Učenička kompanija Ekolim, koju čine maturanti niške gimnazije „Bora Stanković”, bavi se razvojem, proizvodnjom i prodajom solarnih kolektora za dogrevanje prostorija napravljenih od aluminijumskih limenki.

Četvorogodišnje trajanje kompanije Ekolim obeležili su lokalni i međunarodni uspesi, a članovi tima ističu da su spremni da se upuste u svet biznisa ako se za to u narednim godinama ukaže prilika. Upoznajte mlade preduzetnike: Janu Simić, Tatjanu Živadinović, Rastka Petrovića i Kaju Gavrilović.

Cilj kompanije Ekolim je borba protiv zagađenja životne sredine putem inovativnog proizvoda – solarnog kolektora za dogrevanje prostorija napravljenog od recikliranih limenki. Ekolim je nastao 2020. godine u okviru preduzetničke sekcije Gimnazije „Bora Stanković” u Nišu i čine ga učenici sada završne godine.

Prema rečima preduzetnice Jane Simić, glavna namera okupljanja u učeničku kompaniju Ekolim nije bila zarada, već širenje ekološke svesti među mladima proizvodnjom ekološko prihvatljivih proizvoda.

EKOLIM JE BIO POBEDNIK NA TAKMIČENJU „NAJBOLJA TEHNOLOŠKA INOVACIJA SRBIJE”

„Kompanija Ekolim je sastavljena od četiri, pre svega, prijatelja, pa tek onda kolega. Svako takmičenje u pratnji našeg mentora bilo je novo iskustvo za nas i izazov, ali pre svega – dobro druženje u kvalitetnom društvu. Nagrade su samo krune naših uspeha, kako kompanijskih tako i ličnih”, rekla je Simićeva.

Ova učenička kompanija u svojoj preduzetničkoj karijeri ostvarila je brojne uspehe na lokalu, u zemlji i inostranstvu. Osvajanjem prvog mesta u regionu jugoistočne Srbije na takmičenju učeničkih kompanija 2021. godine Ekolim je dobio potvrdu za predan rad, što je ovu kompaniju dalje motivisalo da svi zajedno napreduju. U međuvremenu, priča Tatjana Živadinović, članovi Ekolima su dobili priliku da održe radionice osnovcima u Nišu, gde su govorili o ekologiji i sa njima podelili svoje stečeno znanje i iskustvo.

„Stupili smo u kontakt sa organizacijom WWF Adria i napravili projekat ’Solarni azil’, kroz koji je ZOO planet u Nišu dobio dva panela koja dogrevaju stacionar za tropske životinje”, priseća se Živadinovićeva ove humane akcije, koja je okupila veliki broj zainteresovanih Nišlija.

Prema njenim rečima, pobeda na takmičenju „Najbolja tehnološka inovacija Srbije”, u organizaciji Ministarstva prosvete, omogućila je učeničkoj kompaniji učešće na međunarodnom evropskom takmičenju „Popri” u Sarajevu, 2023. godine. Na tom takmičenju su u obe kategorije timovi iz Srbije odneli pobedu.

„Na prvo mesto u Sarajevu smo naročito ponosni, pošto smo nakon takmičenja dobili poziv za usavršavanje u Sloveniji, gde smo upoznali mnogo mladih iz cele Evrope koji imaju slična interesovanja kao i mi”, ispričala nam je ova maturantkinja.

Imenjak i prezimenjak velikog srpskog pisca i muški član kompanije Ekolim – Rastko Petrović – kaže da je za ekipu osvajanje prvog mesta glasovima publike u Evropi neverovatan uspeh i da je značajno uticalo na povećanje vidljivosti kompanije, sklapanje novih saradnji i investicija. Ono što je najvažnije, ističe Petrović, donelo im je motivaciju, osmehe na licima i ponos.

„Naši utisci su veoma pozitivni i inspirativni. Imali smo priliku da se upoznamo sa drugim talentovanim mladim preduzetnicima iz različitih zemalja, razmenimo iskustva i ideje, kao i da steknemo nova znanja i veštine”, kaže Petrović, koji je i generalni direktor učeničke kompanije Ekolim.

Kako se od limenki pravi solarni panel?

