MENISNC
Pretraga
19.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 451

10 najboljih mesta za život u Kanadi, gde je kupovina kuće još uvek moguća ( FOTO )

Od
Dara Milovanović
-
0
Supreme Court, Ottawa River, Parliamentary Precinct

Ako tražite pristupačne domove i osećate se obeshrabreno tržištem nekretnina u vašem gradu, ne brinite.

Zolo je objavio svoj najnoviji izveštaj o najboljim mestima za život u Kanadi , koji potvrđuje da još uvek postoje gradovi u kojima kuće ne koštaju u proseku milion dolara .

Kanadska agencija za nekretnine, online ispitala je 37 regija i gradova kako bi pronašla lokacije koje uravnotežuju pristupačne cene kuća sa životnim mogućnostima u svim fazama života.

“Cene kuća i prihodi domaćinstva su suštinski faktori, ali postoji više nijansi koje treba uzeti u obzir”, navodi se u izveštaju. “Mnogi Kanađani žele živeti u sigurnoj zajednici s visokokvalitetnim poslovima, zelenim površinama i pristupom zdravstvenim uslugama.”

Da bi odredio gradove u Kanadi koji su najprikladniji za život, Zolo je rangirao regije prema sledećim faktorima: cena kuće, prihod domaćinstva, rast stanovništva, stopa nezaposlenosti, stopa kriminala, pristup pružaocu primarne zdravstvene zaštite, sunčani dani u godini i mogućnost hodanja.

Izveštaj je otkrio da najbolja mesta za život imaju pristupačne domove i visoke prihode domaćinstva.

Ottawa je grad koji je najprikladniji za život, s prosečnom cenom kuće od 643.700 dolara.

“Glavni grad je jedan od najpristupačnijih gradova u Ontariju. Uz to, Ottawa ima nizak indeks ozbiljnog kriminala i dobar prihod domaćinstva”, stoji u izveštaju.

Regija Simcoe u Ontariju je blizu na drugom mestu, sa prosečnom cenom kuća od 563.500 dolara, prema Zolou.

Na trećem mestu je Guelph, sa prosečnom cenom kuće od 821.200 dolara.

„Ova područja imaju prihode domaćinstva višim od prosečnih i stopu nezaposlenosti nižu od prosečne“, objašnjava se u izveštaju. “Takođe nisu gusto naseljeni, savršeni za one koji traže više prostora.”

Još jedan značajan grad koji je ušao u top 10 je Edmonton, koji je na šestom mestu. Sa kućama u proseku od 390.200 dolara, nije ni čudo što se Kanađani iz većih gradova sele tamo .

U nastavku pogledajte kompletnu listu najboljih mesta za život u Kanadi.

domovi

Izveštaj je takođe rangirao najbolja mesta za život pogodna za porodicu, najbolja mesta za život za mlade odrasle, najbolja mesta za život penzionera i najbolja mesta za ljubitelje prirode.

Celi izveštaj možete pročitati ovde .

SERBIANNEWS/CANADA

Međunarodni Dan Mandele danas se obeležava petnaesti put

Od
Viktor
-
0
Nelson Mandela artwork at daytime

Međunarodni Dan Mandele, usvojen odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija novembra 2009. godine, kada je odlučeno da se svake godine 18. jul, rođendan Nelsona Mandele, obeležava pozivanjem na poštovanje prema poruci, odnosno zaostavštini koju je ostavio čovečanstvu, obeležava se petnaesti put.

Pre svega je reč o pozivu na akcije kojima se podseća na njegovo delo, a onda i na njegovu ličnost.

Tokom 67 godina Mandela se borio za bolje, pravednije društvo, suočen s neizmernim preprekama, kako u vreme dok je bio žrtva režima aparthejda, tako i kasnije kada je postao neprikosnoveni lider njegove zemlje i kada je klatno rasističkih predrasuda i mržnje otišlo na suprotnu stranu. U novim okolnostima Mandela je s teškom mukom uticao na njegove dotadašnje saborce da sputaju porive za osvetu, te da shvate da valjanu budućnost može imati samo društvo sposobno da gradi multirasnu zajednicu u kojoj će svačije nasleđe, tradicije i potrebe imati priznato mesto.

Sama činjenica da je tako mudro uspeo da prevaziđe brojne uobičajene ljudske slabosti i da njegovom narodu nametne nove perspektive zajedništva oslobođenog omraze prošlosti, uprkos tako teškom nasleđu, čini ga velikanom kakvih je u istoriji bilo malo.

U tom smislu Dan Mandele je globalni poziv na akciju kojom se slavi ideja da svaki pojedinac ima potencijal da pozitivno utiče ili čak transformiše svet. Kada je kampanja  Dan Mendele objavljena u obraćanju je između ostalog stajalo “Bili bi počastvovani ako bi takav dan mogao da posluži za okupljanje ljudi širom sveta u borbi protiv siromaštva i u promovisanju mira, pomirenja i raznolikosti kultura”.

Na Dan Mandele uobičajeno se organizuju prigodne manifestacije, pre svega edukativnog karaktera, uz odgovarajuće umetničke odnosno kulturne sadržaje.

Nelson Mandela rođen je 18. jula 1918. godine, u mestašcu Mvezo ili Mfezo, nedaleko od Umtate, tada provincija Kepland Južnoafričke Unije. Danas je to Istočni Kejp. U vreme zrelog aparthejda to je bio Transkej, jedan od bantustana, odnosno houmlenda tadašnje Južnoafričke Republike. Rođen je u lokalnoj vladarskoj porodici Tembu, Kosa naroda.

Studirao je pravo na Vitvatersrand univrezitetu u Johanesburgu, okončavši prethodno metodistički koledž. Zna se da je pohađao i kurseve iz antropologije i engleskog jezika. Istakao se kao studentski lider nenasilnog otpora rasističkim normama standardnim u ondašnjoj Južnoj Africi.

Osećao je potrebu da, principijelno, podržava Britaniju tokom Drugog svetskog rata. Podmlatku Afričkog nacionalnog kongresa, Ligi mladih, priključio se tokom studija. Godine 1947. izbija na prvo mesto omladinskog krila pokreta, u zvanju generalnog sekretara.

Mandela posebno izbija u prvi plan kao organizator više akcija nenasilnog otpora, kao štrajkova, bojkota, građanske neposlušnosti, kada je krajem četrdesetih i ranih pedesetih počelo oštro nametanje zakonskih odredbi aparthejda, od 1948, a posebno od 1950.

Uzor, u smislu oblika borbe, ali i retke doslednosti, bio je Mahatma Gandi. I sam naziv političke organizacije koja je bila nosilac borbe za prava obespravljenih odnosno obojenih u Južnoj Africi oblikovan je po uzoru na Indiju. Poznato je da je Gandi političku aktivnost i započeo u Južnoj Africi, gde je i osmislio nenasilni otpor.  Možda, takođe, po uzoru na Gandija, Mandela postaje advokat, u Johanesburgu.

Predvodi niz osmišljenih akcija otpora, poput Kampanje prkosa 1952. Shvata potrebu zajedničkog multirasnog otpora, nasuprot ranijem stavu da je isključivo reč o borbi Afrikanaca. Nakon skupa u Durbanu kada je govorio pred 10.000 ljudi Mandela je uhapšen. Ubrzo je izabran za regionalnog čelnika Kongresa.

Pod uticajem Nehrua, osmislio je takozvani M-plan, što je značilo reorganizaciju Kongresa na ćelijski način delovanja, valjda u smislu veće samostalnosti delanja svake lokalne grupe.

Tokom 1955. posle iskustva sa nasilnim preseljenjem crnih iz dela grada Johanesburga, Mandela zaključuje da nenasilni otpor nije dovoljan. Krajem 1956. uhapšen je, pod optužbom za veleizdaju, odnosno nasilno revolucionarno delanje. Godinama potom proces je obustavljen.

Godine 1960, predvodi akciju protivljenja obaveznim propusnicama, koje su masovno spaljivane. Tada se događa poznati masakr u Šarpvilu kada policija otvara vatru na grupu demonstranata. Poginulo je 69 osoba.

Afrički nacionalni kongres je tada zabranjen. Mandela je uhapšen i pet meseci provodi u pritvoru. Pod utiskom uspeha revolucije na Kubi, Mandela, Sisulu i Slovo, inače belac, komunista, godine 1961. godine utemeljuju  Umkhonto ve Sizve u značenju “Koplje nacije”, oružano krilo pokreta.

Ono će 16. decembra 1961, izvršiti čak 57 bombaških akcija. U inostranstvu pripadnici tog ogranka pokreta obučavaju se za gerilski rat.Mandela je potom hapšen i optužen 1962, kao i naredne godine. Osuđen je na pet godina robije. Te 1963. Mandela i saradnici optuženi su za sabotažu i zaveru za nasilno rušenje vlade.

Tokom procesa Mandela drži poznati govor “Spreman sam da umrem” inspirisan Fidelom Kastrom odnosno njegovim govorom “Istorija će me osloboditi”. Osuđeni su na doživotni zatvor. Od 1964. nalazi se na robiji na ostrvu Roben, južno od Kejptauna. Proveo je 27 godina u zatočeništvu, od čega 18 na ostrvu Roben.

Oslobođen je februara 1990. Vlada u Pretoriji odlučila se prethodno na postupnu tranziciju ka potpunoj demokratiji. Procena je bila da je najrazumniji sagovornik na temu budućnosti Južne Afrike Nelson Mandela. Sledili su pregovori i dogovori, postupna demontaža rasnih zakona, i konačno izbori.

Prvi multirasni opšti izbori, uz primenu neograničenog prava glasa, održani su u JAR od 26. do 29. aprila 1994.     Kako je zvanično saopšteno, Afrički nacionalni kongres, sa koalicijom, pobedio je sa 62 odsto osvojenih glasova. Maja 1994. Mandela je postao predsednik Južnoafričke Republike. Bio je to vrhunac višegodišnjeg procesa demontaže aparthejda.

Ogromna je zasluga Nelsona Mandele što mu je uspelo da primiri mržnju, pozive na osvetu, revanšizam uopšte, međurasne suprotnosti. Bez njega preobražaj JAR bi se nesumnjivo odvijao znatno teže. Čovek koji je pobedio ne samo aparthejd nego i revanšizam svojih saboraca, na čelu JAR nalazio se od maja 1994. do juna 1999.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 2014. godine utemeljila je i nagradu Nelson Mandela, s idejom da se to priznanje dodeljuje onima koji su svoje živote posvetili dobrobiti čovečanstva, prenosi Tanjug.

Samo jednu kuću zoveš dom

Od
Viktor
-
0
gray concrete road between trees near mountain

Po prvi put odavde te niko neće ispratiti, a tamo te niko neće dočekati, svi su ti putevi otvoreni, ali ti se ipak čini kao da više nemaš kud…

Vremenom sve to postane svejedno, s godinama se valjda ogugla,  vreme učini svoje pa se i ne postavlja više to pitanje: „Gde je zapravo moja kuća?“ Ovde ili tamo, mada i te odrednice sa godinama promene smisao, pa tamo postane ovde, a ovde se pretvori u tamo.

Pričali su mi da je jedan moj komšija, kada je sa odmora u Srbiji polazio nazad za Ameriku onako uzgred rekao: „Ma idem kući…” Onda je u sobi nastao tajac.

Je li dom, ili kuća, puka nekretnina, i ako nije, umeju li, mogu li i smeju li i prazni zidovi da dozivaju? Retko se ko zapita, sve dok…

Gradom tvoje mladosti, koji se pretvorio u ljušturu, hodaju sumorna lica koja su izgubila nadu. Sediš za stolom pored prozora i posmatraš to beznađe i jad. Lepuškasta konobarica u svojim dvadesetim donela je šoljicu espresa za tvoj sto ali ni ona nije izmamila osmeh.

Tmurno neko nebo nad Srbijom. Kraj prozora promiču senke koje su nekada bile ljudi. Pogureni, poraženi, prevareni i beznadežni žure ne bi li izbegli kišne kapi koje lagano počinju da padaju na ono što je nekada bio grad. Osetiš da postoji taj dečak u tebi koji se raduje šetnjama po kiši i koji nikada nije pripadao ovde. Još uvek si usamljen u svojoj radosti.

Sa radija u kafiću iznenađuje te pesma “Tengo la camisa negra…” Podseća te da postoje mesta koje plene svojom lepotom. Daljine u kojima se vredi izgubiti i koje si osvajao od kado si pre mnogo godina krenuo iz roditeljskog doma. A sada je ceo svet tvoj kao i ta nepregledna i neželjena sloboda.

Foto N.T.

Kod kuće nema nikoga.

I taman kada si pomislio, kada si bio siguran da te više nikada ništa ovamo neće vratiti, maglovite misli tvoje duše počele su da se tkaju u neku paučinski tananu nit. I dok kiša sve jače pada, shvatiš ta će te ovaj prizor naterati da se jednoga dana ipak vratiš. Na svoju sreću ili nesreću.

Vratiće te želja da u nekoj budućnosti ponovo sam sediš na ovom istom mestu, posmatraš gradsko sivilo a da se onda vratiš u jedinu kuću koju zoveš dom. Da se vratiš u sobu koja će biti tvoja, i čak i ako se desi da i dalje bude bila prazna, biće svakako barem topla.

Dogodilo se dakle maleno, za druge oko tebe neprimetno čudo. Krhotine sećanja i pogled na ono što se može nazvati nekom vrstom olupine tvoje mladosti proizveli su nenadanu klicu nade i želje za povratkom.

I samoća i tuga umeju da prizivaju k’ sebi.

I ostao bi ti još dugo, naručivao bi ture, ali ujutru te čeka dug put. I po prvi put, odavde te niko neće ispratiti, a tamo te niko neće dočekati.

Svi su ti putevi otvoreni, a čini ti se kao da više nemaš kud. Ostavljaš bakšiš na sto i izlaziš napolje u hladnoću koja prija.

A kasnije, u gluvo doba noći, još uvek si budan. San ti neće na oči, a skoro je vreme da ponovo kreneš.

Da se pomoliš u gluvo doba noći, da zadeneš sečivo za pojas i da nestaneš lutajući nepoznatim drumovima. Da ti ponovo jedini prijatelji budu noć, putevi, molitva i nož.

Ali opet, čini ti se da noć nije dovoljno crna da proguta tvoje nemire, da te putevi ne bi dovoljno izmorili. Svi su tvoji a nijedan ne vodi nikuda. Da je nebo zatvoreno i gluvo za tvoje molitve, da ti je nož nepotreban jer se ni od dušmana ne bi branio.

A znaš dobro da moraš da ponovo nekuda kreneš. I ne moliš se, ne radiš ništa. Dišeš i čekaš. Čekaš da te još jednom zagrli majka. Ali zagrljaja nema. Majka je od skora na nebesima

Predrag Rudović

Gol Lamina Jamala protiv Francuske izabran za najlepši na šampionatu

Od
Viktor
-
0

NION – Gol španskog fudbalera Lamina Jamala u polufinalu protiv Francuske izabran za najlepši na Evropskom prvenstvu, saopštila je danas Evropska fudbalska unija (UEFA).

Kako je saopštila UEFA, pogodak reprezentativca Španije protiv Francuske sa 25 metara u rašlje je najlepši, a za njim slede golovi Engleza Džuda Belingema protiv Slovačke, Švajcarca Đerdana Šaćirija protiv Škotske, Rumuna Nikolaea Stančijua protiv Ukrajine i Turčina Arde Gulera protiv Gruzije, javlja Tanjug.

Najlepših deset golova EP kompletiraju Turčin Mert Muldur protiv Gruzije, Španac Fabijan Ruiz protiv Hrvatske, Englez Oli Votkins protiv Holandije, Italijan Matija Cakanji protiv Hrvatske i Holanđanin Ćavi Simons protiv Engleske.

Pešić: Videli smo snagu SAD, nismo bili kompletni i očekujem da spremni odemo na OI

Od
Viktor
-
0

ABU DABI – Videli smo snagu i individualni kvalitet američke reprezentacije. Podelio sam utakmicu na dva dela, prvi smo izgubili 14, drugi 12 poena. Dobili smo poslednju četvrtinu, a igrali nerešeno u prvoj. Očigledno se radi o fantastičnoj ekipi, ali mi nismo bili u mogućnosti da pokažemo sve kvalitete, iz poznatih razloga”, rekao je selektor košarkaša Srbije Svetislav Pešić posle poraza od SAD (105:79) u pripremnom meču u Abu Dabiju.

„Dobrić je posle sedam dana opet u stroju i nama je važno da igra. Petrušev je opet ponovo odigrao dobru utakmicu. Nismo mogli da računamo na Bogdanovića i Milutinova, dok ostali dolaze u formu, poput Micića, a dugo nije igrao. Očekujem da narednih dana napredujemo. Ako ne bude nepredviđenih povreda, možemo dobro pripremljeni da odemo na Olimpijske igre”, istakao je Pešić.

Tržište nekretnina zamrlo, ali cene i dalje rastu

Od
Viktor
-
0
a building under construction with scaffolding around it

U velikom broju država EU broj kupoprodaja stanova u velikom padu. – U Srbiji najveći porast transakcija u Nišu i Kragujevcu

EPA-EFE/Y. Koschetkov

Broj transakcija na tržištu nekretnina prošle godine pao je u 13 od 16 članica EU za koje je evropska statistička kancelarija imala podatke.

Najveći pad beleži Luksemburg u međugodišnjem upoređivanju, dok je najveći rast imao Kipar.

Kako se navodi, prošla godina bila je druga zaredom u kojoj je u većini članica EU smanjena kupoprodaja stanova, a u 2022. ovakvu situaciju na tržištu imalo je deset država EU. Prema podacima Evrostata, prošle godine najveći međugodišnji pad imao Luksemburg, i to 43,3 odsto, slede Austrija (-26,4 odsto), Mađarska i Finska (po -24,5 odsto), kao i Francuska (-21,5 procenata). Odmah iza Francuske je Slovenija, gde je pad bio za petinu. Istovremeno, najveći porast za 31 odsto imao je Kipar, a rast u broju kupoprodaja zabeležen je i u Poljskoj za 3,9 odsto i u Irskoj, ali za svega 0,6 odsto.

I pored praktično zamrlog tržišta nedavno je objavljeno da je trend rasta cena kuća prisutan u mnogim evropskim zemljama.

Prema istraživanju Evrostata, u prvom kvartalu ove godine cene su porasle u 26 zemalja Evropske unije u proseku za 1,3 odsto, a zakupa za tri odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema najnovijim podacima, u 2022. čak 69 odsto stanovništva EU živelo je u domaćinstvima koja poseduju svoje domove, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenim stanovima. Najveći udeo vlasništva zabeležen je u Rumuniji (95 odsto), Slovačkoj (93 odsto), Hrvatskoj (91 odsto) i Mađarskoj (90 odsto). U svim zemljama članicama, osim Nemačke, bilo je više vlasnika nego zakupaca.

Statistika pokazuje i da su se cene kuća više nego udvostručile u sedam zemalja EU od 2010. godine, uključujući Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju, Češku Republiku, Austriju i Luksemburg. Smanjenje kirija zabeleženo je u Italiji i na Kipru.

Zakup je skuplji u 26 zemalja EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji, Litvaniji i Irskoj. Jedini pad cena zakupa zabeležen je u Grčkoj.

Moglo bi se reći da je delimično slična situacija i u Srbiji, ali u pojedinim gradovima zabeležen je rast kupoprodaja iako je u prvom kvartalu kod nas nastavljen trend stabilizacije i smirivanja tržišta nepokretnosti koji je obeležio celu prošlu godinu, a nakon izrazito dinamičnog rasta u 2021. i 2022. godini.

Kako je objavio Republički geodetski zavod (RGZ), istovremeno s ovakvim stanjem na tržištu, u prvom kvartalu došlo je do još umerenijeg rasta cena stanova na nivou Srbije. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, ukupna količina novca korišćena za kupovinu nepokretnosti iznosila je 1,5 milijardi evra, što je 2,6 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Od 1,5 milijardi evra, čak 456 miliona evra dolazi sa delimično regulisanog tržišta.

Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u prvom kvartalu ove godine bio je 29.108, što je za jedan odsto manje u odnosu na prvi kvartal 2023. godine.

Najveći udeo u ukupnom prometu nepokretnosti zauzima prodaja stanova (834 miliona evra), sa učešćem od 56 odsto od ukupno prometovane vrednosti, dok je za kuće izdvojeno 122,5 miliona evra, tj. osam odsto od ukupne vrednosti. Kada je reč o načinu plaćanja, sedam odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je jedan procenat manje nego lane, a iz kredita su najviše plaćani stanovi – 18 odsto.

U prvom kvartalu 2024. u Nišu i Kragujevcu zabeležen je međugodišnji rast kupoprodaja nepokretnosti, od 12,9 odsto i 13 odsto. Novi Sad takođe pokazuje blagi porast broja kupoprodaja za 0,8 odsto, dok je u Beogradu uočen pad broja transakcija 3,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Za stanove u glavnom gradu u prvom kvartalu izdvojeno je ukupno 479,6 miliona evra.

Pod Trudoom, državna služba je porasla duplo brže od stanovništva Kanade

Od
Dara Milovanović
-
0

Veličina državne službe je eksplodirala tokom devet godina na vlasti Trudoa i liberalske vlade, porasla je za više od 43 %, iako je stanovništvo zemlje poraslo za manje od 15 % u istom periodu.

Na platnom spisku savezne vlade na dan 31. marta bilo je 367.772 osobe, prema podacima koje je upravo objavio federalni odbor za trezor . Dana 31. marta 2015. godine, poslednje pune fiskalne godine u kojoj su Harperovi konzervativci bili na vlasti, broj zaposlenih u državnim službama iznosio je 257.034. To je prosečna godišnja stopa rasta od više od 3,6 % godišnje ili dvostruko više od prosečnog godišnjeg rasta stanovništva Kanade u istom periodu od oko 1,6 %.

Državna služba je porasla za više od šest posto i 2021. i 2023. Poređenja radi, veličina državne službe se smanjivala u svakoj od poslednjih pet godina na vlasti Harperovih konzervativaca.

“Da bi pružila osnovne usluge na koje se Kanađani oslanjaju, javna služba prilagođava svoju veličinu prema prioritetima vlade i programskim zahtevima, a zamenici šefa osiguravaju usklađenost radne snage s mandatima”, rekla je predsednica uprave za trezor Anita Anand u e-poruci.

Anandovo odeljenje, sekretarijat Odbora za trezor (TBS), odgovorno je za široku administraciju i upravljanje vladinim operacijama. “Prema Harperovom vladinom [akcionom planu za smanjenje deficita], preko 19.200 ljudi je izgubilo posao, a kvalitet pružanja usluga u celoj zemlji bio je pod uticajem. Nasuprot tome, uvek ćemo osigurati da naša javna služba ostane s dobrim osobljem i efikasna u pružanju kvalitetnih usluga koje Kanađani očekuju i zaslužuju.”

Predstavnik TBS-a rekao je da se vlada obavezala da će u naredne četiri godine pronaći uštede od 4,2 milijarde dolara i da će te uštede uključivati ​​eliminaciju oko 5.000 radnih mesta u javnoj službi tokom četiri godine zbog osipanja.

Uz to ni Anand ni bilo koji drugi ministar koga je Global News pitao nije mogao dati detalje o tome šta sve te dodatne birokrate zapravo rade da bi održale ili poboljšale kvalitet pružanja usluga.

Na primer, birokratija koja služi premijeru dramatično je porasla tokom vladavine Trudoa. Ta birokratija, poznata kao kancelarija tajnog veća, ima 1.288 zaposlenih u 2024., što je povećanje od 561 osobu ili 77 % u poređenju sa 727 zaposlenih u PCO-u u 2015. Pa ipak, na pitanje zašto je njegovoj kancelariji bilo potrebno toliko više zaposlenih, predstavnik premijera Džastina Trudoa nije odgovorio, već je uputio upite birokratama u PCO.

Birokrate PCO-a nisu odgovarale na zahteve za informacije poslane e-poštom niti se iko javljao na liniju za odnose s medijima PCO-a ili odgovarao na govornu poštu ostavljenu na toj liniji za odnose s medijima PCO-a.

Rast državne službe pod Trudoovom vladom je u svim odeljenjima i svim regijama zemlje, iako su neki odeljenjima poput Kanadske poresne agencije i neke provincije u atlantskoj Kanadi zabeležile znatno veći rast od drugih.

Skup podataka koji je objavio odbor za trezor uključuje civilne službenike Ministarstva nacionalne odbrane i neke civilne službenike RCMP-a, ali ne uključuje uniformisane pripadnike bilo koje službe niti neke kategorije civilnih službenika RCMP-a. Skup podataka takođe izostavlja broj zaposlenih u Crown korporacijama kao što su CBC, Canada Mortgage and Housing Corp. ili Canada Post.

Ti podaci pokazuju da većina zaposlenih u saveznoj vladi, što nije iznenađujuće, živi u delovima Ontarija i Kvebeka koji su poznati kao nacionalni glavni grad (NCR). Zaista, NCR je 2024. bio dom za 42,3 % svih državnih službenika na kraju vladine najnovije fiskalne godine 31. marta. To je samo neznatno više od 41,7 % državnih službenika koji su bili smešteni u NCR tokom Harperove završne godine vlasti.

SERBIANNEWS/CANADA

BC postavlja nova ograničenja za upis međunarodnih studenata na univerzitete i fakultete

Od
Dara Milovanović
-
0
univerzitet u kanadi

Pokrajinska vlada BC ograničava upis međunarodnih studenata na 30% ukupne studentske populacije univerziteta ili koledža.

Ovaj potez je najavljen u saopštenju za medije u ponedeljak kao skup izmena koje imaju za cilj da zaštite studente koji dolaze iz svoje matične zemlje kako bi se školovali ovde.

„Želimo dobrodošlicu međunarodnim studentima u BC i želimo da imaju sjajno iskustvo kada stignu ovde, sa kvalitetnim obrazovanjem i podrškom koja je smislena, relevantna i koja će ih usmeravati za daljnji uspeh“, rekla je Lisa Beare, ministarka post i srednjeg obrazovanja.

Ovo dolazi usred napora kanadske savezne vlade da zakoče upis međunarodnih studenata, pri čemu federalci tvrde da su neke privatne visokoškolske ustanove u suštini postale fabrike za vize – naplaćujući stranim studentima visoke školarine za slabo obrazovanje uz obećanje da će pokušati uspostaviti život u Kanadi.

“Neprihvatljivo je da su neke privatne institucije iskoristile prednosti međunarodnih studenata tako što su upravljale kampusima s nedostatkom resursa, bez podrške studentima u naplati visokih školarina, istovremeno značajno povećavajući prijem međunarodnih studenata”, rekao je savezni ministar imigracije Marc Miller u januaru prilikom najave ograničenja za međunarodne studentske vize.

BC takođe nalaže transparentnost školarine i bolje informacije o podršci studentima kao što su smeštaj i zdravstvene usluge.

Skoro 40% od 553.000 studenata u BC-u su međunarodni studenti. Od skoro četvrt miliona međunarodnih studenata koji studiraju u BC, polovina pohađa javne institucije, a polovina privatne.

SERBIANNEWS/CANADA

Košarkaši Srbije izgubili od Australije u pripremnom meču u Abu Dabiju

Od
Viktor
-
0
Jokić Nikola KOVID-19

Košarkaši Srbije izgubili od Australije u pripremnom meču u Abu Dabiju 1

Košarkaška reprezentacija Srbije izgubila je od Australije reztultatom 84:73 (20:15, 19:25, 23:19, 22:14) na pripremnoj utakmici za Olimpijske igre.

Duel koji je odigran u sklopu turnira u Abu Dabiju odlučen je tri minuta pre kraja Australija došla do prve dvocifrene prednosti (78:67).

Ekipa selektora Svetislava Pešića nastupila je bez Bogdana Bogdanovića i Ognjena Dobrića, dok je Vanja Marinković u 25. minutu napustio parket zbog povrede.

Filip Petrušev je sa 17 poena bio najefikasniji u svom timu, Nikola Jokić je imao 14 poena i 14 skokova, dok su po 12 dodali Aleksa Avramović i Nikola Milutinov, Vanja Marinković je postigao sedam poena, a Vasilije Micić je uz šest poena imao osam asistencija, ali i veliki broj izgubljenih lopti.

Najefikasniji igrač utakmice bio je Peti Mils sa 28 poena, Dante Egzum je ubacio 15 poena, i dodao sedam skokova i četiri asistencije, a Džoš Gidi je dodao 13 poena.

Reprezentacija Srbije naredni pripremni meč na turniru u Abu Dabiju igraju u sredu, kada se od 18 časova sastaju sa selekcijom SAD.

Rafael Nadal doneo bitnu odluku za kraj leta

Od
Viktor
-
0
green tennis ball on white net

Rafael Nadal doneo bitnu odluku za kraj leta 1

Španac Rafael Nadal ove nedelje učestvuje na turniru u Baštadu, uskoro ga očekuju obaveze na Olimpijskim igrama, a krajem avgusta gledaćemo ga i na poslednjem Grern slem takmičenju u sezoni.

Tridesetosmogodišnji teniser, trenutno 261. na ATP listi, igraće u singlu na Ju Es openu.

Rafa je iskoristio zaštićeni rejting, javlja Olly Tennis.

Osvajač 22 Gren slem trofeja prošle godine nije igrao u Njujorku, a 2022. je u četvrtom kolu izgubio od Frensisa Tijafoa sa 6:4, 4:6, 6:4, 6:3.

Nadal je četiri puta osvajao titulu na US Openu, poslednji put 2019. kada je u finalu pobedio Danila Medvedeva iz Rusije.

Španac je u utorak na startu turnira serije 250 u Bostadu savladao Lea Borga, 21-godišnjeg sina legendarnog Bjorna Borga, u prvom zvaničnom duelu od Rolan Garosa kada je u prvom kolu poražen od Aleksandera Zvereva.

Nadal će na Olimpijskim igrama, na terenima Rolan Garosa, igrati i u singlu i u dublu, piše Sport Klub.

1...450451452...1.527Stranica 451 od ukupno 1.527

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković