MENISNC
Pretraga
31.1 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 468

S verom u Mitra protiv Engleza

Od
Viktor
-
0

Fudbaleri Srbije posle 24 godine igraju meč na Evropskom prvenstvu. “Orlovi” u Gelzenkirhenu izlaze na megdan zahuktaloj Engleskoj, a glavna uzdanica selektora Stojkovića biće najbolji napadač u istoriji nacionalnog tima – Aleksandar Mitrović

S verom u Mitra protiv EnglezaGetty © Mike Egerton/PA Images
Aleksandar Mitrović, najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima, glavna uzdanica Piksijevih “orlova”

Najbolji strelac srpske reprezentacije ima mnogo motiva da baš protiv Engleske na startu Evropskog prvenstva zablista i ne dozvoli da posle prvog meča na turniru sve srpske lađe budu potpljene.

Nekadašnji napadač Partizana i Anderlehta, koji fudbalski hleb trenutno zarađuje u Saudijskoj Arabiji, proveo je osam godina na Ostrvu, gde je izrastao u rasnog napadača, jednog od najboljih u ligama petice.

Zato je mnoge i začudila odluka da prošlog leta napusti London i Premijer ligu i preseli se u, za mnoge, neozbiljnu ligu kakva je saudijska.

Međutim, Mitrović posle godinu dana u El Hilalu izgleda mnogo svežije i spremnije nego što je to bio slučaj dok je nosio dresove Njukasla i Fulama na Ostrvu, što je i sam potvrdio.

“Kada igrate mnogo godina u najjačoj ligi na svetu, postanete mentalno i fizički iscrpljeni. Jedna godina u Engleskoj je kao dve ili tri u nekoj drugoj ligi”, rekao je Mitrović za engleske medije.

Mitrogol će ove jeseni napuniti 30 godina i moglo bi se reći da je u zrelim igračkim godinama, naročito kada su u pitanju napadači.

A najbolji strelac u istoriji nacionalnog tima, sa 58 golova u 91 odigranoj utakmici, to je pokazao i na terenu u poslednjih godinu dana.

Sa El Hilalom je osvojio tri trofeja – šampionat, Kup kralja i Superkup, postigavši 40 golova u 43 nastupa za tim iz Rijada.

Srbin je u potpunosti zasenio sve zvezde koje su prošlog leta krenule trbuhom za saudijskim milionima, naročito saigrača Nejmara i jednog od najboljih igrača u istoriji fudbala – Kristijana Ronalda.

U istom periodu, Mitar je nastavio da trese mreže i u dresu sa nacionalnim grbom, pa se tako šest puta upisao u listu strelaca, pet puta u kvalifikacijamam za Euro, jednom u prijateljskom duelu (tri gola Litvaniji, dva Crnoj Gori i jedan Švedskoj).

O tome koliko je Mitrović značajan za igru Srbije govorio je i selektor Engleza Garet Sautgejt, koji je naglasio da je napadač Srbije izuzetno opasan u vazdušnim duelima i da od njega preti najveća opasnost po gol Džordana Pikforda.

Osim želje da se dokaže pred svojim, ali i engleskim navijačima, Mitar ima i dodatni motiv.

Upravo je promašen odlučujući jedanaesterac srpskog golgetera onemogućio “orlove” da se plasiraju na prethodno Evropsko prvenstvo, pošto je Škotska u baražu bila bolja posle penal-serije.

Ipak, sve je to zaboravljeno – Srbija je posle 24 godine među evropskom elitom, a Mitrović će imati još jednu priliku da pokaže da na pragu četvrte decenije ima dovoljno i snage i umeća i iskustva da bude jedan od najboljih strelaca na turniru.

S verom u Mitra, napred Srbija!

Grad Calgary proglasio vanredno stanje zbog katastrofalnog prekida vodosnabdevanja

Od
Dara Milovanović
-
0

Grad Calgary proglasio je vanredno stanje kako bi se suočio s tekućom krizom oko vodosnabdevanja, uzrokovanom katastrofalnim prekidom glavne gradske cevi za dovod vode.

Gradonačelnica Jyoti Gondek i Sue Henry, šefica Agencije za upravljanje vanrednim situacijama u Calgary-ju (CEMA), objavile su to na dnevnom brifingu u subotu ujutro.

“Odluka o proglašenju vanrednog stanja na lokalnom nivou nije donesena olako, već je učinjeno kako bismo bili spremni na sve eventualne mogućnosti u nastojanju da se ovaj glavni restauratorski rad na vodosnabdevanja obavi što brže i sigurnije”, rekla je Gondek.

“Zahvalna sam vladi Alberte što je podržala ovaj pristup i ponudila svoju podršku dok se bavimo ovom kritičnom situacijom s vodom.”

Henry je rekla da je deklaracija još jedan znak ozbiljnosti situacije.

“Pod lokalnim vanrednim stanjem, to omogućava još bolju koordinaciju akcija i pokazatelj je agresivnog pristupa koji koristimo da obnovimo potpunu uslugu vodosnabdevanja za sve potrošače što je pre moguće”, rekla je Henry.  

“Ovaj posao je naš glavni prioritet i koristimo sve alate u kutiji, kako bismo unapredili i podržali ove ogromne građevinske napore, te kako bismo nastavili osiguravati da imamo dovoljno vode za te kritične potrebe.”

Gondek je rekla da je razgovarala s premijerkom Alberte Danielle Smith, koja je ponudila punu saradnju. Rekla je da se obraća privatnom sektoru kako bi pronašla rešenja.

Grad je u petak objavio da je otkrio pet dodatnih lokacija na dovodnoj magistrali kojima je potrebna popravka. Dodatne pauze znače da bi popravke mogle potrajati još tri do pet sedmica, rekli su gradski zvaničnici.

Gondek je rekla da će zbog višestrukih popravki biti potrebno skladištenje opreme na privatnom posedu. Vanredno stanje će to omogućiti gradu.

U saopstenju, ministar opstinskih poslova Alberte Ric McIver rekao je da pokrajina podržava odluku grada da proglasi lokalno vanredno stanje.

“Ovaj korak označava kritično stanje vodovodne infrastrukture Kalgarija i posao koji se mora obaviti ekspeditivno kako bi se zivot vratio u normalu”, navodi se u saopštenju.

McIver je dodao da pokrajina ostaje u redovnoj komunikaciji sa gradom i da će podržati Calgary “na svaki način koji je potreban”.

I Gondek i Henry su u subotu ujutro nastavili naglašavati važnost očuvanja vode.

“Tražimo od naših građana, preduzeća i partnera da ostanu uz nas – da rade ono što znamo da moramo – dok se ne vratimo u redovno stanje”, rekla je Henry.

SERBIANNEWS/CANADA 

TRI DILEME O KOJIMA SE NAJVIŠE GOVORI

Od
Viktor
-
0

Dragan Stojković (©MN Press)

Da li Mitrović i(li) Vlahović, čekamo da vidimo ko je treći štoper i rešenje po levoj strani

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Augzburga)

Još samo malo. Čekali smo 24 godine, možemo i dan ili dva kako bismo napokon videli našu reprezentaciju na Prvenstvu Evrope. Znamo, i te kako, da smo se namučili da dovde stignemo, a kad smo već došli… Neke rečenice se ne završavaju.

Niko ne očekuje da budemo Grčka iz 2004, malo ko bi se usudio da nas poistoveti sa Velsom od pre osam leta, pre će biti da ćemo tokom boravka u Nemačkoj zaličiti na sebe iz prošlosti, međutim, makar dok ne počne i(li) ne završi se prva utakmica možemo da se nadamo. I da pretpostavljamo šta bi moglo da se desi.

Sad već polako kreće uzbuđenje: kako ćemo igrati, u plitkoj zoni ili ćemo probati visokim presingom; u kom rasporedu; sa kojim snagama… Odluka je isključivo na Draganu Stojkoviću, koji još u Beogradu reče da zna tim za Englesku. Igračima još nije saopštio i možda se tako drži pažnja, da je svaki član ekspedicije bitan. Igrao ili ne.

Igraj EURO Prognozzer – osvoji svaki dan do 100.000 bez ikakvog uloga!

Dok je Piksiju sve jasno, prosečnom navijaču baš i nije. Zato smo probali da predočimo dileme koje se običnim zaljubljenicima u fudbal javljaju uoči prvog kola u Grupi C u Gelzenkirhenu. S tim da su u pitanju maltene stare teme, samo aktivirane za veliko takmičenje.

SRBIJA SA DVA ŠPICA I KO JE PRVI?

Jedno od centralnih pitanja jeste hoće li Srbija početi sa dva špica. Ako pogedamo selektorski opus Dragana Stojkovića takvo opredeljenje ima utemeljenje. Na maltene svakoj četvrtoj utakmici u poslednje tri godine bismo istrčali na taj način. Najčešće je počinjao Aleksandar Mitrović, a uz njega dejstvovao Dušan Vlahović. Sa strane deluje da nisu kompatibilni, da taj tandem nije „legao“ do kraja, ali je njihovo zajedničko prisustvo znalo da rezultira pogocima. Kako u mundijalskim, tako i kvalifikacijama za EP, pa i u Ligi nacija. Jedan, drugi ili obojica, poput onog meča u Kataru sa Švajcarskom.

Možda se baš u njemu krije ključ. Iako su Mitrović i Vlahović tada dali po gol, zbog ofanzivnog stila je ostala velika rupa na sredini terena koju ostatak tima nije uspeo da pokrije i Švajcarci su uspeli da preokrenu rezultat. Engleska je još snažnija i verovatno nema logike napasti je iz svih oružja, naročito sko se zna da je to naš prvi meč na turniru i da se sudbina rešava u naredna dva, kad se budu tražili sveži, odmorni igrači. Desi li se da opteretimo strelce, a ne dobijemo očekivan rezultat, onda na Sloveniju idemo potrošeni i to u startu nije dobro.

Mitrović i VlahovićMitrović i Vlahović

Pre će selektor, kao što je uradio sa odbranom, ostati veran najlešće korišćenoj formaciji sa jednim centarforom. Samo, kojim?

Prirodno je da to bude Aleksandar Mitrović. Ako je potrebno da nekom objašnjavamo zbog čega, onda je to uzaludan posao. Dao je „brdo“ golova, kad je bilo gusto pogađao i u minulim kvalifikacijama, najbolji je igrač Al Hilala i naš najprepoznatljiviji reprezentativac. Što reče Nemanja Gudelj, ako mu se donese lopta u kazneni prostor, u 60 odsto slučajeva će dati gol. Zna se ko je prvi strelac ove selekcije. Tačka.

Ili, zapeta?

Zagovornici ideje da bi Dušan Vlahović trebalo da počne meč u Gelzenkirhenu sugerišu da Srbija neće imati baš toliko prostora da kontinuirano razvija napade i gađa Mitrovića. Potrebno je alternativnim putem ući u šansu i tu uloga napadača Juventusa dolazi do izražaja. Uostalom, prva dva gola prošle sedmice u Stokholmu smo dali tako što je u izgradnji napada učestvovao Vlahović. Opet, taj drugi je dao – Mitrović!

Još nešto: moraće na protiv Engleza da se trči gore-dole neprestano. Biće interesantno pratiti ko je u tom segmentu sposoban da jurca i pomaže odbrani, kao i ko je (i da li je) spreman da potisne ego (svi ga imamo) zarad interesa tima. Mitrović je izgradio kultni status i pošto nas je doveo dovde prirodno je da počne, ali Vlahović je član Juventusa i možda računa da, ipak, igra evropski fudbal. Golove daju obojica, ali je utisak da nema i za jednog i za drugog mesta u prvih 11. Neko mora da bude i rezerva, jer slede Slovenci i Danci.

DVA ŠTOPERA ZNAMO, A TREĆI JE?

Bez obzira ko i kako krene u napadu, biće jednako zanimljivo pratiti Piksijev izbor u odbrani. Delu tima gde imamo najviše problema. Godinama. I sad već svi znaju da nije samo to tih momaka što se, kako je primetio Zlatko Zahović, „ubiše koliko se trude, ali curi čas po levoj, čas po desnoj strani“.

Za dvojicu smo sigurni da počinju. Zbog energije, statusa u očima selektora i načina na koju igraju, Nikola Milenković i Strahinja Pavlović su izvesni. Eksperiment iz Beča, kad smo istrčali sa četvoricom centralnih defanzivaca, nema šanse da ćemo videti protiv Engleske. Piksi će se vratiti na varijantu sa trojicom štopera i pored prvotimaca Fjorentine i Salcburga traži se još jedan.

Moguće – desni. Bude li tako, onda su velike šanse da počne Uroš Spajić. Otprilike ga je na sličnoj poziciji Stojković probao protiv Austrije, ali u formacji sa četvoricom isred golmana. Ako znamo koliko je pohvalno govorio o njemu po okupljanju i da je Spajića samo povreda sprečila da putuje u Katar, gde bi prema selektorovim rečima, i igrao, onda bi defanzivac Crvene zvezde mogao da bude zaniljivija opcija.

Pavlović i MilenkovićPavlović i Milenković

E, sad… Ako je Spajić taj desni, onda je Milenković u sredini, a Pavlović levi štoper. Situacija se menja pod uslovom da je izbor stručnog štaba nego od dvojca Miloš Veljković/Srđan Babić. Na prvi pogled su korpulentniji od Spajića, igraju u jačim ligama, nego bi rekao i da su u skoku korisniji, mada Uroš ima oštrinu kad se odrazi. Osim Harija Kejna (u redu, u redu, on je sam dovoljan da nam da gol) nije baš da se igra Ostrvljana, kao nekad, zasniva na dugim loptama. Mora neko da motri na Bukaja Saku i Fila Fodena, odnosno bekove Kajla Vokera i Trenta Aleksander Arnolda. A Spajića stručni štab ceni i zbog igre na travi.

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

Mada, Zvezdin prvotimac se tek vratio. Veljković je kod Piksija odigrao više od 20 utakmica i sve je sigurniji u odnosu na početke, Babić ima manje iskustva na reprezentativnom nivou, ali su obojica dali po gol u poslednjem kvalifikacionom kolu. Ako se oni nađu na terenu, to će sigurno biti na poziciji centralnog defanzivca, jer bi se onda Milenković pomerio desno, dok bi Pavlović ostao levo.

Nemanja Stojić je tek debitovao za A tim i nije logično da bude ozbiljna opcija u ovako zahtevnom meču.

LEVA STRANA, PREDNOST ILI MANA?

Među fudbalskim fanaticima se nametnula još jedna polemika: kakvog levog spoljneg bi Srbija trebalo da odabere za susret sa ekipom Gereta Sautgejta? Previše razloga za mudrovanje nema: dva su imena u opticaju – Filip Kostić i Filip Mladenović. Obojica imaju argumente da se nadaju mestu u najboljem timu.

Kostić zato što je duže u reprezentaciji i što igra u boljem klubu. Mladenović što je počeo redovno da doprinosi u napadu. Sad je samo na struci da proceni koliko će biti prostora levom stranom da se neko od naših bekova/krila nametne protiv igrača kakav je Kajl Voker.

Kostić i MladenovićKostić i Mladenović

Pod pretpostavkom da će nas Engleska opteretii po strani, razumljivo je da šansu dobije igrač defanzivih karakerisitka, kao što je Mladenović, koji od malena prepoznaje kretnje u odbrani i način sužavanja prostora. Plus je počeo da ostvaruje konekciju sa Mitrovićem u završnici, što smo videli u Kaunasu i nedavno Stokholmu, a namestio je i gol Vlahoviću u Podgorici.

S druge strane, Kostić je duže tu. Jeste u padu, i reprezentativnom i klupskom, ali pamtimo kako je odigrao mundijalske kvalifikacije i onu sezonu u Ajntrahtu. I kako se neko vreme savršeno razumeo sa Mitrovićem. A opet, to je samo deo posla, jer će biti i prilično zadataka na našoj polovini, a mi na turnir nismo poveli levog beka, jer takvog – nemamo.

Po toj strani može da igra Veljko Birmančević, međutim, ako znamo da su njegove karakteristike naglašeno napadače i da odbrani ne posvećuje baš pažnju, teško ga je očekivati u ulozi startera. Tek ako budemo jurili zaostatak, pa da proba nešto da promeni.

Stojković zna zbog čega ga je pozvao.

Vožnja kanuom i rafting u srcu Mediterana: Obale Turske i aktivnosti na otvorenom

Od
Viktor
-
0
a bunch of boats that are in the water

Obale Turske

Mediteranska i egejska, obe obale Turske su primamljive lokacije u svako doba godine, jer posetiocima pružaju mogućnost da se opuste na netaknutim plažama sa Plavom zastavom, istraže drevne gradove i uživaju u živopisnim ukusima jedinstvene turske kuhinje.

Osim toga, Turska rivijera i regioni Egejskog mora su među najboljim destinacijama za smele aktivnosti na otvorenom. Uz različite sportove, od adrenalinskih aktivnosti na nebu do morskih izleta, ove destinacije omogućavaju gostima da se upuste u uzbudljive avanture na svakom koraku.

Adrenalinski sportovi na vodi

Sa besprekornim plažama i plavim morem, Egejska regija i Turska rivijera su ključne destinacije u Turskoj za sportove na vodi i morske aktivnosti. Ronjenje je jedna od najpopularnijih aktivnosti na obali koja svake godine privlači hiljade profesionalnih i amaterskih ronilaca. Mesta za ronjenje u regionu, koja se protežu od Čanakalea do Ajvalika i Bodruma do Kaša ostavljaju bez daha zbog podvodnih ruševina, olupina brodova i živopisne faune. Kaš, među najboljim svetskim ronilačkim centrima, ima brojne ronilačke lokacije sa odličnom vidljivošću. Idealna lokacija za ronjenje i snorkeling, Kaš je poznat po svojim slikovitim uvalama za kupanje, istorijskim gradovima, ukusnoj mediteranskoj kuhinji i regionalnim vinima.

Tragači za adrenalinom mogu pronaći savršene terenske sportske centre na obalama Mediterana i Egejskog mora. Epicentar jedrenja na dasci je Alačati, udobno letovalište u Izmiru, poznato po vetrenjačama, kamenim kolibama i kaldrmisanim stazama. Nakon kratkog seminara u surf klubovima Alačatija, raja za surfere sa jakim vetrovima, možete „kliziti“ duž ogromnog plavog mora. Poluostrvo Datča u provinciji Mugla ima neke od najvetrovitijih zaliva na Egejskom moru, što ga čini poželjnom destinacijom za iskusne i profesionalne ljubitelje jedrenja na dasci. Smeštena severno od Marmarisa, između Alačatija i Datče, Akjaka je jedna od najboljih lokacija za surfovanje zmajem (kitesurfing) na planeti. Sa stazom za surfovanje dugom tri kilometra, peščanim plitkim vodama i stalnim termalnim vetrovima, ovaj grad za odmor i član mreže ‘’CittaSlow’’ smatra se optimalnim mestom za surfovanje.

Obale Turske

TGA

Vožnja kanuom i rafting u srcu Mediterana

Kao dom omiljenih mesta za odmor u Antaliji, kao što su Kaš, Kemer i Kalkan, Turska rivijera nudi razičite sportove na vodi, uključujući rafting i vožnju kanuom. Zaštićen kao Nacionalni park od 1973. godine, Kanjon Koprulu u provinciji Antalija, koja je srce ovog regiona, je prirodno čudo sa bogatom faunom i florom, fascinantnim stenovitim formacijama i rekom Kopručaj koja protiče kroz centar kanjona. Ova lokacija smatra se jednom od najsigurnijih kurseva raftinga na svetu. Vođene rafting ture Kopručajom su najbolje ocenjene, sa stazom od približno 14 kilometara koja se prelazi u roku od tri do četiri sata. Kekova, do koje se može doći brodom iz Kaša (organizuju se svakodnevni izleti), poznata je po olupinama drevnih brodova i nudi vožnje kanuom koje obično počinju iz zaliva Učagiz ili Kalekoja, i nastavljaju se jugozapadno duž obale ka ostrvu Kekova i sve do zaliva Tersane. Kada stignete do potonulog grada drevne Likije, usporite da biste pogledali ruševine: grad je bio jedan od najistaknutijih trgovačkih centara Likije u drugom veku.

Obale Turske

TGA

Najbolje pešačke rute u Turskoj

Egejski i mediteranski region poznati su i po planinarskim rutama, posebno privlačnim ljubiteljima prirode i istorije. Ove rute uključuju: planine Ida (Kaz Dagları) u severnom Egeju, od kojih skoro svaka tačka nudi zasebnu pešačku stazu; Frigijski put, koji počinje od Afjonkarahisara, istorijskog grada unutrašnjeg Egeja, i prati tragove legendarnih Frigijaca; Karijska staza, nazvana po Kariji i stazi kulturnog nasleđa Pisidija, gde možete istražiti drevni region Pisidija severno od Antalije. Osim toga, Staza Svetog Pavla prati rute kojima je hodio Sveti Pavle, ključna figura u širenju hrišćanstva.

Likijski put je, međutim, verovatno najpoznatiji put u Turskoj. „Prva ruta za pešačenje na velikim udaljenostima“, Likijski put, je dužine 540 kilometara između Fetijea i Antalije. Okružen šumama, ovaj region je takođe vredan pažnje zbog drevnih gradova kao što su Ksantos-Leton, lokalitet baštine Uneska, i drevno likijsko naselje. Konačna stanica na Likijskom putu koji počinje od Fetije Oludeniza je Gejikbajiri, najveća penjačka bašta u Turskoj. Nakon šetnje, možete imati uzbudljivu avanturu penjanja u Gejikbajiriju.

Biciklistička putovanja puna uzbuđenja, istorije i prirode

Još jedan način da otkrijete lepotu Egejske regije i Turske rivijere je bicikl. Izmir, poznat po svojim istorijskim centrima i obalnim biciklističkim rutama, takođe je deo Mediteranske rute EuroVelo 8. Ulaskom u Tursku iz luke Dikili u Izmiru, možete biciklom do mnogih sela i letovališta, uključujući Seferihisar, Sigadžik, Urlu i Alačati. Videćete flamingose dok vozite bicikl kroz izmirsko utočište ptica u delti Gediz i uživaćete u pogledu na Egejsko more na biciklističkoj ruti kroz centar grada. Takođe, možete krenuti na jedinstveno putovanje u drevne gradove Pergam i Efes, mesta svetske baštine Uneska.

Okrug Kemer u Antaliji se odlikuje rutama posebno dizajniranim za planinski i šljunčani biciklizam. Sa planinama Taurus koje se prostiru paralelno sa obalom Sredozemnog mora i njegovim prekrasnim pejzažima, Kemer je užitak za bicikliste. Rute za brdski biciklizam između Kemera i mesta kao što su Gedelme, Čalištepe, Čukurjajla i Bejdžik obećavaju visok nivo adrenalina i nezaboravne vidike. Šljunčana biciklistička ruta između Kemera i vrha planine Tahtali je kratka, ali izazovna, završava se na stanici žičare; tamo vas obilazak žičarom dovodi do vrha planine Tahtali za deset minuta, praćen pogledom koji oduzima dah. Kemerska ruta takođe poziva bicikliste da otkriju drevne gradove čuvane gustim kedrovim i borovim šumama. Tokom biciklističkih tura na Egejskom moru i Turskoj rivijeri, možete boraviti u hotelima prilagođenim biciklistima koji nude širok spektar sadržaja za bicikliste, od posebnih menija i informacija o rutama, do bezbednog parkinga i alata za popravku/održavanje.

Najmirnije zemlje u 2024: Jedna je u našem komšiluku

Od
Viktor
-
0
photo of waterfalls beside hill during cloudy daytime

Slovenija, najmirnije zemlje

Svet se trenutno nije mirno mesto jer postoji više sukoba koji se dešavaju u ovom trenutku nego u bilo kom drugom periodu od Drugog svetskog rata.

Ali to ne znači da nema država u kojima vlada apsolutni mir. Globalni indeks mira je objavio svoju listu najmirnijih zemalja sveta za 2024.

Rangiranje je zasnovano na 23 različita faktora, uključujući političku nestabilnost, terorističke aktivnosti, smrt u sukobima i vojne troškove. Šesnaestu godinu zaredom, Island zauzima prvo mesto, sa ocenom 1.112. To je posebno dobro za finansiranje mirovnih misija UN-a, bezbednost i nizak procenat zatvorenika.

Irska je na drugom mestu zahvaljujući malom broju raseljenih, dok je Austrija na trećem, zahvaljujući vrlo malom broju nasilnih demonstracija. U stvari, Evropa ima sedam od 10 najboljih mesta, pri čemu su Novi Zeland, Singapur i Malezija jedini izvan kontinenta, piše Time Out.

Novi Zeland, odmor, zemlje

Novi Zeland, zemlje (Pixabay)

Najmirnije zemlje na svetu:

Island
Irska
Austrija
Novi Zeland
Singapur
Švajcarska
Portugal
Danska
Slovenija
Malezija

Ovaj evropski grad ima najbolju hranu na svetu

Od
Viktor
-
0
city buildings near body of water under blue and white cloudy sky during daytime

Mišlenov vodič

Od danskih sendviča i turskih ćufti do islandske fermentisane ajkule, hrana u Evropi dolazi u svim oblicima, veličinama i ukusima. Ali postoji samo jedan evropski grad koji može zvanično da kaže da ima najbolju hranu na planeti.

Hiljade meštana je bilo uključeno u istraživanje koje je podrazumevalo da jedu van njihovog grada kako bi napravili novu rang listu najboljih gradova na svetu za hranu, a Napulj je ocenjen kao najbolji zbog svog kvaliteta i pristupačnosti.

Priprema i deljenje hrane je u srcu italijanske kulture, od ukusnih jela koja se služe na severu do svežih morskih plodova koji se jedu na ostrvima. Ali ako postoji nešto po čemu je Italija poznata, to je pica, a nema bolje od margarite, piše Time Out.

Italija, hrana

Italija, hrana (Freepik)

Napulj nije bio jedini grad u Evropi koji se našao na listi. Liverpul je došao na 11. mesto, zahvaljujući velikodušnoj pomoći novih kuvara koji dolaze iz grada, a Sevilja je rangirana na 13. mestu, a lokalna spisateljica Ana Kaminski kaže da je gradska scena hrane „već godinama među najuzbudljivijim u Španiji“.

Porto, Lion i Kopenhagen su ušli u 20 najboljih, a Madrid je izabrao kuvar Majkl Ajub iz Fornina, koji je rekao: „Madrid je riznica kulturnih čuda, sa bogatom kulturom i dubokim istorijskim nasleđem. To je bez sumnje jedan od najboljih gradova na svetu – za hranu i sve ostalo.“

Ovi gradovi su toliko SKUPI da se smatraju potpuno neisplativim

Od
Viktor
-
0
bird's-eye view photography of city buildings

Hong Kong, gradovi

Svako ko je iole pratio tržište nekretnina u poslednje dve decenije zna da je u mnogim zemljama, a naročito u Sjedinjenim Državama, postalo mnogo teže kupiti kuću.

Ali novi izveštaj sumira osećanja mnogih potencijalnih kupaca kuća kreirajući kategoriju koja neke velike gradove označava kao „potpuno neisplative.“

Gradovi na zapadnoj obali SAD i Havaji zauzeli su pet od deset najneisplativijih mesta, prema godišnjem izveštaju Demographic International Housing Affordability, koji prati cene kuća već 20 godina.

Verovatno ne iznenađuje da su najskuplji gradovi u SAD za kupovinu kuće u Kaliforniji, gde su San Hose, Los Anđeles, San Francisko i San Dijego, svi među prvih deset.

Glavni grad Havaja, Honolulu, takođe je zauzeo šesto mesto od 94 velika tržišta koja su istražena u osam zemalja.

Australija je jedina zemlja osim SAD koja dominira listom „neisplativih“, predvođena Sidnejom i južnim gradovima Melburnom u Viktoriji i Adelajdom u Južnoj Australiji, piše CNN.

australija, gradovi

Sidnej, gradovi (Pixabay)

Hong Kong na samom vrhu

Ali na vrhu globalne liste je Hong Kong, kompaktno azijsko finansijsko središte poznato po svojim sićušnim stanovima i vrtoglavim kirijama. Primetno je da je to jedino kinesko tržište obuhvaćeno izveštajem.

Redovan učesnik na listama „najskupljih“, Hong Kong, ima najnižu stopu vlasništva nad nekretninama od svih istraženih gradova, sa samo 51 odsto, u poređenju sa azijskim rivalom Singapurom gde vlasništvo nad nekretninama prelazi 89 odsto zahvaljujući višedecenijskoj posvećenosti vlade javnom stanovanju.

Hong Kong je najmanje pristupačan grad na svetu, ali potencijalni kupci kuća mogu da budu ohrabreni činjenicom da nije toliko neisplativ kao nekada.

Cene kuća su pale tokom pandemije 2020. godine, kada je vlada zatvorila granice grada i uvela politiku nulte tolerancije na Covid — uz nove zakone o nacionalnoj bezbednosti koji su imali zastrašujući efekat na grad. Zašto su cene tako visoke?

Izveštaj meri pristupačnost koristeći odnos cene i prihoda, gde se srednja cena kuće deli sa bruto srednjim prihodom domaćinstva.

najskuplja kuća, gradovi

Hong Kong, gradovi (Pixabay)

Gradovi

Izveštaj povezuje porast rada od kuće tokom pandemije sa „šokom potražnje“ za kućama van gradskih centara, koje imaju više spoljnog prostora. Ali takođe okrivljuje vrtoglave cene kuća za politike korišćenja zemljišta, uključujući „urbano ograničavanje“, vrstu planiranja koja ima za cilj da zaustavi širenje gradova.

„Srednja klasa je pod opsadom prvenstveno zbog eskalacije troškova zemljišta. Kako je zemljište racionalizovano u pokušaju da se obuzda širenje gradova, višak potražnje nad ponudom je podigao cene“, stoji u izveštaju. Cene su dodatno porasle kako su investitori ušli na tržište da ostvare profit.

Jedno rešenje, napisao je autor izveštaja, je da se ugledamo na Novi Zeland.

U autorskom tekstu za kanadski Financial Post, Vendel Koks, saradnik u ,,Frontier Centre for Public Policy“, zagovarao je da Kanada, posebno, treba da sledi primer Novog Zelanda i oslobodi više zemljišta za trenutni razvoj.

Neisplativi vs. isplativi gradovi

I Vankuver i Toronto su se našli na listi gradova koji su „neisplativi“.

Koks ukazuje na politiku „Going for Housing Growth“, koju je uvela koaliciona vlada Novog Zelanda i koja zahteva od lokalnih vlasti da odmah planiraju 30 godina stambenog rasta.

„Toronto i Vankuver pokazuju da su troškovi obuzdavanja širenja neprihvatljivo visoki“, napisao je on.

Toronto, Kanada (Freepik)

Za one koji ne mogu da čekaju na promenu politike ili pad potražnje, izveštaj takođe identifikuje najpristupačnije gradove od 94 istražena širom sveta.

To su Pitsburg, Ročester i St. Luis u SAD, Edmonton i Kalgari u Kanadi, Blekpul, Lankašir i Glazgov u Ujedinjenom Kraljevstvu; i Pert i Brizbejn u Australiji.

Izveštaj su sastavili istraživači iz Centra za demografiju i politiku Univerziteta Chapman u Kaliforniji i Frontier Centra za javnu politiku u Kanadi.

Top 10 „neisplativih“ gradova:

  1. Hong Kong

  2. Sidnej

  3. Vankuver

  4. San Jose

  5. Los Anđeles

  6. Honolulu

  7. Melburn

  8. San Francisko/Adelejd

  9. San Dijego

  10. Toronto

Blitva i sočivo za negovane nokte

Od
Viktor
-
0
person holding brown woven basket

Nekada je najlepše otići u salon na manikir, ali nekada i nemate vremena da obavite tretman. Zato je potrebno da i same znate da popravite situaciju, tretirate neke najčešće probleme i imate uvek manikir kao iz salon. Ovo su najčešći problemi, a stručnjaci magazina Helti daju konkretna rešenja i smernice.

Problem: lomljivi nokti

Rešenje: „Ako nokti puknu umesto da se pocepaju, to je obično zato što su previše suvi”, kaže Marian Nevman koja savetuje da koristite kvalitetno ulje za nokte svaki dan.

Uverite se da ulje sadrži ulje jojobe ili avokada, jer će ono najbolje prodreti u sve slojeve noktiju.’ Nokti obično imaju 18% vode, a kada padnu ispod 16%, mogu postati suvi i skloni lomljenju, pa vodite računa da budu dobro hidrirani. Takođe povećajte unos cinka – potrebnog za zdrav rast noktiju. Seme bundeve i sočivo su dobri izvori.

Problem: listanje noktiju

Rešenje: Napravite nedeljni mini manikir kod kuće, nanesite ulje na svaki nokat i kožu zanoktica, a zatim uklonite ivicu nokta veoma finom turpijom za nokte. Na ovaj način će deo nokta koji se ljušti na kraju izrasti. Tretman keratinom koji se primenjuje dnevno najmanje dve nedelje prodreće u ploču nokta. Takođe, obavezno nosite rukavice kada obavljate kućne poslove – voda ulazi između slojeva koji se ljušte i pogoršava situaciju. Ako ništa drugo – namažite makar providan lak za nokte. I ne zaboravite na ishranu – studije su otkrile korelaciju između niskog nivoa magnezijuma i noktiju koji se listaju – povećajte unos spanaća, blitve i mahunarki.

Problem: tanki ili mekani nokti

Rešenje: Ako su vam nokti mekani i lako se savijaju, uverite se da unosite dovoljno proteina i vitamina A. Uzmite i dodatak vitamina D, koji podržava apsorpciju kalcijuma, neophodan za jake nokte.

Problem: promena boje noktiju

Rešenje: „Ako dođe do promene boje bez ikakvog poznatog razloga, onda se preporučuje poseta lekaru opšte prakse u slučaju da se radi o infekciji”, kaže Njuman.

Ako je uzrok lak za nokte, farba za kosu ili slično, biće dovoljno samo površno i vrlo lagano poliranje trostranim tupferom. Ne potapajte nokte u vodu sa limunom kako se ponekad preporučuje – to ne utiče na kvalitet nokatnih ploča.

Problem: bolne zanoktice

Rešenje: Najpre ih  isecite oštrim hvataljkama za zanoktice: stavite oštrice preko noktiju, stisnite i otpustite i nikako ne čupajte. Ispucale zanoktice umirite uljem, a ako je koža crvena, upaljena, svrbi ili se ljušti, ili ako se nokat odvaja od nokatnog ležišta, potražite savet stručnjaka. To može biti znak alergijske reakcije.

Tigrasti komarci donose epidemije tropskih bolesti u Evropu

Od
Viktor
-
0
gray and brown fly on brown wooden stick

Invazivna vrsta tigrastih komaraca naselila je 13 zemalja Evropske unije, uključujući Francusku, Španiju i Grčku, a stručnjaci povezuju njihovo prisustvo sa porastom oboljevanja od denga groznice u Evropi.

Naučnici iz evropskih zemalja su nadgledali i hvatali insekte sve do Pariza na severu, gde će se Olimpijske igre održati krajem jula.

“Klimatske promene stvaraju povoljne uslove za širenje tigrastog komaraca”, saopštio je Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i upozorio da će međunarodna putovanja dodatno povećati rizik od širenja tropskih bolesti po evropskom kontinentu.

Ljudima se savetuje da uklone ustajalu vodu iz bašta ili balkona, gde komarci mogu da se razmnožavaju, da koriste repelente i stavljaju mreže na prozore i vrata.

Komarci su velika pretnja u Evropi već poslednje dve decenije. Azijski tigrasti komarac, aedes albopictus, koji se smatra najinvazivnijom vrstom komaraca na svetu, sada se širi Evropom iz svog južnoevropskog „baznog kampa“, prenosi Bi-Bi-Si.

Tigrasti komarci su pronađeni u Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Malti, Portugaliji, Rumuniji, Sloveniji i Španiji, navodi  ECDC, kao i u Belgiji, na Kipru, u Češkoj, Holandiji i Slovačkoj.

Tigrasti komarci šire bolesti kao što su denga groznica, čikungunja i Zika virus, koje su donedavno bile obično prisutne samo u delovima Afrike, Azije i Južne Amerike.

(Printscreen ECDC)

Još jedna vrsta komaraca, aedes aegipti, koji prenosi žutu groznicu, ali i druge tropske bolesti, nastanio se na Kipru. Stručnjaci kažu da je njegov potencijal za širenje na druge delove Evrope „zabrinjavajući”, s obzirom na njegovu veliku sposobnost da prenosi bolesti, ali i na to da preferira ujedanje ljudi.

Denga, virus Zapadnog Nila i malarija

Denga groznica počinje simptomima sličnim gripu, ali može postati ozbiljna i, u nekim slučajevima, fatalna. Masovne epidemije su u porastu poslednjih godina. Prošle godine je zabeleženo osam incidenata višestrukih infekcija u Francuskoj, četiri u Italiji i dva u Španiji. Većina evropskih slučajeva je uvezena – što je odraz međunarodnog kretanja ljudi i trgovine, pri čemu je broj uvezenih slučajeva porastao na gotovo 5.000 prošle godine. Međutim, i lokalno stečene infekcije, takođe, rastu: 130 ljudi je bilo pogođeno 2023. godine, u odnosu na 71 godinu ranije.

Denga groznica je prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, endemična u više od 100 zemalja širom sveta, sa više od šest miliona slučajeva i 7.000 smrtnih slučajeva prijavljenih prošle godine. Najveći broj slučajeva javlja se u Bangladešu, Maleziji, Tajlandu i Vijetnamu.

Virus Zapadnog Nila, koji takođe prenose komarci, sada je, takođe, prisutan u više evropskih regiona nego ikada ranije.

Početkom marta je prijavljeno da je jedna osoba zaražena ovim virusom u južnoj Španiji, a klimatski uslovi stvaraju pogodno okruženje za komarce čak i „veoma rano u godini”, saopštio je ECDC.

„Evropa već vidi kako klimatske promene stvaraju povoljnije uslove da se invazivni komarci šire u područja koja nisu bila pogođena i da zaraze više ljudi bolestima kao što je denga“, rekla je direktorka ECDC Andrea Amon.

„Povećana međunarodna putovanja iz zemalja sa endemskom pojavom denge, takođe, povećaće rizik od uvezenih slučajeva, a neizbežno i rizik od lokalnih epidemija.

Gospođa Amon savetuje ljude da preduzmu „mere lične zaštite“, dodajući da su „rano otkrivanje slučajeva, blagovremeni nadzor, dalje istraživanje i aktivnosti podizanja svesti najvažniji u onim oblastima u Evropi koje su najugroženije“.

Malarija je najsmrtonosnija bolest na planeti koju prenose komarci. Širi se na ljude putem ujeda zaraženih ženki komaraca zvanih anopheles, koji su, takođe, pronađeni i u Evropi. Postoji zabrinutost da bi incidenti malarije, ako uslovi budu povoljni, takođe, mogli da porastu na starom kontinentu u budućnosti.

Na otvaranju dve najstarije ekipe

Od
Viktor
-
0

U Minhenu večeras (21 č) domaćin (prosek godina 28,1) protiv Škota (28,2). – Svih 2,7 miliona ulaznica rasprodato, organizator očekuje zaradu, ali više zbog toga što su mu ulaganja, zbog već ranije sagrađenih stadiona, odličnih puteva, hotela i slično, bila minimalna

Бране трофеј: Италијани су тријумфовали на прошлом Европском првенству и зарадили 34 милиона евра (foto EPA EFE/ Michael regan)

Okršajem Nemačke i Škotske večeras u Minhenu (21 č) počinje XVII evropsko prvenstvo u fudbalu. Sticajem okolnosti to su dve najstarije reprezentacije. U proseku Škoti imaju 28,2 godine, a Nemci 28,1. Posle njih su, po godinama, najiskusniji Poljaci sa 27,8. Medalje za mladost bi dobile Češka (25,3), Turska (25,8) i naš preksutrašnji protivnik Engleska (26,1).

Na ovom turniru je baš dosta igrača starijih od 35 godina – čak 29. Na prošlom, pre tri godine u Engleskoj, bilo ih je više nego dvostruko manje (14). Od 2016. rekord kao najstariji učesnik evropskih prvenstava drži mađarski golman Gabor Kiralj (40 godina i 86 dana). Ako ne bude nečeg nepredviđenog najstariji „deda” na šampionatima Evrope od Nemačke biće Portugalac Pepe, koji je u februaru napunio 41 godinu. Najstarije kosti posle njega na ovom šampionatu takođe ima  Portugalac – Kristijano Ronaldo (39). „Bronzani” je sedam meseci mlađi od njega Hrvat Modrić.

Ako u Nemačkoj izađe na teren Španac Jamal (13. jula napuniće 17 godine) biće najmlađa „beba” u istoriji evropskih prvenstava. Trenutno ta počast pripada Poljaku Kozlovskom, koji je na prošlom šampionatu sa 17 godina i 246 dana igrao protiv Španije.

Evropsko prvenstvo se, po definiciji, održava da se odredi, čija je reprezentacija najbolja na kontinentu. Ali, pobednički pehar više nije ni jedini, a, nije preterano da se kaže, ni glavni pokretač. Bez zarade, i to dobre, šampionska slava teško da bi pokrenula preplaćene profesionalce na dodatni trud posle napornih klupskih sezona.

Zbog toga Uefa zvecka nagradama. Fond za učesnike ovogodišnjeg šampionata je 331 milion evra. To je za 40 miliona manje nego na prošlom šampionatu, ali je, poređenja radi, 15 puta više nego što je sakupljeno za Kup Afrike.

Po tarifi se dobija novac za svaku pobedu, za svaki prolaz dalje i, razume se, za titulu. Evropski prvak, ako je rešio u svoju korist sve utakmice, dobiće 28,25 miliona evra, a u najgorem slučaju, ako iz grupe izađe kao treći i sa samo dva boda, pa pobedi u finalu, imaće na računu 26,25 miliona.

Ni onaj ko ne uđe u osminu finala, a u grupi naniže sva tri poraza, neće otići praznih ruku. Samo učešće donosi 9,25 miliona evra.

Ruke trljaju i – klubovi! Evropsko udruženje klubova se zalaže da se omrse i oni koji stvaraju igrače, a to su najčešće siromašniji, čije bisere uzmu moćne fudbalske „draguljarnice”. U to su uračuniti i klubovi s drugih kontinenata, a sada je u tu svrhu namenjeno 140 miliona evra, što je za 10 miliona više nego pre tri godine.

Klubovi uključe „taksimetar” deset dana pre prve utakmice reprezentacije za koju igra njihov član i ne isključuju ga sve dok je njegov nacionalni tim na šampionatu. Zato se klubovima i te kako isplati da imaju što više reprezentativaca. A svrstani su u tri kategorije: u prvoj su članovi najjače nacionalne lige (za jedan dan svakog igrača provedenog s reprezentacijom na šampionatu dobija se 8.700 evra), u drugoj oni iz takmičenja za jedan rang ispod (5.800 evra), a u trećoj svi ostali (2.900 evra).

Prijavljena su 622 fudbalera iz 219 klubova. Najviše ih je iz engleske lige (114), nešto manje iz italijanske (104), pa iz nemačke (80). Iz vanevropskih ekipa je 27 igrača (najviše iz Saudijske Arabije 14).

U Danskoj, naš rival u poslednjem kolu u grupi, i Albaniji nijedan igrač nije iz domaće lige. Danci imaju ceo tim (11 fudbalera) u engleskim klubovima i u još šest zemalja, a Albanci su u 13 zemalja (najviše ih je u Italiji 10). U engleskoj reprezentaciji su „stranci” samo Belingem (Real) i Kejn (Bajern), a u italijanskog trojica (Žoržinjo je u Arsenalu, Vikario u Totenhemu i Donaruma u PSŽ-u).

Najviše svojih prvotimaca (po 13) na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj imaju Mančester siti i Inter. Ispada ceo tim sa dve rezerve! Po jedan manje su uzeti iz Reala, PSŽ i Barselone.

„Najskuplje noge” imaju Englez Belingem i Francuz Mbape. Procenjeni su na po 180 miliona evra. Od ovog šampionata su saigrači, pošto je i Mbape pristupio Realu. Prate ih Englezi Foden (Mančester siti) sa 150 i Saka (Arsenal) sa 140, Nemac Virc (Bajer) sa 130, Englez Rajs (Arsenal), Nemac Musijala (Bajern) i Španac Rodri (Mančeste siti) sa po 120, Francuz Kamavinga (Real), Englez Kejn (Bajern) i Francuz Čuameni (Real) sa po 100.

Na tržištu najveću vrednost ima naš prvi protivnik Engleska (1,52 milijarde evra), pa Francuska (1,23), a onda Portugalija (1,05). Vrednost ostalih je ispod milijarde: Španija 965,5 miliona, Nemačka 851, Holandija 775, Italija 705,5, Belgija 584,5, Danska 415,5, Ukrajina 379, Hrvatska 327,7, Turska 324,1. Naši su procenjeni ukupno na 313,4, a ostali su jevtiniji od 300 miliona evra: Švajcarska 281,5, Austrija 237, Poljska 210,3, Škotska 207,4, Češka 185,9, Mađarska 165,4, Gruzija 161 (bila bi još niže bez Kvarachelije iz Napolija koji je bukvalno vredi kao pola reprezentacije: 80 miliona evra), Slovačka 156,4, Slovenija 141,5, Albanija 111,6, a na dnu je Rumunija sa 92,1.

A ko je najjevtiniji? To je ubedljivo 38-ogodišnji gruzijski rezervni golman Lorija (Dinamo, Tbilisi) – samo 25.000 evra! Prvi do njega (Albanac Abraši iz Grashoperska) čak osam puta je skuplji (200.000 evra).

Razume se, i domaćin treba nešto da zaradi. Prvi put se događa da se dva puta uzastopce igra u istoj državi. Prošli šampionat, prvi posle korone, igran je u čak 11 zemalja, među kojima je bila i Nemačka. Za razliku od prošlog Evropskog prvenstva, igranog u čak 11 zemalja članova Uefe (pored Nemačke igralo se još u  Engleskoj, u kojoj je bilo finale, Škotskoj, Azerbejdžanu, Danskoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Rumuniji, Rusiji i Španiji) ovo će proteći u samo jednoj.

I biće jedan od najekonomičnijih fudbalskih turnira, pogotovo u poređenju sa Svetskim prvenstvom pre dve godine u Kataru (više od 200 milijardi dolara). Najveća ušteda je postignuta što nijedan jedini stadion od deset (u Berlinu, Minhenu, Dortmundu, Lajpcigu, Hamburgu, Gelzenkirhenu, Kelnu, Diseldorfu, Frankfurtu na Majni i Štutgartu) nije građen za ovo Evropsko prvenstvo (Nemačka je ne tako davno, 2006, bila domaćin Svetskog prvenstva). Zato se procenjuje da nemački izdaci neće da pređu milijardu evra (račun je stao na 650 miliona). Nisu morali da se troše ni na puteve, aerodrome, hotele…

Na te pare se očekuje zarada od 6,7 milijardi evra. Od toga će Uefine biti 2,4 milijarde (36 odsto), što će biti osetno više od za nju rekordnog šampionata u Francuskoj 2016, a da se i ne upoređuje s prošlim na kome se u njen džep zbog korone (odložen godinu dana) slilo mnogo manje novca od željenog.

Organizatori ovakvih velikih događaja računaju na zaradu od gostiju za vreme šampionata, imidža i ekonomskog efekta na duge staze. Međutim, s obzirom da se zbog više sile računa da će nemačka privreda ove godine da poraste za 0,3 odsto to je manje, po mišljenju „Forbsa” od željenog. Čak se i ne očekuje da Evropsko prvenstvo bude neka vrsta zamajca za razvoj ekonomije.

– Mnogi potrošači će, verovatno, da iskoriste Evropsko prvenstvo da kupe nov televizor ili da popiju neku kriglu piva više, ali će da jedu kobasice umesto da odu u restoran, – smatra Mihael Gremling, rukovodilac ekonomskog odeljenja Instituta nemačke ekonomije u Kelnu.

Neki njegovi zemljaci  ipak, očekuju bolje dane. Prošle godine je potrošnja piva smanjena za 4,8 odsto, a Holger Ajhele iz Udruženja pivara Nemačke predviđa da će za vreme Evropskog šampionata da skoči kao što je to bilo na Svetskom prvenstvu 2006. kada je porasla za oko 5 odsto.

U prodaju je pušteno 2,7 miliona ulaznica i sve su rasprodate (najjevtinija za grupu 30 evra, a za finale 95). Očekivanja od nemačke reprezentacije su velika. Za italijanskog golmana Donarumu, junaka prošlog finala Evropskog prvenstva, najveća opasnost su Englezi i domaćini. Nemačka, po rezultatima, jeste najuspešnija evropska fudbalska nacija, ali na poslednjim ispitima je padala, što se kaže, sa stolice. Pre tri godine je u osmini finala ispala od Engleza, a na svetskim prvenstvima u Rusiji 2018. i Kataru 2022. ni grupu nije prošla. Već večeras će se naslutiti da li će da ustane ili je baš teško obolela. Škoti nemaju šta da izgube, pa će im biti lakše u ovom okršaju.

1...467468469...1.525Stranica 468 od ukupno 1.525

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković