WhatsApp sprema novu zanimljivu funkciju
Nova funkcija na WhatsAppu je u fazi testiranja, a u vezi je sa veštačkom inteligencijom.
WhatsApp angažuje AI kako bi korisnicima pomogao da prevaziđu dilemu izbora nove profilne fotografije ili prikazivanja svog lika na novim i jedinstvenim lokacijama.
WABetaInfo je primetio novu funkciju u poslednjoj WhatsApp Beti za Android, koja nudi kreiranje AI generisanih fotografija korisnika.
To znači da više nećete morati da brinete da li ste kreirali fotografiju savršenog momenta sa odmora – WhatsApp-ov četbot će biti u stanju da vaš izgled kreira iz ničega.
Funkcija još nije dostupna, a procureli skrinšotovi pokazuju da će se od korisnika tražiti da ubaci određeni broj referentnih selfija, kada se prvi put prijavi za funkciju. Meta AI četbot će potom kreirati nove fotografije i “zamisliće” korisnika u različitim okruženjima, poput šume ili svemira.
Meta AI u okviru WhatsAppa je nedavno počeo da pristiže korisnicima u selektovanim regijama, a pored razgovora jedan-na-jedan, četbot može da se koristi i ugrupnim WhatsApp razgovorima.
Fudbaleri Partizana pobedili moskovski Dinamo boljim izvođenjem penala
Fudbaleri Partizana pobedili su moskovski Dinamo rezultatom 4:2 posle izvođenja penala (u regularnom toku 2:2) na startu Bratskog kupa koji se do nedelje igra u glavnom gradu Rusije.
Bila je ovo prva jača provera za izabranike Aleksandra Stanojevića posle odrađenih priprema u Sloveniji na kojima su “crno-beli” odigrali samo jedan meč i izgubili od lokalnog kluba Bravo (1:2).
Rezervista Ivan Lepski je golom u 76. minutu doneo vođstvo domaćinu. Lepski se najbolje snašao posle gužve posle kornera i sa 12 metara je zakucao loptu pod prečku. Prednost domaćina je u 86. minutu duplirao takođe rezervista Vjaćeslav Grulev, i delovalo je tad da će Partizan doživeti poraz.
Rezervisti su ipak doneli penale Partizanu u samom finišu meča. Prvo je u 88. minutu Nemanja Nikolić iskoristio asistenciju Ksandera Severine i rutinski poslao loptu u mrežu udarcem sa sedam metara, da bi u 90+1. minutu Aleksandar Šćekić iskoristio katastrofalnu grešku golmana domaćih i sa tri metra poslao loptu u praznu mrežu. Šćekić je zatim minut pre kraja utakmice fenomenalnom intervencijom spasio Partizan poraza, kad je loptu izbacio sa gol linije u situaciji kad je golman Aleksandar Jovanović već bio savladan.
Usledili su penali, u kojima je briljirao golman Partizana Jovanović koji je zaustavio dva jedanaesterca igračima Dinama, Dmitriju Skopincevu i Danilu Fominu, dok su za Beograđane sa bele tačke strelci bili Bibars Natho, Marko Živković, Nemanja Nikolić i Đorđe Jovanović.
Partizan drugi meč na Bratskom kupu igra 7. jula protiv moskovskog CSKA. Sutra igraju OFK Beograd i CSKA, a u subotu Dinamo i OFK Beograd.
Krvni pritisak se meri svakog dana u isto vreme
On može biti nizak u ordinaciji, dok je kod kuće visok i ta pojava se naziva „maskirana hipertenzija”, dok u nekim slučajevima samoizmereni pritisak u stanu može biti znatno niži od merenja kod lekara, što se smatra „hipertenzijom belog mantila”
Милена Пандрц (Фото: лична архива)
Kontrola arterijskog krvnog pritiska je uzročno-posledično povezana sa redukcijom, ne samo velikih kardiovaskularnih događaja već i sveukupnog obolevanja i umiranja. Skorašnji podaci ukazuju da u Srbiji manje od dve trećine pacijenata sa hipertenzijom zna da ima taj problem, a tek svaki peti ima dobro regulisanu terapiju. Neki od mogućih razloga za ovakvu situaciju su nizak nivo svesti o hipertenziji i njenom uticaju na sveukupno zdravlje i neredovno uzimanje terapije.
Kako ističe dr Milena Pandrc, kardiolog Vojnomedicinske akademije, zbog svega toga ne iznenađuje inicijativa stručne javnosti za bolju kontrolu hipertenzije u Srbiji, popularno nazvana „Povelja 50/2025”, koja podrazumeva plan o postizanju zadovoljavajuće regulacije hipertenzije barem 50 odsto lečenih do 2025.
– Fokus inicijative se odnosi na preventivne preglede u smislu rane dijagnostike, rano otpočinjanje lečenja savremenim lekovima i postizanje dobre kontrole krvnog pritiska što ranije, najbolje unutar tri meseca. Krvni pritisak se meri svakog dana u isto vreme. Vrednost pritiska je obično najniža ujutro i raste tokom dana. Važno je pravilno postavljanje manžetne na ruku i veličina manžetne. Potrebno je obmotati manžetnu oko ruke (nadlaktice) jedan centimetar iznad nivoa lakta, po mogućnosti na golu kožu bez odeće koja steže. Merenje sistolnog pritiska preko odeće može povećati vrednost i do 40 mmHg. Deo manžetne koji se naduvava trebalo bi u potpunosti da pokriva najmanje 80 odsto nadlaktice. Nepravilna veličina manžetne može dovesti do netačnog merenja. Ne treba pričati tokom merenja krvnog pritiska. Potrebno je izbegavati faktore koji mogu povećati pritisak. Duvan, kofein, alkohol i fizičku aktivnost trebalo bi izbegavati najmanje trideset minuta pre merenja, a na njega utiči i stres, hladnoća, pun stomak, bol, otežano disanje i primena određenih lekova. Ne treba ispuštati manžetnu prebrzo – naglašava dr Pandrc.
Naša sagovornica upozorava da neki uređaji za merenje krvnog pritiska mogu automatski da kontrolišu brzinu ispuštanja vazduha iz manžetne, to jest pada pritiska, ali obično pritisak treba da se smanjuje za oko dva do tri mmHg u sekundi. Preporučuje se merenje krvnog pritisak dva puta, sa kratkom pauzom između.
– Ako se očitavanja razlikuju za pet ili više mmHg, onda treba uraditi i treće merenje. Ako postoji situacija kada osećamo nesvesticu ili vrtoglavicu prilikom jutarnjeg ustajanja iz kreveta ili kada ustajemo nakon perioda sedenja, važno bi bilo da proverimo krvni pritisak dok sedimo, a zatim i u stojećem stavu kako bismo videli da li pritisak pada prilikom promene položaja. Pritisak se meri na obe ruke. Preporučuje se vođenje dnevnika krvnog pritiska. Za većinu pacijenata „normalna” vrednost izmerenog krvnog pritiska je manje od 120 mmHg, za sistolni (gornji pritisak) i manje od 80 mmHg, za dijastolni (donji pritisak). U ambulantnim ili bolničkim uslovima kada se meri pritisak, sistolno merenje od 120 do 139 mmHg i dijastolno od 80 do 89 mmHg smatraju se prehipertenzijom za većinu pacijenata. Sve vrednosti iznad 140/90 mmHg smatraju se hipertenzijom. U kućnim uslovima kada su pacijenti obično opušteniji, očitavanje vrednosti iznad 135/85 mmHg smatra se visokim pritiskom – naglašava doktor.
Visok krvni pritisak izmeren u jednom aktu ne bi trebalo da bude alarmantan, osim veoma visokih vrednosti koje opstaju i posle dovoljnog perioda odmora ili su u pratnji teških simptoma (na primer kratak dah, vrtoglavice, zujanje u ušima, bol u grudima, slabost ruku ili nogu, teškoće u govoru). S druge strane, krvni pritisak može biti nizak u ordinaciji, dok je samoizmereni krvni pritisak kod kuće visok i ta pojava se naziva „maskirana hipertenzija”. U nekim slučajevima samoizmereni krvni pritisak kod kuće može biti znatno niži od merenja u ordinaciji. Ova pojava je vrlo česta i poznata pod nazivom „hipertenzija belog mantila”.
Ovi primeri zahtevaju pažljivu procenu od strane lekara koji može tražiti dalje analize i ponovno praćenje krvnog pritiska kod kuće ili aparatom za dvadesetčetvoročasovni monitoring krvnog pritiska.
– Kod posebnih kategorija sa tzv. kardiovaskularnim oštećenjem preporučene vrednosti sistolnog krvnog pritiska treba da budu ispod 130 mmHg, pa čak i 120 mmHg, ukoliko bolesnik toleriše. Kada su u pitanju stariji pacijenti, kod njih se usled aterosklerotskih promena na zidovima krvnih sudova, vrlo često javlja izolovana sistolna hipertenzija, gde su sistolne vrednosti krvnog pritiska više od 140 mmHg, a dijastolne niže od 90. Kod njih je preporučena vrednost pritiska do 140/80 mmHg, uz postepeno snižavanje. Hipertenzija se može javiti i kod dece. Često se simptomatologija koja proizilazi iz povišenog krvnog pritiska pripisuje drugim razlozima, pa dijagnoza bude postavljena kada već nastanu komplikacije na mozgu, očima, srcu, bubrezima. Ako se ne leči, povišeni krvni pritisak može dovesti do moždanog udara, gubitka vida, gubitka pamćenja, angine pektoris, pojave tečnosti u plućima, disekcije aorte, oštećenja bubrega, erektilne disfunkcije, bolesti perifernih arterija i oštećenja srca i koronarnih arterija – ukazuje dr Pandrc.
Više od 85 odsto stanova i kuća u Srbiji nisu energetski efikasni
Nije bilo lako odreći se starog načina gradnje, ali ekologija je vremenom počela da uzima važno mesto i u životima stanovnika Srbije. Naročito među mlađom populacijom, koja sve više teži da vreme ali i životni prostor deli sa „zelenim“ standardima.
„Zelena gradnja postaje sve popularnija u Srbiji, naročito u velikim gradovima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, ali i turističkim centrima poput Zlatibora, Vrnjačke banje, Divčibara“, priča Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida.
Ona dodaje da sve više raste svest o važnosti energetske efikasnosti i ekološke održivosti, a samim tim i određena potražnja za zelenim zgradama, naročito kod mladih. Ova populacija je spremnija da uloži u održive načine života.
„Praksa, međutim, u Srbiji je i dalje u ranoj fazi u poređenju sa nekim razvijenim zemljama“, navodi Mihajlović.
U Udruženju banka Srbije kažu da su mnoga pitanja održivosti složena, ali da postoje jasne agende i akcije koje treba preduzeti. Region već ostvaruje značajan napredak u ovim oblastima, kao što su proizvodnja obnovljive energije, elektrifikacija saobraćaja i energetska efikasnost u sektoru nekretnina.
„Regulatori imaju jasna očekivanja od banaka da one budu pokretači tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji“, ističu u UBS.
„Iz tog razloga postavljaju visoka očekivanja kako za upravljanje rizicima, tako i za poslovne strategije“, objašnjavaju iz UBS.
izdavanje stanova beograd
Gde je „najzelenije“
Najviše zelene gradnje trenutno ima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Konkretno, dodaje Mihajlovićeva, u Beogradu to su projekti novogradnje u Zemunu, Surčinu, Voždovcu, na Dedinju, Čukarici ali i Pančevu.
„U Novom Sadu takvi projekti novogradnje koji poseduju energetski pasoš nalaze se u Telepu i Petrovaradinu, u Nišu na Panteleju i Paliluli, a u Kragujevcu se izdvajaju naselja Bubanj i Erdogalija, gde je izgrađen i prvi kondominijum, gde su stanovi pod sertifikatom visokih ekoloških standarda“, govori Mihajlovićeva.
Energetski pasoši za vredniji kvadrat
Sa portala 4zida Aleksandra Mihajlović objašnjava da su stanovi u zelenim zgradama skuplji u odnosu na starogradnju, zbog većih inicijalnih troškova izgradnje, korišćenja naprednih tehnologija i materijala.
„Dugoročno, međutim, vlasnici mogu da uštede novac na računima za energiju i održavanje“, priča Mihajlovićeva.
Tako, cena kvadrata može da varira, ali obično su zeleni stanovi skuplji za oko 10 do 20 odsto u odnosu na standardne stanove.
Cene kvadrata u novogradnji u Beogradu, u zgradama koje imaju energetske pasoše, kreću se od 2.500 evra pa naviše u zavisnosti od lokacije.
Međutim, u Surčinu se u novogradnji u savremenom kompleksu koji poseduje energestki pasoš, a koji se nalazi na tri kilometara od aerodroma i na nekoliko minuta od Novog Beograda može kupiti stan po ceni od 1.980 evra po kvadratu.
U Nišu, cene takvih stanova idu od 1.400 pa do 1.800 evra. Na Zlatiboru je prosečno oglašena cena kvadrata u novogradnji na sajtu 4zida oko 2.000, a cene idu od 1.400 do 2.684 evra.
I banke misle zeleno
Pojedine banke u Srbiji izašle su sa ponudom odobravanja zelenih stambenih kredita, koji u principu imaju skoro sve iste karakteristike kao i standardne stambene pozajmice, samo što se nude sa nešto povoljnijom kamatnom stopom i bez troškova naknade za obradu kredita, navode u Udruženju banaka Srbije. Uslov za to je energetski pasoš i energetski razred zgrade.
Energetski pasoš zgrade prikazuje opšte podatke o zgradi, o potrebnoj energiji za grejanje, o uštedama u emisijama CO2, termotehničke podatke, ali i preporuke za poboljšanje energetskih osobina objekata.
„Energetski razred zgrade pokazuje koliko energije se potroši za grejanje jednog kvadratnog metra stambenog prostora“, kažu u UBS.
Energetski razredi A i B ostvaruju najnižu potrošnju energije, zahvaljujući kojoj se mogu ostvariti značajne uštede, koje su vidljive već na prvim mesečnim računima za komunalne usluge.
Zakon o planiranju i izgradnji objašnjava da je zelena gradnja ustvari način planiranja, projektovanja, izvođenja radova, korišćenja i održavanja objekata, kojima se smanjuje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
To podrazumeva korišćenje ekološki sertifikovanih građevinskih materijala i opreme, da se efikasno upotrebljavaju svi resursi, smanjuje produkcija i povećava korišćenje otpada od građenja i rušenja po modelu cirkularnosti. Bitno je da se koriste obnovljivi izvori energije, što dovodi do poboljšanja kvaliteta života stanovnika, ali i očuvanja životne sredine.
Posedovanje energetskog pasoša biće obaveza za sve objekte, a to je predviđeno izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su usvojene u julu prošle godine. Rok za građane da pribave taj sertifikat je 10 godina od usvajanja izmena zakona.
Čemu služi enegretska efikasnost
Energetska efikasnost znači iskorišćenje manje količine energije za obavljanje nekog posla ili određene aktivnosti.
Ministarstvo građevine navodi da kada govorimo o energetski efikasnim zgradama onda mislimo na one koje troše manje energije za zadovoljenje životnih potreba, a misli se na održavanje prijatne temperature, neophodno osvetljenje i druge pogodnost za boravak i rad ljudi u zatvorenom.
Dobro izolovana zgrada manje troši energiju za zimsko grejanje i letnje hlađenje. Ne treba zaboraviti da unapređenjem energetske efikasnosti u zgradama doprinosimo zaštiti životne sredine smanjivanjem emisija štetnih gasova, koji nastaju sagorevanjem energenata.
Više od 85 odsto zgrada u Srbiji energetski nezadovoljavajuće
Unapređenje energetske efikasnosti u zgradama utvrđeno je kao javni interes Srbije. Istraživanje je pokazalo da 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti, raniji su podaci Ministarstva građevine.
Kako su tada navodili u resornom ministarstvu doneta je obaveza da svaka lokalna samouprava jednom nedeljno pruža savetodavnu pomoć građanima za unapređenje energetske efikasnosti stambenih i javnih zgrada, što bi trebalo da doprinese smanjenju potrošnje energije i na taj način vrati uloženu investiciju.
Novčanik puniji – zagađenje manje
Kada je Ivana Ćuk sa suprugom prošle godine krenula u potragu za novim domom među vodećim stavkama bila im je energetska efikasnost stana gde će živeti.
„Posle 10 godina u Švedskoj, gde su zelene zgrade najnormalnija stvar i gotovo standard, kada smo odlučili da se vratimo u Beograd, vrlo smo vodili računa da pronađemo takvo mesto“, priča Ivana.
Objašnjava da nije bilo lako, jer su tražili visok standard i kvalitet gradnje koji će zadovoljiti njihove lične ekološke standarde, na koje su navikli.
„Kupili smo malu kuću nadomak Beograda, jer nismo uspeli da pronađemo stan po našoj meri“, priča ona.
„Izolacija je odlična, stolarija, solarni paneli, ima čak i deo za skupljanje kišnice, koja može da se koristi kao tehnička voda“, kaže Ivana i dodaje da je prethodni vlasnik kuće i te kako vodio o svim ekološkim i zelenim standardima.
Grejanje je na gas, pa i tu prilično čuvaju planetu, a planiraju da postave još solarnih ploča koje će omogućiti više električne energije.
„Početna investicija bila je veća od planirane, ali sam sigurna da će se i te kako isplatiti u narednim godinama.
Gotovo četiri od 10 ljudi iz Ontarija razmišljaju o odlasku zbog troškova stanovanja
Skoro četiri od 10 ljudi iz Ontarija, kažu da razmišljaju o napuštanju provincije zbog visokih troškova stanovanja, pokazalo je novo istraživanje.
Institut Angus Reid je prošlog meseca proveo online anketu među 4.204 Kanađana i otkrio da 28 % svih ispitanika razmišlja o odlasku iz provincije zbog zabrinutosti oko troškova stanovanja.
Ali među stanovnicima Ontarija taj je broj skočio na 39 %, što je bilo najviše u bilo kojoj kanadskoj provinciji. Britanska Kolumbija je imala drugi najveći postotak stanovnika koji razmišljaju o preseljenju u neko drugo mesto (36 posto), a slede stanovnici Nove Škotske (25 posto).
Među stanovnicima Ontarija koji su rekli da “ozbiljno” razmišljaju o odlasku iz pokrajine, oko 26 % ih je navelo “u inostranstvo” kao svoju najvjerovatniju destinaciju, dok je Alberta (17 % ), Sjedinjene Američke Države (17 %) i Atlantic Kanada (14 %) bili su sledeći na listi.
Rezultati su takođe ukazali na generacijsku podelu, ljudi u Ontariju doba između 18 i 34 godine skoro dvostruko češće (46 %) da kažu da razmišljaju o selidbi zbog cene stanovanja u poređenju sa onima od 55 + (26 %) ).
Novi imigranti su takođe češće izjavljivali da razmisljaju o odlasku zbog troškova stanovanja u poređenju sa Kanađanima.
Oko 39 % onih koji su u Kanadi 10 godina ili manje reklo je da razmišljaju o selidbi zbog troškova stanovanja u poređenju sa 28 % ukupno. Broj pada na 30 % među imigrantima koji su u Kanadi boravili 11 + godina.
„Istorijski gledano, OECD je Kanadu smatrao ‘uzorom’ za migraciju radne snage i nadmašila je većinu zemalja OECD-a kada je reč o ekonomskoj integraciji imigranata. Ali mnogi nedavni imigranti napuštaju zemlju zbog visokih troškova života, a posebno stanovanja, što možda šteti reputaciji Kanade kao zemlje dobre za pridošlice”, navodi se u saopštenju koje prati anketu.
Prosečna cena kuće u Torontu smanjena je za 3,5 % u odnosu na isti period prošle godine u maju, ali i dalje iznosi 1.117.400 dolara.
Web stranica za prodaju nekretnina Zoocasa je takođe ranije upozorila da će svi kvartovi Toronta dostići prosečnu cenu od 2 miliona dolara do 2034. godine.
Ipak, stanovnici Ontarija možda još uvek imaju optimizma u pogledu troškova stanovanja.
Među stanovnicima Ontarija, 58 % ispitanih reklo je da se nadaju da će se dostupnost stambenog prostora “poboljšati u narednih nekoliko godina”.
Taj broj je bio 53 % među Kanađanima.
SERBIANNEWS/CANADA
Žena prvi put na čelu kanadske vojske
Kanada je prvi put u istoriji imenovala ženu za načelnika Generalštaba. General-potpukovnik Dženi Karinijan komandovala je u Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Iraku i Siriji.
Dženi Karinijan, general-potpukovnik i vojni inženjer, 35 godina je u vojsci, a za dve nedelje preuzeće dužnost načelnika štaba odbrane.
Karinijan je bila zadužena za suzbijanje seksizma i nedoličnog ponašanja u oružanim snagama, prenosi Rojters.
Komandovala je u Avganistanu, Bosni i Hercegovini, Iraku i Siriji.
Imenovanje Karinijan tumači se kao nastavak pritiska na premijera Džastina Trudoa da imenuje žene na najviša mesta.
Trudo, koji važi za otvorenog feministu, preuzeo je dužnost krajem 2015. godine i vodio je politiku osmišljenu da podstakne rodnu ravnopravnost.
“Tokom njene karijere, njeni izuzetni liderski kvaliteti, posvećenost izvrsnosti i posvećenost službi bili su ogromna prednost za naše oružane snage“, rekao je Trudo u saopštenju.
Karinijan je postavljena na funkciju u trenutku kada je Kanada pod pritiskom saveznika da poveća svoju potrošnju za odbranu.
EU odobrila upotrebu GMO
Evropska Komisija (EK) je danas odobrila dve genetski modifikovane kulture kukuruza i produbila odobrenje upotrebe još jedne kulture genetski modifikovanog kukuruza za hranu, za ljude i životinje, saopšteno je iz EK.
Odlukama Komisije o odobrenju dopušta se uvoz tog genetski modifikovanog kukuruza samo za upotrebu u hrani i hrani za životinje, ali ne i za uzgoj u EU-u. Taj kukuruz prošao je sveobuhvatan i strog postupak procene kojim se osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životinja te okoline, stoji u saopštenju prenosi Index.hr.
Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) izdala je pozitivnu naučnu procenu u kojoj je zaključila da je taj genetski modifikovani kukuruz jednako siguran kao i konvencionalni kukuruz, objavila je EK.
Odobrenja vrede deset godina, a svi proizvodi proizvedeni od tih genetski modifikovanih useva biće podvrgnuti strogim pravilima EU o označavanju i sledljivosti. Komisija ima pravnu obavezu odlučiti o tim odobrenjima nakon što države članice nisu postigle kvalifikovanu većinu u korist ili protiv odobrenja u Stalnom odboru i kasnijem žalbenom odboru, stoji u saopštenju.
Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji Gugl sad prevodi još 110 jezika
Američka korporacija „Gugl“ objavila je da njen popularni program za prevođenje uz pomoć jezičkog modela veštačke inteligencije nazvanog PaLM 2 sada podržava prevod sa još 110 svetskih jezika.
Guglov prevodilac je ranije podržavao prevod sa 133 jezika, a kompanija je navela da je aktuelno ažuriranje najveće u istoriji. Kompanija navodi da dodatnih 110 jezika ima više od 614 miliona govornika, tako da će najnovije ažuriranje omogućiti prevode za dodatnih osam odsto svetske populacije.
Neki od ovih jezika, kao što je kantonski kineski, imaju preko 100 miliona govornika, dok je „Gugl“ istovremeno odlučio da podrži i retke jezike Afrike kojima preti nestajanje.
Šahmuki („iz usta kraljeva”), varijanta pandžabskog jezika koji se najviše govori u Pakistanu, dodat je zajedno sa afarom – tonskim jezikom koji se govori u Džibutiju, Eritreji i Etiopiji za koje se u saopštenju kompanije navodi da su u im u njihovoj izradi najviše pomogli dobrovoljci.
Manks, keltski jezik ostrva Man, takođe je dodat nakon što je skoro izumro sa smrću njegovog poslednjeg izvornog govornika 1974. godine. Pokret oživljavanja ovog jezika na ostrvu je rezultirao time da sada ima hiljade govornika.
Lingva franka Papue Nove Gvineje, Tok Pisin, dodat je Gugl prevodiocu, a iz „Gugla“ napominju da je zbog toga što je kreolski jeziki zasnovan na engleskom, korisnici aplikacije koji govore engleski trebalo bi da pokušaju da prevode na Tok Pisin jer će „možda bolje shvatili značenje!”
„Gugl“ planira da doda još jezika u svoj Prevodilac u narednom periodu jer nastoji da ispuni svoju prethodno najavljenu Inicijativu od hiljadu jezika – obavezu koju je kompanija preuzela da izgradi modele VI koji podržava hiljadu najzastupljenijih jezika u svetu. Kako tehnologija VI, kao što je PaLM 2 nastavlja da napreduje, taj proces će postati još brži, saopštila je kompanija.
„PaLM 2 je bio ključni deo slagalice, pomažući Prevodiocu da efikasnije uči jezike koji su usko povezani jedan sa drugim, uključujući jezike bliske hinduu, kao što su avadi i mardvadi, i francuske kreole poput sejšelskog kreolskog i mauricijanskog kreolskog“, stoji u saopštenju.
Jezički model PaLM 2 je obučen na više od 100 jezika, što je povećalo njegovu sposobnost da razume, generiše i prevede različite tekstove, uključujući idiome, pesme i zagonetke, navodi se na „Guglovom“ sajtu.
Pjesnički susreti Potkozarja
Otvaranjem izložbe mladih likovnih umjetnika u Narodnoj biblioteci u Novom Gradu počeli su 14. Pjesnički susreti Potkozarja.
Foto: SRNA