U novim izveštajima koji pregledaju federalni budžet, TD i Desjardins nude različite poglede na to da li će vlada ispuniti svoj cilj za tekuću fiskalnu godinu.
TD kaže da, iako se čini da se deficit kreće bliže 55 milijardi dolara, predviđa se da će biti ograničen na 40 milijardi dolara.
“Mislim da vlada ima sposobnost da to uradi,” rekao je James Orlando, direktor TD-a.
U međuvremenu, Desjardins predviđa da će deficit iznositi 47 milijardi dolara, što nije daleko od prognoze službenika za budžet objavljene prošle sedmice.
“Kada pogledamo informacije koje vlada objavljuje, za tekuću fiskalnu godinu izgleda kao da će, osim ako ne bude velikog iznenađenja, saveznoj vladi biti vrlo teško da ispuni svoj fiskalni cilj”, rekao je Randall Bartlett, direktor u Desjardinsu.
Projekcije PBO-a sugerišu da će federalni deficit porasti na 46,8 milijardi dolara za tekuću fiskalnu godinu, pod uslovom da se ne uvedu nove mere i da postojeće privremene mere isteknu kako je planirano.
Prema podacima Ministarstva finansija, savezni deficit za tekuću fiskalnu godinu iznosio je 23,6 milijardi dolara do kraja decembra.
Prošlog meseca, Freeland je udvostručila posvećenost vlade novim pravilima potrošnje tokom konferencije za novinare u Poljskoj.
„Za našu vladu je veoma, veoma važno ulagati u Kanadu i Kanađane… i to na fiskalno odgovoran način“, rekla je ona.
“U jesenjem ekonomskom izveštaju izneli smo neke fiskalne smernice i mi ćemo ih ispuniti.”
Vlada takođe nastoji da smanji odnos duga prema BDP-u u 2024-25. u odnosu na projekciju u jesenjem ekonomskom izveštaju i zadrži deficite ispod jednog procenta BDP-a počevši od 2026-27.
Federalni budžet, koji bi Freeland trebala predstaviti 16. aprila, dolazi u vreme kada pitanja troškova života i dalje dominiraju kanadskom politikom, a konzervativci održavaju zdravo vodstvo u anketama.
Liberalska vlada je signalizirala da će se budžet fokusirati na izazove s kojima se susreću mladi ljudi, a stambeno zbrinjavanje je na vrhu te liste.
Takođe se očekuje da će sadržavati više detalja o novonajavljenom programu farmacije, koji obećava da će pokriti lekove za kontracepciju i dijabetes.
Ali da li vlada ima novca da potroši na ove prioritete?
Orlando je rekao da TD banka očekuje da će vlada imati oko 5 do 10 milijardi dolara fiskalnog prostora koji bi mogao pomoći u finansiranju nekih od njihovih prioriteta.
„To bi značilo da bi Vlada mogla ili da uloži ovu količinu novca i smanji budžetski deficit za naredne godine, ili da zadrži trenutnu perspektivu deficita. A to bi značilo da bi potrošili malo više novca”, rekao je Orlando.
Obojica ekonomista kažu da je vlada imala koristi od privrednog rasta koji je bio jači od očekivanog. Međutim, istovremeno su primetili da su programska potrošnja i javni dug rasli brže nego što je vlada predviđala.
Iako stvari izgledaju teško, Bartlett je rekao da nije nemoguće da vlada pronađe način da zadrži ovogodišnji deficit do 40 milijardi dolara.
Na primer, savezna vlada bi mogla rasprodati imovinu, rekao je. Alternativno, može doći do zastarelog trošenja — što se odnosi na novac dodeljen drugim ministarstvima a koji nije potrošen.
Ali Bartlett je rekao da to neće predstavljati stvarnu uštedu.
“Moramo videti nešto [to je dugoročnije prirode, kako bismo stekli osećaj… ako postignu neki fiskalni cilj ove godine, kako će to učiniti sledeće godine i kako će nastaviti to u budućnosti”, rekao je Bartlett.
SERBIANNEWS/CANADA