MENISNC
Pretraga
21.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 479

Ako imate ove simptome, verovatno unosite previše soli u organizam

Od
Viktor
-
0
man putting herb on food

Ako imate ove simptome, verovatno unosite previše soli u organizam 1

Teško je zamisliti da se so, jedan od najpopularnijih i najčešćih začina koji se koristi širom sveta, ne dodaje u većinu jela.

So daje jelima bolji ukus, ali je važno paziti da se ne pretera. Ako se konzumira previše soli, može doći do problema sa funkcijom bubrega i visokog krvnog pritiska, ali i manjih tegoba poput glavobolje.

Ovo su najčešći pokazatelji koji ukazuju na to da unosite previše soli u ishrani.

Teško je zamisliti da se so, jedan od najpopularnijih i najčešćih začina koji se koristi širom sveta, ne dodaje u većinu jela.

So daje jelima bolji ukus, ali je važno paziti da se ne pretera. Ako se konzumira previše soli, može doći do problema sa funkcijom bubrega i visokog krvnog pritiska, ali i manjih tegoba poput glavobolje.

Ovo su najčešći pokazatelji koji ukazuju na to da unosite previše soli u ishrani.

Visok krvni pritisak

Prekomerna i česta konzumacija soli može izazvati visok krvni pritisak, koji je jedan od glavnih uzroka srčanih oboljenja, moždanog udara i problema sa bubrezima. So zadržava vodu u krvotoku, povećava zapreminu krvi i stvara veći pritisak na zidove krvnih sudova, prenosi Health Shots.

Često ste žedni

Konzumiranje previše soli može imati efekta i učiniti da se osećate veoma žedni. To se dešava zato što so izvlači vodu iz ćelija i ulazi u krvotok da bi razblažila višak natrijuma, izazivajući reakciju tela na žeđ koja ponekad ne prestaje čak ni nakon nekoliko čaša vode.

Problemi sa bubrezima

Prekomerni unos soli može opteretiti bubrege, koji igraju ključnu ulogu u filtriranju viška natrijuma iz krvi. Vremenom, ovo može oslabiti funkciju bubrega i povećati rizik od bolesti bubrega, prenosi Health Shots.

Otok u određenim delovima tela

Oni koji preteruju sa unosom soli mogu imati problema sa oticanjem. Prekomerni unos soli može izazvati zadržavanje tečnosti u telu, što dovodi do otoka u rukama, stopalima, gležnjevima ili stomaku. Do otoka dolazi jer telo zadržava vodu da bi imalo dovoljno tečnosti zbog prevelikog unosa soli.

Prekomerni i nepravilni otkucaji srca

Previše soli može izazvati nepravilan i prekomeran rad srca i poremetiti ravnotežu elektrolita u telu. Neravnoteža elektrolita kao što su natrijum i kalijum može dovesti do preopterećenog i lupajućeg srca, što može izazvati nepravilne otkucaje srca, posebno kod ljudi sa srčanim oboljenjima.

Jake glavobolje

Prekomerna konzumacija soli može doprineti i izazvati dehidraciju i promene u protoku krvi. Kod nekih ljudi ovo može izazvati jake glavobolje i migrene koje ih sprečavaju da normalno funkcionišu, izveštava Health Shots.

„Najjači narod na svetu“: Snimak publike sa drugog koncerta Ramštajna u Beogradu je obišao svet

Od
Viktor
-
0

najjači narod

Ramštajn je sinoć održao drugi koncert u Beogradu, a u glavnom gradu se pojavilo more ljudi iz regiona kako bi slušali kultni bend.

Publika je uživala u vatrenom spektaklu, punom pirotehnike, uz legendarne hitove.

Nakon što je koncert završio, i nakon dva bisa ljudi su tražili grupu da se vrati. „Izađi mala, hoću da te vidim, hoću da te ljubim, hoću da ti čujem glas“, pevala je masa ljudi u nadi da će se Ramštajn vratiti.

„Najjači narod na svetu“

„Najjači narod na svetu“, piše u opisu snimka koja se širi društvenim mrežama.

Testiranja u toku, kada ćemo dobiti vakcinu protiv HIV virusa

Od
Viktor
-
0

Novi kandidat za vakcinu protiv HIV-a suočava se sa izazovima u ranim kliničkim ispitivanjima, pokazujući uspehe u jednom aspektu, ali nailazeći na neke prepreke – u drugom.

Тестирања у току, када ћемо добити вакцину против ХИВ вирусаTestiranja u toku, kada ćemo dobiti vakcinu protiv HIV virusa

Eksperimentalna vakcina protiv HIV-a treba da uspešno pokreće moćna antitela kod ljudi. Da bi vakcina funkcionisala, ona mora da aktivira antitela kod imunizovanih – antitela koja su pripremljena da neutrališu dejstvo uljeza. A, da bi vakcina bila bezbedna, velika većina ne sme osetiti neželjene efekte ili reakcije.

Ipak, vakcina protiv side još uvek se razvija, pošto su njeni kreatori preformulisali vakcinu kako bi poboljšali njenu bezbednost u budućim studijama. Njihovi najnoviji rezultati pokazuju kako vakcina uspešno generiše široko neutrališuća antitela kod malog broja ljudi.

Široko neutrališuća antitela (bnAbs) usmerena na HIV otkrivena su početkom 1990-ih, na vrhuncu epidemije HIV/AIDS-a, kod nekih ljudi sa HIV-om.

Njihov potencijal je odmah bio očigledan: bnAbs mogu da prepoznaju i neutrališu više sojeva HIV-a, genetski variranog virusa koji menja oblik i koji menja svoj spoljašnji omotač da bi izbegao imunološku detekciju.

Ali uprkos tome što skoro četiri decenije traju istraživanja, vakcina koja može da generiše bnAbs kod ljudi – ostaje „neuhvatljiva“.

Prirodne infekcije nam daju sliku o tome koliko je teško naterati imuni sistem da napravi ova moćna antitela: bnAbs se materijalizuju samo kod oko 10 do 25 procenata ljudi koji žive sa HIV-om, i mogu potrajati godine da se razviju.

Dakle, vest da je vakcina testirana u malom kliničkom ispitivanju stvorila bnAbs kod nekoliko ljudi nakon dve doze – obećava.

„Bilo je veoma uzbudljivo videti da, sa ovim vidom vakcine, možemo da nateramo neutralizujuća antitela da se pojave u roku od nekoliko nedelja“, kaže Vilton Vilijams, imunolog sa Instituta za ljudske vakcine Djuka (DHVI) koji je vodio studiju.

Kandidat za vakcinu cilja na HIV-1, najčešći od dva tipa HIV-a, a posebno na deo njegovog spoljašnjeg omotača koji ostaje stabilan čak i kada virus mutira.

Prekinuta prva faza testiranja

Kliničko ispitivanje prve faze, koje je počelo 2019. godine, uključilo je 24 zdrava učesnika, od kojih su četiri dobila placebo. Ali ispitivanje je zaustavljeno nakon što je jedna osoba imala tešku alergijsku reakciju (posle treće doze) na jednu komponentu vakcine, polietilen glikol (PEG), koja je korišćena za stabilizaciju formulacije.

Скоро четири деценије трају истраживања о вакцини против ХИВ-а

Skoro četiri decenije traju istraživanja o vakcini protiv HIV-a

Pre nego što je eksperimentisanje prekinuto, pet osoba je dobilo tri od četiri planirane doze, a još 15 osoba je dobilo samo dve.

Vakcina je od tada preformulisana bez PEG-a, tako da se ispitivanje može nastaviti sa testiranjem verzije bez PEG-a. U međuvremenu, Vilijams i kolege su analizirali dostupne podatke i otkrili da je vakcina izazvala snažan imuni odgovor nakon dve doze.

Dugo traženi neutralizatori, bnAbs, takođe su generisani kod dvoje od petoro ljudi koji su primili tri doze pre nego što je testiranje prekinuto. Najmoćnije od tih antitela neutralisalo je 15 do 35 procenata sojeva HIV-a u eksperimentima sa ćelijama.

„Ovaj rad je veliki korak napred jer pokazuje izvodljivost indukovanja antitela imunizacijama koje neutrališu najteže sojeve HIV-a. Naši sledeći koraci su da izazovemo snažnija neutralizujuća antitela. Još to nismo uspeli, ali naš put je sada mnogo jasniji“, kaže imunolog sa DHVI Barton Hejns.

Svakako je dobro imati opcije, čak i u ranim fazama razvoja. Druge obećavajuće strategije za razvoj vakcina koje su efikasne protiv različitih sojeva HIV-a nisu uspele u kasnijim kliničkim ispitivanjima, služeći kao „oštar podsetnik“ na izazove u razvoju HIV vakcine, piše portal Science Alert.

Otkriven morski crv star 425 miliona godina

Od
Viktor
-
0

Ostaci praistorijskoj morskog crva starog 425 miliona godina iskopani su u britanskom selu Lentvardajn.

Naučnici veruju da je otkriveni crv (Radnorscolex latus) živeo na dnu okeana pre 425 miliona godina, kada je britansko ostrvo bilo pod vodom.

Iako su fosilni ostaci Radnorscolex latus-a prvi put otkriveni pre jednog veka, tehnologija nije bila dovoljno napredna da omogući paleontolozima da ih detaljno ispitaju.

Stručnjaci iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu koristili su najsavremenije tehnike snimanja kako bi analizirali ostatke.

Nalazi su pokazali da je ovaj crv imao redove oštrih zuba i kuka na glavi, koje bi se zakačio za zemlju i pomerao snagom svog tela.

Uprkos tome što je grabežljivac, analiza pokazuje da je bio dug samo osam centimetara.

Istraživači su rekli da Radnorscolex latus pripada grupi izumrlih životinja sličnih crvima poznatih kao paleoskolecidi, koje su potpuno zbrisane pre oko 400 miliona godina zbog brze promene klime i nivoa mora.

Analiza ostataka ukazuje da je crv imao grlo koje je mogao da izbaci iz sebe da bi hvatao hranu na dnu okeana, a prema rečima Ričija Hovarda iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu, crv podseća na ogromne crve iz poznatog holivudskog filma “Dina”.

“Mislimo da nisu bili suviše probirljivi kada je reč o ishranu i verovatno su gurali grlo u blato i hvatali šta god bi pronašli”, rekao je Hovard.

Košarkašice Srbije počinju pripreme za Olimpijske igre

Od
Viktor
-
0
FIBA BASKETBALL

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije danas počinje pripreme za treći uzastopni olimpijski turnir koji će se u julu i avgustu igrati u Lilu i Parizu, saopštio je Košarkaški savez Srbije (KSS). Na početku priprema će raditi čak 36 košarkašica.

Kako je saopštio KSS, ekipa će prvi deo priprema provesti u Vršcu, zajedno sa reprezentacijom do 20 godina koja se sprema za Evropsko prvenstvo u litvanskom gradovima Klaipedi i Viljnusu od 6. do 14. jula.

Najbolje srpske košarkašice u junu odlaze u standardnu bazu na Zlatibor, a do početka Olimpijskih igara treniraće u Beogradu uz učešće na turniru u Belgiji i dve prijateljske utakmice protiv Francuske u Lionu.

Selektorka Srbije Marina Maljković će i ovoga puta tokom priprema šansu pružiti mladim košarkašicama, da dokažu da su spremne da uđu u sistem seniorskog tima, uz, naravno, proverene snage.

Srbija će u Lilu na Olimpijskom turniru biti u grupi A zajedno sa selekcijama Španije, Kine i Portorika. Plasman u četvrtfinale koje će se igrati u Parizu, obezbediće po dve najbolje prvoplasirane ekipe iz svake od tri grupe, kao i dva trećeplasirana tima sa boljim rezultatom.

Počinje plej-of košarkaške Super lige – Partizan protiv Mege, Zvezda dočekuje FMP

Od
Viktor
-
0

Počinje plej-of domaće KLS Super lige Srbije. Partizan u polufinalu od 18.30 dočekuje ekipu Mege, dok će Zvezda od 20.30 ugostiti tim FMP-a.

Почиње плеј-оф кошаркашке Супер лиге – Партизан против Меге, Звезда дочекује ФМПPočinje plej-of košarkaške Super lige – Partizan protiv Mege, Zvezda dočekuje FMP

Mega, Partizan, i Crvena zvezda direktni su učesnici polufinala Super lige, dok je FMP jedini tim koji se kroz doigravanje izborio za mesto u završnici šampionata Srbije.

Tim iz Železnika je u osmini finala bio bolji od Vojvodine sa 2:0, da bi u četvrtfinalu istim rezultatom nadigrao čačanski Borac koji je prethodno pobedio Spartak iz Subotice, osvajača ABA2 lige i budućeg člana regionalne elite.

Košarkaši Crvene zvezde su trijumfovali u osam od prethodnih deset izdanja domaćeg šampionata. Partizan je šampion Srbije poslednji put bio 2014. godine.

Tim Željka Obradovića bojkotovao je takmičenje 2022. godine, dok je prethodne sezone uprava crno-belih, kako je klub saopštio, kasno poslala prijavu.

Zanimljivo je da su Zvezda i FMP odigrali najviše finala u prethodnih nekoliko godina – čak četiri serije.

Drugi polufinalni dueli u ponedeljak

Drugi dueli polufinala zakazani su za ponedeljak, 27. maj od 18, odnosno 20 časova, dok će se potencijalne majstorice igrati 30. maja u istim terminima.

Klubovi u Super ligi imaju pravo na maksimalno četiri stranca po ekipi, što najveće probleme predstavlja Zvezdi i Partizanu.

Polufinale, kao i samo finale, od 2021. godine se igra na dve dobijene utakmice.

Mikroplastika pronađena u krvnim ugrušcima u srcu, mozgu i nogama

Od
Viktor
-
0
orange heart decor

Početkom godine velika studija pokazala je da je mikroplastika pronađena u više od 50 odsto masnih naslaga iz zapušenih arterija. Sada je novo istraživanje u Kini pronašlo mikroplastiku u krvnim ugrušcima odstranjenim iz arterija u srcu i mozgu, kao i iz dubinskih vena u nogama.

Istraživanje u Kini je manjeg opsega i obuhvatilo je 30 pacijenata, za razliku od 257 ljudi čije je stanje praćeno 34 meseca u studiji objavljenoj u martu.

Ipak, kao što je italijanski tim otkrio da prisustvo mikroplastike u plakovima povećava rizik od infarkta i šloga, tako je i kineski tim utvrdio potencijalnu povezanost između nivoa mikroplastike i krvnih ugrušaka.

Trideset pacijenata uključenih u studiju operisano je kako bi im se odstranili krvni ugrušci nakon što su doživeli moždani, srčani udar ili trombozu dubokih vena.

Prosečne starosti od 65 godina, pacijenti su imali različite istorijate bolesti i životnih navika, poput pušenja, konzumiranja alkohola, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa. Svakodnevno su koristili plastične proizvode i podjednak broj je živeo u ruralnim i urbanim sredinama.

Mirkoplastika raznih oblika i veličina otkrivena je pomoću hemijskih analiza kod 24 od 30 krvnih ugrušaka koji su proučavani.

Testovi su takođe identifikovali iste tipove plastike poput onih koje je otkrila italijanska studija: polivinil hlorid i polietilen. Nije iznenađujuće, pošto se PVC najčešće koristi u građevinarstvu a PE u izradi flaša i kesa. To su ujedno i dva najčešće proizvođena tipa plastike.

Kineska studija je takođe u ugrušcima detektovala i poliamid 66, uobičajenu plastiku koja se koristi u vlaknima i odeći. Od 15 tipova plastike, polietilen je činio 54 odsto analiziranih čestica, praćen polivinil hloridom.

Istraživači su utvrdili i da ljudi sa višim nivoima mikroplastike u krvnim ugrušcima su imali više nivoe D-dimera nego pacijenti kojima nije otkrivena mikroplastika u trombovima.

D-dimer je proteinski fragment koji se oslobađa kada se krvni ugrušci razlože. Uobičajeno nije prisutan u krvnoj plazmi. Viši nivoi D-dimera u testovima ukazuju na prisustvo krvnih ugrušaka, što navodi stručnjake da posumnjaju da se mikroplastika nekako nakuplja u krvi i pogoršava zgrušavanje.

„Ovi nalazi ukazuju da mikroplastika može da bude potencijalni faktor rizika povezan sa vaskularnim zdravljem. Urgentno su nam potrebna nova istraživanja većeg obima kako bismo potvrdili ono što smo primetili u studiji“, navodi Tingting Vang, naučnik sa medicinskog koledža Univerziteta Šantou.

Sve je spremno za Ramštajn spektakl – 77 šlepera raspakovano, bina postavljena, još samo da stane kiša

Od
Viktor
-
0

Kultni nemački metal bend „Ramštajn“ će večeras održati prvi od dva koncerta u Beogradu u okviru svoje evropske „Stadion“ turneje. Ogromna bina, tribine, ekrani su već postavljeni na Ušću i čini se da je sve spremno za večerašnji spektakl.

Osim po svom karakterističnom zvuku i spoju alternativnog i gruv metala sa elektro-indastrijal i tehno elementima, „Ramštajn“ je poznat po impresivnim scenskim nastupima, zbog čega sa sobom na turneje voze ogromne količine opreme i tehnike.

Bina, ozvučenje i sve što je nemačkom bendu potrebno za koncert u Beogradu spakovano je u 77 šlepera, a već danima na Ušću punom parom traje postavljanje.

Impresivnom ozvučenju od dva miliona vati treba dodati i više od 1.000 litara goriva koje će biti odgovorno za pirotehničke efekte.

Isprva je u Beogradu bio planiran samo jedan koncert (večerašnji), ali je vrlo brzo nakon puštanja karata rasprodat, pa je zakazan još jedan nastup dan posle.

Beograd je takođe i jedini grad na prostoru bivše Jugoslavije gde će nemački metalci svirati, pa je ogromno interesovanje za karte i iz okolnih država.

Pre Beograda „Ramštajn“ je nastupio u Drezdenu, a grupa je Instagramu objavila kratki kolaž sa koncerta iz kog se može steći utisak čemu obožavaoci na Ušću mogu da se nadaju večeras.

„Ramštajn“ je glavni predstavnik specifičnog žanra „nove nemačke tvrdoće“ (Neue Deutsche Härte), a od 2000-ih godina probili su se u svetsku mejnstrim scenu hitovima Du Hast, Mutter, Sonne, Ich Will, Engel, Feuer frei, Amerika i mnogim drugim… Poznati su po kontroverznim tekstovima i video-spotovima za pesme, poput numere Deutchland koja je izazvala brojne reakcije kada je objavljena.

Promena trasa javnog prevoza

Tokom održavanja koncerta grupe „Ramštajn” na Ušću doći će do promena u radu linija javnog prevoza, saopšteno je iz Sekretarijata za javni prevoz.

U petak i subotu, 24. i 25. maja, od 6 do 24 časa, menja se saobraćaj na sledeći način:

– obustavlja se saobraćaj u Bulevaru Nikole Tesle, na delu od Bulevara Mihajla Pupina do Ulice trešnjinog cveta (oba smera);
– obustavlja se saobraćaj u Ulici ušće, na delu od Bulevara Nikole Tesle do splava „Asteriks”;
– vozila na linijama 15, 84, 704, 706 i 707 će se u oba smera kretati Bulevarom Mihajla Pupina, Ulicom trešnjinog cveta, Bulevarom Nikole Tesle i dalje redovnim trasama;
– vozila sa linije 60 (60L) će se kretati sledećom trasom: u smeru ka okretnici „Novi Beograd (Toplana)” vozila će ići Brankovim mostom, Milentija Popovića, internom saobraćajnicom, Ulicom Vladimira Popovića, Zemunskim putem, Brodarskom i dalje redovnom trasom, dok će u smeru ka Zelenom vencu vozila koristiti redovnu trasu linije 60, odnosno saobraćaće Ulicom sajmište, Brankovim mostom i dalje redovnom trasom.

U nedelju, 26. maja, od 00.00 do 12.00 časova, menja se saobraćaj na sledeći način:

– obustavlja se saobraćaj u Bulevaru Nikole Tesle, na delu od Bulevara Mihajla Pupina do Ulice trešnjinog cveta (oba smera);
– obustavlja se saobraćaj u Ulici ušće, na delu od Bulevara Nikole Tesle do splava „Asteriks;
– vozila sa linija javnog prevoza će u ovom periodu saobraćati na isti način kao i prethodnih dana, i to na linijama 15, 84, 704, 706 i 707 vozila će se u oba smera kretati Bulevarom Mihajla Pupina, Ulicom trešnjinog cveta, Bulevarom Nikole Tesle i dalje redovnim trasama;
– vozila sa linije javnog prevoza 60L će se kretati sledećom trasom: u smeru ka okretnici „Novi Beograd (Toplana)” ići će Brankovim mostom, Milentija Popovića, internom saobraćajnicom, Ulicom Vladimira Popovića, Zemunskim putem, Brodarskom i dalje redovnom trasom, dok će u smeru ka Zelenom vencu vozila sa ove linije koristiti redovnu trasu linije 60, odnosno saobraćaće Ulicom sajmište, Brankovim mostom i dalje redovno, navodi se u saopštenju Sekretarijata za javni prevoz.

Cvetni pun Mesec osvetliće nebo ove nedelje – evo zašto se tako zove

Od
Viktor
-
0

Majski pun Mesec, poznat je kao cvetni mesec, dostići će svoj vrhunac danas u 15 časova 53 minute. Simpatičan naziv se odnosi na izgled Meseca u proleće, odnosno u vreme kada biljke počnu ponovo da cvetaju nakon zimskog sna.

Cvetni pun Mesec osvetliće nebo ove nedelje - evo zašto se tako zove© @ wirestock/freepik
Zašto se pun cvetni Mesec zove tako

Pun Mesec ovog meseca naziva se cvetnim i on najavljuje vrhunac proleća i sezonu ponovnog rađanja i obnove. Ujedno je i poslednji pun Mesec pre početka leta u junu, piše Jahulajf. Pun Mesec podrazumeva da se sa Zemlje vidi u potpunosti  basjan i događa se kada se Zemlja nalazi između Sunca i Meseca.

Zašto se zove cvetni pun Mesec

Verovatno smo svi čuli izreku da aprilski pljuskovi donose majsko cveće, pa se odgovor na pitanje krije upravo u cveću koje donosi peti mesec u godini. Dakle, cvetni Mesec upućuje na dolazak toplijeg vremena i novog života koji raste tokom proleća. Ime punog Meseca “dolaze sa više mesta, uključujući indijanske, kolonijalne američke i evropske izvore”, dok je ime “cvetnog meseca” pripisano narodu Algonkuin, navodi Farmers Almanah.

Cvetni Mesec nije usamljen

Ovaj zanimljiv naziv  sa prolećnim epitetom, ne vezuje se samo za majski pun Mesec. U mnogim državama,  svaki pun Mesec ima svoj “nadimak”, te u narednom periodu možemo da očekujemo i Mesec jagoda, Mesec žetve, lovački Mesec, itd.

Da li će doći do pomračenja

U nekim delovima sveta će se takođe videti i pomračenja Meseca ove nedelje i pojava bi trebalo da bude vidljiva u većini Evrope, Afrike, Azije, Australije i Novog Zelanda, naravno ako vremenske to prilike dozvole.

Oštriji vid, bolja koncentracija: Kako kafa utiče na vaš mozak iz minuta u minut

Od
Viktor
-
0

Ljudi iz celog sveta ukupno popiju oko 1.4 milijarde šoljica kafe dnevno, prema podacima Međunarodne organizacije za kafu (ICO). Ona je sjajan pomoćnik kada nam treba koncentracija, što bi moglo objasniti zašto se toliko oslanjamo na ovaj napitak da bismo završili određen zadatak. Ali kako jutarnja kafa zaista utiče na vaš mozak od kada završite šoljicu i da li postoje određena doba dana kada je konzumiranje kafe bolje za vaše zdravlje?

