Osim što beskonačan izvor sadržaja, pritisak da konstantno budete “onlajn” i plavo svetlo ekrana mogu da utiču na nivoe stresa, postoje još neki, suptilniji načini na koje vaš digitalni uređaj potencijalno narušava vaše mentalno zdravlje i unutrašnji mir. Obratite pažnju na sledeće primere “digitalnog stresa”, kao i kako da ih se otarasite.
Da li je digitalni svet veliko opterećenje?
Za čoveka je tehnologija još uvek prilično nov izum, a naši umovi se još uvek nisu u potpunosti prilagodili virtuelnom svetu kome smo svakodnevno izloženi. Dok je nekima sigurno lakše da idu “u korak s vremenom”, tehnologija za druge može da predstavlja veliki izvor stresa – ali na koje načine?
Iskačući oglasi i obaveštenja
Iskačući oglasi su dizajnirani da ometaju i privlače pažnju putem obaveštenja, podsetnika na kalendarima, ažuriranjem softvera, reklama na veb-sajtovima, upozorenja o niskom nivou baterije, čestitke na osvajanju nagrada i još mnogo drugih (lažnih) informacija.
Ove su vrste obaveštenja koje mogu da iskoče u svakom trenutku, pa mogu da vas dovedu u stanje visokepripravnosti, izazivajući oslobađanje adrenalina i kortizola, prenosi portal “Konversejšn (The Conversation)”. Ove reakcije mozga su dizajnirane da nas nateraju da budemo budni, uznemireni i spremni da se zaštitimo kada smo u opasnosti, ali kada prava pretnja ne postoji, to samo dovodi do preopterećenja i dezorijentacije.
Kako da rešite problem:
Proverite podešavanja na svojim uređajima i instalirajte programe koji će sprečiti iskačuće (pop-up) oglase i lažna obaveštenja. Ovo će vas spasiti stresa i premora, te će korišćenje interneta postati manje intenzivno iskustvo.
Digitalni nered
Možda zvuči neobično, ali digitalni nered može da bude podsetnik na neuspeh. Drugim rečima, svakodnevno se susrećete sa “neredom” koji treba da “pospremite”, bilo da je to fizički nered u domu ili veliki spisak obaveza koje još uvek nista završili. Povrh svega toga, “neuredni” digitlani dokumenti, veliki broj fotografija/video snimaka na uređaju, mejlovi koji se godinama gomilaju vam samo govore da nikako ne možete da organizujete svoj život, čak ni onaj “jednostavniji, digitalni”.
Kako da rešite problem:
Možete da izdvojite određeno vreme za pažljivo prečišćavanje sadržaja na svojim digitalnim uređajima i profilima. Ovaj proces, u većini slučajeva, ne može da se desi preko noći, posebno jer zamara oči i mozak. Najbolje je da ga podelite na nekoliko dana i postepeno “čistite” telefon, onlajn sanduče…
Takođe, važno je da sebe ne krivite za nakupljeni “digitalni nered”. Usled toliko obaveza u realnom svetu, podsetite se da uopšte nije jednostavno da održavate digitalni svet besprekornim i organizovanim (niti su ljudska bića “navikla” na ovu vrstu “rutine čišćenja”).
Sajber (ne)bezbednost
Osim što brinete o sopstvenoj bezbednosti svakoga dana (čak i kroz nesvesne radnje, kao što je zaključavanje ulaznih vrata i gašenje šporeta), sada morate da mislite i o bezbednosti svojih onlajn profila, lozinki, privatnih poruka i fotografija, detalja o računu…
Niko ne želi da se oseća kao da opasnost uvek vreba, a problem sa sajber napadima je to što ih je skoro nemoguće predvideti. Može da se desi bilo kome, bilo kada i to upravo možete biti vi. Sama pomisao na to je stresna i može da prouzrokuje veliku paranoju.
Kako da rešite problem:
Najbolje je da se obratite stručnjaku, koji može da vam pregleda sve uređaje i uveri vas da je sve u redu. Na kraju, može da vam instalira posebne programe za bezbednost i da vam pokaže kako da ne nasednete na onlajn prevarante i potencijalne hakerske napade.
Ženska košarkaška reprezentacija Srbije, na Olimpijskim igrama u Parizu u grupnoj fazi će se sastati sa selekcijama Španije, Kine i Portorika, odlučeno je žrebom
Peni Tejlor i Karmelo Entoni bili su domaćini žreba u Švajcarskoj.
Srbija je saznala rivale na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu.
Izabranice Marine Maljković, sastaće se sa Španijom, Kinom i Portorikom u Grupi A.
Na turniru će učestvovati tri grupe po četiri tima.
Po dve najbolje selekcije iz svake grupe idu u četvrtfinale, kao i dve najbolje trećeplasirane ekipe.
Preliminarna faza igra se u Lilu, a nokaut u Parizu.
A grupa: Srbija, Španija, Kina, Portoriko
B grupa: Kanada, Nigerija, Australija, Francuska
C grupa: Nemačka, SAD, Japan, Belgija
Takmičenje je na programu od 27. jula do 11. avgusta.
Košarkaška reprezentacija Srbije saznala je protivnike na predstojećim Olimpijskim igrama u Parizu. “Orlovi” će u grupi igrati sa SAD, Južnim Sudanom i pobednikom kvalifikacionog turnira.
Utisak je da je Srbija mogla mnogo bolje da prođe na žrebu održanom u središtu FIBA u Švajcarskoj.
Izabranici Svetislava Pešića će na Olimpijskim igrama u Parizu igrati u Grupi C.
Karmelo Entoni i Peni Tejlor izvlačili su kuglice i uparili Srbiju sa Amerikom na Igrama u Parizu.
Pored SAD, srpski košarkaši će igrati protiv Južnog Sudana i pobednik kvalifikacionog turnira u Portoriku.
Kao potencijalni treći rival “orlova” u grupi na Olimpijskim igrama, nadmeću se Meksiko, Obala Slonovače, Litvanija, Italija, Portoriko i Bahrein.
A grupa: Australija, Kanada, pobednik kvalifikacija u Španiji,
B grupa: Francuska, Nemačka, pobednik kvalifikacija u Letoniji.
C grupa: Srbija, SAD, Južni Suda, pobednik kvalifikacija u Portoriku.
Takmičenje je na programu od 27. jula do 11. avgusta, grupna faza igraće se u Lilu, a završnica u Parizu.
Ottawa, ON – 1. aprila, Džastin Trudo će napraviti okrutnu šalu na račun Kanađana. Trudo planira povećati porez na ugljenik za 23% kao deo svog plana da ga učetvorostruči u narednih 6 godina. Kanađani sebi ovo ne mogu priuštiti. Zato konzervativci čine sve što je moguće i pokrenuli su ogromnu kampanju kako bi napravili pritisak da se ovo ne radi.
Trudoov pohod dolazi u najgorem mogućem trenutku za napaćene Kanađane. Prošle godine je bilo preko 2 miliona poseta bankama hrane tokom jednog meseca. I još milion ljudi će morati da koristi banke hrane i 2024. Kanađani će ove godine morati da plate najmanje 700 dolara više za hranu nego prošle.
Džastin Trudo se sada suočava sa pobunom provincija zbog svog povećanja poreza. Sedam premijera, uključujući liberalskog premijera Newfoundlanda i Labradora, pridružilo se konzervativcima u zahtevu da Trudo to ne radi.
U sredu, konzervativni lider Pierre Poilievre najavio je da će naterati više glasova u parlamentu sledeće sedmice kako bi sprečio povećanje. Juče je pisao poslanicima NDP-a i liberala, pozivajući ih da glasaju sa konzervativcima za stopiranje ovog povećanja poreza, dok ga konzervativci u potpunosti ne odbace na izborima.
Prvo glasanje održaće se sledeće srede. Glasanje će zahtevati da Trudo sasluša 70% Kanađana i 70% provincijskih premijera koji žele da zaustave porez od 1. aprila. Ako Trudo ne bude poslušao, konzervativci će pozvati još više glasova i preduzeti drastične mere da zaustave ovo povećanje.
Samo će konzervativci smanjiti porez za sve, ali u sredu će liberali i NDP imati prvu priliku da saslušaju svoje birače i glasaju za ovo povećanja od 1. aprila.
Februar je možda bio period „relativno bez događaja“ na kanadskom tržištu nekretnina, ali nacionalna asocijacija za nekretnine smatra da bi spori mesec mogao biti zatišje pre prolećne oluje.
Kanadsko udruženje za nekretnine (CREA) saopštilo je u ponedeljak da je prodaja nekretnina u februaru pala za 3,1 posto u odnosu na januar.
