Glumio je špijuna Ostina Pauersa u hit filmovima, a onda nestao sa scene: Danas biste ga jedva prepoznali
Foto: Xavier Collin / Avalon / Profimedia
Foto: Xavier Collin/Image Press Agency / BACKGRID / Backgrid USA / ProfimediaIako se poslednjih nekoliko godina šuškalo da će se Majk vratiti kao Ostin Pauers u četvrtom nastavku, izgleda da se to ipak neće dogoditi. Naime, njegov kolega Set Grin rekao je da nema istine u tim glasinama.
Foto: IFA Film / United Archives / ProfimediaNova američka granična pravila uskoro će stupiti na snagu za Kanađane koji putuju sa psom
Kanadski vlasnici pasa koji planiraju putovati u SAD uskoro će morati da se pridržavaju nekih novih strogih propisa.
Prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), ažuriraće svoju regulativu o uvozu pasa počevši od 1. avgusta. Nova pravila se primenjuju ako putujete u SAD sa aerodroma, kopnenog graničnog prelaza ili sa morske luke.
Cilj je da se “zaštiti zdravlje i sigurnost ljudi i životinja osiguravajući da je svaki pas koji stigne u Sjedinjene Države zdrav i da ne predstavlja rizik za zajednice”, rekao je CDC.
Pre ulaska u SAD, psi moraju izgledati zdravi, biti stari najmanje šest meseci i imati mikročip kompatibilan s međunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO) do kraja leta.
Ljudi koji putuju sa psima se ohrabruju da koriste CDC-ov novi personalizovani alat za pitanja i odgovore, “DogBot”.
Ovaj alat se nalazi na web stranici CDC-a i određuje koja se pravila primenjuju na vlasnika psa na osnovu datuma putovanja, odakle njihov pas putuje i gde je pas vakcinisan.
Za kućne ljubimce koji nisu boravili u zemljama s visokim rizikom od besnila kod pasa , ovo su dokumenti potrebni za ulazak psa u SAD, prema CDC-u:
Za pse koji dolaze iz zemalja sa visokim rizikom od besnila kod pasa , evo šta je potrebno:
CDC savetuje da ljudi unapred planiraju buduća putovanja kako bi bili sigurni da ispunjavaju sve nove propise o psima.
Ako je potrebno, evo kontrolne liste za putovanja koju je napravio CDC .
SERBIANNEWS/CANADA
INTERVJU: NEBOJŠA ČONKIĆ ČONTA, PANK PROFESOR Nigdе višе nеma buntovničkе muzikе
Nеbojša Čonkić Čonta, prvi frontmеn „Pеkinškе patkе” s kraja sеdamdеsеtih godina prošlog vеka, vеć jе dužе od tri dеcеnijе u Kanadi, ali jе ostavio nеizbrisiv trag i u muzičkoj i u urbanoj istoriji Novog Sada kao čuvеni – „pank profеsor”…
– Prеpoznatljivosti „Pеkinškе patkе”, ali i samom propagiranju panka i njеgovoj popularizaciji u ondašnjoj državi, prilično jе pomoglo upravo to što sam bio mladi profеsor еlеktrotеhnikе u srеdnjoj školi – ispričao nam jе Čonta tokom svog prеkookеanskog izlеta u rodni grad . – Daklе, nisam bio „lik s dna kacе”, vеć nеko ko jе završio ozbiljan fakultеt. Čak sam imao punu podršku dirеktora školе i vеćinе kolеga – svе dok sе „službе” nisu za nas počеlе intеrеsovati. A mi smo zapravo u tu pank avanturu krеnuli iz čistog zеzanja. I mislili smo da ako ikada izdamo singlicu i skupimo višе od 100 posеtilaca na nеkom koncеrtu, da ćе to biti – do j…
I onda nеki momci u Mađarskoj završе na višеgodišnjoj robiji jеr su svirali pеsmе „Pеkinškе patkе”?
– Stvarno ništa nismo znali o situaciji u našеm sеvеrnom komšiluku. Možda jе trеbalo da nas intеrеsujе, ali… Tеk kasnijе jе do nas došlo da jе izvеsni bеnd CPg – Come on Punk Group – nastao jеr su čеtiri momka nеkako došli u posеd „Plitkе poеzijе”, našеg prvog albuma. I toliko su sе njim odušеvili da su osnovali pank grupu i onda tri stvari „Pеkinškе patkе” – „Podеrimo rok”, „Bеla šljiva”i „Kratkovidi magarac” – svirali na svim svojim koncеrtima, s tim što su ih prеpеvali na mađarski. Na kraju su dvojica zbog promovisanja panka i antikomunizma dobili po dvе godinе robijе; trеći jе pobеgao u Nеmačku pa sе vratio tеk kad jе pao Bеrlinski zid, a čеtvrti, budući da jе bio malolеtan, upućеn jе u kamp za prеvaspitavanjе i tamo jе provеo tri mеsеca. Poslе kada smo sе Balе (Zoran Bulatović, gitarista iz drugе fazе „Pеkinškе patkе”, prim. aut) i ja s njima svirali u Mađarskoj, glеdali su u nas kao u Zеvsa i Jupitеra, a trеbalo jе da mi njih tako glеdamo – jеr ja nе bih u zatvoru izdržao dvе godinе zbog bilo čеga a kamoli muzikе…
Ni vrеmеna ni еkipе
Zbog čеga nistе i u Kanadi bar dеlom ostali u muzičkim vodama?
– U počеtku sam tamo raznosio picе a poslе sam sе ipak vratio struci i vеć skoro čеtvrt vеka sam profеsor na državnom kolеdžu Sеnеka u Torontu gdе prеdajеm bazе podataka. A zašto sam tamo batalio muziku – odgovor sе vеrovatno krijе u činjеnici da jе еmigracija sama po sеbi tеška rabota, jеr trеbalo sе еtablirati u potpuno drugačijеm koordinatnom sistеmu, tako da sam sе prе svеga posvеtio profеsiji i porodici. Daklе, nijе bilo ni vrеmеna a rеalno ni pravе еkipе da bih pokrеnuo nеku novu priču.
Ruku na srcе, tеško da bi sе u tеkstovima pеsama „Pеkinškе patkе” mogla naći bilo kakva politička subvеrzija?
– Iskrеno, od samog počеtka sam govorio da mi nе smеmo na taj način stavljati prst u oko politici, jеr mi nismo u Slovеniji. Da smo u to vrеmе mi ovdе, kao tamo „Pankrti”, pеvali „Nе računajtе z nami”, završili bismo u bajboku, a vеrovatno bi pao i koji pеndrеk po bubrеzima. Tako da smo mi taj nеki mladalački bunt okrеnuli u pravcu borbе protiv lošе muzikе, ondašnjеg fеnsеraja i toga što jе vladala suša na planu sеksa (smеh). I to jе uspеlo. Istina, zbog drugog albuma „Strah od monotonijе” Marе (basista Marinko Vukmanović, prim. aut) jе završio na informativnom razgovoru – mada nе znam zašto on a nе ja. Tеk, pitali su ko su nam tе „Sivе еminеncijе” i „čuvari dvostrukog morala” i šta nam znači „Apatija” koja zatvara album. Ali sе Marе iz svеga fino izvukao pričama da su to svе ljubavnе pеsmе, a bićе da ni „drugovima” višе nijе bilo toliko stalo da istеruju mak na konac.
Koliko zaista ima istinе u tomе da jе Stanе Dolanc, nеko vrеmе prvi jugoslovеnski policajac, zbog „Pеkinškе patkе” jеdnog vojvođanskog političara upitao: Gdе si, pankеru?
– Pitao jе Stеvu Doronjskog. „Lеto na Adi” jе krajеm sеdamdеsеtih bila najglеdanija tеlеvizijska еmisija u SFRJ. I mi smo 1979. u toj еmisiji, na splavu, odsvirali „Podеrimo rok”, prvi put sе prеdstavljajući širеm jugoslovеnskom auditorijumu. Ali na tom splavu su bili i naši obožavaoci, što Novosađani što ovi iz Bеograda, i toliko su zajеdno s nama skakali, da sе umalo nismo prеvrnuli. E sad, možеš zamisliti taj šok prosеčnog Jugoslovеna kraj malog еkrana. U svakom slučaju, navodno jе vеć sutradan Dolanc u razgovoru sa Doronjskim izgovorio to sada lеgеndarno – Gdе si, pankеru? Ako i nijе tačno, odlična jе fora.
Da li su Vas u to vrеmе zaista smatrali nеkakvom potеncijalnom prеtnjom?
– Jеsu. S tim što mislim da su na nas zapravo glеdali kao na nеkakvе ultrapamеtnе podrivača sistеma koji to nе radе dirеktno, vеć „iz kornеra”. Valjda nas zato i nisu odmah ugazili, ali jе činjеnica da, rеcimo, godinu dana nismo mogli da javno nastupimo nigdе u Novom Sadu, kao i da smo oba albuma objavili u zagrеbačkom „Jugotonu”. A i onaj danas lеgеndarni spot, koji jе snimljеn u izlogu Norka za potrеbе TV Novi Sad, čak 13 godina jе provеo u bunkеru. Inačе, da jе taj spot otišao u еtar i еmitovao sе širom SFRJ, pa mi bismo prodali „Plitkе poеzijе” bar pеt puta višе, možda čak po tiražu bili ramе uz ramе sa „Ribljom čorbom” i „Azrom”.
Ima li danas pank još smisla?
– Možda i višе nеgo prе. I nе govorim samo o ovdašnjoj scеni, gdе vladaju turbofolkеri. Danas gеnеralno višе nеma buntovničkе muzikе, svе jе globalizovano, „mеjnstrimizovano”. U cеlom svеtu nеma čak višе ni pravog rokеnrola, odnosno ima ga jako malo i praktično jе marginalizovan. Pa, na najvеćе fеstivalе vam višе od polovinе „hеdlajnеra” dolazi sa USB-om. Stanjе jе s… ali nеćеmo psovati u intеrvjuu (smеh)…
SERBIANNEWS/CANADA
Nosivi Uređaji: Spoj tehnologije i zdravlja
Napredak tehnologije u nosivim uređajima poboljšava zdravstveno praćenje i fitnes.
Tehnološke inovacije neprekidno donose napredak u naš svakodnevni život. Nosivi uređaji su jedan od ključnih segmenata ovog napretka.
Iako nisu sve inovacije zaživele, pametni satovi su se istakli kao uređaji koji su postali deo svakodnevnice, najviše zbog njihove upotrebe u fitnesu, ali i kao modni detalji.
Na nedavno održanom događaju u Dubaiju, „Huavej“ je predstavio nekoliko novih proizvoda u svojoj liniji nosivih uređaja. Među ključnim proizvodima su se našli pametni satovi Huawei Watch Fit 3 i Huawei Watch 4 Pro Space Edition.
Prvi model karakteriše HD AMOLED ekran većih dimenzija koji omogućava jasniji i detaljniji prikaz. Ovaj sat sadrži brojne funkcije za praćenje fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja korisnika, pružajući tako podršku kako u svakodnevnim tako i u sportskim aktivnostima. Takođe, dizajniran je da bude i modni dodatak, dostupan u različitim bojama i sa zamenjivim kaiševima koji omogućavaju personalizaciju.
S druge strane, Watch 4 Pro Space Edition donosi dizajn inspirisan svemirskim istraživanjima, koristeći materijale koji su česti u avio-industriji. Osim estetskog aspekta, sat nudi unapređene funkcije za merenje zdravstvenih indikatora, brzo i efikasno, uz napredne opcije za praćenje fitnesa.
Osim nosivih uređaja, „Huavej“ je predstavio i nekoliko drugih proizvoda, uključujući laptop MateBook X Pro i tablet MatePad 11.5 S.
MateBook X Pro, koji se ističe svojom lakoćom i kompaktnošću, opremljen je najnovijom generacijom Intel procesora. MatePad 11.5 S nudi PaperMatte ekran koji smanjuje odsjaj i poboljšava iskustvo korišćenja.
Predstavljena je i aplikacija GoPaint, namenjena digitalnom slikanju, koja je rezultat saradnje s ekspertima iz kreativnih industrija. Ova aplikacija je dizajnirana da podstakne kreativnost korisnika, nudi raznovrsne alate i edukativne sadržaje.
Nosivi uređaji su se pokazali kao značajan korak napred u integraciji tehnologije i svakodnevnog života, nudeći nove mogućnosti za unapređenje zdravlja i fitnesa. Kako se tehnologija razvija, očekuje se da će nosivi uređaji postajati sve sofisticiraniji, pružajući korisnicima još veće benefite i dodatne funkcionalnosti.
Lagana i pahuljasta – otkrivena nova planeta nalik šećernoj vuni
Egzoplaneta otkrivena na udaljenosti od 1.232 svetlosne godine od Zemlje, jedna od najčudnijih. Dobila je naziv WASP-193b, i iako je skoro 50 posto veća od Jupitera, toliko je lagana i pahuljasta, da je njena ukupna gustina uporediva sa gustinom šećerne vune. To je samo malo više od jednog procenta gustine Zemlje. Naučnici je upoređuju i sa kunadrom maslačka.
Egzoplanete poput WASP-193b su veoma retke, i mogle bi nam pomoći da bolje razumemo planetarnu evoluciju, navode u međunarodnom timu koji predvodi astronom Kalid Barkaji sa Univerziteta u Liježu u Belgiji.
„WASP-193b je druga planeta najmanje gustine otkrivena do danas, posle Kepler-51d, koja je mnogo manja. Njena izuzetno mala gustina čini je pravom retkošću među više od pet hiljada egzoplaneta otkrivenih do danas. Izuzetno niska gustina ne može se porediti sa standardnim modelima gasnih divova, čak ni pod nerealnom pretpostavkom o strukturi bez jezgra“, objašnjava Barkaji.
Na novo otkriće, naučnici gledaju kao na „prozor u to kako se planetarni sistemi formiraju i razvijaju“.
WASP-193b kruži oko zvezde slične Suncu i veoma mu je bliska po temperaturi i starosti. Ali WASP-193b kruži oko svoje zvezde bliže od bilo koje planete našeg Sunčevog sistema.
Istraživači su izveli gustinu egzoplanete: 0,059 grama po kubnom centimetru. Poređenja radi, Zemlja ima gustinu od 5,51 grama po kubnom centimetru.
„Planeta je toliko lagana da je teško zamisliti neki slični materijal u čvrstom stanju“, kaže astronom Džulijan de Vit sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu.
„Razlog tome što je poredimo sa šećernom vunom je u tome što je naša novootkrivena planeta prilično vazdušasta i superpahuljasta“, pišu naučnici.
„Paperjasta mladost” neće večno trajati
Neposredna blizina zvezde može da jako zagreje atmosferu ove pahuljaste planete, koja se uglavnom sastoji od vodonika i helijuma.
Planeta „šećerna vuna“ neće biti ista za nekoliko desetina miliona godina. Trenutno je zvezda oko koje se okreće mlađa i toplija; procenjuje se da je stara oko šest milijardi godina.
„WASP-193b je kosmička misterija. Rešavanje će zahtevati više opservacije i teorijskog rada“, kaže Barkaji.
Dobra vest je da WASP-193b predstavlja odličnog kandidata za naknadne studije kako bi se kompletno utvrdilo od čega je napravljena njena atmosfera. Ovo je jedan od zadataka koji bi mogao da reši teleskop „Džejms Veb” čijim korišćenjem bi se uz opsežnu opservaciju pojasnilo kako jedan takav čudan, pahuljast, stari svet može da postoji u Univerzumu.
Letnja putovanja – prilika da se oslobodimo svakodnevice i uživamo u lepoti sveta oko nas
Leto je godišnje doba koje mnogi od nas jedva čekaju – topli dani, šareni zalasci sunca i, naravno, letnji odmori. Za mnoge, leto predstavlja priliku za beg od svakodnevnih obaveza i istraživanje novih destinacija, bilo da je to tropska plaža, planinski vrh ili živopisni grad.
Letnja putovanja – prilika da se oslobodimo svakodnevice i uživamo u lepoti sveta oko nas
Jedna od najlepših stvari kod letnjih putovanja je raznolikost destinacija koje možemo posetiti. Bilo da birate egzotične lokacije poput Tajlanda ili Maldiva, ili preferirate bliže destinacije poput Mediterana, svaka destinacija nudi svoj jedinstveni šarm i avanturu. Tropske destinacije mame nas svojim belim peščanim plažama i tirkiznim vodama, dok planinski regioni pružaju spektakularne pejzaže i mogućnosti za avanturističke aktivnosti.
Saveti za planiranje letnjeg odmora
Planiranje letnjeg odmora može biti uzbudljivo putovanje samo po sebi, ali uz nekoliko korisnih saveta, možete osigurati da vaše putovanje bude nezaboravno iskustvo. Prvi korak je odabir destinacije koja odgovara vašim interesovanjima i budžetu. Bez obzira da li se odlučite za egzotičnu destinaciju ili avanturu u sopstvenoj zemlji, važno je napraviti plan putovanja koji vam omogućava da maksimalno iskoristite svoje vreme i resurse.
Kada je reč o putovanju iz Beograda, ako planirate da putujete avionom, jedan od važnih faktora je pronaći pouzdan parking na aerodromu. Aerodrom parking Beograd nudi različite opcije parkinga koje odgovaraju različitim potrebama putnika. Čak i prevoz od vaše destinacije do samom parking mesta.
Pakujte pametno
Prilikom pakovanja, vodite računa o sezoni i klimatskim uslovima na vašoj destinaciji. Ne zaboravite osnovne stvari poput lekova, punjača za telefone i fotoaparate, kao i neophodnu dokumentaciju poput pasoša i rezervacija.
Planirajte unapred
Rezervišite smeštaj i prevoz unapred kako biste izbegli nepotrebne stresove i neplanirane troškove. Pravovremeno planiranje takođe može doneti povoljnije cene.
Budite fleksibilni
Iako je važno imati plan, budite spremni da se prilagodite promenama i neočekivanim situacijama koje mogu nastati tokom putovanja. Fleksibilnost vam može pomoći da se lakše nosite sa izazovima i uživate u avanturi.
Istražite lokalnu kulturu
Upoznajte se sa lokalnim običajima, jezikom i kulturom zemlje koju posećujete. Poštovanje lokalnih običaja može vam pomoći da se osećate dobrodošlo i izbegnete neugodne situacije.
Budite bezbedni
Bezbednost je od suštinskog značaja tokom putovanja. Držite lične stvari na sigurnom, izbegavajte sumnjive situacije i pratite uputstva lokalnih vlasti i turističkih agencija.
Probajte lokalnu hranu
Jedan od najboljih načina da doživite kulturu zemlje jeste kroz njenu kulinarsku ponudu. Probajte lokalne specijalitete i uživajte u autentičnom ukusu destinacije.
Napravite plan B
Iako se nadate najboljem, uvek imajte alternativni plan za slučaj da stvari ne idu onako kako ste planirali. Imajte rezervni plan za smeštaj, prevoz i aktivnosti kako biste izbegli stresne situacije. Uživajte u trenutku: Na kraju, najvažnije je da uživate u svakom trenutku svog putovanja. Budite prisutni i otvoreni za nova iskustva koja vam se pružaju, jer su upravo ti trenuci oni koji čine putovanje nezaboravnim.
Međutim, letnji odmori nisu samo rezervisani za putovanja u inostranstvo. Mnogi ljudi takođe uživaju u istraživanju svoje sopstvene zemlje, otkrivajući skrivene dragulje u svojoj blizini. Bilo da se radi o vožnji kroz slikovite seoske predele, kampovanju u nacionalnom parku ili istraživanju kulturnih atrakcija u gradu, domaća putovanja takođe mogu biti nezaboravna avantura.
Kada je vožnja kroz zemlju u pitanju Rentakar Beograd vam nudi veliki izbor automobila, pored toga mnoge propratne usluge koje mogu biti veoma korisne za vaše putašestvije i uživanje. Na vama je samo da izaberete automobil po vašoj meri i uživate u vašem putovanju.
Na kraju, letnji odmor nije samo o putovanju i istraživanju novih destinacija, već i o stvaranju dragocenih uspomena sa voljenima. Bilo da putujete sa porodicom, partnerom ili prijateljima, važno je iskoristiti svaki trenutak zajedno i deliti radost i smeh koje putovanje donosi.
U zaključku, letnji odmori su vreme za opuštanje, istraživanje i stvaranje nezaboravnih trenutaka. Bez obzira na to da li se odlučite za egzotičnu destinaciju u inostranstvu ili avanturu u svojoj sopstvenoj zemlji, letnji odmor je prilika da se oslobodite stresa svakodnevice i uživate u lepoti sveta oko sebe.
Preminula Alis Manro – kanadski Čehov
Dobitnica Nobelove nagrade za književnost 2013. godine, kanadska spisateljica kratkih priča Alis Manro, koja je duže od 60 godina proučavala svakodnevni život kroz prizmu kratke fikcije, preminula je u 93. godini u domu za stare u Ontariju.
Alis Manro je bolovala od demencije više od decenije. Nazvana je kanadskim Čehovom, a njeno delo zasniva se na formama i temama koje književni osnovni pravac tradicionalno zanemaruje, prenosi Gardijan.
Reputacija Alis Manro počela je da raste u njenim zrelijim godinama, a njene potcenjene priče o naizgled običnim ljudima u nedramatičnom malom gradu u Kanadi prikupile su brojne međunarodnih nagrada.
Manro je objavila više od deset zbirki kratkih priča, a Nobelovu nagradu za književnost dobila je 2013. godine.
Dobitnica je i nagrade Buker 2009, i tri puta – nagrade Gavernor, najprestižnijeg književnog priznanja u Kanadi.
Margaret Atvud ju je jednom nazvala „jednom od glavnih pisaca engleske fikcije našeg vremena“.
Salman Ruždi ju je hvalio kao „majstora forme“, dok je Džonatan Frenzen jednom napisao: „Manro je jedna od nekolicine pisaca, nekih živih, najviše mrtvih, koje imam na umu kada kažem da je književnost moja religija.”
Rođena 1931. godine u porodici farmera koji su uzgajali živinu u Ontariju i koji su jedva preživljavali tokom Velike depresije, Alis Manro je otišla na univerzitet zahvaljujući stipendiji i studirala dve godine pre nego što se preselila u Vankuver sa svojim prvim mužem Džejmsom Manroom 1951. godine.
Opisujući sebe kao „domaćicu četiri minus” tokom tog perioda – morala je da traži od muža novac da kupi namirnice – Alis Manro je pisala kad god bi njene ćerke spavale, držeći se kratkih priča jer je bilo previše teško da se koncentriše na duže forme.
Njene priče prvo su objavljivane u časopisima, a sabrane su u zbirku koja se pojavila 1968. Njujork tajms ih je pozdravio kao dokaz da je kratka priča „živa i zdrava u Kanadi“. Tako je počelo.
U poslednju zbirku priča „Dragi život“ iz 2012. godine, uključila je četiri autobiografska dela koja je nazvala „prvim i poslednjim – i najbližim – stvarima koje imam da kažem o svom životu“.
Govoreći za Gardijan 2013. godine, Manro je objasnila da je „pisala lične priče celog života“.
Zašto smo stalno gladni – i šta možemo da uradimo povodom toga
Zašto smo stalno gladni – i šta možemo da uradimo povodom toga
Većina nas ne razume razliku između prejedenosti i sitosti, objašnjava klinički psiholog dr Helen Makarti, specijalizovana za probleme ishrane.
„Fizički osećaj da smo se najeli imamo na kraju obroka, nakon što smo pojeli veliku količinu hrane. Sitost se pak odnosi na to koliko dugo ne osećamo potrebu da opet nešto pojedemo. Dakle, sitost definitivno zavisi od hrane koju smo jeli. Istezanje želuca registruju mehanoreceptori u zidu stomaka, a kako su to nervna vlakna, ovu informaciju mozak registruje prilično brzo.“
„Koliko ste siti odmah nakon obroka zavisi od količine onoga što ste pojeli“, dodaje Makarti. „Ako pojedete istu količinu čoko-krispija i falafela, na kraju će stepen sitosti biti isti, jer se vaš stomak istegao podjednako sa oba obroka. Ali ove dve namirnice se drugačije obrađuju i vare, ali posle čoko-krispija ćete ubrzo ponovo biti gladni.“
Ali kada dvoje ljudi pojedu isti obrok, zašto jedan brže oseti sitost i ne oseća potrebu da ubrzo ponovo nešto pojede?
Nutricionistkinja Stefani Mur objašnjava da kada receptori za stres u želucu naiđu na količinu hrane, proizvodnja hormona gladi – grelina – prestaje. Tako da neki ljudi ranije osete sitost.
Prenapregnut želudac je kao naduvani balon
Mur objašnjava da oni koji stalno nešto grickaju, ili su prestali da slušaju hormonsku poruku koju šalje grelin ili su je osetljiv, ili da sam prestao da slušam hormonsku poruku grelina ili smo je prevazišli. „Ukoliko preterujemo sa hranom, vremenom ta poruka postaje sve slabija. Zato što je želudac poput naduvanog balona, svaki put kada se malo isprazni, on se nabora i nikada se više ne vraća u normalnu veličinu.”
Suština je u tome da nam hormoni funkcionišu kako treba, objašnjava nutricionistkinja.
„Pored grelina, tu su leptin, GLP-1, insulin i tiroidni hormoni. Sve imaju fundamentalni uticaj na to kada osećate glad, koju hranu želite da jedete i koliko je jaka poruka da prestanete da jedete.“
„Ironija je u tome što je hrana koja nas trenutno zasiti gotovo uvek štetna za naše crevne mikrobe, uprkos tome što oni programiraju većinu ovih hormonskih odgovora“, ističe Mur.
Zašto nam je potrebno sve više hrane
Za mnoge ljude, naravno, prejedanje ima manje veze sa glađu, već ima veze sa rasejanošću, udobnošću, gutanjem neprijatnih emocija ili dosadnom. „Mi hemijski menjamo osećanja jer želimo da promenimo svoje stanje.“
„Različita hrana i teksture daju nam dopaminsku nagradu kada smo besni ili neraspoloženi. Šećer nas diže. Gluten, protein u pšenici, oslobađa određena jedinjenja koja su veoma slična morfijumu. A kazein, protein u mlečnim proizvodima, ima svojstva slična opioidima.“
Ako je taj stalni osećaj gladi kombinacija genetike, faktora životnog stila i onoga što zapravo jedemo, da li oni sa apetitima poput labradora zaista mogu da treniramo da budu manje gladni? Ako je to životna navika, kako da je prekinu u kasnoj fazi?
Poruka da prestanemo da jedemo ponekad ne stigne do mozga
Kada nam je želudac prazan, on se skuplja, šaljući signale u mozak da jedemo. Stomak nam krči, nivo šećera u krvi opada (pokreće oslobađanje kortizola i adrenalina, tako da možete malo da ogladnite).
Grelin je hormon koji luči stomak i koji signalizira da smo gladni. Nakon što telo dobije hranu, isključiće grelin i osloboditi leptin. Leptin signalizira mozgu da prestane da jede.
Ali za neke ljude zvono ne zvoni i nikada ne osećaju sitost. To znači da poruka da prestanu da jedu ne stiže do mozga. Doktor Džajls Jeo, stručnjak za probleme gojaznosti i profesor molekularne neuroendokrinologije na Univerzitetu u Kembridžu, kaže da ako nikako ne uspevamo da utolimo glad nakon jela to „nije urođeni nedostatak volje, već hormonska neusklađenost“.
Normalno kada jedemo, nivo hormona u crevima raste, čineći da se osećamo sito. Ali kod nekih ljudi nivo hormona u crevima nije dovoljno visok, pa jedu više. U prošlosti je dobar apetiti u odnosu na druge bila prednost, „to vas je činilo boljim lovcem u plemenu, spremnijim da krene za antilopom“, kaže dr Jeo. Ali sa današnjim načinom života i brzom hranom, to je nedostatak.
Mozak ne zanima šta jedemo
„Kada naš mozak dobije ono što mu je potrebno, srećan je“, kaže Polin Koks, nutricionista i autorka knjige Gladna žena: Ishrana za dobro zdravlje, sreću i hormone.
„Ali naš mozak je diva. Njegov glavni fokus je opstanak. Dakle, nije ga briga šta jedemo, samo treba da se jede. Kad bi mogao da govori, rekao bi: ‘daj mi esencijalne masne kiseline i više proteina’. Ali sve što čujemo je: ‘Treba mi hrana’, a mirisi iz pekare pored koje prolazimo, mame nas i podižu nam dopamin.“
„Stalno se borimo protiv ove hrane koja nas sa svih strana okružuje i koja u našem mozgu izaziva zavisnost. Dakle, da bismo utišali njegovu viku, moramo mu dati ono što mu treba.”
„Racionalni, saznajni deo našeg mozga lako potkopava naša amigdala, naša emocionalna potreba“, kaže Mur. „I u tom trenutku, kada ste puni, srećni, tužni, šta god, to je ono što će podstaći vašu odluku da jedete, uprkos tome što vam jedan mnogo intelektualniji deo mozga govori: ‘Stvarno, da li je ovo dobra ideja? Umeš ti bolje, zar ne?’ Stalno se gura i povlači.“
Naše telo brine o hranljivim materijama, a ne o kalorijama
„Sabotira nas prehrambena industrija koja hranu čini izuzetno ukusnom. Dakle, ljudi su previše uhranjeni, ali pothranjeni“, kaže Mur.
„Problem je što nemamo senzor za merenje kalorija u našem telu, tako da nema načina da sazna koliko smo kalorija uneli. Međutim ima izuzetne senzore za hranljive materije, tako da ako jedemo zdravu, nutritivno bogatu hranu, oglašava se signal: ‘Gotov sam, zadovoljili ste sve moje nutritivne potrebe‘.“
„Ali kada jedemo ultra-prerađenu hranu bez bilo čega korisnog u njoj, znači da nastavljamo da jedemo, jer nema tačke gde mozak kaže: ‘O, da, dostigao sam svoju kvotu vitamina E i D, hvala vam’. Umesto toga poručuje: ‘Imamo kalorije. Ali nema ništa korisno.Tako da ću nastaviti da jedem’.”
Proteini mogu transformisati glad
Unošenje odgovarajuće količine proteina u prvom dnevnom obroku može napraviti preokret u upravljanju glađu, savetuje Koks. Kontroliše apetit tokom celog dana i pokazalo se da smanjuje potrebu za hranom kasno uveče.
„Gradivni blokovi proteina, aminokiseline, mogu da smanje žudnju i povećaju naš osećaj sitosti. Mnogi ljudi sa nedostatkom proteina posežu za hranom koja se brzo pretvara u šećer, kao što su hleb i testenine. Jedenje više visokokvalitetnih proteina kao što su jaja, grčki jogurt, riba, piletina, feta, pomoći će vam da se duže osećate sito.“
Biljni proteini, uključujući leblebije, pasulj i grašak, takođe vas čine zadovoljnim. Ako ste vegan, povećanje količine proteina pomaže u smanjenju žudnje za hranom, jer daje mozgu aminokiseline koje su mu potrebne za njegov serotonin, dopamin, ali i za sva tkiva u telu.
„Istraživanje je pokazalo da protein ima najjači signal da smo dobro jeli. Neverovatno je lako pojesti 300 kalorija iz čipsa ili grickalica, a mnogo teže je pojesti 300 kalorija iz bifteka.“
„To su iste kalorije, ali potpuno drugačiji hormonski odgovor. Dakle, ako želite da vaše telo shvati da ste pojeli dovoljno, morate da budete usredsređeni na proteine“, kaže Mur. Zato umesto tosta, radije pojedite kajganu sa pečurkama.
Kako proizvođači ciljaju na „tačku blaženstva“
„Evoluirali smo tako da budemo preživeli neplanirano ostajanje bez hrane, ali jedan deo sveta živi u okruženju gde postoji prevelika ponuda, ali biološki smo još uvek na starom evolutivnom stupnju“, kaže dr Makarti.
„Imamo tu ugrađenu biologiju skladištenja masti i sklonost ka slađoj, masnoj hrani. Žudimo za određenim kombinacijama i upravo su one napravljene do perfekcije.“
„Tačka blaženstva je termin koji je skovao naučnik o hrani Hauard Moskovič da bi opisao savršenu kombinaciju šećera, soli i masti zbog koje žudimo više za određenom hranom. Tehnolozi hrane razvijaju i konstruišu određene kombinacije ukusa i tekstura, a zatim vrše rigorozno testiranje tržišta kako bi videli koje stvari potrošači smatraju najprijatnijim ili ukusnijim“, objašnjava Makarti.
„Imamo ogroman pritisak koji nas gura ka potrošnji. Kao rezultat toga, ono što konzumiramo je kalorična, energetski gusta hrana koja nije nužno bogata hranljivim materijama. Tako da smo prinuđeni da nastavimo da jedemo.”
Ako jedete mnogo, verovatno vam treba više sna
Nedostatak sna može uzrokovati povišenje grelina.
„Povećan nivo našeg hormona gladi za 15 odsto i smanjenje hormona sitosti za 15 procenata se primećuje kod onih koji imaju problema sa spavanjem“, kaže Koks.
Žvaćite više, jedite manje i nikada „usput“
„Ljudi koji više žvaću jedu manje kalorija“, kaže dr Megan Rosi iz Klinike za zdravlje creva. „Hrana duže stoji u vašem stomaku, ostatak može ostati u ustima, aktivirajući različite hormone tako da se osećate zadovoljnije.“
„Kada sporije jedemo to nam daje dovoljno vremena da se aktiviraju hormonski signali, koji nam govore da smo siti ili da prestanemo da jedemo“, kaže Mur. „Posebno je lako prejesti se kada ne obraćamo pažnju i jedemo dok radimo nešto drugo.”
Nemojte sebi zabranjivati bilo koju hranu
„Tehnika za koju smatram da je korisna sa klijentima je umesto da kažem ‘nikad više’, što može biti naporno nekome ko je navikao na veoma ukusnu hranu koja izaziva zavisnost, jeste da kaže: ‘samo ne danas’“, kaže Koks.
„I što je više tih ‘samo ne danas’ odluka, to se snežna grudva uvećava i vaši putevi dopamina ponovo postaju osetljivi. Užitak ćete pronaći i u umami ukusu, slanosti, prirodnoj slatkoći u borovnicama i jagodama. Hrana za koju smo izgubili interesovanje je neverovatna, naše nepce se bukvalno menja.”
„Uvek razmišljajte o tome šta možete da dodate svom obroku, a ne o onome što možete da izbacite“, kaže Abigejl Grin, nutricionista u Nafild heltu.
„Dodajte još hranljivih stvari u užinu tako da izgleda kao mini obrok. Ako želite čips, uzmite ga, ali dodajte štapiće povrća ili voće. Ako kombinujete hranu, bićete siti, posebno ako imate proteine i vlakna i zdrave masti.”
Vlakna, vlakna, vlakna
„Dijetalna vlakna usporavaju varenje hrane u crevima, što brže aktivira hormone sitosti. Vlakna takođe hrane crevne bakterije u donjem delu creva i proizvode hemikalije zvane kratkolančane masne kiseline, koje pomažu u regulisanju naših hormona apetita“, kaže dr Rosi.
U međuvremenu, novo kliničko ispitivanje kompanije „Zoe“ za nauku i ishranu otkrilo je ogromno smanjenje gladi za 88,6 odsto učesnika koji su pratili Zoe metod, kao i gubitak težine i smanjen obim struka.
„Znamo da je ishrana bogata vlaknima i povrćem, orašastim plodovima, semenkama i mahunarkama ono što stimuliše proizvodnju hormona u crevima zbog kojih se osećamo sito.“
„Zovu se hormoni sitosti, stvari poput GLP-1, što oponaša Ozempik, osim što ih sami možete proizvesti kroz pravilnu ishranu“, kaže dr Federika Amati, šef za ishranu u kompaniji „Zoe“.
U svakom slučaju ohrabruje činjenica to što naše telo može da napravi sopstveni lek za mršavljenje.
Kada crevni mikrobi imaju dovoljno vlakana da se razgrade, oni proizvode hemikalije koje govore endokrinim ćelijama da proizvode hormone u crevima. Oni se šalju u mozak da mu kažu da smo puni.
Doktorka Amati preporučuje na primer da skuvamo varivo od sočiva sa spanaćem, šargarepom i lukom. „Dobijate ogromnu količinu mikronutrijenata i fitonutrijenata i polifenola sa relativno malom količinom energije.”
Ne plašite se masti
Jedno vreme se tvrdilo kako treba izbegavati puter i punomasno mleko. Ali oni se sporije vare i duže sede u našem želuci, i aktiviraju receptore za istezanje. „S dobrim razlogom se zovu inteligentne masti. Oni su potrebni za strukturu našeg mozga”, kaže Polin Koks.
„Kada imamo malo esencijalnih masnih kiselina, ne samo da imamo tu upornu glad čak i ako jedemo sve vreme, već patimo i zbog raspoloženja i mentalne bistrine. Omega-tri ćete naći u lanu, čia semenkama, orasima. Masna riba zaista može pomoći kod gladi.“
Jedite desert odmah posle salate
Kako starimo, naš insulin deluje manje efikasno. Kod žena u menopauzi nivo gladi često prelazi gornju granicu, objašnjava Koks.
„Insulin je ključni hormon za transport glukoze iz krvotoka u moždane ćelije posle jela.“
„Međutim, velika potrošnja šećera tokom dužeg vremenskog perioda dovodi do toga da insulin više ne može da otvori vrata i pusti glukozu da uđe u ćelije. Ako hipotalamus (deo mozga odgovoran za glad) postane otporan na insulin, možemo izgubiti osećaj sitosti, što će nas navesti da želimo da jedemo više da bismo zadovoljili potrebu mozga za glukozom.“
I onda se čudite: „Pa, jeo sam samo pre sat vremena.“ Konzumiranje vlakana uz hranu sa višim glikemijskim indeksom (opterećenje šećerom), smanjiće uticaj na šećer u krvi. „Velika salata uz picu smanjuje skok šećera u krvi koji daje pica. Kada pojedete dezert odmah posle ručka bogatog vlaknima smanjuje se uticaj deserta na šećer u krvi.“
Koks takođe preporučuje povremeni post kako bi se poboljšala osetljivost na insulin. „Kada prestanete da jedete u određenom vremenskom periodu, vaše telo se okreće sopstvenoj rezervi goriva u vidu masti. A kada sagorevamo masti, oslobađamo ketone, ova neverovatna jedinjenja koja se guraju u moždane ćelije. Kada naš sistem za gorivo za glukozu krene malo po zlu, ketoni mogu biti od velike pomoći.“
Preoblikujte svoj osećaj sitosti
„Dajemo ljudima skalu gladi od nula do 10“, kaže dr Rosi. „Na pola obroka procenite gde ste. Uradite isto na tri četvrtine, i ne bi trebalo da prelazite osam od 10 za sitost.“
„Preoblikovanje sitosti je zaista korisno za ljude koji jedu sve dok se ne počnu da se osećaju neprijatno“, kaže dr Dejvid Kril, psiholog i registrovani dijetetičar, i autor knjige A Size That Fits: Lose Weight and Keep it off, One Thought at a Time.
Važno je da oni koji jedu veliku količinu hrane imaju neku od namirnica bogatu kalorijama i hranljivim materijama, jer ona hrani mikrobiom creva. „Potrebno je da imamo široku biljnu raznolikost, jer izgleda da onima koji su skloniji gojaznosti nedostaje bakterijska raznolikost“, kaže dr Rosi.
Probajte sa odlaganjem obroka
„Glad je na lošem glasu“, kaže dr Makarti. „Ali ako naučite da tolerišete blage nivoe gladi, to će vam biti od velike pomoći ako želite da smršate, jer sagorevate malo masti između obroka.“
„Tokom tog vremena kada ne varite hranu, vaše telo može da se prebaci na druge procese kao što su popravka ćelija i čišćenje creva. I što ste više gladni, imaćete veću oštrinu percepcije ukusa. Kada niste gladni, vaša percepcija ukusa je otupljena.”
Ebigejl Grin savetuje da kada smo kod kuće, ne ustajemo odmah da pripremamo večeru. Umesto toga možemo da sednemo i čitamo 20 minuta, ili se istuširamo i na bilo koji način prekinemo rutinu.
Potraga za dopaminom
„Aktivnosti kao što su seks i ishrana stimulišu oslobađanje neurotransmitera ili hormona dopamina“, kaže Koks.
Ako se osećamo loše ili smo pod stresom, možemo da potisnemo svoje emocije kroz jelo, a to nam daje taj skok dopamina, zbog čega se privremeno osećamo dobro.
Problem sa dopaminom, kao i sa alkoholom, drogom, kockanjem i zavisnošću od pornografije, jeste da je povišena vrednost praćena padom, što nas tera da jedemo više šećera da bismo održali njegov nivo.
„Proizvođači hrane to razumeju. Zbog toga sos za testeninu i hleb kriju dodane šećere, jer će vas taj skok navesti da poželite još.”
Tvrda hrana je bolja od mekane
„Hrana bogata vlaknima zahteva žvakanje, a ne samo ubacivanje kalorija“, kaže dr Kril. Ljudi koji jedu hranu složenije teksture jedu znatno manje hrane tokom obroka u celini, jer ima vremena da signal sitosti stigne do mozga.
Dakle, ručak koji nas tera da dobro žvaćemo je bolji. „Način na koji se hrana unosi – sos od jabuke naspram soka od jabuke – može napraviti značajnu razliku.“
Šta jesti kada ogladnimo usred noći
Došli ste kasno iz pozorišta, na primer, i osećate glad. Šta pojesti da utišamo tu muku pre spavanja?
Doktor Rosi preporučuje šaku orašastih plodova ili povrća kuvanog na pari sa belim lukom i soja sosom.
Polin Koks drži tvrdo kuvana jaja u svom frižideru i jede ih posoljena visokokvalitetnom solju. „Kuvana jaja su najjednostavnija brza hrana, dobijate sve hranljive materije koje su vam potrebne osim vitamina C.“
Fordova vlada postavlja nova pravila za nasilne i loše vozače u Ontariju
Ontario planira da uvede niz novih mera za nasilne i loše vozače, za nepravilnu vožnju u provinciji, uključujući uređaje za blokadu paljenja ili doživotnu zabranu vožnje.
Fordova vlada je u sredu predstavila predložene nove mere kao plan za ukidanje dozvola, a koje će uključivati i mere za kaskadersku i rizičnu vožnju, kao i za krađu automobila.
“Svako zaslužuje da se na kraju dana bezbedno vrati kući svojim najmilijima”, rekao je ministar saobraćaja Prabmet Sarkarija u saopštenju. “Previše porodica u Ontariju je doživelo uništavanje života neopreznim i sramotnim postupcima loših vozača.”
Ministar saobraćaja Ontarija Prabmeet Sarkaria razgovara sa novinarima 15. maja 2024. Ontario planira da uvede niz novih mera za one koji su proglašeni krivima za vožnju, uključujući uređaje za blokadu paljenja auta i doživotnu zabrane vožnje.
Jedna od mera koja će biti predložena u novom zakonu biće doživotna zabrana upravljanja vozilima, za osobe koje su proglašene krivim za smrt.
Oni koji su optuženi za prvi prekršaj u vožnji, moraće da ugrade uređaj za blokadu paljenja u svoja vozila i prođu obaveznu obuku, saopštila je pokrajina.
Vlada je saopštila da je svaki treći smrtni slučaj na putevima u Ontariju povezan sa nasilnom vožnjom. U međuvremenu, pokrajina je saopštila da je studija iz 2022. pokazala da je svaki peti zaustavljen vozač bio pod uticajem alkohola, droge ili čak oboje.
Prema vladi, predloženi zakon takođe bi “povećao trenutnu suspenziju dozvole za prve i druge prekršaje povezane sa alkoholom i drogom” i “razjasnio” pravila koja dozvoljavaju policiji da zaustavlja vozila radi testova prisebnosti.
Majke protiv vožnje u pijanom stanju (MADD) “pohvalile su ” predloženi zakon, u saopštenju koje je distribuirala vlada.
„Uprkos napretku, previše ljudi i dalje odlučuje da nasilno vozi i moramo osigurati da sankcije drže vozače odgovornim dok se fokusiramo na smanjenje štete“, rekao je Steve Sullivan, izvršni direktor MADD Canada.
Planirana nova pravila o vožnji dolaze u trenutku kada se Fordova vlada priprema da predstavi novi zakon, sa pravilima koja predviđaju suspenzije dozvola za osobe koje su proglašene krivim kao i za one koji kradu automobilaže.
Ministar Sarkaria je u utorak najavio da bi kradljivci automobila osuđeni uz otežavajući faktor poput nasilja, mogli biti predmet šire suspenzije dozvola. Neko ko je tri puta proglašen krivim, kaže vlada, suočiće se sa mogućnošću doživotne zabrane vožnje.
Očekuje se da će zakon biti predstavljen u četvrtak.
SERBIANNEWS/CANADA
Dobitni tiket, torbe sa novcem, dokumenta: Ove stvari ljudi najčešće zaboravljaju u taksiju
Telefon, ključevi, dokumenti, cipele, ali i žive kornjače su stvari koje se zaboravljaju u taksiju, govore podaci. Sigurni smo da su mnogi bili u sličnoj situaciji – vraćamo se kući, proćaskali smo sa vozačem, vožnja je bila udobna. I onda, dok se penjemo uz stepenice, primećujemo da ključevi od stana nisu u torbi i shvatimo da su ispali u taksiju. Nama je to “situacija iz pakla”, ali dispečarima iz taksi službi je uobičajen scenario. “Svakodnevno se gube predmeti”, kažu iz taksi službe za RT Balkan.
