Isak Hercog navodi kako jevrejska država nikad nije želela rat, i da je u Teheranu “carstvo zla”
U Banjaluci i Prijedoru oboren temperaturni rekord za april
U Banjaluci i Prijedoru maksimalna temperatura danas je dostigla 32 stepena Celzijusova i to je novi apsolutni rekord za april od 1961. godine.
Prethodno je najtopliji aprilski rekord za Banjaluku iznosio je 31,8 stepeni i izmjeren je 29. aprila 2013. godine, a za Prijedor 31,7 stepeni i izmjeren je 29. aprila 2012. godine, saopšteno je iz Republičkog hidromeorološkog zavoda.
U Republici Srpskoj i sutra će biti sunčano i veoma toplo vrijeme uz malu do umjerenu oblačnost i temperaturu od 23 do 29, u sjevernim područjima i do 32 stepena Celzijusova.
Novi zakon: Nemci će moći da menjaju pol jednom godišnje
Po Zakonu o rodnom samoopredeljenju praktično ne postoji starosni limit za promenu pola
Bundestag je usvojio Zakon o rodnom samoopredeljenju koji će omogućiti Nemcima da mogu da menjaju pol svakih dvanaest meseci i to samo uz usmenu izjavu, prenosi “Bild”.
Za zakon je glasalo 374 poslanika (uglavnom iz tzv. semafor koalicije – socijaldemokrate, zeleni i liberali), protiv je bio 251 član Bundestaga, a uzdržano njih 11.
Novi zakon stupa na snagu 1. novembra 2024, a zameniće prethodni Zakon o transseksualcima iz 1981. po kojem je za promenu pola bilo neophodno priložiti dve psihiloške procene, dok je sad potrebna samo usmena izjava, što proceduru znatno pojednostavljuje i ubrzava.
Dakle, ko od novembra želi da promeni biološki pol u samo treba da informiše lokalnu matičnu službu i sačeka tri meseca. Jedina obaveza je da narednih 12 meseci ostaje pri svojoj odluci, odnosno da se posle godinu dana mogu predomisliti ili izabrati neku novu opciju. Na raspolaganju su muško, žensko i drugo.
Po Zakonu o rodnom samoopredeljenju praktično ne postoji starosni limit za promenu pola. Deca ispod 14 godina mogu da traže službenu promenu biološkog statusa uz saglasnost roditelja. Mladi između 14 i 18 godina mogu da uknjiže novi pol i bez pristanka roditelja, odnosno i protiv zabrane roditelja.
“Pokazujemo poštovanje prema trans, interseksualnim i nebinarnim ljudima – ne oduzimajući ništa drugima. Na ovaj način nastavljamo da vodimo modernizaciju naše zemlje. To uključuje prepoznavanje realnosti života pomoću zakona”, izjavio je kancelar Nemačke Olaf Šolc.
Ovih 5 osobina letačko osoblje naročito voli kod putnika
Dobra komunikacija između letačkog osoblja i putnika u avionu je preduslov za lagodan i bezbedan let, ali se dešava da putnici jednostavno ne poznaju osnovna pravila bontona u avionu. Srećom, jedna stjuardesa je podelila 5 osnovnih osobina putnika koje se vrlo cene.
Avionski saobraćaj je danas svakodnevica, ali su bez obzira na to pojedini putnici i dalje neinformisani o osnovnoj kulturi na letu i ponašanju u avionu. U jednom od prethodnih tekstova pisali smo o tome šta to stjuardese nikada ne bi radile da se na letu nađu kao putnici, a današnja tema je nešto drugačija i govori o tome koje su to osobine putnika posebno na ceni kod letačkog osoblja. O “zelenim zastavicama” kod putnika na svom TikTok nalogu govorila je stjuardesa Ameriken Erlajnsa, Destani Armstrong.
Pozdravljanje stjuarda i stjuardesa
Baš kao što kad uđete u kuću, kancelariju ili prodavnicu kažete “Dobar dan” onima koji su unutra, tako bi trebalo da se pozdravljate i sa letačkim osobljem koje vas dočekuje na ulazu u avion. Iako je ovo opšta kultura, mnogi putnici ne obraćaju pažnju na stjuarde i stjuardese na vratima aviona, već samo prođu pored njih ka svojim sedištima.
Smeštanje prtljaga u fioke iznad sedišta
Fioke iznad sedišta namenjene su za skladištenje prtljaga tokom leta, ali većina putnika ne obraća pažnju na to kako pakuje svoje kofere ili rančeve unutra, već samo nabaca stvari bez ikakvog reda. Time se ne samo smanjuje raspoloživ prostor unutar fioka, već i ugrožava bezbednost letačkog osoblja ili putnika, budući da se može desiti da stvari odatle ispadnu prilikom otvaranja i padnu nekome na glavu.
Spremnost prilikom naručivanja pića ili hrane
Sasvim je u redu da tokom leta slušate muziku, gledate film ili čitate knjigu, ali kada vidite da se stjuardi ili stjuardese spremaju da posluže piće ili hranu, odložite sve što radite na tih par minuta. Osim što ćete time ukazati poštovanje “domaćinima” na letu, olakšaćete im i posao, jer neće morati da vam ponavljaju šta imaju u ponudi ili da se vraćaju unazad samo kako bi vas uslužili.
Poštovanje prostora i traženje dozvole za ulazak u kuhinju
Kuhinjice koje se nalaze u avionu su idealne za druženje tokom leta – dovoljno su velike da se u njima istovremeno može nalaziti nekoliko putnika, ai i dovoljno prostrane za brzinsko istezanje nakon nekoliko sati neprekidnog sedenja. Ipak, većina putnika zanemari ono najvažnije – kuhinje u avionu su radno mesto letačkog osoblja. Zato ukoliko želite da se u njima nalazite uvek proverite sa stjuardima da li im smetate i potrudite se da ih ne ometate u poslu.
Posedovanje dobrih manira
Posedovanje dobrih manira uopšte ne bi trebalo naglašavati, ali se iz praktičnih primera može zaključiti da pojedini putnici uopšte ne mare za to. Naročito roditelji koji putuju sa malom decom i koji o njima ne vode računa i dopuštaju im da viču, trče po avionu i ponašaju se kao kod svoje kuće. U očima letačkog osoblja bićete iznad ostalih samo ukoliko povedete računa o tome da kada nešto tražite to zatražite lepo, uz “Molim vas”, “Budite ljubazni” i “Hvala”.
Đoković sa Rudom za finale Monte Karla
Najbolji teniser svijeta Novak Đoković u polufinala turnira iz serije Masters u Monte Karlu igaće danas sa Kasperom Rudom iz Norveške.
Đoković je u četvrtfinalu savladao Australijanca Aleksa de Minora rezultatom 2:0 po setovima 7:5, dok je Rud bio bolji od Francuza Iga Imbera rezultatom 2:1.
Duel Đoković – Rud neće početi prije 16.00 časova, a prije njega na rasporedu je prvo polufinale u kojem će se sastati Italijan Јanik Siner i Grk Stefan Cicipas.
Najveći kruzer sa više od 4.000 putnika uplovio u Bar (FOTO/VIDEO)
Američki Sun Princess sa 5.750 putnika i članova posade, najveći brod koji je je ikada uplovio u teritorijalne vode Crne Gore, otvorio je sezonu dolazaka kruzera u Bar.
Kruzer (Foto: EPA-EFE/DAVID GUZMAN)
Menadžer za promotivne aktivnosti Turističke organizacije Bar Nikoleta Nikčević rekla je za Tanjug da već naredni kruzer očekuju 6. maja, kao i da očekuju da će samo sa kruzera u ovoj dezoni Bar posetiti 45.000 turista.
– Sun Princess je najnoviji kruzer u floti kompanije “Princess Cruises”, a svoje prvo putovanje imao je u februaru – rekla je Nikčevićeva i dodala da je kruzer u Bar stigao u četvrtak na putu za Mikonos.
Nikčevićeva je dodala da već u 2025 očekuju dolazak 30 kruzera i više od 90.000 putnika koji će tako posjetiti Bar.
Goste i posadu je na obali dočekao program turističke organizacije, predstavljeni su tradicionalni specijaliteti. Kulturno-umjetničko društvo “Rumija” izvelo je tradicionalne igre.
Sun Princess ima 2.150 kabina za goste i 1.623 člana posade. Njime su u Bar stigla 4.173 putnika.
Kanada će dozvoliti 30-godišnju otplatu stambenog kredita kupcima koji prvi put kupuju novu nekretninu
TORONTO –Savezna vlada će omogućiti period od 30 godina amortizacije osiguranih stambenih kredita, za kupce koji prvi put kupuju novoizgrađene nekretnine.
Ministarka finansija Chrystia Freeland objavila je to u četvrtak u Torontu, rekavši da će odluka stupiti na snagu 1. avgusta.
“Suočeni s nedostatkom stambenih opcija i sve većim cenama stanarina i nekretnina, mlađi Kanađani se razumljivo osećaju očajno”, rekla je Freeland u saopštenju za javnost.
“Produženjem amortizacije, mesečne rate kredita će biti pristupačnije za mlade Kanađane koji žele svoj prvi dom.”
Prema sadašnjim pravilima, ako je uplata manja od 20 posto cene nekretnine, najduža dozvoljena amortizacija tokom koje vlasnik kuće mora otplatiti hipoteku – je 25 godina.
Kanadsko udruženje graditelja kuća zalagalo se za duže periode amortizacije, rekavši da bi još pet godina pomoglo u pristupačnosti i podstaknulo više izgradnje.
Freeland je takođe rekla da će vlada povećati iznos koji kupci kuće prvi put mogu povući sa svoga RRSP, na 60.000 dolara sa 35.000 dolara, za kupovinu kuće. To će stupiti na snagu 16. aprila, na dan objavljivanja federalnog budžeta.
Vlada je saopštila da ova promena odražava realnost da su veličina učešća i količina vremena potrebnog da se uštedi za nekretninu mnogo veći nego što su bili.
Ljudi koji su izvršili ili će podići sredstva između 1. januara 2022. i 31. decembra 2025. takođe dobijaju više vremena da počnu otplatu – do pet godina ukupno, umesto dve.
Ottawa je rekla da te promene trebaju funkcionisati u tandemu s prvim računom štednje za nekretninu, koji je pokrenula prošle godine. Pravila koja regulišu taj program omogućavaju potencijalnim kupcima nekretnina da počnu štedeti do 15 godina nakon otvaranja računa, uz godišnji limit depozita od 8.000 dolara i doživotno ograničenje doprinosa od 40.000 dolara.
Freeland je rekla da je više od 750.000 Kanađana otvorilo FHSA do danas. Dok je program bio online od 1. aprila prošle godine, većina kanadskih finansijskih institucija počela je nuditi ovaj račun tek prošlog leta ili jeseni.
Ottawa je takođe najavila izmene kanadske povelje o kreditima, koje će uključivati očekivanje da finansijske institucije nude trajnu amortizaciju kako bi zaštitile postojeće vlasnike kuća koji ispunjavaju određene kriterije podobnosti.
To bi omogućilo vlasnicima kuća koji ispunjavaju uslove da smanje svoju mesečnu isplatu hipoteke na broj koji mogu priuštiti onoliko dugo koliko je potrebno.
SERBIANNEWS/CANADA
Pet pravila za uspešno ulaganje u investiciono zlato
Cena zlata je ponovo dostigla istorijski maksimum, premašivši 2.100 evra za uncu (31.10 grama). Globalna kriza, ratovi, inflacija i opšta nesigurnost doveli su do toga da skoči tražnja za ovim plemenitim metalom. Centralne banke povećavaju svoje rezerve zlata kao čuvara vrednosti, a u poslednje vreme i sve više građana odlučuje da na ovaj način zaštiti svoju imovinu. Na duže staze, i da zaradi. Svako ko se odluči da investira u zlato, pre kupovine prvog grama trebalo bi da se pridržava ovih pet osnovnih saveta stručnjaka za ulaganja u investiciono zlato.
Zlato je čuvar vrednosti i dugoročna investicija
Stručnjaci kažu da nema dileme da zlato donosi zaradu, ali upozoravaju – ne preko noći. Investicija u žuti metal je, poručuju, za one koji su strpljivi i neće svaki dan proveravati koja je cena na berzi, da li je pala ili skočila.
Svoju prvu zlatnu pločicu berzanski analitičar Branislav Jorgić kupio je od svoje prve plate pre oko tri decenije. Cena je tada bila 400 dolara za uncu, a danas je unca zlata kako kaže, 2,330 dolara. Kako svoje zlatne pločice nije morao da potroši, one su “porasle”, kao i unuci koji će ih naslediti.
– Ulaganje u zlato dugoročna investicija, pet godina pa naviše. Osnovni motiv investiranja u zlato je čuvanje vrednosti imovine. Jedini prihod kod investicionog zlata je kapitalna dobit odnosno rast cene zlata. Dodatnih prihoda, poput kamate ili dividende nema. Statistički gledano cena zlata je čuvala kupovnu moć, a naročito je rasla u vreme ekonomskih kriza ili značajnih ratnih sukoba. Istorijski gledano, zbog čestih ratnih i ekonomskih kriza na teritoriji Srbije, sklonost građana za investiranje u zlato je vrlo visoka – kaže Jorgić i dodaje da je investiranje u zlato oblik štednje za sigurnost u starijem dobu i nije pogodno za kratkoročne špekulacije. U njega investiraju i građani, investicioni i penzioni fondovi, pa i države.
Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro, koji je jedan od lidera u ovom poslu, kaže da je investiciono zlato spas od inflacije, da će uvek sačuvati vrednost ušteđevine. Smatra da je zlato ograničeni resurs i da se ne može štampati, pa je osnovna karakteristika zlata čuvanje vrednosti imovine njegovih vlasnika.
Jedna veća poluga isplativija je od više manjih
Jorgić podvlači da su investiciona sredstva samo ona koja preostanu nakon podmirenja svih tekućih životnih potreba. Kako kaže, strategija za građane bi trebalo da bude takva da prvo definišu iznos sredstava za investiranje.
Ukoliko investitor ima više novca za ulaganje, poželjno je da napravi disperziju ulaganja u smislu da pored zlata deo sredstava uloži u obveznice, akcije ili bankarske depozite.
Georgi Hristov preporučuje da taj odnos bude takav da svako drži od 15 do 30 odsto svog investicionog portfolija u investicionom zlatu.
– Kada se odlučite da investirate u zlato, pre svega je važno sa koliko novca raspolažete i u kom roku nameravate da ga unovčite. Ako recimo kupujete investiciono zlato za 5.000 evra, a ne očekujete da će vam ubrzo zatrebati novac, preporučio bih veće proizvode, zato što je kod njih marža manja i dobićete više zlata, za isti novac. Ako očekujete da će vam novac ubrzo zatrebati, predlažem kupovinu manjih proizvoda, koje možete lako da prodate i izbegnete situaciju prodaje poluge od 100 grama a potrebno vam je 300 evra – kaže Hristov i dodaje da najmanja poluga od grama košta 75 evra, dok poluga od 100 grama iznosi oko 6700 evra. Kako objašnjava, troškovi izrade, pakovanje, logistika, carina su isti bez obzira na gramažu da se manji proizvodi prodaju sa većom maržom.
Kupovati kod proverenih trgovaca koji nabavljaju direktno iz livnica
Kako Georgi Hristov kaže, zlato treba kupovati isključivo od trgovaca koji su direktni partneri livnice, što je sigurnost da je kupljen pravi proizvod, i za najbolju cenu. Još bolje ako je trgovac međunarodni igrač.
– Već nekoliko godina ne važi zakon da svaki uvoznik investicionog zlata mora da prosledi svu uvezenu količinu na proveru u državnu instituciju, koja posle provere zaključuje da li je uvezeno zlato ispravno. Sada je jedina kontrola kod uvoza investicionog zlata posedovanje uvozne dozvole iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Čak i da se dogodi neka carinska provera, carinici nisu toliko iskusni da bi mogli da prepoznaju da li su proizvodi od zlata pravi ili ne, zato je važno da kupci budu obazrivi – upozorava Hristov i kaže da treba proveriti kako trgovac posluje, da li su mu cene ažurne prema berzi, da li je sve kako je navedeno na sajtu, ima li skrivenih troškova.
Tavex
Prema rečima našeg sagovornika, nikako ne bi trebalo kupovati investiciono zlato sa sajtova za prodaju ili od fizičkih lica, kao ni u zlatarama koje imaju previsoke marže jer im to nije osnovna delatnost.
– U Srbiji je aktuelna nekorektna praksa da trgovci otkupljuju samo proizvode koje su sami prodali, a čak ima trgovaca koji ni tada ne garantuju otkup. U svetu tržište ne funkcioniše tako i verujem da će se to promeniti i ovde. Cilj investicionog zlata je da je fizički kod vas i da ste kupili likvidan proizvod, koji biste mogli da prodate svuda u svetu, ne samo u Srbiji – objašnjava Hristov.
Nakit ne zamenjuje investiciono zlato
Mnogo je građana koji kupuju nakit kao investiciju, ali naši sagovornici kažu da je razlika velika.
– Investiciono zlato je zlato standardnog kvaliteta i oblika. Kvalitet je 24 karata i 999,9 čistoće, a oblik je u vidu zlatne pločice ili zlatne poluge. Standardizovan oblik i kvalitet povećava likvidnost, tj. utrživosti na sekundarnom trgovanju sa zlatom. Nakit se ne smatra investicionim zlatom upravo zato što nema standardni kvalitet i oblik – kaže Jorgić, a Hristov dodaje i da je investiciono zlato oslobođeno PDV-a, kao i da su marže kod nakita izuzetno visoke.
– Takozvani trošak „izrade“ često je u iznosu 100-300 odsto što značajno povećava cenu nakita. Treba dodati i 20 odsto PDV. Tako je prsten od 14 karata, težak pet grama znatno skuplji od zlatne poluge od pet grama, od 24 karata – objašnjava naš sagovornik.
Zlato se čuva u banci, a poluga mora da ima adekvatno pakovanje i sertifikat
Uz kupljeno zlato se dobija i fiskalni račun i faktura. Zlatne poluge imaju sertifikate, koji su na pakovanju. Serijiski broj naveden na pakovanju trebalo bi da bude isti kao na poluzi, a zatim i na fakturi. Zlatne kovanice nemaju sertifikate, ali postoje propisane dimenzije za kovanice, kao i detalji koji se lako primate kod neispravnih proizvoda.
– Investiciono zlato može da se čuva u sefu u banci ili na skrivenom mestu u kući. Zlatne poluge se čuvaju u fabričkom pakovanju, a kovanice u posebnoj kapsulici. Što se kovanica tiče, ako se vade iz kapsulice zbog nekog razloga, treba ih dirati samo sa pamučnim rukavicama, pažljivo da bi se sačuvala kovanica i da joj time ne padne vrednost – objašnjava Hristov i dodaje da sve proizvode mogu slati i kurirskom službom bez troškova dostave. Svaki paket ima posebno osiguranje, tako da ako se bude desio neki problem – trgovac snosi trošak.
U odbranu od poplava uloženo 250 miliona KM za deset godina
Vlada Republike Srpske uložila je u posljednjih deset godina u sanaciju postojećih i izgradnju novih objekata za odbranu od poplava, oko 250 miliona KM.
Bijeljina – sanacija glavnog obodnog kanala na Savi
Rađeno je na 322 lokacije, u 43 lokalne zajednice, istakli su predstavnici Voda Srpske i Јedinice za koordinaciju projekata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji su obišli gradilište sanacije i rekonstrukcije glavnog obodnog kanala u Crnjelovu kod Bijeljine.
Od ukupnog ulaganja Vlade Srpske, na teritoriji Bijeljine do sada je uloženo oko 57 miliona KM, a radovi teku planiranom dinamikom.
Direktor Voda Srpske Miroslav Milovanović rekao je da je odbrana od poplave sada na neuporedivom boljem nivou, zahvaljujući Vladi Republike Srpske.
Rekonstrukcija glavnog obodnog kanala dio je projekta “Sava-Drina” koji se izvodi u saradnji sa Srbijom i Crnom Gorom, a finansira uz pomoć Svjetske banke.
– Ova lokacija u Crnjelovu je možda najvažnija za Semberiju jer rješavamo pitanje glavnog obodnog kanala, čija je ukupna dužina 7,5 kilometara. Sada radimo prvu fazu, dužine oko dva kilometra, a imamo veoma dobrog izvođača i radovi napreduju – rekao je direktor Јedinice za koordinaciju poljoprivrednih projekata pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stefan Mitrović.
Od 1970. godine do danas, osim tekućeg održavanja, nije bilo značajnijih ulaganja, a 2014. godine tokom poplava uočeni su veliki nedostaci.
Dragan Sarić, iz bijeljinskog preduzeća Higra koje je izvođač radova, rekao je da su radovi počeli u novembru 2023. godine, te da je kraj prve faze planiran za decembar ove godine.
– U ovoj fazi treba da se realizuju radovi u dužini od 2,5 kilometara – dodao je Sarić.
Poznato kada se Đoković bori za četvrtfinale Monte Karla
