MENISNC
Pretraga
21.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 478

I posle infarkta srca bitna je fizička aktivnost

Od
Viktor
-
0

Više studija je pokazalo da osobama koje su prebolele srčani udar redovna šetnja ili trčanje znatno produžavaju život.

Krajem aprila uživali smo u Beogradskom maratonu, navijali smo u NBA ligi za Nikolu Jokića koji igra skoro 40 minuta na svakoj utakmici, redovno pratimo Novaka Đokovića u višečasovnim teniskim mečevima, što je nekada naporno čak i za gledanje kraj televizijskog ekrana, pa se nameću logična pitanja: da li su ovakvi ekstremni napori bezbedni i koliko su zdravi za srce, ali i da li su naši sportski heroji zbog toga u riziku od dobijanja dugoročnih posledica po zdravlje.

Predmet debate i među lekarima odnosi se i na pitanje da li vežbanje, koje se pokazalo kao najefikasniji lek i najbolja strategija za prevenciju bolesti, unapređenje zdravlja i poboljšanje kvaliteta i dužine života, nekada može biti i opasno.

Kako ističe dr Jelena Suzić Lazić, iz Klinike za kardiologiju Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović”, umerenost je idealna mera za sve pa i za vežbanje. Kao i za svaki lek, danas se preporučuje određena doza fizičke aktivnosti, koja doprinosi poboljšanju zdravlja. Za zdrave osobe, u cilju prevencije kardiovaskularnih bolesti, preporučeno je najmanje 150 minuta vežbanja umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno. Važno je da ova aktivnost bude ravnomerno raspoređena tokom četiri do pet dana (na primer 30 minuta tokom pet dana), a najbolje bi bilo da je svakodnevna. Uz to se preporučuju i vežbe snage koje uključuju velike grupe mišića minimum dva puta nedeljno.

– U svemu smo skloni ekstremima pa nije retko da se pretera i sa vežbanjem. Pokazalo se da nešto više doze fizičke aktivnosti od preporučenih imaju još izraženiji efekat, ali će se daljim povećanjem doze, ukoliko preteramo, zdravstvena korist potpuno izgubiti. Taj nivo aktivnosti doneće nam „samo” dobru kondiciju. Velike studije koje su uključile više desetina hiljada ispitanika pokazale su da je najveća zdravstvena korist od vežbanja upravo u zoni blagog do umerenog intenziteta. Tako su trkači koji su trenirali umerenim intenzitetom imali manju smrtnost nego neaktivne osobe, dok je smrtnost onih koji su trčali visokim intenzitetom bila slična kao kod neaktivnih – naglašava dr Suzić Lazić.

Bilo da je motiv kondicija ili korist za zdravlje, savet za rekreativce je da ne ulaze naglo u vežbanje sa intenzivnim naporom.

– Za nekoga ko mesecima nije vežbao, mudrija odluka je da ne prihvati poziv za teniski meč ili fudbal. Svima je poznato da se nakon duže pauze u treninzima ili lošeg zagrevanja pre aktivnosti dešavaju sportske povrede. Ovakvi uslovi ne prijaju ni zdravom srcu, a naročito ne bolesnom. Za sportiste u našoj zemlji postoji zakonska obaveza da idu na redovne predtakmičarske preglede dva puta godišnje. To smanjuje rizik za iznenadnu srčanu smrt. Iako ovakva obaveza nije propisana za rekreativce, obično savetujem da se, kada započinju redovnu fizičku aktivnost u dozi koju prethodno nisu praktikovali, jave lekaru i urade makar osnovni pregled sa elektrokardiogramom – navodi naša sagovornica.

Ukoliko se osete neke tegobe tokom vežbanja, a posebno bol u grudima, mučnina, nedostatak daha, neprijatnost ili bol u rukama, vratu, leđima, stomaku, omaglica, vrtoglavica, preskakanje srca ili ubrzan rad srca koji se održava i nakon vežbanja, takvi simptomi mogu biti znak ozbiljnih oboljenja i neophodan je vanredni pregled kardiologa.

– Gotovo da nema osobe kojoj zabranjujemo fizičku aktivnost. Ona je najefikasnija nefarmakološka terapija za osobe sa hipertenzijom, dijabetesom, srčanom slabošću, ishemijskom bolešću srca… Više studija je pokazalo da osobama koje su prebolele infarkt srca, redovna šetnja ili trčanje značajno produžavaju život. Za obolele je naročito važna doza aktivnosti. Iako je u ovoj osetljivoj grupi koja je preležala infarkt najveća korist sa smanjenjem smrtnosti od čak 60 odsto postojala kod onih koji su prelazili oko 50 kilometara nedeljno, što je značajno više od preporučene doze za opštu populaciju, onima koji su vežbali više od toga i zdravstvena korist je bila manja, čak je i nestajala, a rizik od neželjenih događaja je rastao – ističe dr Suzić Lazić.

Srce sportiste se razlikuje od srca zdrave osobe koja ne trenira. Ono je obično veće, debljih zidova, a prolazi i niz drugih promena da bi se prilagodilo ekstremnim naporima. Zato je u medicini za skup tih specifičnih promena na srčanom mišiću usvojen pojam „sportsko srce”. –Srce ima fantastičnu moć da se adaptira na zahteve redovnog vežbanja pa sportsko srce smatra varijantom zdravog srca. U sportovima izdržljivosti, kao što je maraton, češće se javljaju aritmije, češće se nalaze polja fibroze na srcu i veći je stepen ateroskleroze na krvnim sudovima. Pored toga, velika italijanska studija koja je uključila čak 1,4 miliona mladih pokazala je da redovno bavljenje sportom povećava rizik za iznenadnu srčanu smrt. Međutim, nije sport bio razlog umiranja već okidač neželjenih događaja kod osoba koje su imale neprepoznato oboljenje srca. Ipak, ekstremni fizički napori mogu da ostave trag i na zdravom srcu. Tako je utvrđeno da nakon intenzivnog vežbanja (maratonske trke) mogu da se jave prolazni poremećaji u funkciji srca koji se nekada održavaju i do mesec dan – pojašnjava dr Suzić Lazić.

Sofisticirane dijagnostičke metode pokazale su da se i na srcu zdravih sportista mogu naći polja fibroze – ožiljaka. Takvi ožiljci na srčanom mišiću mogu da postanu žarište aritmija.

Dijagnoza „bolesti guste krvi” kao šok posle porođaja

Od
Viktor
-
0
woman reading and sitting beside table inside room

Dešava se da imam svrab po koži posle tuširanja, da sam umorna, javljaju se i bolovi u nogama i zglobovima, a zbog uvećane slezine nadutost

Mijeloproliferativne neoplazme su retke maligne bolesti koštane srži, hroničnog toka. Postoje tri vrste – policitemija vera (stvara se previše crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži), primarna mijelofibroza (gusta mreža vlakana narušava funkciju koštane srži), i esencijalnu trombocitemija (povećan broj trombocita u krvi).

Bolest mi je dijagnostikovana posle prvog porođaja, a do tada nisam imala nijedan simptom bolesti. Ja imam policitemiju veru. To se u narodu smatra bolešću guste krvi.

Sve je počelo kada sam otišla na običnu kontrolu i kada su mi izvadili krv zbog analiza. Moja lekarka opšte prakse me je, zbog uvećanih vrednosti trombocita u krvi, uputila dalje na polikliniku u Novom Sadu kako bi se proverilo o čemu je reč. Uradili su mi dodatne druge analize i ispitivanja, usledila je i biopsija koštane srži, nakon čega mi je dijagnostifikovana policitemija vera. Slezina je počela da raste…

Dešava se da imam svrab po koži posle tuširanja, da sam umorna, javljaju se i bolovi u nogama i zglobovima, a zbog uvećane slezine nadutost i loše varenje… Budući da sam aktivna po ceo dan, da imam pozitivan stav u životu i da sam optimista, sve simptome koje sam osećala pripisivala sam brzom načinu života, a ne dijagnozi.

Mnogo mi znači podrška roditelja, dece i prijatelja. Trudim se da živim normalno koliko je god to moguće, ali nije lako kada živite sa saznanjem da u svakom trenutku bolest može da napreduje i da pređe u agresivnija stanja, da progresija vodi i u mijelofibrozu i u akutnu mijeloidnu leukemiju… Postoji mogućnost i pojave infarkta srca…

Za moju bolest u Srbiji nije dozvoljena inovativna terapija o trošku države zbog čega se nadam da će nadležni organi da nešto promene i da se lekovi stave na listu. Hematolog mi je predlagao da uzimam citostatik, što sam odbila i jedina terapija koju dobijam je kardiopirin i venepunkcija, odnosno flebotomija. To znači da na svaka dva do tri meseca idem da mi se vadi krv, a tu je i venepunkcija, kojom može da se razredi krv. Zbog nadutosti malo jedem i dosta sam redukovala ishranu.

Moderna terapija bi i meni i drugim pacijentima promenila život. Slezina bi se posle nove terapije smanjila, a trombociti bi pali na normalnu granicu. Nadam se takvoj terapiji… Znam da su lekovi skupi, potrebno je mesečno oko 3.500 evra, što mi pacijenti ne možemo da priuštimo.

Prema anketi koju je uradilo udruženje „Lipa”, sa divnom Majom Marković na čelu, koja mi je mnogo pomogla, oko 40 odsto pacijenata sa mijeloproliferativnim neoplazmama ima policitemiju veru, 30 odsto mijelofibrozu i 30 odsto esencijalnu trombocitemiju. Najčešći simptomi koji se javljaju i pre dijagnostikovanja bolesti su umor (58 odsto), svrab i crvenilo (26 odsto), noćno znojenje (22,2 odsto), nadutost i problemi sa probavom (17 odsto) i glavobolje (14,1 odsto).

Udruženje „Lipa” je od 2006. godine vodeće nacionalno udruženje pacijenata sa hematološkim malignitetima i svakodnevno se trudi da popravi kvalitet života pacijenata, ali i sam kvalitet lečenja, boreći se za bolju dostupnost terapija. Cilj je podizanje nivoa znanja i svesti o pomenutim bolestima, informisanje i podržavanje pacijenata, zagovaranje prava obolelih, ali i omogućavanje boljeg pristupa novim terapijama i kliničkim ispitivanjima. Poslednji, ali ne manje važan cilj udruženja jeste i promocija zdravog načina života, a sve to se ostvaruje u bliskoj saradnji sa strukom.

Stigli su neki novi gastarbajteri

Od
Viktor
-
0
white concrete building near body of water during daytime

Nemački gastarbajteri bili su tu blizu, dolazili su za praznike autobusima, vozovima, „opelima” ili „mercedesima”, pravili su kuće na sprat u koje se nikad nisu uselili.

Nemci su dolazili da se odmaraju na Jadranskom moru a Jugosloveni su odlazili u Nemačku da se umaraju i izgrađuju tuđu zemlju.

Viđao sam ih po vozovima kojima sam putovao do Engleske. Koliko puta sam zbog njih stajao u hodniku „Akropolis ekspresa” i gledao kroz prozor kako promiču Šid, Vinkovci, Slavonski Brod, Novska sa Jasenovcem u pozadini, Zagreb, Ljubljana…

Ulazili su na usputnim stanicama sa punim torbama. Ko zna šta su nosili u njima? Čega to nije bilo u Nemačkoj a ovde jeste? Sira i kajmaka možda? Ljute rakije?

Pokazivali smo naše crvene pasoše našim nezainteresovanim carinicima. Njihovi carinici su znali samo dve naše reči: „Pasosi, pasosi i brzo, brzo.”

A onda bi silazili u malim i velikim grupama u manjim i većim nemačkim gradovima, Minhen, Štutgart, Ulm, Manhajm, Keln…

Voz je grabio prema severu Nemačke, vagoni su bili sve prazniji. U Belgiji bih uvek završavao sam u kupeu. U to vreme se nije išlo u Englesku, a Nemačka je bila tu blizu.

U Londonu osamdesetih godina sreo sam neke druge gastarbajtere koji su izabrali Englesku umesto Nemačke. Možda zbog jezika? Nisu ga učili uz rad kao nemački gastarbajteri, već su ga znali kad su dolazili. Naučili su ga na fakultetima.

Svi Jugosloveni koje sam poznavao bili su konobari, barmeni, kuvari, perači sudova, sobarice… To im je bilo glavno zanimanje a sporedna zanimanja bila su im diplomirani pravnici, ekonomisti, inžinjeri…

Devedesetih godina stigli su neki novi gastarbajteri, mladi i obrazovani. Dolaze sami ili sa kompletnom porodicom.

Neka glad ih je terala iz Jugoslavije. Ima raznih vrsta gladi, glad za znanjem, za informacijama, za napredovanjem, za istinom i pravdom, za stvarnim životom. Odlaze daleko, dalje, najdalje…

„Život je negde drugde” – pisalo se po zidovima Praga i Pariza 1968. godine.

Trideset godina kasnije i mi smo znali sve o životu koji nije ovde. Nemački gastarbajteri bili su tu blizu. Dolazili su za praznike  autobusima, vozovima, polovnim „opelima” ili „mercedesima”.

Dolazili su da prave kuće na sprat u koje se nikad nisu uselili. Tamo je uvek bilo isto, ali ovde nikad nije bilo bolje.

Ovi iz Engleske dolazili su avionima i uvek sa povratnom kartom. Retko su dolazili i kratko ostajali. Ženili su se i udavali, dobijali engleske pasoše i decu sa imenima koja bi ponekad ličila na naša. Dolazili su sve ređe i ređe…

Ovi najnoviji su najdalje otišli. Kao da smo razapeti na sve četiri strane sveta. Od Južne Afrike do Skandinavije, od Amerike do Australije. Ne verujem da će se ikad vratiti nekim avionom. Ne verujem a sve mislim, ipak će se vratiti.

Možda na neku sahranu koju ne bi smeli da propuste.

„Jahte u Kanadi idu od 50 hiljada evra do 50 miliona, ja sam imao neku malu“: Neverovatna priča našeg pevača koji je ostvario sve snove

Od
Dara Milovanović
-
0

Pevač koji je u 50. godini života došao u žižu srpske javnosti zbog učešća u muzičkom takmičenju „Nikad nije kasno“ ima filmsku životnu priču.

Dragan je sa 19. godina otišao iz Srbije u Toronto, jako brzo se preselio u Vankuver i tamo ostao 32 godine. Bio je uspešan biznismen, a onda odlučio da u šestoj deceniji života svoj život promeni iz korena, dođe u rodni grad Užice i započne muzičku karijeru.

Dragan Marković Foto: Filip Karainčanić/Nova.rs

„U Kanadi retko ko može da kupi nešto bez kredita, tamo su male kuće milion i po i to neke koje su pravljenje pre 60 godina. Stan je pola miliona. Jahte idu od 50 hiljada evra do 50 miliona, ja sam imao neku malu.“

Dragan Marković Foto: Filip Karainčanić/Nova.rs

„Moj način života tamo je presudio da se vratim u Srbiju, pevao sam vikendom, pa mi je to dalo nekog oduška, sam sistem nalaže da kuća od 250 kvadrata postane mala, pa me je teralo to da kupim kuću od 400 kvadrata, a to nema kraja, sistem te odvlači samo da stvaraš. Kada je došla korona prestao je folklor i pevanje, imali smo zabrane, nisam mogao da odem kod brat u kuću, ako ima više članova nego što je prijavljeno on obojica plaćamo kaznu.“

Dragan Marković Foto: Filip Karainčanić/Nova.rs„Tada sam shvatio da me ispunjava muzika i da je to ono što hoću da radim. Igrom slučaja sam organizovao turneju Aleksandru Sofronijeviću pred koronu, pa sam sa njima proživeo 15 dana od Toronta do Vankuvera, osetio sam da sam 50 godina želim da živim taj život. Nije bilo lako, tu je bilo nespavanje, pa letovi, koncerti, ali sam shvatio da je to nešto što ja želim jer muzika je najveća želja u mom životu“, pričao je Dragan.

SERBIANNEWS/CANADA

Hor Kir Stefan Srbin-obavestenje

Od
Dara Milovanović
-
0

Dragi poštovaci Hora “Kir Stefan Srbin”,

U februaru 2024. godine sam vas sa oduševljenjem obavestio da se Hor “Kir Stefan Srbin” priprema da proslavi 25 godina postojanja u 2025. godini. Ponosni na uspehe tokom četvrt veka našeg postojanja i rada, pokrenuli smo donatorsku akciju, kako bi smo prikazali srpsko kulturno nasleđe u Kanadi i u inostranstvu, pre svega muzikom, ali i vizualno, svojom novom koncertnom garderobom.
Sa zadovoljstvom mogu da vas obavestim, da smo od tada, zahvaljujući 40 darežljivih donatora, uspeli da prikupimo $ 8.332,00 odnosno 42% potrebnih sredstava.

Dragi donatori, mnogo vam hvala! Vaše donacije smo prihvatili sa velikom zahvalnošću, ne samo zato što su nas primakle našem cilju, već i što izražavaju vaše uvažavanje značaja očuvanja i prezentovanja srpske muzike i kulturnog nasleđa ovde u dijaspori.

Želim da pozovem sve koji dele naše verovanje da umetnost ima važnu ulogu u našoj zajednici, a koji još nisu imali mogućnosti da pošalju svoje donacije, da to ljubazno učine koristeći GoFundMe link.

PAŽNJA
– Potvrde za taksu za donatore u Kanadi će izdati Srpska pravoslavna crkva Svetog Save u Torontu
– GoFundMe neobavezni prilog može da se promeni na 0%

Unapred vam se zahvaljujem na pažnji i prilozima!

Srdačno,
Milan Dimitrijević, predsednik

www.gofundme.com/f/kir-stefan-the-serb-choir-concert-attire

Прва српска основна школа у Канади!

Od
Dara Milovanović
-
0

Идеја о отварању српске основне школе није нова и потреба за квалитетнијим образовањем је дугогодишња мисао. Посебно у протеклих неколико година родитељи све више трагају за приватним школама као алтернативи државном систему.

Имамо пример других заједница различитих вероисповести, који су своје школе отворили још пре 25-40 година. Свесни су колико је важно, боље рећи, неопходно, децу васпитавати и одгајати у својој вери, традицији и култури. Многи психолози и социолози говоре о томе колико је „губитак идентитета” један од узрока психичких болести за људе који живе у расејању. Тачније, неповезаност са својим пореклом и коренима.

Хвала Богу, наша српска заједница у Канади је велика. Онтарио је провинција са највећом популацијом Срба широм земље. Први досељеници на ове просторе уложили су мукотрпан труд и жртву да се изграде наше цркве и многобројне културне организације. Колико смо им захвални толико смо и дужни да оставимо наслеђе будућим генерацијама. Да пружимо нашој деци оно што је неопходно за њихово одгајање и васпитање – а то је школа!

Децембра 2023 године, уз благослов нашег Преосвећеног Владике Митрофана, група истомишљених родитеља и волонтера окупила се на првом састанку у нашем српском центру у Мисисаги. Из те групе, основао се радни одбор амбициозних људи, пуних воље, елана и вере да се отвори школа за нашу децу. Као оснивачки тим, издвајамо чланове: Јовану Поповић, Јовану Вујиновић, Дејану Ћеранић, Александру Папић, Невена Вујиновића, Огњена Вишњевца и Милоша Мутапчића.

Од тога дана, кренуло се са радом у свим смеровима. Истраживачка анкета, која је пласирана као почетни корак, доказала је својим резултатима колико родитељи жуде за школом коју могу назвати „својом”. Ова чињеница је још више охрабрила наш радни тим и дала ветар у леђа да се дугогодишњи сан оствари. Од изучавања правилника министарства просвете за приватне школе, до легалних форми, градских и неопходних дозвола, полиса, програма и много других процедура, основао се један озбиљан радни тим, коме нема стајања!

С’ обзиром на обим посла и улагања у овај пројекат, наш волонтерски радни тим се шири, уз подршку вредних чланова наше заједнице у свакој области. Основали смо и радну групу просветних радника који ће својим дугогодишњим искуством допринети што квалитетнији план и програм за нашу децу, који поред академских предмета укључује и веронауку.

Почетни школски простор одабран је на имању Храма Сабора Свих Српских Светитеља у Мисисаги, прецизније у нашем центру поред цркве. Истом приликом желимо да изјавимо велику захвалност црквеношколској управи која је једногласно подржала овај значајни пројекат и наставља да подржава наш радни тим у сваком кораку. Желимо нагласити да смо још увек у процесу добијања неопходних дозвола од стране градске управе Мисисаге везано за локацију и о томе ћемо накнадно обавестити.

Пројектовано је да званично отварање школе буде септембар 2025., а да се могућност ране регистрације отвори већ у новембру 2024. г. Школа ће, за почетак, примити само ниже разреде ЈК-1/2, са планом додавања виших разреда из године у годину.

Такође, отворили смо Инстаграм страницу како би чланови наше заједнице могли да прате напредак пројекта (@svetisavaskola).

Одрзаћемо прву добровољну манифестацију поводом прикупљања средстава за почетне трошкове пројекта на црквеном имању 2520 Dixie Rd, у Мисисаги,  2. јуна 2024. од 13-17ч. Позивамо све чланове наше заједнице, првенствено родитеље, баке и деке да дођу са децом и придруже се! Испланиран је богат програм под називом „Дан школе” који ће, верујемо, обрадовати све који буду дошли и подржали нас!

За оне који желе да буду спонзори, молим Вас јавите се на: info@svetisavaskola.com.

Ако нисте у могућности да нам се придружите а желите да подржите школу, можете послати своју донацију на donate@svetisavaskola.com.

„Светосавље” је наш пут. Ко би други могао да нам буде вођа и пример  већ наш отац Свети Сава, који је за живота изградио многе цркве и манастире, просветио наш народ и дан данас наставља то да чини. По речима његовим, уистину : „Само слога Србина спасава!“

Хвала на подршци да се визија насе школе прочује и прошири широм заједнице. Верујемо да ће ова школа служити као „светионик” другим градовима и нашим заједницама широм Канаде, као што нама служе за пример наше школе у Чикагу и Милвокију – од којих смо добили пуну подршку од самог почетка!

The idea of ​​opening a Serbian primary school is not new and the need for higher quality education is a long-standing thought. Especially in the past few years, parents are increasingly looking for private schools as an alternative to the state system.

We have the example of other communities of different religions, which opened their schools 25-40 years ago. They are aware of how important, or better said, necessary, it is to educate and raise children in their faith, tradition and culture. Many psychologists and sociologists talk about how “loss of identity” is one of the causes of mental illness for people who live in distraction. More precisely, disconnection with their origins and roots.

Thank God, our Serbian community in Canada is large. Ontario is the province with the largest population of Serbs throughout the country. The first settlers in these areas invested painstaking effort and sacrifice to build our churches and numerous cultural organizations. As much as we are grateful to them, we are obliged to leave a legacy for future generations. To provide our children with what is necessary for their upbringing and education – and that is school!

In December 2023, with the blessing of our Reverend Bishop Mitrofan, a group of like-minded parents and volunteers gathered for the first meeting at our Serbian center in Mississauga. From that group, a working committee of ambitious people, full of will, energy and faith was established to open a school for our children. As a founding team, we call out the following members: Jovana Popović, Jovana Vujinović, Dejana Ćeranić, Aleksandra Papić, Neven Vujinović, Ognjen Višnjevac and Miloš Mutapčić.

From that day, work started in all directions. The research survey, which was launched as an initial step, proved with its results how much parents yearn for a school they can call “their own”. This fact encouraged our work team even more and gave the wind behind to make the long-standing dream come true. From studying the Ministry’s regulations from education for private schools, to legal forms, city and necessary permits, policies, programs and many other procedures, a serious work team has been established, which does not stop!

Given the volume of work and investment in this project, our volunteer work team is expanding, with the support of hardworking members of our community in every area. We have also established a working group of educators who, with their many years of experience, will contribute to a high-quality plan and program for our children, which, in addition to academic subjects, also includes religious studies.

The initial school space was chosen on the property of the Church of the All Serbian Saints in Mississauga, more precisely in our center next to the church. At the same time, we would like to express our great gratitude to the church school administration, which unanimously supported this important project and continues to support our work team every step of the way. We would like to emphasize that we are still in the process of obtaining the necessary permits from the City of Mississauga regarding the location and will provide further updates.

It is projected that the official opening of the school will be in September 2025, and that the possibility of early registration will open already in November 2024. The school will, to begin with, only accept lower grades JK-1/2, with a plan to add higher grades year by year.

Also, we opened an Instagram page so that members of our community can follow the progress of the project (@svetisavaskola).

We will be holding our first voluntary event to raise funds for the initial costs of the project at the church property at 2520 Dixie Rd, Mississauga, on June 2, 2024 from 1-5pm. We invite all members of our community, primarily parents, grandparents to come with their children and join in! A rich program called “School Day” has been planned, which, we believe, will please everyone who will come and support us!

For those who want to be sponsors, please contact: info@svetisavaskola.com.

If you are unable to join us and would like to support the school, you can send your donation to donate@svetisavaskola.com.

“Svetosavlje” is our path. Who else could be our leader and example but our father Saint Sava, who built many churches and monasteries during his lifetime, enlightened our people and continues to do so to this day. In his words, truly: “Само слога Србина спасава!“

Thank you for your support in spreading the vision of our school throughout the community. We believe that this school will serve as a “beacon” to other cities and our communities across Canada, just as our schools in Chicago and Milwaukee serve as an example for us – from which we have received full support from the very beginning!

SERBIANNEWS/CANADA

Namirnice koje sadrže jod i koje treba da uvrstite u ishranu

Od
Viktor
-
0

jod

Iako se o jodu ne priča mnogo, ovaj mineral neophodan je za zdravlje našeg organizma.

Uglavnom se unosi putem hrane u kojoj se prirodno nalazi. Ipak, sadržaj joda varira u hrani u zavisnosti od sadržaja joda u zemljištu i ishrani životinja čije meso jedemo. Šta treba da jedete da biste uneli dovoljno joda u organizam?

Za početak, važno je naglasiti kakvu ulogu jod ima u našem organizmu. Većina joda uskladištena je u štitnoj žlezdi koja se nalazi na prednjem delu našeg vrata i oslobađa grupu hormona zvanih tiroidni hormoni. Jod je ključan u proizvodnji tiroidnih hormona, koji utiču na celokupan metabolizam. Na primer, tiroidni hormoni pomažu našem telu da proizvodi energiju i pomažu u regulisanju temperature. Oni su posebno važni tokom trudnoće i detinjstva, jer obezbeđuju normalan rast i razvoj, uključujući razvoj mozga i nervnog sistema, piše N1. 

Jod u hrani se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla i morskim plodovima, a u manjoj meri u obogaćenoj hrani kao što su hleb, žitarice i mleko.

Najbolji izvor joda u hrani

Morske alge
Jestive morske alge najbogatiji su izvor joda, obzirom da rastu u okeanima koji je bogat ovim mineralom i duž stenovitih obala širom sveta. Uz velike količine joda, alge sadrže i cink, kalcijum i magnezijum, ali i određene vitamine, uključujući vitamine A, C, E i K.

Riba i morski plodovi
Na mestu broj dva nalazi se riba i morski plodovi.

Riba, kao što je tunjevina, ne samo da je niskokalorična hrana sa visokim sadržajem proteina i joda, već je takođe dobar izvor kalijuma, gvožđa, omega-3 masnih kiselina i vitamina B. Dakle, ako pojedete tunjevinu ujutru može biti sigurni da ste sebi obezbedili zdrav doručak. Imajte na umu da ribe sa većim sadržajem masti nude manje količine joda. Pošto je tuna masnija riba, količina joda koja se nalazi u tunjevini je niža od manje masnih vrsta ribe, kao što je bakalar.

Morski plodovi, poput škampa, takođe predstavljaju odličan izvor proteina i mnogih hranljivih materija, uključujući i jod. Otprilike 85 grama škampa daju 23 odsto dnevne vrednosti joda. Pored toga, škampi obezbeđuju ključne hranljive materije kao što su vitamin B12, selen i fosfor.

Kuhinjske soli označene kao „jodirane“
Kuhinjska so na kojoj je naznačeno da je jodirana najčešći je izvor joda za većinu ljudi. Iako samo jedna četvrtina ove soli može da zadovolji polovinu dnevnih potreba organizma za jodom, sa solju treba biti oprezan. So sadrži i natrijum koji može da bude loš po zdravlje bubrega i krvni pritisak.

Mlečni proizvodi (mleko, sir, jogurt )
Svaka hrana koja sadrži kravlje mleko, uključujući sir, jogurt i sladoled, vrlo je verovatno pristojan izvor joda.

Mlečni proizvodi dobijaju jod na jedan od dva načina – preko dodataka koji se daju kravama da bi se povećala plodnost ili jodnih proizvoda koji se koriste za dezinfekciju opreme za mužu.

Mleko i grčki jogurt su najbolji izbor za obezbeđivanje joda, jer šolja svakog može da obezbedi više od polovine joda potrebnog svakog dana. Sladoled i sir obezbeđuju manje joda – oko 28 mikrograma joda, odnosno 14 mikrograma, respektivno.

Jaja
Drugi najčešći izvor joda iz svakodnevne ishrane su jaja. Najčešći izbor za doručak, ujedno je i odličan izvor proteina, zdravih masnoća, vitamina i minerala, a pomenuti jod se nalazi u žumancetu.

Goveđa jetra
Goveđa jetra ima snažan ukus i jaku teksturu, zbog čega je neki ljudi ne vole. Ipak, razmislite da o tome da je uključite u ishranu povemeno jer je ova vrsta mesa odličan izvor joda, kao i drugih ključnih nutritijenata, vitamina, folata i gvožđa. Porcija jetre od 90 grama donosi 14 mikrograma joda.

Posle 80 godina pronađena olupina američke podmornice iz Drugog svetskog rata

Od
Viktor
-
0
black ship on sea under gray sky during daytime

Olupina podmornice američke mornarice, koja je potopila većinu japanskih ratnih brodova tokom Drugog svetskog rata, pronađena je u Južnom kineskom moru, oko 80 godina nakon što su je potopile neprijateljske snage.

USS Harder pronađen je 3.000 stopa (914 m) ispod vode kod severnog filipinskog ostrva Luzon, piše BBC.

Harder je potopljen u borbi 29. avgusta 1944, zajedno sa posadom od 79 ljudi.

U jednoj od svojih poslednjih ratnih patrola, tokom četiri dana potopio je tri japanska razarača i dva teško oštetio.

Ovo je primoralo Japance da promene svoje planove borbe i odlože svoje nosače, što je doprinelo njihovom porazu.

Harder, koji je plovio pod motom „Udari ih jače“, pronađen je u okviru projekta Lost 52, koji ima za cilj da pronađe 52 američke podmornice izgubljene tokom Drugog svetskog rata. Američka mornarica je saopštila da je pronađena relativno netaknuta.

Podmornica i njena posada su kasnije dobili nagradu Predsedničke jedinice za svoju službu tokom rata, a kapetan, komandant Sem Dili, posthumno je odlikovan najvišim vojnim odlikovanjem SAD, Ordenom časti.

Priuštivo letovanje 2024: Kako odmarati za manje novca

Od
Viktor
-
0
person riding airplane photography

featured image

Gugl otkriva da je trenutno među najpopularnijim pretraživanjima „jeftino letovanje“. Postoji mnogo načina na koje putnici mogu da pronađu ideje za povoljno putovanje.

Ovo je naročito važno, jer Bloomberg izveštava da je procvat putovanja nakon pandemije, udružen sa ograničenom izgradnjom hotela, usponom turizma i ograničenjima na Airbnb-u u mnogim gradovima, doveo do visokih cena hotela, posebno u Evropi.

Jasno je da putnici možda osećaju nervozu. Vacasa, platforma za iznajmljivanje kuća, otkrila je da, iako će 4. jul i Dan sećanja biti veliki letnji vikendi za putovanja, njena anketa sugeriše da su neki ljudi promenili svoje planove. Čak 81 odsto ispitanika je svesnije budžeta, što je podstaknuto višim troškovima života i inflacijom (74%).

Načini da pronađete jeftine letnje odmore

Bloomberg preporučuje da ignorišete Instagram fidove za prenaglašene, preskupe destinacije i umesto toga tražite mesta ispod društvenog radara. U Italiji bi ovo mogla biti živopisna Costiera Cilentana, sat vremena od obale Amalfija ili elegantno, ali nerazvijeno poluostrva Monte Argentario, samo 90 minuta od rimskog aerodroma Fiumicino.

Ako se Italija i dalje čini da je na utabanim evropskim stazama, rumunska turistička zvezda se već neko vreme uzdiže za petama toliko voljene (i još relativno jeftine) Albanije.

Postoje i alternative za hotel. Bloomberg izveštava da su evropske cene hotela porasle za 50% od 2019. godine, prema istraživaču tržišta CoStar Group, pa bi možda čamac bio bolji.

Alternativno, HomeEkchange, platforma za zamenu domova, omogućava članovima neograničene razmene za samo 220 dolara godišnje. To znači da možete putovati relativno jeftino, ali i da posećujete mesta u kojima ovog leta možda neće biti tolika gužva.

Britanski Telegraf takođe se zalaže za pronalaženje nekih od najlepših hostela za mlade ili boravak u planini u Velikoj Britaniji. To su udaljena skloništa u nekim od najlepših brda i šuma širom Ujedinjenog Kraljevstva koja su besplatna samo uz godišnju članarinu od 32 dolara za Mountain Bothies Association. Postoje slične šeme smeštaja širom Evrope na najspektakularnijim mestima – mnogi nude osnovni meni za doručak i večeru.

Promenite način putovanja. Iako postoje jeftiniji načini za let (put od Londona do Njujorka ostaje jedan od najkonkurentnijih, ako ste dostupni za let u bilo kom trenutku), ali jedan od najjeftinijih načina putovanja na odmor ovog leta može biti voz.

Telegraf navodi nekoliko primera, posebno Eurostar karte ako rezervišete mnogo unapred (oko 50 dolara u jednom pravcu) — ponekad je lakše pronaći ponude ako rezervišete za Brisel, a ne od Londona do Pariza. 51-časovno putovanje železnicom od Čikaga do Emerivila u Kaliforniji, može se kupiti za nešto manje od 100 dolara ako se rezerviše unapred.

Šine duž Evrope mogu biti isplative, ali 28-časovno putovanje dugo 1.300 milja, od Nju Delhija do Goe, može da se plati i samo 13 dolara. Prva klasa je 67 dolara. Cene mogu biti i manje. Karta jeftinija od dolara čeka nekog ko krene do neke tačke Himalaja.

Promenite način finansiranja odmora. Poslednji način za manji trošak je korišćenje putnog osiguranja za više putovanja (ako često putujete) i svakako potražite bankovnu karticu koja ne dodaje troškove za upotrebu u inostranstvu. Pronađite onu koja naplaćuje niže naknade prilikom transfera između različitih valuta.

Modni spektakl u Beogradu: Bata Spasojević uspeo je da nadmaši sam sebe, čarolija 30 godina rada svetski priznatog dizajnera

Od
Viktor
-
0
person using phone doing video of woman

Modni spektakl u Beogradu: Bata Spasojević uspeo je da nadmaši sam sebe, čarolija 30 godina rada svetski priznatog dizajnera

Ovacije, lepota, dobra energija, suze i smeh – ukratko bi mogao da glasi presek sinoćnjeg modnog spektakla kojim je najpoznatiji srpski dizajner Bata Spasojević Beograd učinio prestonicom mode. Veče za pamćenje bilo je više od predstavljanja kolekcije za proleće/leto 2024. jer je Bata večeri otpočeo obeležavanje 30 godina uspešnog rada i više nego zadivljujuće karijere priznate u Evropi, ali i celom svetu. Kolekcijom koja je sinoć prikazana premijerno, pred više od 600 ljubitelja mode, nosi naziv „Art Must Go On“ Bata je poslao poruku da moda nije samo trend i izraz stila, već umetnost koja nosi duboku emociju.

Gotovo 70 komada za muškarce i žene, Batinog modnog brenda Individual, koji će se bez dileme ove sezone nositi ulicama Beograda i drugih svetskih metropolama, bez sumnje, oduševili su sve prisutne.

Modni spektakl u Beogradu: Bata Spasojević uspeo je da nadmaši sam sebe, čarolija 30 godina rada svetski priznatog dizajneraFoto: Svetlana Braun

„Moram da budem iskren i da kažem da sam prezadovoljan reakcijama uvaženih zvanica, gostiju, mojih dragih prijatelja, pre svega ljubitelja mode. Uzbuđenje posle sinoćne uspešnje večeri još uvek nije splaslo, želim da zahvalim svim prisutnim zvanicama za vetar u leđa koji su mi pružili. Njihova reakacija meni je najjači podstrek i motiv da nastavim dalje, najveće priznanje koje mogu da dobijem za 30 godina stvaralašva. Veoma sam zahvalan i svom Individual timu, koji osluškuje moje želje, prati ih i na kraju realizuje da sve bude ovako posebno“, ponosno kaže Bata Spasojević.

Novom kolekcijom Bata je, bez dileme, izazvao pravu modnu revoliciju paletom jakih i pastelnih boja, ali bez nezaobilazne crne kao njegovog simbola, oblika inspirisanih origamijem, u koje su uklopljeni njegovi prepoznatljivi „zip“ detalji. Još jednom je naš poznati dizajner koji godinama gaji stil mode koja je neprolazna, posebna ali udobna, da vanvremenski komadi nisu nužno dosadni i da su zapravo prava inovacija. Na neverovatan i dosad neviđen način na našim prostorima, uspeo je da kroz komade odeće spoji kontrasts surove gradse džungle sa nežnim dodirom prirode.
Duge i kratke haljine veselih boja, optočene šljokicama, sakoi asimetričnog dizajna, ekscentrična odela za žene i muškarce, samo su deo prikazane kolekcije. Na pisti su se, u ulozi modela, pojavili i Draga Jovanović i Džordži.

Modni spektakl u Beogradu: Bata Spasojević uspeo je da nadmaši sam sebe, čarolija 30 godina rada svetski priznatog dizajnera

– Potrudili smo se da revija kojom zapravo tek započinjemo proslavu velikog jubilera ne bude samo prikaz vrhunske mode, već spoj lepog, dobre zabave i druženja.

Crvenim tepihom sinoć su prošetala brojna zvučna imena iz sveta sporta, biznisa i džet seta, a među njima bili su i Indira Radić, Milica Jokić, Milena Ćeranić, Ivana Boom Nikolić, Goran iz grupe OK Benda, Amar Gile, Sashka Yanx, članice iz grupe Hurricane, Vanesa Šokčić, Nenad Jovanović,  Leontina Vukomanović, Maja Manojlović, Nemanja Velikić, Bojana Lazić, Tanja Radjenović, Vesna Jugović, Dea Djurdjević, Filip Maksimović, Ana Pendić, Kristina Radenković, Stefan Popović, Snežana Dakić, blogeri Aleksa Todorović,  Iva Chu, Dajan Dasha Milutinović, Lea Stanković i mnogi drugi.

1...477478479...1.525Stranica 478 od ukupno 1.525

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković