Zaboravnost nije uvek znak bolesti
To što ne znate gde ste spustili ključeve ili ste zaboravili ime glumca u seriji koju gledate nije znak Alchajmerove bolesti, ali za brigu je kad se gubi funkcionalnost pa oboleli više ne mogu da plaćaju sami račune, ne mogu da koriste telefon, odlutaju…
Kad počnu da zaboravljaju, i relativno mlađi ljudi se uplaše da je to znak Alchajmerove demencije. Dešava se, recimo, da ne znaju gde su spustili telefon ili ključeve, uđu u prodavnicu i ne mogu da se sete šta su hteli da kupe, usred razgovora im „pobegne misao”, u tri koraka smetnu s uma zašto su pošli u drugu prostoriju, izgube iz vida gde su parkirali automobil… Ali, zaboravnost nije uvek znak bolesti. Ona može biti trenutno stanje. Savremen čovek, neprekidno „bombardovan” raznim informacijama i pretrpan obavezama, postaje iscrpljen i rasejan, i ponekad ne pamti uspešno.
Zaboravljanje novih događaja
Ukoliko ga to ne ometa u izvršavanju svakodnevnih aktivnosti i važnih poslova, dr Mirko Dolić, psihijatar VMA u Beogradu, kaže da nema razloga za strah.
– Tipičan simptom demencije jeste zaboravljanje novih događaja (osoba ne zna šta je danas ručala, a seća se detalja iz dalje prošlosti), informacija (nečije ime, važne datume) ili aktivnosti koje tek planira da uradi: da negde ide, nekog pozove, zakaže sastanak… Nažalost, Alchajmerova bolest je progresivna demencija, pa početna, blaga zaboravnost postupno dobija ozbiljniji oblik. S godinama dolazi do pogoršanja percepcije, jezičkih sposobnosti i emocionalnog stanja i do gubitka funkcionalnosti, tako da ljudi više ne mogu da obavljaju aktivnosti koje su obavljali do tada: da plaćaju račune, odu do prodavnice, koriste telefon, daljinski upravljač, barataju s novcem – objašnjava dr Dolić.
Osobe koje imaju problem demencije, u početnoj fazi mogu biti svesne toga i možda će i same potražiti pomoć lekara. Ali u poodmakloj fazi, kad uđu u začarani krug, više niko ne može da im objasni da imaju problem, jer gube važnu sposobnost samoposmatranja.
– Ostavljaju uključen šporet, desi se da odlutaju i ne znaju da se vrate kući, pa ih policija vraća, kucaju komšijama na vrata… U uznapredovaloj fazi mogu izgubiti osećaj da su žedni, potrebu da se hrane ili da održavaju ličnu higijenu i time ugrožavaju sami sebe. U težim slučajevima paranoje bukvalno mogu imati simptome bilo kog duševnog poremećaja, pa čak i šizofrene. Umišljaju da neko hoće da ih ubije, da ih potkrada, progoni… Zaborave gde su ostavili ključeve ili novac i, pošto ne mogu da ih nađu, optužuju svog najbližeg da ih je ukrao i nemoguće ih je razuveriti, jer su njihove halucinacije za njih realnost – ističe psihijatar.
Još bez leka
Upravo zato trebalo bio se fokusirati na rano prepoznavanje demencije i odmah reagovati.
– Nijedan lek ne može da izleči demenciju, jer je ta oblast još tajna za modernu medicinu. Ipak, postoje lekovi koji mogu da poprave ponašanje bolesnika da uspore napredovanje bolesti i donekle poboljšaju intelektualno funkcionisanje. Članovi porodice, međutim, obolele od demencije dovode na lečenje tek kad kod njih počnu da primećuju teške psihološke simptome. Kad ih pitamo kada je bolest počela, kažu: „Pre mesec dana”, jer prve suptilne promene najčešće pripisuju starosti, a one zapravo uopšte nisu vezane za sam proces starenja, već za razvoj demencije – naglašava naš sagovornik.
REČ STRUČNjAKA: Dr Mirko Dolić, psihijatar
Negovatelji pod stresom
To je najskuplja bolest modernog čoveka: Amerikanci za demencije izdvajaju više novca nego za bolesti srca i rak zajedno. Problem je što je nega ovih bolesnika veoma skupa.
Ako dobijaju odgovarajuće lekove, obolele osobe, uslovno rečeno, u demenciji ne pate. To što ne prepoznaju članove porodice, što ne znaju koja je godina i koliko oni imaju godina – apsolutno im ne smeta. Njihova bolest više pogađa ljude u okruženju.
U našoj sredini i zemljama južne Evrope još uvek negujemo bliske porodične odnose. Vrlo smo vezani za naše stare, što je divna osobina, ali samim tim preuzimamo i veliki deo brige i obaveza oko njih. A, negovanje dementne osobe je izrazito stresno i zahtevno!
Čak i kad finansije nisu problem, kod nas često postoji otpor za smeštaj najbližih u ustanove socijalne zaštite. Članovi porodice se bore s grižom savesti zato što imaju osećaj da izdaju one koji su ih odgajili. Ove osobe moraju da budu svesne da će i sami, u nekom trenutku i popustiti mentalno ili zdravstveno. To nas dovodi u situaciju da umesto jednog, tada imamo dva pacijenta. Pokazalo se da negovatelji u porodici i sami imaju povećan rizik od demencije.
Srbija nema ažurni registar za obolele od Alchajmerove demencije, kao što je slučaj svuda u svetu. Prema popisu iz 2011. procenjujemo da se broj obolelih kreće između 150.000 i 200.000. Ako uzmemo u obzir da još četiri člana njegove porodice trpi, znači da je u našoj zemlji demencijom direktno pogođeno milion ljudi.
REČ STRUČNjAKA: Dr Ivana Popović, psihijatar
Do pogoršanja u domu najbližih
Dr Ivana Popović (Foto lična arhiva)
– Žene su primarne negovateljice u celom svetu, ne samo u Srbiji. Teret obično pada na ćerke. One kuvaju, nose šerpice, odmenjuju u kupovini, preuzimaju sve obaveze… Osim što ih fizički iscrpljuje, i emotivno im vrlo teško pada da gledaju kako neko njima blizak, ko je oboleo od demencije, nezaustavljivo propada. Pritom i žene stare. Zato sada raste broj profesionalnih negovatelja – podseća dr Ivana Popović, psihijatar VMA u Beogradu.
Borba protiv Alchajmerove demencije u Americi određena je za nacionalni prioritet. Prošle godine dali su više od 300 milijardi dolara za lečenje i negu obolelih od demencije, a za sledeću se planira 1.100 milijardi dolara – toliko će koštati dijagnostika i nega obolelih od demencije. Cilj je podizanje svesnosti i nega pacijenata, ali uz pomoć negovatelja.
S obzirom na to da imamo oko 200 hiljada dementnih pacijenata, u Srbiji je potrebno bar još toliko da ih neguje, a to iziskuje da država obezbedi novac u tu svrhu. Iz tog razloga se, bar za sada, kod rane i umereno teške demencije savetuje da pacijent ostane u kućnim uslovima, za razliku od nekih zemalja u inostranstvu gde postoje dnevni centri za negu tih lica. Dok o njemu brinu profesionalni negovatelji, članovi porodice dobijaju mali predah i vreme za svoje poslove.
Smeštaj u ustanovama socijalne zaštite praktikuje se tek onog trenutka kada se demencija drastično pogorša. Po ustaljenoj proceduri, centri za socijalni rad pokreću postupak privremenog staratelja i preuzimaju brigu o osobi oboleloj od demencije.
Fokusirajući se na podizanje svesnosti o značaju ranog prepoznavanja demencije i na edukaciji negovatelja u našem regionu prošle godine je osnovano strukovno udruženje „Memo fokus”.
Neće svako u starosti biti dementan
– Postoji oko 80 vrsta demencije, a najčešća je Alchajmerova, koja se uglavnom javlja posle 65. godine. S obzirom na to da je starost jedan od osnovnih faktora rizika za njenu pojavu, prepoznatljiva je kao staračka demencija. Međutim, ne znači da će svako ko ostari postati dementan.
Pored godina života, demencija može biti pratilac raznih telesnih oboljenja. Ona nastaje kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, alkoholizma, narkomanije, lajmske bolesti, smanjenog lučenja hormona štitne žlezde, autoimunih bolesti, nedostatka vitamina Be 12 i folne kiseline, multiple skleroze, tumora mozga, depresije… Naučnici se u celom svetu trude da otkriju uzroke nastanka demencije. Za sada lečimo simptome, a ne uzrok – kaže dr Popović.
Juniorska košarkaška reprezentacija Srbije u finalu Evropskog prvenstva
Juniorska košarkaška reprezentacija Srbije plasirala se u finale na Evropskom prvenstvu, pošto je večeras u polufinalu posle produžetaka pobedila selekciju Izraela rezultatom 115:114.
Najefikasniji u reprezentaciji Srbije bio je Savo Drezgić sa 35 poena, dok je Mitar Bošnjaković postigao 20.
U selekciji Izraela istakao se Omer Majer koji je zabeležio 31 poen.
Reprezentacija Srbije će sutra u finalu igrati protiv Nemačke koja je u prvom polufinalu pobedila Sloveniju rezultatom 88:68.
Kanada je danas osvojila tri medalje na Olimpijskim igrama
Kanada je imala vrlo uspešan dan na Olimpijskim igrama u Parizu 2024., osvojivši tri medalje i zabelezivsi još neke impresivne rezultate.
Zbir tri medalje se poklapa s najvećim ukupnim brojem u Kanadi u jednom danu do sada. Osvojili su jos jednu medalju u bazenu, kao i neke neočekivane pozitivne rezultate daleko od toga.
Kanada je sada 10. po zlatnim medaljama i 9. po ukupnom broju medalja. Evo svih najvažnijih događaja najboljih kanadskih sportista u Parizu danas.
Plivanje
Kylie Massie osvojila je bronzu u disciplini 200 m leđno za žene na Igrama u Parizu 2024., svoju petu olimpijsku medalju i prvu u Parizu. Sada je završila na podijumu u tri uzastopne igre .
Bio je to izuzetno blizu, ali Massie je uspela da se uhvati za zid i osvoji bronzanu medalju .
Josh Liendo se takmičio u muškom finalu na 50 metara slobodno. Kvalifikovao se na devetom mestu, ali je ušao u finale nakon što se jedan od osam najboljih plivača povukao. Dao je sve od sebe i završio na samo 0,02 sekunde od postolja .
Bio je to najbolji rezultat Kanade na ovom događaju.
Liendo i Ilya Kharun, koji već imaju medalju na ovim Olimpijskim igrama , takođe su se plasirali u finale na 100 metara leptir za muškarce. Taj događaj će se održati sutra.
Summer McIntosh, koja je do sada dominirala ovim Igrama , danas je ponovo u akciji. Sutra će se takmičiti u finalu ženskog pojedinačnog trka na 200 metara mešovito za priliku da osvoji još jednu medalju.
Ova 17-godišnjakinja već ima tri medalje, uključujući dve zlatne medalje, na Igrama u Parizu 2024.
Golf
Olimpijsko takmičenje u golfu je počelo, a muškarci su do sada završili dva kola. Kanađanin Corey Conners je izjednačen na 13. mestu sa -5, a Nick Taylor na 46. mestu sa +1.
Žene još nisu započele svoj turnir.
Atletika
Danas je bio veliki dan za atletiku jer su mnogi atletičari započeli svoja takmičenja. Kanada je bila dobro zastupljena na različitim takmičenjima.
Branilac zlatne medalje Damian Warner počeo je u desetoboju i istrčao sjajnu trku na 100 metara, pobedivši sve.
Nakon prvog dana događaja Warner je na četvrtom mestu . Sutra će startovati trkom s preponama, događajem u kojem se tradicionalno dobro snašao jer želi da se popne na podijum.
Kanada je takođe imala dva takmičara koji su se kvalifikovali za finale bacanja kladiva za muškarce, koje će se održati ovog vikenda. Ethan Katzberg i Rowan Hamilton su izveli bacanja kako bi osigurali svoje mesto u finalu.
Katzberg je jak kandidat za medalju i osvojio je Svetsko prvenstvo 2023.
Audrey Leduc oborila je vlastiti kanadski rekord trkom na 100 metara. Trku je istrčala za 10,95 sekundi, a sledeće će učestvovati u polufinalu.
Trkač Mohammed Ahmed privukao je pažnju nacije tokom trke na 10.000 metara. Kanađanin je sve vreme bio blizu fronta i jasno je dao sve od sebe, jedva da je prošao u poslednjoj sekundi.
Ahmed se srušio nakon što je prešao ciljnu liniju i izgledao je iscrpljeno.
Bio je to inspirativan nastup koji je bio tako blizu osvajanju medalje. To je najbolji finiš jednog Kanađanina na ovom događaju.
„Bio sam u poziciji sa 50 metara ” Ahmed je rekao novinaru CBC-a Devin Heroux.
„Iskreno, ne kajem se“, kasnije je nastavio. „Mislim da sam to uradio stvarno dobro.”
Tenis
Félix Auger-Aliassime jutro je započeo singl mečom protiv Španca Carlosa Alcaraza. Nažalost, čarobni put Kanađanina kroz turnir se završio jer je Alcaraz pobedio u meču sa 6-1, 6-1.
Auger-Aliassime nije bio gotov za taj dan; bio je na utakmici za bronzanu medalju u konkurenciji mešovitih parova. Udružio se sa Gaby Dabrowski, i njih dvoje su pobedili holandski tim u uzastopnim setovima i osigurali treće mesto.
Bila je to prva teniska medalja Kanade na Olimpijskim igrama u 24 godine. Auger-Aliassime sutra igra još jedan meč za bronzanu medalju u pojedinačnoj konkurenciji za muškarce.
Trampolin
Kanada je osvojila medalju dok je veći deo zemlje spavao, dok je Sophiane Méthot osvojila bronzu u ženskom trampolinu. Bio je to sjajan učinak Methota, koja je zauzela osmo mesto kada se kvalifikovala za finale, ali je sačuvala svoj maksimum za kraj.
Ona je treća Kanađanka koja je osvojila medalju u trampolinu, koji je bio jedan od boljih sportova u zemlji na Letnim igrama.
Vaterpolo
Kanadska ženska vaterpolo reprezentacija izgubila je danas od Australije. U teškoj su poziciji, jer imaju samo tri boda iz tri utakmice, najlošije u svojoj grupi.
Kanadski tim sutra ima slobodan dan prije nego u nedelju igra protiv Holandije.
Košarka
Muška košarkaška reprezentacija Kanade završila je dvobojnu utakmicu pobedom nad Španijom. Izlaze iz grupne faze sa savršenim rezultatom 3-0 uprkos tome što su stavljeni u takozvanu “Grupu smrti”.
Kanada je pobedila sa 88-85.
Ženska ekipa tri na tri imala je težak dan. Izgubili su od Sjedinjenih Država i Španije. Ove dve utakmice presudile su šutevi u poslednjoj sekundi. Sada imaju skor 3-3 i igraće protiv Azerbejdžana u svojoj poslednjoj utakmici grupne faze.
BMX
Molly Simpson je stigla do finala u ženskim BMX trkama. Završila je peta u uzbudljivom i brzom sportu i za dlaku joj je izmakla medalja.
Ovaj sport je debitovao na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008.
SERBIANNEWS/CANADA
Teško su pale suze Angeline Topić
Olimpijada je period od četiri godine, tokom helenističkog perioda Olimpijske igre korišćene su kao kalendarska epoha. Slično je, bar kada su sportisti u pitanju, i danas.
Neposredno završetku Igara u Parizu sportisti će sa svojim trenerima analazirati šta je urađeno, gde su napravljene greške, šta se može popraviti i pravi se plan rada za sledeće Olimpijske igre.
U tom programu je ne samo način i intezitet treninga već se biraju takmičenja na kojima će se proveriti urađeno. Tako se događa da neki sportisti, poput naše Ivane Španović, preskoče i Evropska prvenstva.
Ukoliko je sve urađeno kako treba, i uz malu dozu sreće, videćemo suze radosnice (Zorana Arunović, Novak Đoković…) ili zbog trenutka nepažnje, jednog pogrešnog koraka, suze razorčaranja (Angeline Topić, Milice Žabić…).
Suze radosnice najbolje je objasnila Zorana Arunović.
– Ja sam sada stvarno sve osvojila. Bila mi je želja da kada budem na kraju karijere, da mogu da završim, da je krug pun. Ja, Zorana Arunović , sam prvakinja Evrope, sveta, svetska rekorderka, olimpijska šampionka. Sada sam mirna – rekla je Zorana po dolasku u Srbiju.
Novak Đoković, najbolji i najtrofejniji sportista sveta, je tek u petom pokušaju uspeo da se plasira u finale Igara i – nije mogao da sakrije suze radosnice.
Nažalost, postoje i one druge. Dovoljan je samo trenutak nepažnje, jedan pogrešan pokret, jedan jedini pogrešan korak da propadne sav mukotrpan rad, da se sruše svi snovi o medalji.
Bilo je teško gledati suze Milice Žabić, još teže su mi pale one koje je lila Angelina Topić. Jedan jedini pogrešan korak, pogrešna procena i… Angelina je, vrlo verovatno, mogla i do medalja, možda bi za nju (medalju) bilo dovoljno i da „samo“ ponovi svoj najbolji rezultat (198 cm) a ako je slomljenom nogom (napsrnuće fibule skočnog zgloba) mogla da preskoči 192 cm onda…
Ali, za Angelinu je juče počela nova Olimpijada, biće bolje u Los Anđelosu i, verujem, gledaćemo opet Angelinine suze. Ovog puta radosnice.
Rivalstvo Đokovića i Alkaraza – svaki meč je bio spektakl, na redu je još jedna epska borba, a ulog nikad veći
Novak Đoković i Karlos Alkaraz igraće u finalu Olimpijskih igara u nedelju, što će biti njihov sedmi međusobni susret.
U prethodnih šest međusobnih duela i Novak i Karlos su izvukli po tri pobede, a apsolutno svaki meč je bio spektakl na svoj način.
Prvi meč Srbin i Španac odigrali su na Mastersu u Madridu 2022. godine, kada je Alkaraz uspeo ono što skoro nikome nije pošlo za rukom – da pobedi i Rafaela Nadala i Đokovića na istom turniru i to u dva uzastopna kola.
Duel sa Novakom tada bio je u polufinalu, a popularni Karlitos slavio je posle preokreta sa 6:7, 7:5, 7:6.
Priliku za revanš Novak je dobio naredne godine na Rolan Garosu, kada je takođe u polufinalu izbacio Alkaraza sa 6:3, 5:7, 6:1, 6:1.
Imao je Alkaraz tada grčeve usred meča, nije se dobro nosio sa pritiskom, ali je junački izdržao do kraja i nije hteo da preda.
Ipak, na Vimbldonu iste godine, u njihovom prvom finalu, Alkaraz je slavio posle pet setova i osvojio tada drugu grend slem titulu.
Opet se Novak revanširao i to veoma brzo, na Mastersu u Sinsinatiju. Bio je to jedan od najdužih mečeva na turnirima koji se igraju u dva dobijena seta, a Đoković je trijumfovao posle preokreta i dva taj-brejka – 5:7, 7:6, 7:6.
Sa 3-2 u međusobnim duelima Srbin je poveo na Završnom mastersu u Torinu prošle godine, kada je razbio protivnika sa 6:3, 6:2 i preko njega stigao do finala, gde je kasnije takođe pobedio.
Poslednji meč Đoković i Alkaraz odigrali su u finalu Vimbldona ove godine, a Španac je bio ubedljiv sa 3:0 i Novak je samo u trećem setu bio iole konkurentan, ali je pao u taj-brejku.
Dakle, do sada je 3-3 u međusobnim duelima, 2-1 za Alkaraza u finalima, ali borba za olimpijsko zlato je nešto posebno i nema sumnje da će Đoković imati poseban motiv.
Što se tiče ukupnog skora u finalima u karijeri, Đoković ima 98 pobeda i 41 poraz, dok je Alkaraz na 15-4, što je zaista neverovatno za nekoga ko ima tek 21 godinu.
Ovo je verovatno poslednja prilika za Novaka da osvoji zlato na OI, pošto ima 37 godina.
Bezbolan poraz košarkašica Srbije od Španije
Košarkašice Srbije izgubile su od Španije rezultatom 62:70 (13:16, 15:21, 10.18, 24:15) u trećem kolu grupe A na Olimpijskim igrama.
„Orlice“ nisu na najbolji način započele utakmicu, u trećoj četvrtini su imale veliki zaostatak, ali su igru značajno popravile u poslednjoj deonici kada su pokušale i da preokrenu rezultat, ali im to nije pošlo za rukom.
U svakom slučaju, sa skorom 2-1 su zauzele drugo mesto u grupi i obezbedile put u Pariz gde će se igrati eliminacione faze košarkaškog turnira na Igrama.
Španija je od početka vodila, a Srbija je do prvog poluvremena držala priključak. U drugom delu igre španska ekipa uvećvala je razliku, koja je početkom četvrte četvrtine iznosila i 23 razlike, 61:38.
Srbija je posle toga zaigrala bolje i primakla se na 57:66, a posle koša i dodatnog slobodnog bacanja Ivon Anderson, razlika je smanjena na šest razlike, 62:68, na 46,3 sekunde pre kraja.
U sledećem napadu poentirala je Mariona Ortis i obezbedila pobedu.
Srbiju je predvodila Ivon Anderson sa 18 poena, a po sedam poena postigle su Jovana Nogić, Anđela Dugalić i Mina Đorđević.
U španskom timu najefikasnije su bile Marija Konde sa 15 poena i Keral Kasas sa 10 poena uz pet skokova
Španija je prva sa sve tri pobede, Kina je treća sa pobedom i dva poraza, a Portoriko je poslednji sa sva tri poraza.
Ko će biti protivnik „orlica“ u četvrtfinalu koje je na programu u sredu, saznaćemo u nedelju kasno uveče, nešto pre ponoći, kada se odigraju sve sutrašnje utakmice i obavi žreb četvrtfinalnih parova.
Tzatziki sos, recept za savršen letnji umak
Tzatziki je popularni grčki sos koji je odličan kao dodatak jelima sa roštilja, pita, ili čak kao svež i ukusan dip. Evo jednostavnog recepta za pripremu.
Tzatziki sos
Sastojci:
1 krastavac (srednje veličine)
1 čaša grčkog jogurta (oko 200 g)
2-3 čena belog luka (po ukusu)
1-2 kašike maslinovog ulja
1-2 kašike svežeg limunovog soka
1-2 kašike svežeg kopra (ili sušenog, po ukusu)
So i biber (po ukusu)
Uputstvo:
Pripremite krastavac:
Operite krastavac i oljuštite ga. Ako je koža tvrda, najbolje je oljuštiti. Ako je krastavac bio tretiran pesticidima, obavezno ga oljuštite.
Isecite krastavac na pola dužinom i izvadite seme pomoću kašike.
Nastružite krastavac na sitnoj rende. Da biste uklonili višak tečnosti, stavite narendani krastavac u cjediljku, posolite ga i pustite da odstoji oko 10-15 minuta. Nakon toga, pritisnite ga čistom krpom ili papirnim ubrusom kako biste uklonili preostalu vlagu.
Pripremite sastojke:
U velikoj činiji pomešajte grčki jogurt, maslinovo ulje, svež limunov sok i sitno iseckane čenove belog luka. Ako koristite sušeni kopar, dodajte ga sada; ako koristite svež kopar, sačekajte da ga dodate na kraju.
Pomešajte:
Dodajte pripremljeni krastavac u činiju sa jogurtom i dobro promešajte sve sastojke. Ako koristite svež kopar, sitno ga iseckajte i dodajte u smesu.
Začinite:
Začinite sos solju i biberom po ukusu. Dobro promešajte.
Ostavite da odstoji:
Ostavite tzatziki u frižideru najmanje 30 minuta pre serviranja kako bi se svi ukusi sjedinili i sos se ohladio.
Posluživanje:
Tzatziki je savršen uz pite, grilovana mesa, sveže povrće ili kao dip za hleb ili čips.
Vlada SAD tužila Tiktok zbog prikupljanja podataka o deci
Ministarstvo pravde SAD traži od federalnog suda da kazni Tiktok i njegovu kinesku matičnu kompaniju Bajtdens u tužbi podnetoj juče, optužujući kompaniju da je svesno dozvoljavala deci mlađoj od 13 godina da se prijavljuju na aplikaciju i prikupljala njihove lične podatke bez dozvole roditelja.
Prema tužbi, milioni Amerikanaca mlađih od 13 godina kreirali su i koristili Tiktok naloge bez saglasnosti roditelja, a platforma nije obrisala te naloge i povezane lične informacije kada su to zahtevali roditelji.
Tužba tvrdi da ove prakse krše Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu i sporazum iz 2019. između Federalne trgovinske komisije i Tiktoka, u kojem je aplikacija pristala da uništi lične podatke korisnika mlađih od 13 godina i obriše naloge onih čiju starost ne može da verifikuje.
Umesto toga, Tiktok je omogućio deci mlađoj od 13 godina da kreiraju naloge u „Kids Mode“ režimu, koji i dalje prikuplja neke lične informacije korisnika, bez obaveštavanja roditelja ili dobijanja njihove dozvole, navodi Ministarstvo pravde u žalbi podnetoj saveznom sudu za Centralni okrug Kalifornije.
Aplikacija takođe omogućava ljudima da lažu o svojoj starosti, tvrdi tužba, omogućavajući im da kreiraju naloge sa „nepoznatom starošću“ ili da ponovo započnu proces prijave sa novim datumom rođenja ako aplikacija prvobitno pokuša da otvori nalog u Kids Mode režimu zbog unete starosti ispod 13 godina.
Ministarstvo pravde tražilo je od suda da uvede novu trajnu zabranu koja bi sprečila Tiktok da ubuduće krši Zakon o zaštiti privatnosti dece na internetu i da kazni Tiktok neodređenim iznosom za kršenje zakona o zaštiti podataka dece, kao što su to uradili sudovi u Holandiji, Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.
Portparol Tiktoka Majkl Hjuz rekao je za Forbes da se kompanija ne slaže sa optužbama, „mnoge od njih se odnose na prošle događaje i prakse koje su činjenično netačne ili su već rešene“.
„Nudimo iskustva primerena uzrastu sa strogim zaštitnim merama, proaktivno uklanjamo sumnjive korisnike mlađe od dozvoljenog uzrasta i dobrovoljno smo uveli funkcije poput ograničenja vremena provedenog ispred ekrana, Family Pairing i dodatne mere zaštite privatnosti za maloletnike“, rekao je Hjuz u izjavi.
„Optuženi i njihovi zaposleni dugo su znali da deca lažno prikazuju svoju starost kako bi zaobišla starosnu barijeru, i da su, uprkos drugim merama koje su navodno dizajnirane za uklanjanje dece sa platforme, deca sveprisutna“, navodi se u tužbi.
Tiktok je kažnjen sa 5,7 miliona dolara 2019. godine kada je postigao dogovor sa FTC-om i pristao da ukloni video zapise koje su napravila deca mlađa od 13 godina. Takođe je pristao da agencija nastavi da sprovodi istrage o usklađenosti, od kojih je jedna dovela do tužbe podnete juče.
Zabrinutost oko privatnosti i korisničkih podataka vrtela se oko Tiktoka godinama, što je navelo mnoge zakonodavce da pozivaju na zabranu aplikacije u Sjedinjenim Državama. Društvena platforma izazvala je zabrinutost zbog nacionalne bezbednosti i privatnosti, uključujući strahove da bi kineska vlada mogla prisiliti Bajtdens da preda podatke korisnika iz SAD-a.
Kada je Donald Tramp bio predsednik, izdao je izvršnu naredbu zahtevajući da Bajtdens proda Tiktok u roku od 45 dana ili će se suočiti sa zabranom. Meru su blokirali brojni savezni sudovi, a predsednik Džo Bajden je ukinuo naredbu 2021. godine. U decembru 2022. godine, Bajden je zabranio aplikaciju na većini vladinih uređaja. Ranije ove godine, Predstavnički dom i Senat su usvojili zakon koji kaže da Bajtdens mora da proda Tiktok u roku od godinu dana ili će biti zabranjen u SAD-u. Bajden je potpisao zakon u aprilu.
Da li je ovo zaista “najjeziviji film godine”: Gledao sam “Longlegs” i shvatio da duge noge nisu samo za igranje
