Da li vam se nekada dogodilo da se, ako spavate “idealnih” sedam do devet sati, osećate umorno sledećeg dana? S druge strane, ako ste spavali manje od šest sati (ili ste čak celu noć ostali budni), možda ste primetili da ste tokom energičniji ili da čak uveče ne možete mirno da zaspite? Ispostavlja se da ovaj fenomen ima naučno objašnjenje.
Ova neobična reakcija tela se svodi na “kompenzacijske trikove” koje izvodi mozak. Ovi trikovi koji su dizajnirani da nadoknade nedostatak sna i drže nas budnim.
“Telo i mozak pokušavaju da se prilagode bilo kom fizičkom problemu ili nedostatku sa kojim se suočavamo”, rekao je dr Sem A. Kasani, specijalista za medicinu za spavanje. “Zato smo opstali hiljadama i hiljadama godina, jer bez obzira na to koji stresor je u pitanju, akutni ili hronični, naš mozak i naše telo će uvek samo prirodno pokušati da se prilagode.”
Prema stručnjacima širom sveta, između sedam i devet sati idealno je za optimalno mentalno i fizičko zdravlje, a ako spavate manje od toga, vaše telo, mozak i ponašanje će se prilagoditi da biste se kretali kada niste potpuno odmorni.
To uključuje proizvodnju dodatnih hemikalija “za buđenje”, koje održavaju vaše telo aktivnim i privremeno povećavaju raspon pažnje. Neke od ovih hemikalija su kortizol, poznat kao hormon stresa, kao i adrenalin. Nakon zdravog sna, kod većine ljudi nivo kortizola dostiže vrhunac ujutru i polako opada tokom dana, ali kada spavate manje nego što vam je potrebno, možete prekinuti ovaj ciklus, uzrokujući da vaše telo proizvodi kortizol u neprirodno vreme, kao što je posle podne, pre spavanja…
Još jedan razlog zbog kojeg se možda osećate energičnije nakon manje sna je taj što podsvesno posežete za više supstanci koje sadrže kofein i stimulišu vaš mozak kada ste bili lišeni sna.
Na primer, ako pijete kafu ujutru, možda ćete popiti dodatnu šolju, a da toga niste svesni. Što više kofeina pijete, verovatno ćete se osećati energičnije.
Konačno, postoji vrlo mala šansa da spadate u retku grupu ljudi koji dobro funkcionišu sa manje sna nego prosečan čovek, objasnili su doktori za “Dejli mejl”. To su ljudi koji, nekim čudom, spavaju četiri do šest sati po noći i još uvek su puni energije, a često im nisu potrebni budilnici i lako zaspu noću.
Da li su ovi “naleti energije” dobra stvar
Ipak, samo zato što vam telo omogućava da ostanete budni i završite određene zadatke, to ne znači da vaše kognitivne sposobnosti funkcionšu “kao podmazane”. Studije pokazuju da sposobnosti rešavanja problema i pamćenje opadaju zbog neadekvatnog spavanja – čak i kada mislite da ste budni i dovoljno skoncentrisani.
Ovo sugeriše, pisali su naučnici, da mnogi ljudi u velikoj meri nisu svesni sve većeg uticaja nedostatka sna, čak i na samo jedno veče. Brojne studije skeniranja mozga pokazale su da oni koji su lišeni sna moraju da rade mnogo više da bi se fokusirali od ljudi koji su se dobro naspavali.
Kratkoročno, verovatno ćete imati problema sa koncentracijom, učenjem i reagovanjem na emocije drugih ljudi ako spavate manje od osam sati. Telo je takođe podložno upalama kada je lišeno sna, što iscrpljuje sve naše unutrašnje sisteme – od mozga do srca.
Ovo je verovatno deo razloga zašto je nedostatak sna na duže staze povezan sa srčanim oboljenjima, bolestima bubrega, dijabetesom, moždanim udarom, gojaznošću, depresijom i visokim krvnim pritiskom, tako da nemojte zapostaviti zdrav raspored spavanja.
U budućnosti će ljudi prestati da koriste telefone i biće im potrebni moždani implanti da bi komunicirali, rekao je američki preduzetnik i milijarder Ilon Musk na društvenoj mreži Iks.
“Da li biste instalirali Neuralink interfejs u svoj mozak koji bi vam omogućio da svojim umom kontrolišete svoj Iks nalog?” upitao je korisnike društvenih mreža autor parodijskog naloga Not Elon Musk.
Ovu objavu prokomentarisao je i sam Ilon Mask rekavši da u budućnosti mobilni uređaji uopšte neće biti potrebni.
“U budućnosti neće biti telefona, biće samo Neuralink”, odgovorio je Mask u komentaru na post.
U januaru je Mask objavio da je prva osoba primila Neuralink implant i da je dobro. Tada je biznismen primetio da su prvi podaci dobijeni o radu uređaja pokazali obećavajuće rezultate, i dodao da se novi uređaj Neuralinka zove Telepatija. On daje vlasniku mogućnost da kontroliše pametni telefon ili računar koristeći moć misli i prvenstveno je kreiran za ljude koji su izgubili sposobnost da koriste svoje udove. U martu je prvi pacijent sa implantom pokazao kako igra šah “snagom misli”.
Istovremeno, Mask je najavio moždani implantat Neuralink, koji je zamišljen kao uređaj koji omogućava slepim ljudima da vide – ovaj projekat se zove Blindsight.
Minimalni poraz od Engleske na startu Evropskog prvenstva pokazao je da Srbija ima kvalitet i potencijal da se takmiči sa najboljim evropskim selekcijama, ali i dalje nešto nedostaje – završni pas, ulazak u šansu, a naročito realizacija
Očekivan poraz od Engleza pokazao mane srpskog tima, ali doneo i umerenu dozu optimizma
Čekali smo 24 godine da konalno gledamo nacionalni tim na jednom kontinentalnom šampionatu, a sudbina je htela da to bude meč protiv jedne od najboljih selekcija na svetu – Engleske.
Iako su “orlovi” doživeli očekivan, ali častan poraz, mnogo toga pozitivnog videli smo u igri ekipe Dragana Stojkovića Piksija – trud i zalaganje bili su na nivou, propusti u odbrani smanjeni su na minimum, ali nešto i dalje nedostaje…
Ono što je u prošlosti krasilo srpske fudbalere, preko Dragana Džajića, Miloša Šestića, Pižona i Piksija, pa nešto kasnije Dragana Ćirića, Zvonimira Vukića ili Dušana Tadića, nedostajalo je u Gelzenkirhenu da bi ostvario povoljan rezultat.
Nedostajala je kreativnost, brzina u ofanzivnim reakcijama, “vic” koji će zbuniti protivničku odbranu i stvoriti priliku rasnim napadačima da uđu u gol šansu.
Čini se da je Dušan Tadić jedini igrač u ekipi koji može pasom u prazan prostor da probije protivničku formaciju, ali je kapiten utakmicu počeo sa klupe i odigrao samo poslednjih pola sata.
Mitrović i Vlahović nisu dobili nijedan upotrebljiv centaršut na meču, a svi dobro znamo (a znaju i Englezi), koliko Mitar ume da bude opasan u skok igri. Vlahović rešeta iz svih pozicija, ali do izgledne šanse na utakmici nije došlo.
Bio je srpski tim ravnopravan rival sa zvezdama Premijer lige, a i šire, tokom većeg dela utakmice, ali nedostajao je kreativni pas, koji će otvoriti prostor ispred Pikfordovog gola i stvoriti priliku za završni udarac.
Za razliku od nastupa na Mundijalu u Kataru, gde je odbrana Srbije delovala kao razbijena vojska, na utakmici protiv Engleske Veljković, Milenković i Pavlović su pokazali da mogu da budu mirni, čvrsti u duelima, bez suvišnog komplikovanja i ispadanja iz defanzivne linije.
Mladenović je više nego korektno zamenio povređenog Kostića po levom, dok je Živković bio zapažen po desnom boku – ali, ponovo, bez konkretnog učinka.
Vezni red je odradio svoj deo posla, a sve je na terenu bolje izgledalo u drugom poluvremenu, kada je Ivan Ilić ušao u igru umesto čvrstog, ali isuviše defanzivnog Nemanje Gudelja.
Ono što po ko zna koji put manjka u igri srpskog tima je uloga Sergeja Milinkovića-Savića. Igrač koji godinama bere nagrade za najboljeg vezistu, da li u Seriji A ili saudijskoj ligi, u reprezentaciji igra stegnuto, na momente i nezainteresovano.
Saša Lukić je držao sredinu terena na svojim plećima, odigrao odličan meč, ali ni od fudbalera Fulama nismo dobili preko potrebnu dozu kreativnosti, koja je neophodna za ozbiljniji rezultat na ovom nivou fudbala.
Mnogo toga pozitivnog iz ovog meča može da izvuče selektor Stojković, osim svakako rezultata, ali nije ni lako igrati protiv zvaničnog vicešampiona Evrope.
Istina, dozirali su i naši protivnici – došli do ranog gola, pa igru prilagodili povoljnom rezultatu.
Džud Belingem je još jednom pokazao da je već sa nepunom 21 godinom jedan od najboljih fudbalera na svetu, o kvalitetima Harija Kejna suvišno je i trošiti reči, dok su Bukajo Saka i Fil Foden prilično zadržani od strane srpskih defanzivaca.
“Orlovi” su pokazali zube favorizovanom protivniku, ali za dobar rezultat protiv najboljih ekipa nije dovoljno zube samo pokazati – treba i ugristi, pa neka i protivnika zaboli.
Ipak, poraz od Engleske nije u velikoj meri promenio očekivanja srpskog nacionalnog tima – na bodove protiv “gordog albiona” nismo ni računali.
Duel treba posmatrati kao zagrevanje za ono što tek predstoji – utakmice protiv Danske i Slovenije, u kojima će se rešavati pitanje ko će uz Englesku u osminu finala takmičenja.
Osnova je tu, nadogradnja je neophodna – samo da se ne ponovi stara srpska “Lako ćemo”.
SERBIA vs JORDAN.
Bec, 16.06.2023.
foto: Nebojsa Parausic
Fudbal, Srbija, Jordan
Nekadašnji selektori mlade reprezentacije Srbije, odnosno SCG, Slobodan Krčmarević i Dragan Okuka, dan posle poraza Srbije od Engleske hladnih glava analiziraju sve dobro i loše viđeno u Gelzenkirhenu, nude rešenja po pitanju trzavica na relaciji Tadić – Stojković, i ističu zbog čega veruju da “orlovi” mogu do osmine finala Evropskog prvenstva
Fudbaleri Srbije ostavili su dobar utisak, ali su u prvom meču na Prvenstvima Evrope pod ovim imenom ipak zabeležili poraz. Engleska je slavila 1:0, a ekipa Dragana Stojkovića uspela da ostavi pozitivan utisak koji daje nadu da će oni pravi rezultati stići u mečevima protiv Slovenije i Danske.
U tome se slažu i sagovornici RT Balkan Slobodan Krčmarević, nekadašnji selektor mlade reprezentacije Srbije, i Dragan Okuka, njegov nekoliko godina prethodnik na toj poziciji, u vreme kada se zemlja zvala Srbija i Crna Gora.
“Prijatno sam iznenađen igrom, sem prvih 20-25 minuta, gde smo bili baš inferiorni. Očekivao sam odlučniji početak, jer smo igrali sa Vlahovićem i Mitrovićem u špicu. Kasnije smo uspostavili igru i posed, ali objektivno, nismo imali pravu šansu. Mora to da se istakne, ne treba ni preterivati u reakcijama”, gađa Krčmarević pravo u centar u analizi utakmice u Gelzenkirhenu.
“Jeste ostavljen dobar utisak, ali pravu priliku nismo stvorili. Onaj šut Vlahovića je išao po sred gola, videlo se da nije toliko opasno”, kaže nekadašnje krilo Partizana.
Krčmarević ističe i da je Srbiju još jednom boljeg rezultata stajao nedostatak klasičnih bekova na bočnim pozicijama.
“Sa trenerske strane, mislim da smo platili ceh igri bez bekova. Mi nemamo klasične bekove. Niko se nije bavio detaljno tom analizom da smo kod primljenog gola po obe strane pravili greške. Kostić je gore ‘ispao’, Pavlović je malo kasnio u bloku i na drugoj stativi je bio Živković. Dečko je pokušao, ali to nije njegova prirodna pozicija. Radio sam u Grčkoj sad i pratim PAOK, moj bivši klub. Žile je klasično krilo i dobro igra u fazi napada, ali nije mogao da ‘zatvori’. Belingem je moćniji u skoku i to je to. Već kad je ušao Mladenović – on je klasičan bek i to se vidi. On zatvori svoju stranu, pojavi se napred fenomenalno, ima čak i sjajan centaršut, verovatno najbolji kod nas. Nadam se da Kostićeva povreda ozbiljnija, on je izuzetan fudbaler, ali je više usmeren ofanzivno, a Filip je igrač za oba pravca”, kaže Krčmarević.
Okuka, sa druge strane, ističe da je baš taj slab početak meča uticao da igra Srbije po bokovima ne donese ono što je bio cilj tima koji je počeo meč sa dva klasična napadača.
“U tih prvih 20-25 minuta smo se ‘izgubili’, kao da je bio neki preveliki respekt. Uvukli smo se u šesnaesterac, pa je i Vlahović previše igrao pozadi, na besnom boku. Tako da ni Živković ni Kostić nisu mogli da dođu do pozicija za centaršuteve, a u sistemu 3-5-2, ako nema centaršuteva s bokova, onda džabe igrate sa dva špica. Posle toga je defanzivno sve bilo okej. Nedostajalo je u drugom poluvremenu tog završnog dodavanja, centaršuta. Imali smo pet-šest dosta opasnih napada, ali je falio taj završni pas da to bude još bolja prilika i da možda damo gol. Mislim da smo zaslužili bod, ali otišli smo na Evropsko prvenstvo ne da prođemo grupu pobedom nad Engleskom, nego pobedama protiv Slovenije i Danske. Ovo je veliko ohrabrenje i sad čekamo Sloveniju gde smo objektivno bolja ekipa i gde treba da pobedimo”, jasan je Okuka, trener šampionske generacije Obilića iz 1998. godine.
DeFodi Images / Contributor / Getty
Posebne pohvale u igri Srbije oba sagovornika RT Balkan ostavljaju za trio centralnih defanzivaca – Nikolu Milenkovića, Strahinju Pavlovića i Miloša Veljkovića.
“Osim tog gola kad su nas probili po levom boku, i kasnije kad je Kajl Voker probio po istoj strani, sve ostalo je odbrana odradila praktično perfektno. Kejnu su dozvolili jednu šansu kad je Rajković odlično intervenisao, a kada Englezima dozvolite da ima samo dve šanse na utakmici, to je izuzetno teško. Posebno to sve braniti sa tri štopera, protiv Fodena, Kejna, Belingema i Sake. Sve pohvale za to kako su se nosili sa tim igračima u tom delu meča posle prvih 20-25 minuta, kada smo izgledali kao da smo čekali da primimo gol, pa ćemo tek onda da igramo”, kaže Okuka.
“Naša odbrana me posebno raduje posle ovog meča. Nisu možda ranije uvek bili na nivou, ali sad su odigrali odlično. I Milenković, Pavlović pogotovo, moj ‘ljubimac’. Stiže sve, imamo i visinu u toj liniji. I recimo taj gol Belingema, tada je on došao iz drugog plana, nemaju tu štoperi šta jer oni prate napadača. Zadnji vezni igrači su to morali da ga isprate. To nam je najveći problem”, priča Krčmarević.
Jonathan Moscrop / Contributor / Getty
A kada kaže “to”, misli na opcije na sredini terena.
“Mi imamo taj problem sa centralnim i zadnjim veznim igračima, gde smo nekad uvek imali odlične, čvrste igrače. Sad smo tu malo ‘tanji’. Sve su to dobri fudbaleri, ali recimo jedan Jokanović bi nam odlično došao, pored kog bi Sergej mogao da igra, a onda i ostali ispred.”
Okuka ističe da ni vezni igrači poput Nemanje Gudelja, Saše Lukića i Sergeja Milinković-Savića nisu imali jednostavan zadatak.
“Naš vezni red je imao jako težak posao. Tu su Englezi izuzetno jaki. Rajs, Galager, Belingem takođe. Naš vezni red je i razlog zašto Englezi nisu stvorili tako puno šansi. Posle kada je i Mladenović ušao u igru, uspeli smo da premestimo igru na njihovu polovinu i tada je naš sistem dolazio do izražaja, da su on i Živković češće dolazili u pozicije za centaršuteve, a vezisti bolje odigravali unapred. Zato smo i uspeli da budemo opasniji po njihov gol”, ističe Okuka.
No, Okuka veruje da će pozitivnih 70 minuta iz meča protiv Engleske biti važan zamajazac za “orlove” pred duel sa Slovenijom u četvrtak.
“Mislim da smo mi videli da Englezi nisu toliko posebni, oni su izgubili nedavno i od Islanda na svom terenu. I oni se muče i traže svoju formu. Očito smo mi odigrali na maksimumu tih 70 minuta. Očekivali jesmo više od Engleza, ali možda i oni nisu očekivali ovako hrabru i odvažnu Srbiju. Izgledaju mi istrošeno i potrošeno, da nije to takva ekipa kao Francuzi ili Španci. Ali i oni su igrali onoliko koliko smo im mi dozvolili. Ne treba za njih govoriti da su bili toliko slabi, koliko smo ih mi naterali dobrom igrom. Nažalost, onih 20 minuta nas je koštalo poraza.”
Iznenađenje za mnoge je bila startna postava bez kapitena Dušana Tadića, a njegova žustra izjava nakon susreta da je “morao da počne meč” glavna je tema u javnosti. Kako izbeći da sve to ne preraste u veći problem?
Anadolu / Contributor / Getty
“Uvek je to problem. Možemo mi da se lažemo, ali sve su to velika imena koja žele da igraju. I Piksi je veliko ime, i on je sa trenerima imao raznih situacija koje njemu nisu prijale. Sad to može da ima neke konsekvence, ali vidim da je Piksi dao mudru izjavu, da je sve to malo ublažio. Ali tu sujete ne bi smelo da bude”, kaže Krčmarević.
“Kod nas se nekako uvek nešto pojavi, ali verujem da će Piksi to da ‘amortizuje’. Mislim da Tadiću nije bila potrebna ta izjava u afektu. Svaki igrač, posebno neko kao on, želi da igra na otvaranju protiv Engleza. Videli smo i da Mitrović nije bio zadovoljan kad je izlazio iz igre, ali sve je to sastavni deo, ide nova utakmica i neće nas 11 igrača odvesti u drugi krug, nego svih 26. Tadić je prenaglio, ali ipak je Piksi autoritet koji će znati kako to da reši”, uverava Okuka.
A da li je onda Tadić bio stvarno toliko potreban Srbiji od prvog minuta?
“Najlakše je sa strane kritikovati, ali ako analiziramo naš najveći kvalitet, to je osovina Tadić-Mitrović”, priča Krčmarević. “Tadić je na neki način ‘moj igrač’, on je igrao kod mene u mladoj reprezentaciji i rešavao je neke utakmice još tada. Izuzetan fudbaler koji ima kvalitet da drži loptu. U ovakvoj utakmici, gde su Englezi uspostavili posed na početku meča – Tadić ume da se zavuče između linija, sve ono što je i on sam rekao. Drugo, Mitrovićeva izjava je isto zanimljiva – rekao je da nije bilo završnog pasa. A ko je naš najbolji igrač u tome? Dvojica najboljih su Tadić i Sergej. Uvek bih se opredelio da njih dvojica igraju zajedno, Tadić kao drugi napadač koji može da se spusti niže da igra u sredini sa Sergejom. Bez Tadića nikad ne bih igrao, i kapiten je i opet neki minuli rad, šta je dao sve ovoj reprezentaciji.”
DeFodi Images / Contributor / Getty
Okuka, sa druge strane, u svemu ističe hrabrost selektora Stojkovića.
“Piksi je ostao veran svojoj ideji da igra vrlo napadački, sa dva špica. Njegov izbor je da ovog puta iza dvojice napadača bude Sergej, a ne Tadić, kog je izgleda hteo da sačuva za završnicu. Možda je neke to iznenadilo, da će Tadić početi s klupe, ali mislim da treba da pohvalimo Piksija da je ostao dosledan da igra napadački protiv Engleza, jednog od favorita na Evropskom prvenstvu. Malo je falilo da bude i nagrađen za tu svoju hrabrost.”
Sada se Srbija okreće meču sa Slovenijom, a sagovornici RT Balkan veruju da su “orlovi” na dobrom putu u borbi za plasman u osminu finala.
“Dobre su nam šanse. U nekoj računici su nam potrebna četiri boda da prođemo dalje. Slovenci nam istorijski nisu ležali jer ih nikad nismo pobedili u takmičarskim mečevima, ali realnije je njih da pobedimo nego Dansku. Možda tu više rizikovati, ali ne smemo da ih potcenimo i da mislimo da su oni neki skijaši. Dovoljno puta smo se opekli protiv njih, ali imamo razloga da očekujemo pozitivne stvari”, sumira Slobodan Krčmarević, dok njegov stariji kolega apostrofira povratak Slovenije u utakmici protiv Danske i osvajanje boda (1:1).
“Gledao sam i Sloveniju i Danske i mislim da smo mi više pokazali od te dve ekipe. Slovenci su čvrsta, homogena i vrlo disciplinovana ekipa i sada ćemo mi malo biti u situaciji u kojoj su Englezi bili protiv nas, da očekujemo da ih maltene dobijemo lako. Ali nema ništa lako na Evropskom prvenstvu. Ne smemo da uđemo u neku euforiju da smo sad zadovoljni što smo izgubili samo 1:0 i dobro igrali. Nema ništa lako, i Slovenija je to pokazala. Realno jesmo bolja ekipa i treba da to pokažemo. Sa ovakvim pristupom, angažovanjem i strašću kakvu smo pokazali u nastavku, sa željom da se nadigravamo, protokom lopte… Treba sve to ponoviti i verujem da ćemo pobediti”, zaključuje Dragan Okuka za RT Balkan.
Poseta Kanadi ostavila je jednog Njujorčanina – koji tvrdi da je navikao da plaća neverovatno visoke cene u tom gradu – zapanjen troškovima života u Kanadi.
“Šta se, dovraga, trenutno događa u Kanadi?” rekao je TikToker, koji se u aplikaciji naziva @garrettfromgoldies .
Njegov video, objavljen u martu, od tada je prikupio skoro tri miliona pregleda i hiljade komentara na platformama društvenih medija.
U snimku objašnjava da je na odmoru u poseti roditeljima, koji žive u Newmarketu, ON. „Živim u West Village-u u New Yorku. Najskuplji deo sa visokim cenama zbog japijevskog života na celoj teritoriji Sjedinjenih Država”, kaže on.
West Village je poznat kao najskuplji kvart New Yorka . Ima najskuplje nekretnine u gradu, sa srednjom cenom od 2.366 USD po kvadratnom metru.
Pošto je navikao na visoke troškove svog njujorškog komšiluka, TikToker objašnjava da se „ništa ne menja“ od onoga što je iskusio u Kanadi.
„Dolazim kod roditelja u… predgrađu Toronta, i šokiran sam skupoćom života ovde.”
“Kako Kanađani uspevaju?” pita on pre nego što u šali sugeriše da “svi koji nešto odlučuju u kanadskoj ekonomiji moraju odmah biti otpušteni”.
„Nešto zlokobno se dešava u Kanadi“, kaže on.
Video je bio preplavljen komentarima ljudi, koji priznaju da jedva proživljaju zbog teških ekonomskih vremena.
“Moj muž i ja zarađujemo preko 200.000 dolara, ali ne možemo sebi priuštiti kupovinu kuće”, rekao je jedan komentar.
Jedna osoba je rekla da misli da Kanađani “vise u pokušaju da prežive”.
Drugi komentator je rekao da odgovor na preživljavanje u zemlji sada znači odustajanje od “hobija, snova o budućim domovima i penziji”.
„Fokusirajte se na posao, priuštite namirnice i pokušavate pronaći male radosti koje ćete preživeti svaki dan.”
“Ne idem nigde i ne radim ništa sada. Napustiću i teretanu. Tako tužno. Ne mogu više sebi priuštiti hobije”, rekao je jedan sagovornik.
Drugi komentator je rekao da oni ” stvarno nisu u redu”.
„Ne želim čak ni da napustim kuću jer svaki put košta više 100 dolara“, dodali su.
Visoki troškovi života gurnuli su mnoge Kanađane na ivicu, jer mnogi upadaju u dugove .
Očigledno, nisu svi u Alberti dobili obaveštenje da leto službeno počinje sledeće sedmice, jer se očekuje sneg na putu za neke delove u provinciji.
Agencija za zaštitu okoline i klimatske promene Kanade (ECCC) objavila je u petak specijalnu vremensku izjavu u kojoj se upozorava da sneg dolazi u Nacionalni park Banff.
Prema podacima ECCC-a, padavine će početi u subotu uveče i nastaviti tokom nedelje.
“Očekuje se kiša u niskim delovima doline, dok će na višim nadmorskim visinama verovatno biti sneg. Sneg će biti obilan i mokar, a količina će varirati, ali se do nedelju uveče očekuje od 5 do 15 cm”, navodi se u saopštenju.
Muzika sigurno može da oblikuje iskustvo u spavaćoj sobi, a izgleda da postoje određene pesme i izvođači koji su najpopularniji tokom ovog najintimnijeg čina.
Plejliste za vođenje ljubavi uglavnom imaju pop muziku.
Većina numera sa ove plejliste trajala je oko 3 minuta i 37 sekundi – dovoljno dugo da stvari budu zanimljive, ali bez odugovlačenja. Uglavnom je reč o žanrovima kao što su pop, hip-hop i rep, što ukazuje na preference ka stilovima koji drže atmosferu optimističnom i energičnom.
Zanimljivo je da je 68 odsto ljudi priznalo da im muzika u tim trenucima pomaže u smanjenju anksioznosti, a 63 odsto je kazalo da im je značajno produžilo trajanje samog čina.
U istraživanju je anketirano preko 1.000 učesnika i otkriveno je da je pevačka zvezda današnjice The Weeknd umetnik koji se najčešće pojavljuje na plejlistama koje se slušaju tokom vođenja ljubavi.
Ipak, pesma “Super Freaky Girl” reperke Niki Minaž je najpopularnija pesma na ovim plejlistama i zauzela je prvo mesto, prema listi portala “Ziphealth.com”.
Deset pesama koje se najviše slušaju tokom vođenja ljubavi su:
Super Freaky Girl – Nicki Minaj
The Hills The – Weeknd
Often – Weeknd
Call Out My Name – The Weeknd
Closer – Nine Inch Nails
Love Is a B****h – Two Feet
Earned It – The Weeknd
Or Nah (Remix) – Ty Dolla $ign, The Weeknd, Wiz Khalifa, DJ Mustrad
Da li ste ikada videli pilota sa bradom? Šanse su male, gotovo jednake nuli jer u avijatici postoji striktno pravilo da dok su na dužnosti oni ne smeju nositi bradu.
Većina avio-kompanija ima striktno pravilo koje kaže da piloti ne smeju da imaju bradu kada su na poslu.
Zanimanje pilota ima mnogo prednosti, ali – ima i jednu “manu”, koja se, istina, odnosi samo na muškarce. Većina avio-kompanija ima striktno pravilo koje kaže da piloti ne smeju da imaju bradu kada su na poslu, odnosno da u kokpit aviona moraju ući sveže obrijani. Zbog čega je to tako? Odgovor je povezan sa bezbednosnim merama.
“Kako maske sa kiseonikom ne bi izgubile svoju funkcionalnost, avio-kompanije su osmislile pravilo da piloti uvek moraju biti glatko obrijani na letovima”, pojasnili su predstavnici Federalne Avijatičke Administracije.
Kako su povezani brada i bezbednost u avionu
Piloti su na letu odgovorni za sve putnike i članove posade, pa je samim tim i njihova sposobnost za nesmetan rad i bezbednost nešto što se ni na koji način ne sme dovoditi u pitanje. Ali, kako brada može uticati na ovo? Odgovor je direktno, jer u slučaju neke vanredne situacije maska sa kiseonikom mora savršeno da nalegne na njihovo lice.
Kada je ono obrijano, to nije teško, ali kada nije, brada može stvoriti problem i onemogućiti potpuno prijanjanje onemogućava, što može dovesti život pilota i svih ostalih ljudi u avionu u rizik, pojasnio je službenik Federalne Avijatičke Administracije (FAA) u intervjuu za portal Thrillist, a preneo Njujork Post.
Pravilo da piloti ne smeju imati bradu nije novitet
Ovo neobično pravilo nije novijeg datuma, već je osmišljeno krajem 20. veka, a tačnije 1987. godine. Pre nego što je uopšte i postavljeno, naučnici su sproveli detaljnu studiju o uticaju brade na delotvornost maske sa kiseonikom, pri čemu se ispostavilo da brada ne samo da onemogućava potpuno prianjanje maske, već i produžava vreme koje je pilotima potrebno da je pravilno stave.
Rezultati su pokazali da je gubitak kiseonika koji se pušta kroz masku bio između 16 i 67 procenata kod pilota koji su imali bradu, što bi u ekstremnoj situaciji moglo ugroziti njihov i život putnika i letačkog osoblja koji se nalaze u avionu. Naravno, kada su van dužnosti, piloti mogu da nose bradu, jer tada nisu odgovorni za živote svih ljudi na letu.
Treći dan takmičenja na Evropskom prvenstvu obeležiće prvi meč Srbije i to protiv selekcije Engleske, dok se igraju još dve utakmice. U okviru Grupe C sastaju se Slovenija i Danska, dok prvi meč u Grupi D igraju Holanđani i Poljaci
Trećeg dana Evropskog prvenstva na teren izlaze “orlovi” protiv Engleske, ali se prethodno igraju još dva meča
Danas je dan koji smo čekali gotovo četvrt veka – Srbija ponovo igra meč na Evropskom fudbalskom prvenstvu.
Ekipa Dragana Stojkovića Piksija protiv Engleske počinje nastup na turniru u verovatno najzanimljivijem meču dana, koji se igra od 21 čas.
Utakmica se igra na “Feltins areni” u Gelzenkirhenu, a glavni sudija biće iskusni Italijan Danijele Orsato.
Pre utakmice Srbije i Engleske igraće se još dva duela na Euru.
U okviru Grupe C, u kojoj se takmiče i “orlovi”, od 18 časova snage će odmeriti Slovenija i Danska, na “MHPAreni” u Štutgartu.
Danci se smatraju za favorite, što zbog kvaliteta igrača koje poseduju, toliko i zbog fudbalske tradicije, ali Slovenija je u prethodnom periodu pokazala da ume da bude “tvrda” ekipa i sigurno se neće predati bez borbe.
Današnji program otvara i potencijalno uzbzdljiv meč u Grupi D – Holandija protiv Poljske u 15 časova na “Folksparkštadionu” u Hamburgu.
Holanđani su uz Francuze veliki favoriti u ovoj grupi, a Poljaci će pokušati da pomrse račune ekipama koje su i igrački i po rejtingu bolje od njih.
“Lale” su u pohodu na prvi trofej još od 1988. godine, dok Poljska pokušava da opravda dolazak na smotru najboljih evropskih selekcija preko baraža.
Šampionat je počeo izuzetno efikasno – u prve četiri utakmice postignuto je čak 16 golova (prosek od četiri pogotka po meču), pa se nadamo da će i fudbalska nedelja biti jednako kvalitetna i uzbudljiva.
Sve utakmice sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj možete pratiti putem tektusalnog prenosa na našem portalu.
Skoro četvrt veka je prošlo otkad su srpski navijači imali priliku da za svoju reprezentaciju navijaju na kontinentalnom šampionatu. Post koji je trajao pune 24 godine konačno je završen i izabranici Dragana Stojkovića Piksija će nastupiti na Evropskom prvenstvu, a mi konačno možemo da kažemo – “orlovi”, dobro došli nazad!
Srbija počinje svoju misiju na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj
Srbija će prvi put pod ovim imenom igrati na prvenstvu Evrope.
Pre 24 godine nacionalni tim tadašnje Jugoslavije igrao je protiv Slovenije, Norveške i Španije i uspeo je da se kvalifikuje u četvrtfinale, a onda je ubedljivo poražen od Holandije – 6:1.
Niko nije ni slutio da, nakon tog šamara, našu zemlju čeka ogromna pauza protkana brojnim još bolnijim neuspesima.
Propušteni su turniri u Portugaliji, Austriji i Švajcarskoj, Poljskoj i Ukrajini, a onda i prva dva na kojima je učestvovao veći broj selekcija – u Francuskoj 2016, pa onda i onaj koji je igran u 10 evropskih zemalja pet godina kasnije.
Nacionalni tim imao je mnogo više uspeha na globalnom nivou i od tada je učestvovao na tri Svetska prvenstva, ali ni na njima nije imao previše uspeha, pa nijednom nije prošao grupnu fazu.
Sada se, ipak, piše neka nova istorija i ekipa koju predvodi selektor Stojković smeštena je u grupu D Evropskog prvenstva, zajedno sa Engleskom, Slovenijom i Danskom.
Put do Evropskog prvenstva
Srbija je kvalifikacije završila na drugom mestu iza Mađarske, a ispred Crne Gore, Litvanije i Bugarske. Malo je reći da ekipa nije blistala tokom godinu i po dana koliko je kompletan ciklus trajao, ali je i pored togla izborila mesto među 24 najbolje evropske reprezentacije.
Stojkovićevi izabranici zabeležili su četiri pobede i po dva poraza i remija – samo su Crnu Goru i Litvaniju pobedili po dva puta, sa Bugarima su odigrali dva puta nerešeno, dok su protiv Mađara u oba navrata nadigrani.
Međutim, na krilima fantastičnog Aleksandra Mitrovića, koji je ponovo bio naš najbolji strelac, Srbija ne samo da je uspela da obezbedi drugo uzastopno veliko takmičenje posle Mundijala u Kataru, već je i prekinula post dugačak 24 godine.
“Sigurno da je drugačije, način na koji smo otišli na Mundijal… Bili smo dominantni, pobedili Portugaliju i tu su skočila očekivanja. Ove kvalifikacije nismo bili na našem nivou, ali opet – plasirali smo se i verovatno igrali drugačije u odnosu na kvalifikacije za Svetsko prvenstvo. Lakše je što nema euforije, iz nje izlaze nerealnosti. Mislili smo da je tada minimum bilo polufinale”, rekao je napadač Dušan Vlahović.
Ako je ono što se dešavalo tokom puta za Nemačku bilo jalovo, šta tek onda reći za predstave koje smo gledali tokom priprema za EURO.
Prvo, ubedljiv poraz od Rusije u Moskvi(4:0), potom minimalni trijumf nad nejakim Kiprom, pa još jedan poraz. Austrija je nekoliko dana pre putovanja za Augzburg otkrila sve slabosti Piksijevog tima.
Stručni štab “orlova” na čelu sa selektorom Draganom StojkovićemSrdjan Stevanovic – UEFA / Contributor / Getty
Četiri dana kasnije, u generalnoj probi, Srbija je savladala Švedsku sa, činilo se, velikih 3:0. Ali i u toj utakmici su “orlovi” pokazali niz propusta koje su, nadamo se, ispravili do danas.
“Daćemo sve od sebe i više od toga da ostvarimo ciljeve. U Nemačku idemo sa ciljem. Ne idemo tamo da bismo se slikali. Biti učesnik je mnogo lepo, a kada smo tamo hajde da probamo da napravimo neki iskorak.”
“Budite uz nas, bodrite nas, a mi ćemo znati da se odužimo na najbolji mogući način”, poručio je selektor Stojković.
Prvi protivnik – Engleska
Prva na megdan reprezentativcima izaći će selekcija Engleske (Minhen, nedelja, 21.00), jedna od tri najveća favorita za osvajanje pehara. Englezi decenijama maštaju da se veliki trofej “vrati kući”, a sada, čini se, konačno imaju ekipu koja je za to kadra.
Srbija će se na otvaranju takmičenja suočiti sa fantastičnim napadom, ali i sastavom koji je, zahvaljujući nekim odlukama selektora Gareta Sautgejta, a posle i brojnim povredama, poprilično loše balansiran pred početak.
“Ako ne trijumfujemo, verovatno više neću biti ovde. Ovo bi mogla da bude poslednja šansa”, izjavio je Sautgejt.
“Gordi albion” naoružan Harijem Kejnom, Džudom Belingemom, Bukajom Sakom, Filom Fodenom, Kolom Palmerom, Deklanom Rajsom i mnogim drugim ofanzivcima ima najviše ciljeve, ali je odbrana problematičniji deo.
“Mislim da je ova ekipa jedna od najboljih, ako ne i najbolja koju smo imali u smislu forme i sezone koju su imali mnogi naši igrači. Imamo mnogo mladih i talentovanih igrača, koji nemaju tremu i samo žele da izađu na teren”, kazao je Kejn, koji kao kapiten vodi reprezentaciju na četvrtom velikom takmičenju.
“Imali smo polufinale, finale i četvrtfinale, pa se nadam da ćemo ovaj put da osvojimo trofej. Došli smo u Nemačku da osvojimo EURO.”
Sautgejt se odrekao Harija Megvajera, a gol bi trebalo da brane Kajl Voker, Luk Šo, Džon Stons, Mark Guei, Trent Aleksander-Arnold, Kiran Tripije, Ezri Konsa, Luis Dank i Džo Gomez.
Kako je navedeno iz UEFA, meč prvog kola grupe C sudiće četvorica Italijana i jedan Slovak.
Pomoćnici Orsatu na terenu biće zemljaci Čiro Karbone i Alesandro Đalatini.
Četvrti sudija biće Slovak Ivan Kružliak, dok će u VAR sobi sedeti još jedan Italijan – Masimilijano Irati.
Orsatu (48) je Evropsko prvenstvo poslednje veliko takmičenje na kojem će suditi pred odlazak u penziju, a polufinalni meč Lige šampiona izmeđi Pari Sen Žermena i Borusije iz Dortmunda u maju mu je bila poslednja evropska klupska utakmica.
Po okončanju tog meča kamere su snimile Orsata kako plače.
Orsato je utakmice u takmičenjima pod okriljem UEFA i FIFA počeo da sudi 2010. godine.
Italijan je 2020. godine sudio finale Lige šampiona između Bajerna i Pari Sen Žermena, a na Mundijalu u Kataru je bio glavni arbitar meča Katar – Ekvador kojim je otvoreno prethodno Svetsko prvenstvo.
Skoro četvrt veka je prošlo otkad su srpski navijači imali priliku da za svoju reprezentaciju navijaju na kontinentalnom šampionatu.
Post koji je trajao pune 24 godine konačno je završen i izabranici Dragana Stojkovića Piksija će nastupiti na Evropskom prvenstvu, a mi konačno možemo da kažemo – “orlovi”, dobro došli nazad!