On objašnjava da je njihov solarni panel „limenko” proizveden od recikliranih limenki, koje se pažljivo slažu, sa prijemnikom smeštenim unutar kućišta. Sa prednje strane, prema njegovim rečima, proizvod je opremljen pleksiglasom, a limenke su ofarbane crnom bojom, pošto ta boja najbolje privlači svetlost.

NAJVEĆA PODRŠKA TOKOM TAKMIČENJA BILA JE PROFESORKA GEOGRAFIJE I PREDUZETNIŠTVA ANA IVIĆ VELJKOVIĆ

On dalje objašnjava da se kolektor povezuje sa prostorijom kroz dve rupe – kroz jednu ulazi hladan vazduh, a kroz drugu ulazi zagrejan vazduh. „Limenko” je napravljen od recikliranih limenki koje su spojene tako da kroz njih može da struji vazduh. On se montira na osunčanu stranu kuce ili zgrade, a vazduh se pod dejstvom sunčeve svetlosti zagreva i kao topao ulazi u prostoriju.

Mentorska podrška

Kaja Gavrilović kaže da im je najveća podrška tokom celog procesa takmičenja bila profesorka geografije i preduzetništva Ana Ivić Veljković.

„Na svakom koraku je bila tu za nas, učila nas je veštinama, pomagala u radu i smirivala nas kada smo bili u stresnim situacijama. Bez podrške naše mentorke ne bismo dogurali ovoliko daleko. Veoma smo joj zahvalni na svemu što je uradila za nas”, reči su Kaje Gavrilović, sa kojom se u potpunosti slažu ostale kolege iz Ekolima.

Ekolim je odskočna daska u svet biznisa

Gavrilovićeva kaže da je biznis jedno od polja koja se nalaze u razmatranju njene buduće karijere.

„Trenutno mi je u planu da se kroz svoje buduće studije upoznam sa što više različitih biznisa i poslova koji se mogu razviti”, kaže ona. Sa njom se slaže i Tatjana Živadinović, koja ističe da joj je učešće u učeničkoj kompaniji pokazalo prednosti i mane preduzetništva, te da planira da upiše FON i svakako ostane u svetu biznisa. Petrović smatra da je biznis izuzetno zahtevan i odgovoran posao, ali da su oni imali sreće da, zahvaljujući učeničkoj kompaniji Ekolim i svim takmičenjima, dobiju uvid u sve što oblast biznisa podrazumeva. 

Da li ste znali da postoje sokovi za pse? Jedinstven proizvod kod nas, ali u svetu, nastao je u Srbiji zahvaljujući ideji Đorđa Arizanovića (27) koji je pre četiri godine odlučio da uđe u ovaj posao. Đorđe je sa svojim timom osmislio osvežavajući napitak za ljubimce ,,King’s Choice“ koji postoji u različitim ukusima – od maline, borovnice i ananasa i može da se naruči u kafićima i restoranima. Mogu da ga piju čak i ljudi.

Ideja o soku za pse se rodila slučajno, kada je Đorđe odlučio da napitak potraži u obližnjem pet šopu. Budući da je bio uveren da taj proizvod postoji na našem tržištu, kao i sve ostalo za potrebe ljubimaca, pitao je prodavačicu da li ih imaju, a ona ga je čudno pogledala i rekla da nemaju. Nakon toga je počeo da ih traži na drugim mestima i shvatio da ne postoje nigde na svetu.

,,Odlučio sam da nešto preduzmem po tom pitanju. Krenuo sam na Veterinarski fakultet i tamo je sve počelo. Ljudi su bili iznenađeni, ali otvoreni za saradnju na mom projektu. Vremenom smo proširili tim ljudi koji su radili na razvoju recepture za sokove, a nju čuvamo u strogoj tajnosti. Trebalo nam je oko dve i po godine da razvijemo savršenu recepturu uz brojna testiranja“, otkriva za BIZLife direktor kompanije King’s Choice Đorđe Arizanović.

Đorđe Arizanović, direktor King’s Choice-a (Privatna arhiva)

Izazovi i izlazak na tržište

Na početku je bilo mnogo izazova, od same razrade recepture do pronalaska ljudi koji će raditi na projektu, sređivanja papirologije za izvoz i za sam proizvod s obzirom na to da je jedinstven na tržištu, otvaranja fabrike i pronalaska odgovarajućih mašina i izrade mašina za njihov projekat. Sa svim tim izazovima se suočio Đorđe u 23. godini, kada je uplovio u preduzetništvo.

Kako Đorđe kaže, veoma naporno su radili kako bi King’s Choice sokiće ponudili vlasnicima kućnih ljubimaca na različitim lokacijama – u pet friendly hotelima, maloprodajnim objektima, kafićima, restoranima i na bolje snabedevenim koscima. Ljudi pozitivno reaguju na sokove za pse.

Sok za pse King’s Choice (Privatna arhiva)

,,Prvo su iznenađeni samom idejom, jer je retko ko razmišljao o nečemu sličnom, a zatim su još više oduševljeni kada shvate da sok nije samo osvežavajući napitak, već da ima i pozitivan uticaj na zdravlje njihovih ljubimaca. To je zaista zadovoljstvo za nas i motiviše nas da nastavimo sa širenjem ponude kako bismo što većem broju ljudi omogućili da obraduje svoje četvoronožne prijatelje na ovaj poseban način“, ističe Đorđe za BIZLife.

Sok za pse King’s Choice (Privatna arhiva)

Mladi preduzetnik otkriva i da ljudi mogu da probaju sok. Neće im se ništa desiti. Samo im se verovatno neće svideti ukus jer je namenjen za pse i sadrži prirodne poboljšivače namenjene njima, napominje on.

Proces proizvodnje

Što se tiče procesa proizvodnje, on je veoma kompleksan i dešava se u fabrici u Petrovcu na Mlavi, gde na sat vremena može da nastane 1.200 sokića. Najveći fokus im je na filtriranju i prečišćavanju vode.

,,Voda prolazi kroz grube filtere od 100 i 10 mikrona za grubu filtraciju, pri čemu se pritisci vode na ulazu i izlazu filtera proveravaju. Filteri se menjaju svaka tri meseca. Nakon toga, voda prolazi kroz fini filter radi omekšavanja vode putem zamene jona kalcijuma i magnezijuma jonima natrijuma“, navodi Đorđe.

Fabrika u kojoj se proizvode sokovi za pse King’s Choice (Privatna arhiva)

Sledeća faza je reverzna osmoza koja proizvodi ultračistu vodu. Kontrola radnog pritiska/protoka vode se vrši 24 sata dnevno, prateći dve skale za kapacitet protoka otpadne vode i ultračiste vode. Nakon reverzne osmoze, voda prolazi kroz UV svetlost radi uklanjanja štetnih mikroorganizama. Zatim, voda ulazi u tankove. Kroz dozator pod pritiskom, sok se puni u flaše, dodaje Arizanović.

Napunjene flaše se potom šalju na čepilicu, i onda se etiketiraju, pečatiraju i spremne su da napuste proizvodnu liniju.

Fabrika u kojoj se proizvode sokovi za pse

Stižu četiri nove recepture

Đorđe ističe da imaju mnogo novih ideja koje konstantno razvijaju, tako da im kreativnost nikada ne nedostaje.

On otkriva za BIZLife da će uskoro da plasiraju četiri nove recepture na tržište.

,,Naš fokus ostaje na inovacijama koje poboljšavaju zdravlje pasa. Takođe, s nestrpljenjem očekujemo lansiranje sokova za mačke, na kojima smo dugo radili i razvijali posebnu recepturu“, kaže on.

Agrodron, asocijacija za bespilotne sisteme u poljoprivredi, predstavila je na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu dronove. Poljoprivredni dronovi pomažu proizvođačima da zaštite svoje useve na najprecizniji mogući način. 

„Došli smo da izložimo opremu koja se koristi za tretmane useva i zasada i opremu koja se koristi za daljinsku detekciju, odnosno rano uočavanje promena na usevima i zasadima, a sve to u cilju povećanja održivosti poljoprivredne proizvodnje, a samim tim i profitabilnosti“, rekli su nam na štandu Agrodrona u Novom Sadu.

Danas je u svetu trend precizna poljoprivreda, a ovo je mehanizacija koja apsoluitno odgovara njenim zahtevima.

„Radi se o zaista preciznim instrumentima i uređajima. U poljoprivredi se jako mnogo stvari radi na osnovu iskustva, a to iskustvo nam u poslednje vreme govori sve manje, zbog velikih klimatskih i drugih proemna. Konvencionalna poljoprivreda više nije u stanju da odgovori na izazove savremenog doba. Upravo zato se radi na uvođenju precizne poljoprivrede, a cilj je da kvantifikujemo potrebe u prostoru, da znamo šta se dešava i da reagujemo adekvatno i da damo zemljištu i biljkama upravo ono što im treba, a ne da radimo na osnovu nekog iskustva i po principu „tako je moj deda radio“.

U „Agrodron-u“ ističu da bi to trebalo da se prevaziđe, da se uđe u sistem u kom ćemo raditi na osnovu informacija, je ono što je kvantifikovano u vremenu i prostoru, to je kvantifikovano i u novcu.

Šta sve dronovi rade?

„Priča oko precizne poljoprivrede donosi velike koristi. U svetlu toga, dronovi su leteći roboti koji zaista donose velike koristi i sada možemo da radimo stvari koje do sada nismo mogli da radimo sa našim usevima, a možemo da radimo i sve ono što smo radili do sada radili. Kada je usev osetljiv, visok, gust, kada je zemljište prevlaženo i ne možemo da odradimo tretman tradicionalnom mehanizacijom, dronovi mogu“, objašnjavaju za BIZLife.

Postoje klasična tri pitanja u zaštiti bilja – kada, kako i čime.

„Dronovi mogu da odreaguju na pravi način, u pravom trenutku i kavlitetnim tretmanom da obezbede da usevi budu zaštićeni i od bolesti i od štetočina, da korovi budu suzbijeni onda kada su najosetljiviji na sredstva koja primenjujemo. Dronovi pružaju odgovor na ta tri ključna pitanja što se tiče zaštite bilja“, kažu u Agrodronu.

Što se tiče daljinske detekcije, sijaset novih instrumenata oogućava uvid u stanje useva i zasada i donošenje odluke na osnovu pravih informacija.

„Suštinski, naš kor biznis je transfer tehnologije. Jedna stvar je prodati mehanizaciju, druga je pružiti usluugu, ai ovo je nova tehnologija i jako mnogo znanja mora da bude koncentrisano da bi se izvukla korist iz te tehnologije. Sama priča je prilično nova, sada smo u situaciji da kroz dronove imamo svoje lične satelite i da sa male visine radimo snimanja koja smo radili ranije iz satelita. Danas možemo da odreagjemo onda kada je potrebno, a ne da čekamo snimke sa satelita i sve to bez obzira na vremenske uslove, jer sateliti ne mogu da se koriste kada je oblačno. Imate mnogo sreće da dobijete pravi satelitski snimak u pravom trenutku. Dronovi sve to prevazilaze“, objašnjavaju.

Dronovi su priča koja  je u velikoj ekspanziji, teško je pratiti tempo kojim se razvija.

„Imamo podatak da je 100 miliona hektara zemljišta u svetu tretitano dronovima. Ta tehnologija je prihvaćena u svetu, počeli su i kod nas da je prihvataju prouzvođači, jer su shvatili korist., Ekonomske analize pokazuju da jedna mašina za tretman useva u gazdinstvu sa 60-ak hektara, sebe isplaćuju za godinu dana, a 105 hektara kukuruza da se istretira protiv kukuruznog plamenca isplaćuje samog sebe, samo jednim tretmanom“, objašnjavaju iz Agrodrona za BIZLife.

Proizvođači danas imaju jako mnogo problema sa bolestima i štetočinama. U vremenima u kojima se oni javljaju ne može da se koristi klasična mehanizacija.

„Imamo u Srbiji 600.000 hektara pod kukuruzom koji su svake godine ugoženi plamencem, štete su 15, 20 odsto, pa na gore. Dolazimo zaista do stravičnih cifara. Mi godišnje gubimo oko 200 miliona evra samo zbog kukuruznog plemanca. Ove mašine u takvim situacijama pokazuju svoju pravu vrednosti proizođači zaista imaju korist od toga“, zaključuju.