CREA-in indeks cena nekretnina ostao je nepromenjen u februaru, prekinuvši niz od pet uzastopnih meseci pada.
Prosečna cena kuća u Kanadi prošlog meseca bila je 685.809 dolara, što je 3,5 posto više u odnosu na prethodnu godinu.
Broj novouvrštenih nekretnina porastao je za 1,6 posto ispred tipično prometnog prolećnog tržišta.
Odnos prodaje u odnosu na nove listinge je prošlog meseca smanjen na 55,6 posto, za koji CREA kaže da lebdi malo iznad dugoročnog proseka koji ukazuje na relativnu ravnotežu između kupaca i prodavaca na tržištu.
Predsednik CREA-e Larry Cerqua rekao je u izjavi od ponedeljka da koliko će sezona biti zauzeta zavisi od toga da li kupci sa strane čekaju nagoveštaje o smanjenju kamatnih stopa od Banke Kanade ili samo da se oglasi počnu formirati na proleće.
„Nakon dve godine uglavnom tihe preprodaje stambenih objekata, oseća se da će stvari krenuti na bolje“, rekao je Cerqua.
Kreatori politike u Kanadskoj banci nisu bili sigurni u vremensku liniju smanjenja kamatnih stopa , što utiče na cenu zaduživanja i veličinu hipoteka koje Kanađani mogu priuštiti. No, ekonomisti očekuju ublažavanje referentne kamatne stope u nekom trenutku ove godine, sa smanjenjem potencijalnih početaka u kasno proleće ili rano leto.
Viši ekonomist CREA-e Shaun Cathcart takođe je rekao u izjavi da bi februar mogao biti poslednji mesec “relativno bez događaja” na tržištu nekretnina 2024.
„S obzirom da se tolika potražnja nagomilala, priča će verovatno biti manje o tačnom vremenu smanjenja kamatnih stopa, a više o tome koliko će kuća biti na prodaju ove godine“, rekao je.
Ekonomista TD banke Rishi Sondhi rekao je klijentima u ponedeljak ujutro da je prodaja kuća u februaru verovatno bila opterećena rastućim rastom na tržištu obveznica od početka 2024. Rastući prinosi na obveznice, koji informišu o fiksnim hipotekarnim stopama, vezan su za očekivanja da Banka Kanade će duže zadržati svoju referentnu kamatnu stopu.
Ukupna prodajna aktivnost porasla je za gotovo 20 posto u odnosu na februar prošle godine – kada je korekcija stambenog fonda vezana za ciklus povećanja kamatne stope centralne banke zahladila tržište – ali ostaje otprilike pet posto ispod desetogodišnjeg proseka, saopštila je CREA.
Sondhi je rekao da uprkos “nestabilnim” podacima o prodaji u poslednjih nekoliko meseci, tržište nekretnina još uvek prati solidne dobitke u prvom tromesečju godine. „Smanjeni“ nivo prodaje u Ontariju, Britanskoj Kolumbiji i Kvebeku smanjuje nacionalne brojke, rekao je on, dodajući da na ovim tržištima verovatno postoji „značajna zadržana potražnja“.
Izveštaj Royal LePage objavljen prošlog meseca pokazuje da je više od polovine (56 posto) potencijalnih kupaca nekretnina koji su odgovorili na Legerovu anketu navelo da su morali odložiti kupovinu imovine usred brzog ciklusa pooštravanja od strane centralne banke.
Glavni ekonomista BMO-a Doug Porter je rekao da uprkos smanjenju prodaje prošlog meseca, februar sugeriše da je “tržište nekretnina dotaklo dno” nakon dve godine zahlađenja.
Dodao je da će brzi rast stanovništva tokom tog vremena pomoći da se podstakne potražnja kada Banka Kanade počne da snižava svoju referentnu kamatnu stopu, olakšavajući kupcima koji su sa strane da uđu na tržište.
“Kada stope na kraju počnu da padaju, očekujemo da će se aktivnost ubrzati”, rekao je.
Izveštaj Royal LePagea sugeriše da bi pad kamatne stope Banke Kanade od čak četvrtine procenta naterao 10 posto potencijalnih kupaca da nastave potragu.
Gotovo svaki peti (18 posto) ispitanika rekao je da čeka smanjenje između 50 i 100 baznih poena, dok je 23 procenta reklo da treba da vidi strmiji pad od toga pre nego što se vrate na tržište.
Svima je poznato koliko je razdora izazvala informacija da Srbija ima znatne zalihe litijuma u okolini Loznice. Navodno, litijum je zlato 21. veka, čekaju nas ogromno bogatstvo, poboljšanje standarda, nova radna mesta, samo med i mleko.
Prema najnovijim informacijama, izgleda da dobijanje litijuma putem rudarenja polako odlazi u istoriju, a zanesenost pohlepnih multinacionalnih kompanija pokazuje se kao veliki promašaj.
Otkud ove konstatacije i na kojim činjenicama se zasnivaju?
Cena litijuma na svetskoj berzi naglo pada i trenutno je na nivou od 13.200 dolara za tonu. To znači da za kilogram litijuma možemo kupiti litar dobre šljivovice, kilogram kajmaka, kilogram oraha, kilogram dobre kobasice, a za kilogram čvaraka ili dobre goveđe pršute potrebna su nam dva kilograma litijuma. Pa sad vidite šta je isplativije.
Osim toga, natrijum-jonske baterije polako ali sigurno potiskuju litijumske baterije. Natrijuma ima svuda po svetu u obliku soli – samo treba izvršiti elektrolizu. Baterije su znatno jeftinije, brže se pune, manje su zapaljive, bolje podnose niske temperature i, što je najvažnije, Kina počinje serijsku proizvodnju električnih vozila sa natrijum-jonskim baterijama, s autonomnom vožnjom do 250 kilometara (ove godine dostići će autonomiju vožnje do 500 kilometara).
U Nemačkoj su pronađena najveća nalazišta litijuma u Evropi, koji je dovoljan za proizvodnju 40 miliona elektro-automobila. Litijum se nalazi u slanim podzemnim geotermalnim vodama (na dubini od tri do pet kilometara), sa temperaturama od 120 do 200 stepeni Celzijusa. Voda se vadi na površinu, ide u geotermalne elektrane, gde se proizvodi zelena električna energija. Kad se temperatura vode spusti, onda se ona jonskim sitima filtrira i iz nje preuzima litijum, a voda vraća u zemlju.
Dobijanje litijuma rudarenjem pod zemljom u Srbiji ne može ni da se približi ekološki idealnoj i znatno jeftinijoj proizvodnji litijuma u Nemačkoj (nema bušenja, nema štetnih hemikalija, ne troši vodu, nema fosilnih goriva i još se proizvodi ekološka – zelena električna energija).
Navikli smo na fraze da rudarenje litijuma u Srbiji otvara radna mesta, a svedoci smo da nemamo radnu snagu ni za posao iznad zemlje, a kamoli za rad pod zemljom. Rešenje bi bilo – uvoz radne snage, pa je pitanje šta onda mi tu dobijamo.
Napretkom nauke i tehnologije, u prvi plan izbijaju natrijum-jonske baterije, koje će u skoroj budućnosti u potpunosti potisnuti litijumske baterije u automobilskoj industriji, posebno one za koje se litijum dobija rudarenjem. Proizvodnja litijuma putem filtriranja ili isparavanja vode sigurno će se održati.
I tako, džaba smo se svađali i etiketirali oko rudarenja litijuma u Srbiji, jer je teško poverovati da će investitor ulaziti u rizik da proizvodi litijum koji nema plasman zbog visoke cene njegovog dobijanja rudarenjem.
Zato bi trebalo, uz državnu finansijsku pomoć, forsirati (seoski) turizam na teritoriji gde je bilo predviđeno rudarenje, izgraditi potrebnu infrastrukturu i zadržati lokalno stanovništvo, koje će svojom proizvodnjom zdrave hrane hraniti turiste, po cenama daleko profitabilnijim od cene litijuma dobijenog rudarenjem.
Među osobama starijim od 65 godina osteoartroza je čak dva do tri puta češća, tako da se procenjuje da 20 odsto populacije ima ovo oboljenje
Osteoartroza jedan je od najčešćih uzroka smanjenja fizičkih funkcija i pojave invaliditeta kod odraslih osoba. Svaki deseti stanovnik Srbije ima izražene bolove i druge posledice koje sa sobom nosi ovo stanje. Među osobama starijim od 65 godina osteoartroza je čak dva do tri puta češća, tako da se procenjuje da 20 odsto populacije ima ovo oboljenje.
O dijagnostici, lečenju, ugradnji endoproteze kuka i izazovima komplikacija koje mogu da se jave, pa sve do rehabilitacije osteoartritisa kuka, razgovaralo se na Prvom stručnom kogresu „Kolubarski reumatološko-fizijatrijski i ortopedski dani”, koji je na Divčibarima okupio najeminentnije stručnjake koji se bave ovom oblašću.
Glavna tema kongresa je osteoartritis kuka (koksartroza), a o njoj su govorili ugledni profesori i lekari iz Zdravstvenog centra Valjevo koji svakodnevno rade sa pacijentima čija je dijagnoza osteoartroza kuka. Na Kongresu su učestvovali i profesori sa Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica”, prof. dr Aleksandar Đorđević, onkološki hirurg-ortoped, prof. dr Emilija Dubljanin Raspopović, fizijatar i doc. dr Dejan Nikolić, fizijatar iz Univerzitetske dečije klinike „Tiršova”, spec. dr Vladimir Piščević, fizijatar iz KBC Zvezdara. Jedan od gostiju-predavača na kongresu bio je i asistent dr Tomislav Palibrk, koji se bavi mikrohirurgijom šake na Klinici za ortopediju UKCS.
Osteoartritis je najčešći tip artritisa i nastaje usled trošenja zglobnih površina. Jedan od zglobova koji je najčešće zahvaćen artritisom jeste kuk, a kod osteoartritisa kuka (koksartroze) strada zglobna hriskavica. Bolesnici se često žale na oštar bol u slabinama, kolenu, butinama, preponi, imaju poteškoća s hodom, penjanjem uz stepenice, oblačenjem, tako da su im svakodnevne aktivnosti umnogome onemogućene, što utiče na kvalitet života i radnu sposobnost.
– Pacijenti koji boluju od osteoartritisa kuka umnogome su hendikepirani, jer im je osim veoma bolnog stanja znatno onemogućeno i kretanje. Lečenje pacijenta sa bolom u preponama i kuku započinje prepoznavanjem ovog stanja kod lekara u primarnoj zaštiti, posle koga stiže kod specijaliste ortopeda i fizijatra gde mu saniramo bolove i na taj način poboljšavamo kvalitet života – rekao je dr Milan Mršić, šef Odeljenja produžene nege i rehabilitacije Zdravstvenog centra Valjevo.
Kongres je bio posvećen širokom dijapazonu lekara i zdravstvenog osoblja koji se veoma često susreću sa pacijentima sa koksartrozom i drugim degenerativnim bolestima lokomotornog sistema.
Zaključeno je da je neophodno više govoriti o ovoj temi jer sa starenjem hrskavice u zglobovima postaju podložnije degenerativnim procesima. Istraživanja pokazuju da do 50. godine oko pet odsto populacije boluje od koksartroze, od 50 do 65. godine oko 25 odsto, a posle 70. godine oko 70 odsto ljudi.
Obradović je istakao da je Zek Ledej i dalje u Sjedinjenim Američkim Državama posle smrti oca, ali nije decidirano rekao da neće igrati sutra uveče
Trener košarkaša Partizana Željko Obradović rekao je uoči meča protiv Baskonije da zna da je to tim koji izvanredno šutira za tri poena i da je ključ meča u odbrani od ofanzivnog skoka.
Partizan u utorak od 20 i 30 časova dočekuje Baskoniju u 30. kolu Evrolige, a dva dana kasnije u istom terminu u Areni gostuje i lider Real.
“Naredne tri utakmice igramo kod nas u Areni, nema putovanja, to je dobra stvar. Znamo koliko su nam te utakmice važne, još uvek imamo šanse da budemo među 10 ekipa. Pokušaćemo s iskustvom iz prve utakmice koje imamo protiv njih da se pripremimo”, rekao je Obradović na početku obraćanja novinarima.
Posebno je apostrofirao dalekometne šuteve ekipe koju sa klupe predvodi Duško Ivanović.
“Znamo da je to tim koji šutira izvanredno za tri poena, sem jednog igrača na poziciji pet, svi ostali su sposobni da šutiraju za tri. Da ne pričamo o Hauardu koji je na jednoj utakmici protiv Barselone šutirao 22 puta za tri poena, sam jedan igrač”, dodao je Obradović.
Svestan je trener Partizana da Hauard nije jedini koji često šutira za tri poena.
“Prosek uzetih šuteva Baskonije za tri je preko 30, ponekad ide i preko 40. Ključ utakmice je da ne ubacuju u velikim procentima šuteve za tri poena i da sprečimo ofanzivni skok njihovih visokih igrača koji su izuzetno agresivni”, dodao je trener Partizana.
Obradović je na kraju istakao da je Zek Ledej i dalje u Sjedinjenim Američkim Državama posle smrti oca, ali nije decidirano rekao da neće igrati sutra uveče, mada se očekuje da Krilni centar preskoči duel protiv Baskonije.
Novak Đoković nije počeo sezonu onako kako je želeo. Primat su preuzeli Janik Siner i Karlos Alkaras, koji su osvojili titule na Australijan openu i Indijan Velsu, pa se britanski „Gardijan” upitao hoće li srpski teniser moći da parira ovim mladićima u nastavku sezone.
Novak Đoković provodi 417. sedmicu na prvom mestu ATP liste. I tu će sigurno ostati do kraja mastersa u Monte Karlu – ali mu posle toga ozbiljno prete Karlos Alkaras i Janik Siner, prenosi Sportal.
Prema računici, nemoguće je da srpski teniser izgubi zvanje prvog reketa sveta sve do 15. aprila, odnosno do kraja mastersa u Monte Karlu – što znači da će imati 420 sedmica na vrhu.
Ovog ponedeljka, posle mastersa u Indijan Velsu, Đoković je na čelnoj poziciji sa 9.725 bodova.
Iza njega je sa 8.805 Karlos Alkaras, koji je odbranio titulu u Kaliforniji. Trijumf Španca i prvi osvojeni pehar još od Vimbldona ohrabrili su medije u njegovoj rodnoj zemlji da najave Alkarasov “napad” na Đokovića.
Srbin neće učestvovati na mastersu u Majamiju, što znači da se njegov bodovni saldo neće menjati. Karlitos s druge strane može da zaradi 640 bodova ako osvoji titulu na Flordi, pošto od prošle godine brani 360.
Ako osvoji i drugi pehar u Sjedinjenim Američkim Državama, mlađani španski teniser imaće samo 280 bodova manje od Novaka pred početak sezone na šljaci.
Priliku da ih nadoknadi imaće već u Monte Karlu, na kojem nije učestvovao prošle sezone, pa će se boriti za svih 1000 bodova. Đoković, s druge strane, brani 90 bodova u Kneževini.
Kada je reč o ostalim turnirima, Karlitos je prošle godine osvojio Madrid (1000) i Barselonu (500), dok je u Rimu uzeo sveg 45 bodova. Na Rolan Garosu je plasmanom u polufinale zaradio 720.
Đoković je posle Monte Karla osvojio još 45 bodova u Banjaluci i 180 u Rimu, dok mu je titula u Parizu donela 2.000.
U borbi za prvo mesto je i Janik Siner. Italijan je prvi poraz ove sezone doživeo u polufinalu Indijan Velsa.
Trenutno je šampion Australijan opena na 8.310 bodova. Na mastersu u Majamiju braniće 600, a onda tokom sezone na šljaci samo 585 bodova.
Šta god da se desi sledeće, ovo možemo sa sigurnošću reći: gledanje starog teniskog asa koji pokušava da nadmudri i nadigra mlađu generaciju, u potrazi za još jednom grend slem titulom, učiniće Rolan Garos i Vimbldon još uzbudljivijim nego inače.
Akcije „Tesle” porasle su danas za skoro sedam odsto nakon što je proizvođač automobila najavio povećanje cena za svoja električna vozila modela „Y” u pojedinim evropskim zemljama i Sjedinjenim Američkim Državama.
Tesla je saopštila da će od 22. marta cene njenih modela Y vozila biti povećane za približno 2.000 evra u nekim evropskim zemljama, preneo je Rojters.
Kompanija je najavila povećanje cena za sve automobile pomenutog vozila u SAD za 1.000 dolara od 1. aprila.
Nakon tih najava Tesline akcije porasle su na čak 174,72 dolara i na putu su da drugi dan zaredom porastu nakon što su prošle nedelje pale skoro na desetomesečni minimum, navodi agencija.
Akcije Tesle su poslednji put porasle za 5,8 odsto na 173,13 dolara, i prenosi Tanjug..