Oštriji vid, bolja koncentracija: Kako kafa utiče na vaš mozak iz minuta u minut© Freepik/freepik
Kako ova zrna menjaju rad mozga?

Kofein, glavni stimulans u kafi, deluje na hemijskom nivou da bi vam dao energiju. Međutim, kofein je strukturno sličan drugoj hemikaliji prirodno stvorenoj u telu, zvanoj adenozin, koja nas čini umornim – ali kofein mu “zauzima mesto”, postepeno gradi vaš adrenalin i uzrokuje da se dopamin duže zadržava.

Kofein takođe stvara zalihe adrenalina koji povećava broj otkucaja srca i omogućava brže pumpanje krvi. U isto vreme, kofein sprečava da se dopamin ponovo apsorbuje u vaš sistem, što mu omogućava da se zadrži u mozgu duže vreme, što dovodi do toga da osećate njegove pozitivne efekte (kao što je dobro raspoloženje) satima nakon kozumiranja.

Ovo zadržavanje dopamina je ono što često pokreće mozak da žudi za više kofeina. Što više kafe pijete, formira se više adenozinskih receptora, što znači da može biti potrebno više kafe da biste bili budni sada, nego kada ste počeli da pijete kafu (na primer, kao mlada odrasla osoba). Drugim rečima, razvija se tolerancija.

Kako kofein “putuje” kroz telo iz minuta u minut

U prvih 10 minuta, kofein ulazi u vaš krvotok i “pumpa” se kroz vaše telo, izazivajući povećanje krvnog pritiska i otkucaja srca.

Do 20 minuta nakon uzimanja, kofein se vezuje za adenozinske receptore, neutrališući umor. Nivoi dopamina se povećavaju i zadržavaju, što pruža budnost i koncentraciju.

U roku od 30 minuta, vaše nadbubrežne žlezde kreću više da rade i proizvode više hormona. Za to vreme šire se i zenice pa vaš vid može postati oštriji.

Nakon 40 minuta, vaše telo počinje da proizvodi više serotonina, koji poboljšava funkciju neurona unutar kičmene moždine – to dovodi do poboljšane koordinacije i snage mišića.

Posle 4 sata vaš metabolizam se ubrzava, zbog čega brže sagorevate energiju. Vaše telo počinje da razlaže uskladištene masti za to vreme.

Posle 6 sati, tečna kafa je prošla kroz vaš sistem i verovatno ćete osetiti potrebu za mokrenjem, a za to vreme se izbacuje otprilike polovina kofeina koji ste konzumirali.

Zdravstvene prednosti kafe

Ukoliko pijete umerene količine (najviše 400 miligrama dnevno, to jest četiri šoljice), kafa može da ima niz zdravstvenih dobrobiti, kao što su:

  • Ubrzavanje metabolizma

  • Poboljšanje fizičkih performansi

  • Pomaže vam u unosu hranljivih materija (vitamini B2, B3, B5, mangan i kalijum se nalaze u kafi)

  • Smanjenje rizika od razvoja dijabetesa tipa 2

  • Pomaže u borbi protiv simptoma depresije i čini vas srećnijim

  • Obezbeđivanje izvora antioksidanata

Kada je najbolje vreme za ispijanje kafe

Nivo kortizola u vašem telu je na prirodnom vrhuncu tri puta dnevno, od kojih je jedan rano ujutro. Prema tome, najbolje vreme za ispijanje kafe (ili unos kofeina kroz druga pića) je između 10 i 12 ujutru, a zatim ponovo između 2 i 5 popodne. Ovo će omogućiti vašem mozgu da maksimalno iskoristi vaš porast kofeina u telu, jer ne zamenjuje nijednu drugu važnu funkciju, kao što je oslobađanje kortizola, koje se prirodno dešava nekoliko puta dnevno.

1...478479480...1.525Stranica 479 od ukupno 1.525

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković