MENISNC
Pretraga
17.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 462

Đoković o podršci fudbalerima u Minhenu: Toliko ljudi, odzvanja himna – naježio sam se…

Od
Dara Milovanović
-
0
epa10955339 Novak Djokovic of Serbia reacts after winning his round of 16 match against Tallon Griekspoor of the Netherlands at the Rolex Paris Masters tennis tournament in Paris, France, 02 November 2023. EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Najbolji teniser svih vremena podelio iskustva iz Minhena, gde je pre nekoliko dana bodrio reprezentaciju Srbije na Evropskom prvenstvu

Đoković o podršci fudbalerima u Minhenu: Toliko ljudi, odzvanja himna - naježio sam se...Getty © Sebastian Widmann – UEFA
Đoković na utakmici u Minhenu

Novak Đoković je na konferenciji za medije govorio o stanju kolena i nastupu na predstojećem Vimbldonu, ali i o fudbalskoj reprezentaciji Srbije koju je bodrio na Evropskom prvenstvu.

“Stvarno se trudim da promovišem zajedništvo u srpskom sportu. Trudim se da se svima nađem, da budem na raspolaganju za svako iskustvo. Više volim da delim iskustvo nego da savetujem”, izjavio je Đoković.

Novak je pre četiri dana u Minhenu sa tribina bodrio fudbalere Srbije na meču protiv Danske (0:0) u trećem kolu grupe C na EP u Nemačkoj.

“Svako ima svoj jedinstveni put, postoji izvesna razlika između sportova. Imaju dodirnih tačaka, taj psihološki pristup predstavljanju Srbije. U ovom slučaju u fudbalu i EP, to je veliko iskustvo, čast i privilegija. Naježio sam se kada sam izašao na teren, toliko naših ljudi, himna kada je zapevana…”

“Odzvanja himna, to ne možemo baš u tenisu da doživimo, ali znam kakva je emocija i kakva je tenzija. Nažalost, rezultat nije bio povoljan, navijali smo. Potrudio sam se da dodatno motivišem svojim prisustvom. Imao sam čast da budem na terenu, da se pozdravim sa njima”, dodao je srpski teniser.

Đoković je istakao da je imao sreće u karijeri da bude na “dobroj oštrici mača” kada je naš narod u pitanju, ali i da je bilo trenutaka kada su njegovi neuspesi “pogađali ljude”.

“Kada ti kažu da nisi dao sve za svoju zemlju, bude ti krivo. To ja jako lično shvatam. Rezultat je jako nepredvidiv, ako fudbalska reprezentacija druge zemlje bolje odigra, idemo dalje. Važno je zalaganje, da se vidi emocija, da izgaraš na terenu. Sama činjenica da si već u reprezentaciji je velika odgovornost i čast, predstavljaš svoj narod, ljudi osete i vide to. Za neke fudbalere, koji su mete kritika, ne volim to da vidim, jer sam i sam sportista. I mene to zaboli. Mora svako da preuzme odgovornost za rezultate i ideš dalje”, zaključio je Đoković.

Đoković će u prvom kolu Vimbldona igrati protiv Čeha Vita Koprive.

Vučić: Moraćemo milijarde i milijarde evra da uložimo u nove izvore struje

Od
Dara Milovanović
-
0
Ilustracija Unsplash

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da će biti mnogo problema sa strujom i da će je Srbija imati, ali da će morati da uloži milijarde evra u nove izvore jer će se povećavati potrošnja.

„Sad trošimo duplo više, tri puta više struje nego ranije, pa ćemo da trošimo duplo više i sa veštačkom inteligencijom i vozilima na električni pogon, ali nema novih izvora električene energije. Moraćemo da radimo i ulažemo mnogo para, imaćemo struje, ali ćemo visoku cenu morati da platimo za to, milijajrde, milijrde i mlilijarde evra ćemo morati da ulažemo“, rekao je Vučić, gostujući na TV Prva.

Dodao je, da su Srbi u bivšoj Jugoslaviji „u poređenju sa slovenačkim i hrvatskim komunističkim rukovodstvom imali manje sposobnosti i manje ih je bilo briga za Srbiju“ i da je doneta „idiotska“ odluka 1989. o zabrani gradnje nuklearnih elektrana.

„Hrvati sad veoma pametno rade na istraživanju geotermalnih izvora kao izvora energije. Veoma pametno rade, uvek su imali pametnije rukovodstvo koje se smejalo našim budalama, koje su se njima smejale, što su napravili nuklearnu elektranu ‘Krško’“, rekao je Vučić.

Reč kritičara: Ovo su najbolji filmovi 2024. godine

Od
Dara Milovanović
-
0

Portal World of Reel sproveo je anketu u kojoj je učestvovalo više od sto filmskih kritičara i stručnjaka iz sveta filma i ovo su najbolji filmovi prve polovine 2024. godine.

Na vrhu liste našao se film Denisa Villeneuvea, Dina: Drugi deo, jedan od najvećih ovogodišnjih blockbustera. Kritičari predviđaju da bi Villeneuveov film sledeće godine mogao dobiti brojne nominacije za Oscara, uključujući za najboljeg reditelja i najbolji film.

Odmah iza Dine našla se Furiosa: Pobesneli Max saga, redatilja Georgea Millera. Iako Furiosa nije uspela ostvariti značajan profit na blagajnama, i dalje se smatra kvalitetnim filmom.

1. Dina: Drugi deo (Dune: Part Two) – 43 glasa

Dina: Drugi dio je nastavak epskog naučnofantastičnog filma iz 2021. godine, koji je režirao Denis Villeneuve. Radnja prati Paula Atreidesa koji se pokušava prilagoditi životu na Arrakisu dok traži osvetu za svog oca.

 

 

Film je vizualno spektakularan i uprkos manjim promenama, verno prikazuje kompleksni svet i ideje koje je stvorio Frank Herbert. Kritičari očekuju da će film biti jak kandidat u utrci za Oscare.

2. Furiosa: Pobesneli Max saga (Furiosa: Mad Max Saga) – 40 glasova

Iako nijedan nastavak Pobesnelog Maxa ne može nadmašiti prvi, film Furiosa je dostojan prednastavak voljenog serijala. Film prikazuje odrastanje i mladost Imperatorke Furiose koja je osvojila srca gledalaca.

 

 

George Miller vratio se svom prepoznatljivom stilu, ali ovaj put, uprkos izvanrednim akcionim sekvencama, priča teče mnogo sporije jer je u glavnom fokusu razvoj Furiosinog lika. Anya Taylor-Joy, koja je odigrala popularnu ratnicu, ne priča puno, ali zato njene oči uverljivo prenose svaku emociju. Uz Taylor-Joy, pohvale za svoje izvedbe dobili su Chris Hemsworth i Tom Burke.

3. Izazivači (Challengers) – 31 glas

Redatilj Luca Guadagnino poznat je po svojim vizuelno zapanjujućim i emotivno nabijenim filmovima, a drama Izazivači nije izuzetak. Kroz prizmu tenisa, film istražuje složene međuljudske odnose, a u centru svega je ljubavni trougao između trenera Tashi (Zendaya), njenog bivšeg dečka, tenisera Patricka (Josh O’Connor) i njenog sadašnjeg muža, teniskog šampiona Arta (Mike Faist).

 

 

4. Hit Man – 29 glasova

Romantična crna komedija Richarda Linklatera prati povučenog profesora psihologije Garyja (Glen Powell), koji povremeno obavlja tajne misije za policiju. Nakon što policajac koji glumi lažnog plaćenog ubicu biva suspendovan zbog policijske brutalnosti, Gary preuzima njegovu ulogu. Stvari se zakomplikuju nakon što upozna ženu Madison (Adria Arjona), koja istražuje ubistvo svog muža zlostavljača.

 

 

Powell i Arjona oduševili su su gledaoce svojom hemijom, a brojni kritičari smatraju Hit Man jednom od najboljih komedija poslednjih godina.

5. Love Lies Bleeding – 28 glasova

Romantični triler redateljke Rose Glass, koja se proslavila hororom Saint Maud, prikazuje vezu između vlasnice teretane iz malog gradića, koja je ujedno i ćerka lokalnog kriminalca, i ambiciozne bodybuilderice koja zapne u gradiću na putu do Las Vegasa. Kroz napetu i zanimljivu priču, Love Lies Bleeding istražuje mračne strane ljubavi i opsesije.

 

Ostatak spiska možete videti ovde.

Kanada se kreće ka društvu bez gotovine, bune se zagovornici potrošača

Od
Dara Milovanović
-
0

Grupa potrošača hitno poziva saveznu vladu da sledi druge jurisdikcije u SAD-u i Evropi i, donese zakone koji će zaustaviti klizanje prema društvu bez gotovine.

Samo 10 posto transakcija u Kanadi danas se obavlja gotovinom, kaže Carlos Castiblanco, ekonomista iz grupe Option Consommateurs.

“Postoji potreba da se zaštiti gotovina upravo sada, pre nego što više trgovaca počne odbijati [to]”, rekao je Castiblanco nedavno za  CBC Radio  Ontario Today.

Ključno je delovati sada, dodao je, pre nego što trgovci počnu uklanjati svu infrastrukturu potrebnu za skladištenje i održavanje fizičkog novca.

“Oni su već navikli da rade s gotovinom”, rekao je. “Znači, ovo je trenutak za akciju, pre nego što bude komplikovanije.”

U izveštaju pod nazivom  “Hoće li gotovina biti stvar prošlosti?” , Option Consommateurs je objavio jedno od prvih dubokih istraživanja, ko to još uvek koristi kovanice i papirni novac.

Muškarac drži gotovinu dok sjedi na terasi

Carlos Castiblanco, ekonomista, kaže da Kanada treba slediti korake drugih zemalja i stvoriti zakone za zaštitu gotovine. (Haik Kazarian)

‘Solidna potražnja’ za gotovinom

Nedavna internet anketa od oko 1.500 ljudi  koju je naručila druga grupa, Payments Canada, pokazala je da je većina ispitanika zabrinuta zbog mogućnosti bezgotovinskih trgovina i želi zadržati mogućnost korištenja gotovine – koja je oslobođena bankovnih naknada, jer internet plaćanje je podložno kršenju privatnosti i ne može se koristiti tokom prekida interneta.

“Još uvek postoji vrlo solidna potražnja za gotovinom”, rekla je Sharon Kozicki, zamenica guvernera Banke Kanade, u nedavnom intervjuu za CBC.

Banka pomno prati kako se novac koristi, rekao je Kozicki, pri čemu je upotreba gotovine zapravo porasla na početku pandemije COVID-19.

Iako je taj rast usporen, Kozicki je rekao da još uvek postoji “ukupni opšti porast koji sugeriše da ga ljudi i dalje žele”.

Čak i izveštaj koji je naručila Banka Kanade sugeriše da je vreme da se zaštiti pristup novcu.

Taj izveštaj pod naslovom “Implikacije na socijalnu politiku za društvo sa manje gotovine” preporučuje zakonodavnu akciju, uz tvrdnju da su transakcije zasnovane na gotovini pale sa 54 % u 2009. na 10 % u 2021. godine.

Jedan od njegovih autora, Aftab Ahmed, opisao je koga će najviše pogoditi svet bez gotovine u nedavnom članku Policy Options , online časopisa Instituta za istraživanje javnih politika.

„Za mnoge — kao što su autohtoni narodi, pojedinci bez smeštaja, stariji Kanađani, žrtve porodičnog zlostavljanja i drugi koji su ranjivi — gotovina je svetionik ekonomske sigurnosti, izvor finansijske autonomije, spas za hitne slučajeve i amblem kulturne tradicije,“ Ahmed je napisao.

„Kanada mora izbeći budućnost bez gotovine i umesto toga prepoznati rizik od pogoršanja finansijske isključenosti onih najugroženijih.

Drugi gradovi i zemlje preduzimaju korake

Pitanje o kešu se zapalilo van Kanade, rekao je Castiblanco, a nekoliko jurisdikcija je počelo donositi zakone za zaštitu pristupa gotovini.

Philadelphia je 2019. godine postala prvi grad u Severnoj Americi koji je zabranio “osobi koja prodaje ili nudi na prodaju potrošačku robu ili usluge u maloprodaji da odbije da prihvati gotovinu kao oblik plaćanja”.

Drugi američki gradovi poput New Yorka, Seattlea i Los Angelesa od tada su krenuli napred po tom pitanju.

U New Yorku, propis predlaže kazne do 1.500 dolara, a većnik koji je sponzorisao pravila izjavljuje da zabrana bezgotovinskog poslovanja štiti privatnost, pravičnost i izbor potrošača.

Evropske zemlje poput Norveške, Španije i Irske uvele su slične zakone. U Irskoj  zakon zahteva gotovinsku opciju u preduzećima kao što su apoteke i trgovine koje prodaju osnovne proizvode i usluge.

Čovjek koji stoji uza zid i smiješi se.

Ron Delnevo, predstavnik Payment Choice Alliancea, poziva Kanađane da svoju zabrinutost u vezi sa gotovinom iznesu pred poslanicima. (Helen Delnevo)

‘Recite poslanicima šta želite’

Grupe potrošača u Ujedinjenom Kraljevstvu poput Payment Choice Alliance podstiču tu zemlju da sledi model Irske.

“Mislim da nam je potrebna hitna akcija”, rekao je portparol alijanse Ron Delnevo za  Ontario Today .

Grupa poziva na nova pravila u Velikoj Britaniji do kraja 2025.

„Smatramo da ako se to prođe, biće puno preduzeća koja neće primati gotovinu“, rekao je Delnevo. “Gotovini će biti toliko teško pristupiti da će celi [sistem zasnovan na gotovini] pasti.”

Delnevo je rekao da Kanađani mogu da izvuku lekciju o moći potrošačkih akcija u njegovoj zemlji.

„Poslanici u našem parlamentu zatrpani su poštom javnosti i oni na to reaguju“, rekao je on. “Zato ne dozvolite političarima da stavljaju ruke na uši i ne slušaju. Recite im šta želite.”

SERBIANNEWS/CANADA

Kanađani bankrotiraju brzinom koja nije viđena godinama

Od
Dara Milovanović
-
0

Tekuća kriza troškova života u zemlji gura Kanađane sve dublje u dugove, jer je stopa nesolventnosti dostigla najviši nivo u poslednjih nekoliko godina.

To je prema najnovijem izveštaju kanadskog udruženja stručnjaka za nesolventnost i restrukturiranje (CAIRP). Insolventnost potrošača porasla je u maju za 11,3% u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuju najnoviji podaci kancelarije stečajnog upravnika (OSB).

Broj ličnih prijava dostigao je 12.195, što je najveći mesečni obim od oktobra 2019. godine, pre pandemije. Ovo se svodi na prosečno 393 prijava od strane Kanađana dnevno.

U izjavi, André Bolduc, predsedavajući CAIRP-a, rekao je da uprkos padu kamatnih stopa u junu, “visoki troškovi života i visoki troškovi servisiranja duga i dalje opterećuju budžete”.

U 12-mesečnom periodu koji je završen u maju 2024. godine, zabeleženo je povećanje od 17,9% zahteva u slučaju insolventnosti potrošača u odnosu na 2023.

Pokrajina s najvećom stopom nesolventnosti potrošača u maju 2024. godine bila je Saskatchewan, koja je zabeležila povećanje od 18,8% na 347 dnevnih prijava.

Ontario i Quebec su imali drugi najveći rast stope nesolventnosti od 16%.

Nisu samo lične insolventnosti doživele veliki porast.

CAIRP napominje da je u maju bilo 530 kanadskih poslovnih insolventnosti – što je povećanje od 41,7% u odnosu na isto vreme prošle godine.

U poređenju sa nivoima pre pandemije u maju 2019. godine, poslovne insolventnosti su ove godine zabeležile upečatljiv porast od 67,6%.

Bolduc je rekao da su ovi brojevi “samo vrh ledenog brega”.

“Najnoviji podaci o nelikvidnosti pokazuju da kompanije podnose zahteve za nelikvidnost na nivoima iznad onoga što smo videli pre pandemije, a verovatno ima više kompanija u finansijskim poteškoćama koje su odlučile jednostavno zatvoriti radnju i otići bez formalne prijave za stečaj”, on rekao je.

Ovogodišnji rok za kanadski hitni poslovni račun (CEBA) takođe je dodatno opteretio kanadska preduzeća.

CEBA je beskamatni poslovni zajam koji finansira vlada, koji je uveden u aprilu 2020. i kreiran da pomogne preduzećima da plate troškove tokom pandemije.

Nedavno istraživanje kanadske federacije nezavisnog biznisa (CFIB) pokazalo je da je preko 200.000 kanadskih malih preduzeća moralo uzeti novi dug kako bi otplatilo svoj CEBA zajam.

“Vidimo da nesolventnost nastavlja da raste, a sada sve više preduzeća odlaze plaćanje poreza, jer žongliraju sa drugim finansijskim obavezama, povećavajući teret duga”, rekao je Bolduc.

Izveštaj pruža malo nade za budućnost Kanađana vezano za dugove, napominjući da bi, uprkos padu kamatnih stopa u junu, moglo proći još neko vreme pre nego što pojedinci uoče “smisleno” finansijsko olakšanje i izlazak iz te situacije.

SERBIANNEWS/CANADA

Najveće zablude o bateriji i punjenju mobilnog telefona

Od
Dara Milovanović
-
0
Photo by William Hook on Unsplash

Da li punjenje telefona tokom cele noći skraćuje životni vek baterije? Evo odgovora na neke zablude u vezi sa baterijom vašeg smart telefona.

Punjenje tokom čitave noći dovodi do preopterećenja baterije – Mnogi veruju da ostavljanje telefona na punjaču tokom cele noći može da dovede do problema povezanih sa punjenjem ili do kraćeg života baterije. Ipak, pametni telefoni su dovoljno pametni da spreče da se njihove baterije preopterete.

Kada se baterija telefona napuni do 100%, punjenje se automatski isključuje. Jednom kada baterija padne na 99%, baterija se polako ponovo puni da bi se vratila do 100% i na taj način održavala potpunu napunjenost. U svakom slučaju, punjenje telefona preko noći definitivno ne preopterećuje bateriju.

Baterija će trajati duže ako se uvek isprazni do kraja – Suprotno popularnom mišljenju, puštanje da se baterija uvek isprazni do kraja i punjenje odjednom apsolutno ne štiti njenu dugovečnost. Mnogi stručnjaci kažu da je idealan način da koristite bateriju pametnog telefona tako što ćete je napuniti kad približno dostigne nivo od 20-30%, što je optimalno za njenu dugovečnost.

Bateriju štiti punjenje na hladnim površinama – Neki telefoni se greju dok se pune. Kao rezultat toga, mnogi smatraju da je bolje ukoliko stave telefon na hladnu površinu ili ispred ventilatora dok se puni. Međutim, držanje na hladnim površinama kada se telefon puni dovodi do stvaranja metalnog litijuma u baterijama. Ovo doprinosi još bržem pražnjenju, prenosi sajt MakeUseOf.

Upotreba telefona tokom punjenja utiče na životni vek baterije – Korišćenje telefona dok je na punjenju ne utiče na dugovečnost baterije. Jedini uticaj koji ovo ima je da punjenje može da potraje duže.

Aktivan Wi-Fi troši puno baterije – Ovo je jedna od glavnih zabluda koje mnogi imaju u vezi sa baterijama pametnih telefona. Čak i ako je Wi-Fi uključen sve vreme dok je telefon na punjaču, to troši malo energije. Vrlo mali deo baterije vašeg telefona biće istrošen ako stalno ostavljate Wi-Fi uključenim.

Olga Danilović ipak u glavnom žrebu Vimbldona

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpska teniserka Olga Danilović kao “laki luzer” upala je u glavni žreb trećeg Gren slema sezone.

Njoj će ovo biti prvo učešće na glavnom žrebu Vimbldona, kada se radi o seniorskoj konkurenciji.

Ona je u glavni žreb upala umesto Elisabete Koćareto, koja je morala da se povuče sa turnira zbog bolesti.

Danilovićevoj će tako rivalka u prvom kolu biti Rumunka, Anka Aleksija Todoni, 141. na svetu, koja je do glavnog žreba došla preko kvalifikacija.

Ako bude uspešna, srpska teniserka će igrati sa boljom iz duela Amerikanki Karolin Dolhajd, ili drugog nosioca, Koko Gof.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije za pet meseci ove godine 0,9 odsto veća nego u isto doba prošle

Od
Dara Milovanović
-
0

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar – maj ove godine bila je 27,86 milijardi evra što je za 0,9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Izvezeno je robe u vrednosti od 12,15 milijardi evra što je 0,6 odsto više, a uvezeno robe u vrednosti od 15,70 milijardi evra, odnosno 1,2 procenata više nego u istom periodu prethodne godine.

Deficit je iznosio 3,54 miliarde evra što je bilo 3,3 više nego u istom periodu prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 77,4 odsto i bila je manja od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,9 procenata, prenosi Beta.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije činile su 60,3 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti partner Srbije bile su zemlje sporazuma CEFTA, s kojima je ostvaren suficit u razmeni od 1,15 milijardi evra, jer je izvoz iznosio 1,76 milijardi evra, a uvoz 616,4 miliona evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 286,7 odsto.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama regiona: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušeno meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i koks i polukoks od kamenog uglja) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najviše električna energija i katalizatori na nosaču).

Od ostalih zemalja ističe se i suficit s Rumunijom, Slovačkom, Švedskom, Hrvatskom, Bugarskom, Češkom, Albanijom.

Najveći deficit bio je u trgovini s Kinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, a sledi deficit sa Turskom, Italijom, Nemačkom, Ruskom Federacijom, Mađarskom, Holandijom, Kazahstanom, Poljskom, Belgijom, Španijom, Slovenijom, Francuskom, Korejom, Švajcarskom.

U maju ove godine je iz Srbije izvezeno robe u vrednosti od 2,36 milijardi evra, 3,3 odsto manje nego u isto vreme lene, dok je uvoz iznosio 3,22 milijarde evra, odnosno 0,6 odsto više nego u maju 2023. godine, objavio je RZS.

Prije 110 godina odjeknuo slobodarski pucanj Gavrila Principa (VIDEO)

Od
Dara Milovanović
-
0

Slobodarski pucanj Gavrila Principa na austro-ugarskog prestolonasljedika Franca Ferdinanda dogodio se na današnji dan prije 110 godina. Istorijski dokazi potvrđuju da to jeste bio povod, ali ne i uzrok Velikog rata koji je uslijedio. Političko Sarajevo, nametanjem prekrojenih i lažnih istorijskih dokaza, kalja obraz Mladoj Bosni, ali se njihov podvig cijeni i obilježava u Istočnom Sarajevu.

Spomenik Gavrilu Principu - Foto: RTRS

Spomenik Gavrilu PrincipuFoto: RTRS

Mnogo je Vidovdana sudbonosno zapisano u srpskoj istoriji, ali je za potlačeni narod s ove strane Drine, 28. juni 1914. najznačajniji. Pucanj Gavrila Principa označio je početek borbe za slobodu i ne samo srpskog naroda. Ipak, Sarajevo se danas ne odriče samo Principa, već i Mehmeda Mehmedbašića, Mustafe Golubića i mnogih drugih sunarodnika.

– Mlada Bosna, Gavrilo i njegovi drugovi, nisu se borili samo za ideale svog naroda, nego za sve narode sa ovih prostora. Imali ste Mehmedbašića, Hamdiju Nikšića, ljude svih vjeroispovjesti, koji su osjećali da pripadaju toj ideji – kaže Aleksandar Kostović, zamjenik načelnika Istočnog Novog Sarajeva.

Principova ideologija nije pucanj u nevinog čovjeka. Ta ideologija je put za slobodu svakog čovjeka, od postanja. Dvanaest podvižnika ubijenih po austrougarskim kazamatima, od više stotina koji su slijedili mladobosansku ideju, od 7. jula 1920. počiva u kapeli koju je projektovao srpski arhitekta Aleksandar Deroko.

– Kosti su im sabrane sa raznih strana, da bi ovdje pronašle svoj mir. Sjetimo se i svih onih čiji su nadgrobni spomenici ugrađeni u ovu predivnu kapaleu preneseni sa starog groblja na Carini – kaže Velimir Divljanović, starješina Stare pravoslavne crkve u Sarajevu.

Doprinos kulturi sjećanja, učešćem na Principovim danima dao je i glumački velikan Aleksandar Dunić.

– Poseban doživljaj, nikada nisam bio na ovom groblju. Čovjek kojem sam se intimno divio, sad sam imao priliku da vidim i gdje je sahranjen – priča Dunić.

Uz parastos i vijence, u vidovdanskoj kapeli i počast žrtvi mladobosanaca i u Istočnom Sarajevu, u parku koji nosi Principovo ime.

Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o Јasenovcu

Od
Dara Milovanović
-
0

Skupština Crne Gore usvojila je Rezoluciju o genocidu u Јasenovcu i logorima Dahauu i Mauthauzenu.

Parlament Crne Gore (foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC - ilustracija) -

Parlament Crne Gore (foto: EPA-EFE/BORIS PEJOVIC – ilustracija)

Za usvajanje rezolucije glasao je 41 poslanik za, jedan protiv.

Kao predlagač, predsjednik parlamenta Andrija Mandić rekao je da sa ponosom može da kaže da je Crna Gora prva država na planeti koja se na ovakav način ponela prema Јasenovcu.

– Ovo je rezultat naše ideje i našeg dogovora. Niko se nije miješao sa strane – rekao je Mandić.

Dan sjećanja – 22. april

Prema rezoluciji, Skupština Crne Gore odlučila je da 22. april bude zvanično priznat kao Dan sjećanja na genocid u Јasenovcu, koji će se obilježavati svake godine.

Tekst rezolucije o genocidu u Јasenovcu počinje konstatacijom da se ona pokreće “polazeći od najviših vrijednosti ustavnog poretka i opšte prihvaćenih pravila međunarodnog prava”.

– Uvjereni da su znanje i svijest građana o masovnim stradanjima preduslov za borbu demokratskog svijeta protiv totalitarnih ideja i sličnih projekata, progona na etničkoj ili vjerskoj osnovi, kao i kršenja ljudskih prava, rezolucija je neophodna, posebno imajući u vidu da je prema nepobitnim dokazima osnovan koncentracioni logor smrti u Јasenovcu, u kojem su u periodu od 1941. do 1945. godine mučeni i ubijani Srbi, Јevreji, Romi, Hrvati, kao i drugi narodi – dodaje se.

Navodi se da Skupština Crne Gore osuđuje svako poricanje genocida u Јasenovcu i poziva na očuvanje sjećanja na te tragične događaje kroz obrazovne programe i aktivnosti koje će spriječiti bilo kakav oblik revizionizma.

1...461462463...1.526Stranica 462 od ukupno 1.526

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković