Rat je mutna voda
Ratni snimatelj je najčešće sam sa najboljom kamerom ili fotoaparatom, idu mu na ruku tehnologija koja je napredovala, ali i zbog prirode posla za koji se opredelio. Na opasnim mestima ne možete imati svitu… Da ne govorim da se morate prilagoditi određenoj vrsti asketizma, kaže Miodrag – Miki Stojičić, jedan od najpoznatijih svetskih ratnih snimatelja koji u poslednjih 28 godina radi za italijansku nacionalnu televiziju RAI
U Beogradu je za uskršnji praznik boravio Miodrag – Miki Stojičić, jedan od najpoznatijih svetskih ratnih snimatelja. U poslednjih 28 godina, Stojičić radi za italijansku nacionalnu televiziju RAI.
Svih ovih godina, kamera je njegov zanat – njegova ljubav.
– Ja obično kažem: neko se bavi ekstremnim sportovima, a ja ekstremnim snimanjima. Ušao sam čudnim okolnostima u sve to – počinje svoju životnu priču Stojičić. – Sada sam najstariji ratni snimatelj, što ne mora da bude pohvalno. Tako je od trenutka kada se povukao Džon Simpson (79), ikona Bi-Bi-Sija. On je trenutno savetnik u Bi-Bi-Siju, a izveštavao je iz više od 120 zemalja, uključujući trideset ratnih zona.
Miki Stojičić je karijeru počeo u TV Beograd. Rođen je Leskovcu. Proputovao je svet i bio na onim mestima odakle su samo stizale strašne slike rata i razaranja. Bio je u Libanu, Kurdistanu, Čadu, Avganistanu, Tunisu, Iraku, Siriji, Libiji. Snimio je Gadafija koji je tom prilikom obećao da će dovesti kamile u Beograd, što je i u radio… Sarađivao je sa vodećim svetskim televizijama Bi-Bi-Si, En-Bi-Si, Rojters. Radio je za japansku i grčku televiziju. U poslednjih godinu dana živi na relaciji Rim – Beograd.
Stojičić nije pričljiv čovek. Mnogo toga je video i vremenom postao još ćutljiviji.
– Radio sam petnaest godina u RTS-u i oko sebe imao asistente, novinare, rasvetljivače, tonce… Ratni snimatelj je najčešće sam sa najboljom kamerom ili fotoaparatom, idu mu na ruku tehnologija koja je napredovala, ali i zbog prirode posla za koji se opredelio. Na opasnim mestima ne možete imati svitu… Da ne govorim da se morate prilagoditi određenoj vrsti asketizma. Za put od mesec dana sve mora da se spakuje u omanjoj torbi.
U poslednjih nekoliko meseci putuje po Italiji, snima umetničke dokumentarce. Ne zna još koliko će tako raditi, ali za njega je pravo osveženje, potpuno suprotno od slikanja ratnih prizora… Neverovatne su te priče o rimskim restauratorima, koji su, tvrdi, najbolji na svetu. Trenutno snimaju o pozorištima kojih je u Italiji u svakom selu a stara su 500, 600 godina. Za Italiju kaže da je muzej na otvorenom. Kada se rodite u lepoti i stalno se njom okruženi, veli, normalno je da je vaša percepcija za lepo izgrađena i da ćete stvoriti nešto što je originalno.
– Zato su Italijani dobri dizajneri. Njihov Ferari, a i Dukato su skulpture, umetnička dela. Koliko se Italijani razlikuju od nas? Malo i mnogo! U prioritetima – da li će prvo da jedu ili da rade. Uvek im je ono prvo bitnije. Cene svačiji rad. To stoji. Pridržavaju se standarda. Koliko cene snimateljski posao? Mi stariji TV snimatelji drznemo se ponekad pa uradimo onako kako želimo, ako im se ne sviđa baš nas briga. Ali vole da isteruju ono što su zamislili…
U snimateljskom poslu je presudan talenat. Nije važno samo da napravite lepe slike. Možete da imate brdo lepih slika, ali ako nisu u funkciji televizijske priče, ako kadar nije dobro ispeglan, to ne može da prođe.
Čujemo da ga na jesen čeka nova turneja, sa RAI, putovaće po Italiji i držaće obuku mladim snimateljima.
– Vas Italijani baš vole?
– I ja njih volim. Suština je u dogovoru. Sarađivao sam i sa američkim televizijama, kanadskim, sa Grcima i Japancima, ali za Italijane najduže radim.
Šesnaest godina je sa Enjom Remondinom, novinarom bogatog iskustva, putovao po svetu.
– Kada je RAI otvarao biro u Istanbulu, on me je pozvao: Miki, ideš sa mnom. Ako ne ideš ti i ja ne idem. Istanbul je carski grad. Ko nije bio, treba da ga vidi i doživi. Kao dečak sa sedam-osam godina bio sam prvi put u Istanbulu. Sedeli smo roditelji, brat i ja na Bosforu. Sećam se kako je jedan veliki brod prolazi i zaklanjao pogled na drugu obalu Istanbula. To je prva slika sa Bosfora koju sam zapamtio. Rim nema uzbuđenja koja ima Istanbul. Volim istanbulske kvartove gde živi običan svet. Tamo je život. Svuda se oseća miris kafe. Oni sede na pragovima svojih kuća, piju kafu i pričaju jedni sa drugima… Ne znam da li znate, tri hiljade turskih reči mi koristimo, a Turci oko 700 naših srpskih. Turci nas poštuju. Evo, zašto. U vreme Varšavskog pakta jedino smo im mi bili veza, njihov tekstil je išao preko Jugoslavije. Gazde u Kapali čaršiji to odlično znaju. Pamte. Tako su preživeli.
Pričamo o Stojičićevim snimateljskim pohodima. Požalio nam se da mu je najteže pada da nosi sako kada mora da nekog intervjuiše. Ne voli uniformisanost. U duši je ostao hipik.
– Moj komšija je imao teget engleski blejzer, pozajmljivao sam ga godinama od njega.
Još kaže da se u snimateljskom poslu iskustvo stekne posle mnogo godina. Kada krenete da radite ne znate šta nedostaje. Niste spremni. Tek posle vidite da ste promašivali. Da ste ulazili u neke situacije iz koje je mogao samo Bog da vas spasi. Sećam se, u Bosni sam išao po Ozrenu. Kada se vratim uveče od ljudi čujem da je bomba preletela pet, šest kilometara iza ratne linije i usmrtila mnoge. Rizik je bio nula, ali su nastradali. Kada sam bio kod Tuzle, na brdo Jabuka, svakog dana su mi tražili novu sliku. „Šalji nove”. U takvim okolnostima nemate vremena da pričate sa običnim vojnikom već morate odmah da pitate: Ko je ovde gazda? Tumaraš po brdima i tragaš. Dosta komandira je stradalo posle rata. Rat je mutna voda. Kada pričam o ratu vrlo vodim računa da pričam samo ono što sam video. Jedno sam bio na nekoj planini sa „Panterima”. Uveče odem do kafane i čujem da ljudi za stolom pričaju o mestu sa kog sam se upravo vratio. Jedini sam bio tamo, a ono što su govorili apsolutno nije bilo tačno.
Priča nam da mu na njegovim putovanjima najteže pada let avionom.
– Moj dobar prijatelj, novinar Dejan Lučić, ima običaj da kaže: „Ne plašim se aviona, ali kad god sletim znam da sam nešto ućario od života”. Ta preciznost ubija, ako zakasniš deset sekundi, satima čekaš sledeći let. Volim da budem tačan, ali ne kao švajcarski sat. Malo ležernosti nije na odmet. Mi imamo kao narod šire poglede od onih na zapadu. Volim Srbiju. Uveren sam, da su pedeset odsto veće plate, naš narod bi se vratio, vodio računa o svojim starima, ocu i majci, živeli bi sa svojim prijateljima. Koja bi to sreća bila. Svaki čovek treba da putuje što više zbog ličnog iskustva. Da vidi koliko je tačna slika sveta koju nudi televizija, da razbije tu maglu. Putovanja čoveka čine bogatijim, proba razna jela i vina, vidi druge ljude. Moji roditelji, otac Petar, koji je bio ginekolog i koji je porodio pola Leskovca, i majka Natalija, ekonomista, stalno su putovali. Ja sam bio u Nepalu i zaljubio se u taj kraj sveta. Bio sam sa ćerkom Anom, koja je profesor klavira, i sinom Petrom, koji je dizajner zvuka, i proveo divne trenutke. Kod nas u kući je velika demokratija. Moja najveća radost su moji unuci Sunce i Uriel. Moji šampioni! To su sinovi moje ćerke. Čime se bavim dok sedim u Beogradu? Sa suprugom Jasminom radim na dokumentarnom filmu o pozorišnom projektu u kojem učestvuju štićenici Doma za lica ometena u razvoju u Kulinama kod Aleksinca. Za mene je to novo, snažno emotivno iskustvo.
Grad u kome su i Bitlsi meditirali
U mesto sa 100.000 stanovnika, na istočnoj obali reke Gang, turisti dolaze zbog joge, oslobađanja od stresa, raftinga, ali i najlepšeg pogleda na izlazak sunca podno Himalaja.
Jedan poziv, tri mejla i već sam u potrazi za avio-kartom. Cilj putovanja – Rišikeš u Indiji. Najbliži aerodrom je Deradun (Dehra Dun). Mesto gde želim da idem je poznato, za drugo gde treba da sletim nikad čula. Uz pomoć karte pronalazim destinaciju na severu Indije, između Kašmira i Delhija, u blizini Himalaja.
Rišikeš, po indijskim merilima, sa skromnih 100.000 stanovnika zahvaljujući legendarnim Bitlsima postao je poznat u svetu. U gradu hramova, okružen šumom, ili kako se u bedekerima naziva „svetska prestonica joge”, popularne „bube” iz Liverpula tražile su inspiraciju za svoje pesme. U jednom od hramova gde su boravili pre pola veka – 1968, pohađali su transcendentalnu meditaciju i tragali za prosvetljenjem. Čak 8.000 kilometara daleko od srednje Evrope, u kontinentalnom delu Indije, napisali su oko 40 legendarnih kompozicija. Danas taj hram nije aktivan za vernike, posećuju ga turisti, pre dve godine je renoviran i postao je muzej na otvorenom; ulaz je oko 10 evra.
Dug let do odredišta
Rišikeš se nalazi na istočnoj obali reke Gang i popularan je u ovoj mnogoljudnoj zemlji: najveći je duhovni i joga centar Indije. U delu Rišikeša gde smo bili smešteni sveta reka proticala je na 300 metara od nas i to nestvarno čista. Do Deraduna leti se iz Beograda preko Abu Dabija i Delhija ili Bombaja. Poleće se u podne, sleće sutradan u podne; polovina vremena, međutim, provodi se u čekanju, a druga polovina je sam let. Vremenska razlika je plus pet i po sati.
Iako je bio kraj marta, u Deradunu temperatura je bila 34 stepena Celzijusa. Umorna od leta i uzbuđenja jedva podnosim. Lišće vegetacije je žuto iako je i tamo proleće. Vazduh je za nas, Evropljane, težak, jedva se diše. Prva dva dana nisam izlazila na otvoreno. Pluća se napinju, što od vrućine, što od nečistog vazduha.
Do smeštaja u Rišikešu vozi se pola sata taksijem, za šta plaćam 800 rupija, oko 10 evra, i što je za indijske prilike pozamašna suma (jedan evro je 77 rupija). Kako lokalni taksista specijalno poručen za mene slabo govori engleski ostadoh uskraćena za dodatne informacije.
Sama vožnja je iskustvo za sebe: volan je s desne strane, vozi se levom trakom, a pretiče desnom. Kao što kod nas mogu da se vide psi lutalice uz put, tamo promiču majmuni. Pretrčavaju ulicu, iskaču sa mladuncima, klate se na granama. Tu su , naravno, nezaobilazne svete krave koje usred saobraćajnog haosa ležerno hodaju sredinom puta, leže nasred raskrsnice.
Sirene se čuju sa svih strana. Sve me malo podsetilo na Beograd pa šoferska nervoza počinje da raste iako sam turista. Setim se da sam pročitala da je jedan američki ambasador situaciju u saobraćaju opisao kao „funkcionalna anarhija”. Bolje nije mogao, jer u najstrašnijoj vrevi od automobila, pešaka, krava, rikši, motora – niko ne stoji. Svi se kreću i sviraju.
Na jednoj strani pogled mi privlači nešto nalik garaži bez vrata. Unutra se vidi porodica sa decom. Okupljeni su oko velikog lonca, pored njih je i krava. Slika nekako tužna, a istovremeno lepa. Krava im je život, ona ih hrani i oni je poštuju. Sa druge, mlada devojka, sportski obučena, vozi motor i mogla bi da bude slika iz bilo koje svetske, evropske metropole. Suprotnosti su u Indiji na svakom koraku.
Joga i turistički obilazak
Smeštaj je skroman i čist. Dok saopštavaju da imamo neograničene količine filtrirane vode za tuširanje i piće razmišljam o činjenici da u najmnogoljudnijoj demokratiji na svetu sa 1,3 milijarde stanovnika, trećina stanovništva nema dostupan toalet. U smeštaju su Rusi, Amerikanka, Egipćani, Indijci i mi, Srbi. Većina je došla zbog ajurvedskog tretmana čišćenja tela – panča karma. Neki su planinari sa ciljem osvajanja Himalaja, pa su ovde došli da se odmore i zbog masaža.
Iako najveći broj namernika iz celog sveta dolazi zbog joge, meditacije i raftinga, u Rišikešu se može se videti i raditi mnogo toga drugog. Posebna atrakcija je izlazak sunca kod hrama Kunđa Puri na 1.200 metara nadmorske visine odakle se pruža nezaboravan pogled na Himalaje. Da bi se to doživelo kreće se taksijem u pet ujutru krivudavim putem do vidikovca. U šest sati je već gužva. Neki turisti meditiraju, drugi hrane majmune, slikaju se u joga-pozama, ali svi u iščekivanju „najlepšeg izlaska sunca”.
Na horizontu pred našim očima Himalaji – „stene rođene pod suncem, dolina Ganga zadire u njih…” U trenutku kada se pomalja sunce odjekuje grupno „ooommm”. Da se naježiš. Gledam oko sebe – ni jedan turista nije „klasičan”, svi su u nekom hipi stilu, u svom svetu, ali puni svetlosti, prijatni, otvoreni, zagrljeni.
Dok idemo nizbrdo sa vidikovca Kunđa Puri u jednom trenutku ostajemo nas dve, putnice iz Srbije, same na strmoj kaldrmi i nedaleko od nas se pojavljuje majmun. Znamo da su životinje navikle na turiste, ali mi nismo sigurne kako da se ponašamo. Šta ako nas napadne? Ohrabrujemo i zapitkujemo jedna drugu šta da radimo – da li da ga ignorišemo, vičemo, šta ako se pojavi njegova „ekipa”. Sada se smejemo kada se toga prisetimo. Inače, majmun je prvi odjurio u šumu kad je video da ne nudimo hranu.
Mostovi preko Ganga
Atrakcija su i dva prelepa viseća mosta na reci Gang: Ram Džula i Lakšman Džula. Između njih se nalaze tržnica, butici, prodavnice, pijaca. Krave i u toj zoni prolaze zajedno sa pešacima. Kako je velika vrućina, za razdaljinu od dva kilometra između mostova zaustavljamo rikšu. Cena je 10 rupija, više nego povoljna jer je spas od hodanja po vrućini. Savet je da se u Rišikešu ne izlazi na ulicu bez kačketa i vode!
Ponuda suvenira nije velika. Kupuju se ajurvedski preparati, ešarpe, figurine slona za sreću, mirisni štapići. Neki su kupovali lekove jer kažu da su u Indiji duplo jeftiniji nego kod nas. Među turistima se prenosi informacija da je zlato povoljno, ali se niko ne usuđuje da pazari jer navodno ima falsifikata.
Od maserki saznajem kakva je svakodnevica u ovom delu Indije. Mlada Dipti (24) živi sa majkom, ocem i dvojicom braće, u za tamošnje prilike solidnoj (ozidanoj) kući. Zarađuju samo ona i otac. Njena plata je oko 60 dolara mesečno, dok otac u kuću donosi oko 100 dolara. Maserke rade bez slobodnog dana, bez odmora. Samo u slučaju bolesti ili bolesti nekog od članova porodice mogu da izostanu. Stariji brat, kaže Dipti, ne radi, mlađi brat je na koledžu. Majka je domaćica ima malu baštu gde gaji povrće. Skromni su, ali imaju veliko srce. Za uspomenu dobih od Dipti sari – tradicionalnu indijsku nošnju.
Neke osobine Indijaca podsetile su me na naše ljude. Srdačni su, osetljivi, ali i snalažljivi u svakoj situaciji, nestrpljivi u saobraćaju. Koga prihvate taj je dobrodošao u njihovu kuću. Veoma su pobožni. Pred svaki rad se pomole da bude uspešan i za dobrobit svih. Posle ovog iskustva mogu bez zadrške da kažem da ću se u „zemlju bogova” sigurno vratiti. Namaste!
Jednostavno do vize
Zahtev za dobijanje vize može da se podnese elektronskim putem na veb-strani Indijske ambasade u Beogradu. Potrebno je uplatiti taksu od 80 dolara i sve se završava jednostavnom procedurom.
Tri odgovora za krave
Pitala sam lokalce čije su sve te krave koje šetaju nesputano gradom. Odgovor je bio neodređen kao da ni oni nisu znali. U jednom vodiču kasnije čitam da se prema jednoj studiji na temu „Šta će krave na ulici” došlo do tri moguća obrazloženja. Prvo, gust saobraćaj razgoni muve koje su po vrućinama za krave prava napast pa papkari idu tamo gde je frekvencija najveća. Drugo je da izduvni gasovi omamljuju krave i to stanje njima prija i treće da su „krivci” vlasnici krava. Naime, životinje se drže samo dok daju mleko. Kada prestanu domaćin ih pušta jer mu više nije od koristi, a u slučaju da ugine morao bi da obiđe sva sveta mesta u Indiji da bi okajao taj greh.
Skupa čokolada
Hrana je u Indiji vegetarijanska. Jedna Indijka mi pojašnjava da kod nje u kući samo suprug ponekad spremi piletinu. Jede se sve osim mesa: sir, mleko, jaja, povrće, čorbe. U Indiji ima više od 200 vrsta sočiva. Dal-supa od sočiva je obavezna za ručak ili večeru. Hleb se jede malo u vidu tankog testa „ćapati”. Slatkiše koje sam iz Beograda ponela poklonila sam novostečenim poznanicama – dragim Indijkama i njihovoj deci. Komadiće čokolade su štedljivo delili jer iako ima da se kupi, za njih je skupa.
Prva pobeda u Ligi nacija, odbojkašice Srbije bolje od Tajlanda
RIO DE ŽANEIRO – Podmlađena ženska odbojkaška reprezentacije Srbije zabeležila je prvu, pobedu u Ligi nacija, pošto je sinoć u Rio de Žaneiru, savladala Tajland 3:0 (25:13, 29:27, 25:19).
Srpkinje su u prvom meču poražene od Dominikanske Republike 3:1. Izabranice Đovanija Gvidetija su od prvog poena zaigrale silovito, ekspresno povele sa 1:0, a zatim u uzbudljivoj završnici drugog seta uspele da preokrenu rezultat i pobedu sa 2:0.
U trećem setu je viđena takođe odlična partija, koja je seniorke Srbije dovela do maksimalne pobede. Srbija će danas, u trećoj utakmici, igrati protiv Kine od 19 časova po srpskom vremenu.
Potpuno novi avion vredan preko 40 miliona dolara udario u zid pre isporuke kupcu
Kanadski proizvođač aviona “Bombardier” je u sredu potvrdio istinitost fotografiju koja kruži društvenim mrežama, na kojoj se vidi oštećen poslovni avion “Global 5500”, prilikom čega su potvrdili da je do incidenta došlo u njihovom novom objektu u Ontariu — međutim, kompanija nije otkrila nikakve detalje o tome šta je dovelo do nesreće.
Predstavnik proizvođača aviona rekao je za “Global Air” da se incident dogodio 9. maja u zoni za testiranje na zemlji u montažnom centru aviona “Bombardier” i da nijedan član tima nije povređen.
Kompanija je potvrdila verodostojnost fotografije na kojoj se vidi nosni konusnu površinu aviona oštećenu i uništenu, dok se čini da je avion nosom udario u svetlosni stub. Fotografija takođe pokazuje avion “naslonjen” na betonsku barijeru sa slomljenom ogradom. Međutim, kompanija ne zna izvor fotografije.
Završena preliminarna istraga
“Global Air” je došao do naloga društvenih medija na X platformi koji su drugi korisnici društvenih mreža naveli kao izvor fotografije, ali nisu dobili odgovor, te je “Bombardier” pokrenuo nezavisnu internu istragu.
– Marljivo prikupljamo informacije. Krajnji prioriteti kompanije Bombardier ostaju bezbednost i kvalitet njegovih aviona – navodi se u saopštenju.
Preliminarna istraga je zaključila da nema potrebe da proizvođač aviona preduzima bilo kakvu akciju u celoj floti.
– Tim je isključio faktore koji se odnose na tip aviona i kontinuiranu plovidbenost – rekao je predstavnik.
Luksuzni privatni avion
Incident nije uticao na proizvodne operacije u novom pogonu, u koji je “Bombardier” nedavno prešao kao jedinu fabriku za proizvodnju aviona u regionu.
Taj korak napred za kompaniju dolazi pošto je prošlog meseca takođe predstavila novi logo i druge brendove, dok proizvođač aviona preusmerava svoj fokus pretežno na svoje korporativne napore za mlazne avione.
“Bombardier Global 5500” ušao je na tržište privatnih mlaznih aviona 2020. godina. Poslovni avion sa velikom kabinom može da obavlja transatlantske letove do i iz istočne SAD sa maksimalnim dometom od 5.900 nautičkih milja. Najsavremeniji mlaznjak može da primi 16 putnika, noseći ih do odredišta maksimalnom brzinom od 516 čvorova.
Odbijate alko test ? Šta bi vozači u Ontariju trebali znati sa novim policijskim pravilima
Autoputevi širom južnog Ontarija biće zauzeti ovog produženog vikenda povodom dana Viktorije, kada stanovnici obeležavaju nezvanični početak leta.
S obzirom da je na putevima tradicionalno prometno vreme, policija u celom regionu će motriti na vozače.
Ako putuju kroz područje Velikog Toronta, vozači bi trebali znati da je pokrajinska policija Ontarija nedavno najavila novu politiku.
Koja je to nova politika OPP-a?
OPP je najavio da će zahtevati uzorak alko-testa svaki put kada njeni službenici obustave saobraćaj na autoputu kojim patrolira OPP u području GTA.
Služba je saopštila da u potpunosti koristi kanadsku obaveznu proveru alkohola (MAS), koja je izmenjena 2018. kako bi omogućila policiji da zahteva alko-test od bilo kojeg vozača.
OPP narednik Kerry Schmidt je rekao da će uzorci alko-testa biti potrebni čak i ako vozači budu zaustavljeni zbog prekoračenja brzine, korištenja mobilnog telefona ili drugih prekršaja.
Nova mera usmerena je na suzbijanje porasta prekršaja u vožnji s invaliditetom koji je uočen u poslednjih nekoliko godina, rekao je Schmidt.
Mogu li odbiti alko-test?
Ukratko, osim ako ne želite da budete krivično optuženi, ne.
“Ako odbijete, bićete uhapšeni i optuženi”, rekao je Schmidt.
Michael Engel, advokat odbrane koji radi isključivo u slučajevima nasilne vožnje, rekao je da ako vozač odbije dati alko-test, posledice mogu biti opsežne.
„Kao da ste počinili potpuni prekršaj vožnje pod uticajem,“ rekao je Engel za Global News.
“Činjenica odbijanja je kriminalizovana i sa sobom nosi iste kazne kao da ste uradili test, i pali na tom testu, i bili odvedeni u stanicu i pali na još jedan alkotest.”
Engel je rekao da trenutno ima nekoliko slučajeva u kojima njegovi klijenti tvrde da nisu pili ništa, ali nisu dali uzorak daha.
“Oni su smatrali da je zahtev uvredljiv, zaustavljanje proizvoljno, a oni su odbili da udovolje zahtevu i optuženi su”, rekao je.
Engel je rekao da ako je neko optužen za odbijanje testa, to je teško braniti.
Ontario ima zakon nulte tolerancije za mlade, početnike i profi vozače – oni ne smeju imati alkohol u svom organizmu. Ovo uključuje one mlađe od 21 godine; svaki vozač bilo koje doba sa licencom G1, G2, M1 ili M2; oni koji voze vozilo za koje je potrebna AF dozvola ili CVOR; ili bilo ko vozi mašinu za izgradnju puteva.
Ostali vozači sa punom G dozvolom suočiće se s optužbama i/ili kaznama ako se njihova koncentracija alkohola u krvi registruje na 0,08 ili više na alko-testu ili ako vozač padne u opseg upozorenja između 0,05 i 0,079.
„Vožnja je privilegija“, rekao je Schmidt. “I želimo da budemo sigurni da vozači koji voze u vozilima nisu nasilni i da su normalni.”
SERBIANNEWS/CANADA
POTPUNA BLAMAŽA UŽASNOG DENVERA, VUKOVI NA +45! SUMRAK MAREJA, JOKIĆ NIJE SVEMOGUĆ
.jpg)
Minesota se probudila i pojela šampiona, Edvards u prvom planu, ali je heroj večeri Mekdenijels… Igraće se sedma utakmica
Gledaćemo majstoricu u seriji između Nagetsa i Timbervulvsa! Trebalo je ovo da bude utakmica za potvrdu Denverove klase, umesto toga dogodilo se novo poniženje šampiona u režiji razgoropađenih Vukova! Minesota Krisa Finča uspela je da uzvrati udarac i povrati energiju iz prve dve utakmice, pa će se igrati sedmi duel u noći između nedelje i ponedeljka u Bol Areni – 115:70 (31:14, 28:26, 27:21, 29:9).
Denver je zvanično pretrpeo najteži poraz u istoriji franšize tokom jednog plej-of nastupa. Čak ni Nikola Jokić nije svemoguć, mada se večeras nije toliko radilo o njemu, koliko o Minesoti koja je odigrala još jednu brutalnu utakmicu u oba smera i potpuno iz balansa izbacila šampione. Sve je podsetilo na drugi meč ove serije, kada su Timbervulvsi izgledali kao vanzemaljci iz čuvenog filma ‘Svemirski basket’, a Nagetsi na ekipu nedostojnu učešća u plej-ofu. Jako je zabrinjavajuće to kako šampion sebi dozvoljava ovakve amplitude u igri, jer posle onakvog izdanja u Koloradu, sada ponovo nije ličio ni na bledu senku onog tima koji je pre skoro godinu dana pokorio NBA ligu. Neverovatno…
Sve je probao Majkl Meloun, menjao uobičajene rutine odmora za svoje najbolje igrače i pogotovo Nikolu Jokića, ali nije išlo. Štaviše, dok je Meloun pokušavao da izgura veći deo utakmice sa startnom petorkom, Denver je sve više tonuo i na kraju pretrpeo ozbiljan debakl. Šamarčinu koja dolazi kao najozbiljnija opomena za branioca prstena da pred svojom publikom mora daleko bolje ako želi u konferencijsko finale protiv Dalasa ili Oklahome.
Napaljeni su bili košarkaši Minesote da se revanširaju šampionu i to se osećalo tokom pune tri deonice u kojim su samleli rivala. Majkl Meloun je bio primoran da na devet i po minuta pre kraja utakmice digne ruke i pošalje sve svoje startere na klupu, a u igru uvede kompletnu rezervnu petorku. No, ni tada Vukovi nisu prestali da kidišu, već su nastavili da rasturaju Denver, komad po komad. Sladio se Entoni Edvards i dodatno zapalio Target Centar kada se tokom pozvanog tajm-auta klupe Denvera na nešto više od osam minuta okrenuo prema tribinama i pokazao da će se igrati sedma utakmica. I Kris Finč je tada na teren poslao rezerviste, ali je utakmica do poslednjeg zvuka sirene izgledala kao kada srednjoškolci maltretiraju školarce na basketu… Tako je razlika do kraja i porasla na blamantnih 45 razlike, što sada mora da posluži kao najveća moguća motivacija za Nagetse pred sedmi meč koji rešava sve.
Nikola Jokić je ponovo igrao sam. Čak ni on nije izgledao najbolje, ne samo zato što su ga Timbervulvsi naterali na seriju promašaja, već zato što su ga i saigrači izdali. Maltene nijedan njegov pokušaj da uposli saigrače nije se završio asistencijom! Samo dva završna dodavanja je imao srpski as i ne pamti se kada je poslednji put utakmicu završio sa ovako niskim brojem proigravanja. Razlog tome je što Denver nikada nije bio gori u procentu šuta iz igre u plej-ofu! Jokić je utakmicu završio sa 22 poena uz nekarakterističnih 9/19 iz igre, mada potpuno u skladu sa kataklizmičnom igrom Nagetsa, a zabeležio je još devet skokova i pomenute dve asistencije.
Za udžbenike je bila njegova partija u petoj utakmici, jedna od njegovih najboljih u doigravanju, večeras je uspeo delimično da ispuni taj standard, ali je ostao daleko iza toga. Otkako ga je Meloun izveo iz igre, nije mogao sa mirom da sedi i odgleda finiš susreta, već je sve vreme stajao i nemo posmatrao kako Minesota uništava Denverov duh. Odavno Jokić nije izgledao tako uznemireno, čak možda i besno iako se to nije videlo u njegovim gestikulacijama, ali je odavao takav utisak dok je punih devet minuta stajao mirno i gledao šta se dešava oko njega. Ako ovo što se desilo u Target Centru ne posluži kao gorivo da odigra najbolju utakmicu dosadašnje karijere, onda pitanje je šta može.
Bilo je određenih najava da bi Finč ovu utakmicu mogao da gradi tako što će Jokić u svakom trenutku da bude udvajan i upravo to se dogodilo. Fantastične rotacije su imali košarkaši Minesote i u svakom trenutku kada bi trostruki MVP primio loptu, bar dvojica bi se našla na njemu da mu maksimalno zasmetaju i skrate manevarski prostor. Da je imao bar jednog raspoloženog saigrača da nešto pogodi, možda bi i Minesota odustala od ove taktike, umesto toga sve je išlo naopako za šampiona i po loju za veoma ozbiljnog izazivača…
Denver je potpuno ispao iz ritma prethodne tri utakmice i ušao u jurnjavu koja je mnogo više odgovarala mladoj i poletnoj ekipi Vulvsa. Uspela je zamka Krisa Finča i njegovog stručnog štaba, a Vukovi su iskoristili prvi trenutak da pojedu Denver i pokažu zube pred odlučujući meč koji je po svim merilima najpravedniji da se odigra. Denver i Minesota su po mnogo čemu bili izjednačeni u ovoj seriji, bez obzira na to što je praktično samo prva utakmica bila neizvesna, dok su sve ostale završene ubedljivim pobedama jednog ili drugog tima.
Sve je maltene od početka mirisalo na Denverov poraz, odnosno na Minesotinu osvetu. Denver jeste startovao utakmicu serijom 9:0, ali je Džamal Marej odmah najavio da je ovo jedna od onih njegovih čuvenih sumrak partija, kada mi ništa ne polazi od ruke. Srljao je iz pokušaja u pokušaj i vrlo brzo postao Denverovo lice u ovoj utakmici. Posle startnih 9:2, Kris Finč je zatražio tajm-aut iz kojeg se desio čudesni preporod Timbervulvsa.
Nakon šest vezanih promašaja, domaćin se poput lavine obrušio na Denver i progutao ga cugu. Ređali su se promašaji Jokića i Mareja, dok je Minesota na krilima Entonija Edvardsa i večerašnjeg heroja Džejdena Mekdenijelsa jurišala ne samo ka preokretu, već praktično i pobedi već posle uvodne četvrtine! Uključila se mašina za mlevenje mesa i Minesota je Denveru servirala seriju 20:0 za pet minuta, odnosno ukupno 27:2 do kraja prve četvrtine! Jedine poene za Denver u tom intervalu postigao je Jokić koji je i sam bio indisponiran, pa je već posle dvanaest minuta bilo 31:14 za Minesotu. Samo u prvom periodu Meloun je uzeo dva tajm-auta kako bi probudio tim, nije vredelo.
Odstupio je Meloun od svojih načela, pa je Jokića ostavio na parketu na otvaranju drugog perioda što je dalo tračak nade. Srbin je serijom ofanzivnih skokova donosio nove opcije svom timu, ali sve što je on radio njegovi saigrači pretvarali su u prah i pepeo. Ništa nisu mogli da pogode Nagetsi, tek po jednu trojku Majkl Porter Džunior i Kentavijus Koldvel Poup na otvaranju utakmice, da bi do poluvremena učinak bio na kriminalnih 3/16! Jokić je sam promašio četiri šuta, Marej je bio užasan jer je prvu četvrtinu završio sa pet promašaja iz igre i prve poene ubacio je tek na startu drugog perioda. Ali, to je bilo to od njega.
Dok su se Nagetsi koprcali, Minesota je rasla sve više iz minuta u minut. Razigrana, rastrčana, pregazila je Denver za ranih 43:24, kada je Meloun pokušao još jednom da preseče ogroman zalet protivnika, no nije vredelo… Koliko je Denver bio u kanalu najbolje opisuje detalj sa sredine druge deonice, kada je Jokić sam šutirao 5/11 iz igre, a ostatak ekipe 5/24!
Ništa se značajnije nije menjalo do kraja poluvremena, mada su svi u čudu gledali kako Ent melje, a sa njim i Mekdenijels. Mladi as Vukova je već u prvoj četvrtini imao 14 poena, do poluvremena 19 i na kraju 27, ali Mekdenijels je pobednik meča. Ko bi rekao da će on biti drugi najefikasniji strelac Minesote sa 21 poenom uz fantastičnih 8/10 iz igre?! Zajedno sa Entom vukao je Minesotu napred i bio nerešivi problem za odbranu Denvera. Veliku stvar za tim iz Mineapolisa predstavljao je povratak Majka Konlija. Iskusni plejmejker propustio je petu utakmicu zbog upale Ahilove tetive desne noge zbog čega je Edvards bio rastrzan, a večeras je imao šansu da ponovo bude svoj i maksimalno se fokusira na zatrpavanje koša. Da nije izašao već u uvodnim minutima poslednje četvrtine, verovatno bi njegov učinak bio još bolji.
S druge strane, Denver je gotovo celo prvo poluvreme šutirao katastrofalno, nikad gore! Bio je sve vreme na ispod 30 odsto i tek je pred odlazak u svlačionicu postotak skočio na nešto iznad 31 procenta. Ne samo da to nije bilo dovoljno, već je šampionu bilo potrebno više od čuda da bi u nastavku utakmice bio konkurentniji. Jer, kada Marej šutira 1/10 iz igre, a Jokić ima samo jednu asistenciju za poluvreme, nemoguće je igrati protiv ovakve Minesote.
Ne samo da se ništa nije promenilo nabolje za ekipu iz Kolorada u nastavku, već su je Finčovi igrači bukvalno gurnuli sa ivice provalije i sa osmehom gledali gotovo nezapamćeno poniženje.
Vrhunac Denverove katastrofe bila je zapravo poslednja četvrtina u kojoj ni rezervna postava nije uradila ništa korisno. Minesota je sa svojim drugopozivcima igrala u šestoj brzini i serijom 24:2 došla do maksimalnih 50 razlike (114:64), da bi eto konačna distanca iznosila nešto skromnijih 45 poena. Svakako, osećaj poniženja nije izostao…
Na kraju je lista strelaca izgledala suvoparno. Marej je imao 10 poena uz 4/18 iz igre, Eron Gordon je ostao na 12 poena, osam skokova i četiri asistencije, dok su svim ostali bili ispod dvocifrenog učinka. Porter je imao osam poena uz 1/6 za tri, a za duboku analizu je podatak da klupa Denvera nije ubacila NIJEDAN poen dok je utakmica još bila ‘živa’, ako to uopšte može tako i da se kaže. Dakle, sve dok Meloun nije namenski uveo samo rezerviste, nisu dali nikakav doprinos napadu! Kod Minesote Konli je ubacio 13 poena uz pet asistencija, po 10 poena imali su Karl Entoni Tauns koji je imao i 13 skokova, te Naz Rid. Rudi Gober je uz 14 skokova imao i osam poena.
Bez ikakve sumnje sedma utakmica je ovoj seriji bila neophodna, da se reši pitanje ko je bolji u ovom trenutku. A, šta očekivati iz tog meča to verovatno niko ne zna! Denveru su predviđali ‘metlu’ posle uvodna dva poraza na svom terenu, pa se najavljivao potpuni slom Minesote u šestoj utakmici što ne samo da se nije dogodilo, već je sve bilo skroz suprotno. Nagetsi imaju svoj teren, svoju Bol Arenu i nakupljeni bes koji moraju da iskale. U suprotnom, ode Minesota u konferencijsko finale!
Biće pakleno u noći između nedelje i ponedeljka.
Trik uz koji vam krompir neće proklijati
Uz ovaj trik naših baka, zaboravite na klicanje i kvarenje krompira.
Popularna namirnica u kuhinjama širom sveta, krompir je poznat po svojoj svestranosti i pristupačnosti.
Bilo da ga koristite kao glavno jelo, prilog ili deo raznih kulinarskih eksperimenata, uvek igra važnu ulogu. Međutim, izazov za mnoge je kako da krompir ostane svež i bez klica, jer loše skladištenje može brzo da pokvari njegov ukus i teksturu, piše američki WECB radio.
Krompir je namirnica koju treba čuvati na suvom i tamnom mestu. Ako se krompir čuva na svetlom i vlažnom mestu, počinje da klija i brzo gubi čvrstu teksturu i karakterističan ukus.
Proklijali krompir ima povećan sadržaj solanina, prirodnog jedinjenja dizajniranog da odbije štetočine, ali koje može biti štetno ako se konzumira u velikim količinama. Ali postoji jednostavan način da se ovo spreči.
Ova jednostavna, ali efikasna metoda zasnovana je na tradicionalnoj praksi čuvanja krompira svežim, koju su već koristile naše bake. A u čemu je tajna? U jabukama.
Možda se pitate zašto jabuke, ali ovo voće oslobađa gas etilen, prirodni biljni hormon koji usporava proces zrenja i klijanja krompira. Kada krompir skladištite zajedno sa jabukama, možete značajno produžiti njihovu svežinu. Sve što treba da uradite je da dodate nekoliko jabuka u korpu ili torbu za krompir.
Ovaj jednostavan trik isproban je generacijama i pokazao se izuzetno efikasnim, prenosi n1info.si.
Bakterije su mutirale u svemiru u nešto što nikada ranije nije viđeno na Zemlji
Bakterije su neverovatno prilagodljivi mikroorganizmi koji mogu da napreduju u različitim okruženjima, uključujući i svemir.
Istraživanje sprovedeno na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) pokazalo je da su se tamo razvile opasne bakterije otporne na antibiotike, kojih na Zemlji nema. U novoj studiji, naučnici su proučavali bakteriju Enterobacter bugandensis, koja je prvi put otkrivena na ISS-u još 2018. godine.
Enterobacter je u prethodnim studijama bila povezana sa ozbiljnim kliničkim infekcijama. Uzrokuje bolničke infekcije sa bakteremijom, infekcije donjih disajnih puteva, osteomijelitis, infekciju urinarnog trakta i sepsu. Smatra se oportunističkim patogenom, što znači da će izazvati bolest samo kod osobe ako već ima oslabljen imuni sistem ili se bori sa drugim bolestima.
ISS je ekstremno okruženje
Kako navode autori studije, ISS je visoko kontrolisano okruženje, ali to ne sprečava razvoj mikroorganizama u njemu, naprotiv.
„Uprkos visoko kontrolisanom okruženju, koje karakteriše mikrogravitacija, povećan nivo CO2 i intenzivnije sunčevo zračenje, mikroorganizmi na ISS zauzimaju jedinstven „položaj“. Ovi mikrobiološki stanovnici igraju značajnu ulogu u uticaju na zdravlje i dobrobit astronauta na brodu“, pišu autori u uvodu.
Neka nedavna istraživanja su pokazala da mikroorganizmi izloženi mikrogravitaciji mogu steći otpornost na više antibiotika i povećanu virulenciju, odnosno infektivnost brzim mutacijama i horizontalnim transferom gena. Horizontalni transfer je proces u kome veoma različite bakterije razmenjuju gene sadržane u malim lancima, tzv. plazmidi koji su odvojeni od njihove nasledne DNK, što može značajno ubrzati njihovo sticanje rezistencije na antibiotike.
Astronauti su kandidati za infekciju
Produženo putovanje svemirom u mikrogravitaciji može ugroziti imuni sistem astronauta i povećati njihovu podložnost bolestima.
Mikrobna populacija ISS-a potencijalno bi mogla da utiče na mikrobiome astronauta i da se obnovi dolaskom novih posada. Stoga je razumevanje mikrobne kolonizacije, sukcesije i interakcija ključno za obezbeđivanje dobrobiti astronauta i upravljanje mikrobnim rizicima u izolovanim i ograničenim ljudskim staništima, ističu istraživači u studiji.
Borba protiv rezistencije na antibiotike
Rezistencija bakterija na antibiotike je poslednjih godina postala globalni problem. Više od 1,2 miliona ljudi širom sveta umrlo je od infekcija otpornih na antibiotike samo u 2019.
Otkrića poput onog predstavljenog u novoj studiji pomažu da se razume kako se bakterije razvijaju i prilagođavaju u različitim okruženjima, uključujući svemir.
„Naša sveobuhvatna analiza bacila je svetlo ne samo na načine na koje ove interakcije oblikuju mikrobnu raznolikost, već i na faktore koji bi mogli doprineti potencijalnoj dominaciji i sukcesiji E. bugandensis u okruženju ISS. Implikacije ovih nalaza su dvostruke. Prvo, oni bacaju svetlo na mikrobno ponašanje, adaptaciju i evoluciju u ekstremnim, izolovanim okruženjima. Drugo, oni naglašavaju potrebu za snažnim preventivnim mjerama kako bi se osiguralo zdravlje i sigurnost astronauta ublažavanjem rizika povezanih s potencijalnim patogenim prijetnjama“, zaključuju autori, prenosi Indek.hr.
Nova Forbes lista 10 najplaćenijih sportista na svetu u 2024: Drugoplasirani će iznenaditi mnoge
