Nisu ljubazni ? Ovi gradovi su proglašeni za najgrublje i najpristojnije u Kanadi

Od

Dara Milovanović

-

5. avgust 2024. | 12:12

0

Iako je Kanada poznata po svojoj ljubaznosti, ispostavilo se da su neki gradovi širom zemlje prebivališt nepristojnih stanovnika.

Prošle godine je platforma za e-učenje Preply anketirala 1.518 ljudi iz 44 kanadska grada, koji su tamo živeli najmanje godinu dana, kako bi ocenili prosečnu grubost svojih sugrađana.

“Tražili smo od učesnika da odgovore koliko često su svedoci 26 uobičajenih oblika ponašanja bez poštovanja. Zatim smo napravili prosečnu ocenu rezultirajućih podataka kako bismo izračunali prosečnu ‘procenu grubosti’ za svaki grad, kako bismo ih rangirali”, podelio je Preplyjev tim.

„Da bismo utvrdili koji gradovi u Kanadi najviše psuju i izvinjavaju se, pitali smo ispitanike koliko često svakodnevno koriste psovke i koliko često se izvinjavaju. Na osnovu dobijenih podataka izračunali smo prosečan dnevni broj.”

Ispitanici su takođe upitani: „Mislite li da je stereotip o ljubaznosti Kanađana tačan?“ da se utvrdi tačnost stereotipa.

Dakle, koji je grad osvojio prvo mesto kao najgrublji?

Prema rezultatima, Vaughan, ON osvojio je prvo mesto, sa ocenom 8,05 od 10.

Najgrublji kanadski gradovi/Preply

Preply je napomenuo da je Vaughan postao čvorište za mnoge putnike, što je rezultiralo većim prometom.

„Ovo je možda deo razloga zašto su stanovnici postali frustrirani i zašto je veća verovatnoća da ćete sresti ljude koji vam se neće zahvaliti, ako im dozvolite da se ubace autom ispred vas“, navodi se u platformi.

Takođe je malo dublje zaronjeno u neka od najčešćih nepristojnih ponašanja u Kanadi, uz napomenu da je Vaughanova najgrublja osobina bila da su ljudi „zaokupljeni“ svojim telefonima u javnosti.

Najčešće nepristojne osobine u Kanadi/Preply

Drugi najgrublji grad u Kanadi bio je Coquitlam, BC, sa ocenom 7,85 na skali grubosti.

Preply je rekao da kombinacija obilnih padavina u gradu na zapadnoj obali i njegovih strmih brda “može ostaviti stanovnike da se osećaju neraspoloženo i manje sklone ispunjavanju uljudnih stereotipa”.

Gradovi u Ontariju i BC dominiraju na listi, dok su Brampton (7.05), Surrey (6.91) i Windsor (6.88) zauzeli treće, četvrto i peto mesto.

Preply je takođe istražio koji gradovi se najviše bave jednom posebno nepristojnom osobinom: psovkom.

Utvrđeno je da Kanađani psuju u proseku devet puta dnevno, ali u nekim gradovima se čini da su stanovnici više skloni psovanju.

Kanadski gradovi koji najviše psuju/ Preply

Burlington, ON drži prvo mesto, sa prosekom od 15 psovki dnevno, a sledi ga Guelph, ON sa 14. Chatham, ON; a Gatineau, Quebec; i Regina, Saskatchewan, izjednačeni su na trećem mestu sa 13 dnevnih psovki.

Preply se nije fokusirao samo na grubost; istakli su i kanadske gradove koji su bili najljubazniji.

Učesnici ankete su zamoljeni da rangiraju svoj grad na skali od jedan do 10 po pristojnosti.

Najljubazniji kanadski gradovi/ Preply

Sa rezultatom 2,91, Markham, ON nalazi se na vrhu liste kao najljubazniji.

„Kulturno bogatstvo Markhama i različiti stanovnici mogu doprineti da oni budu najpodnošljiviji i najpristojniji, za razliku od nekih drugih gradova u području Velikog Toronta (GTA)“, naveo je Preply.

Saguenay, Quebec (3,87) i Cape Breton, Nova Scotia (3,88) zaokružili su prva tri mesta.

Preply je napomenuo da iako su neki gradovi grublji od drugih, Kanađani su i dalje “relativno pristojni u javnosti”.

“Sa prosečnom ocenom grubosti od 5,41 na našoj skali od 1 do 10 (10 je najgrublje) i tendencijom ka izvinjenju, reputacija Kanade kao ljubazne i dalje zvuči istinito”, navodi se.

SERBIANNEWS/CANADA

Montreal uvodi 24-časovni noćni život: Klubovi i barovi će služiti alkohol ceo dan

Od

Dara Milovanović

-

5. avgust 2024. | 11:40

0

Kada je Frenk Sinatra pevao o „gradu koji nikada ne spava“, verovatno nije razmišljao o ekonomskom podsticaju koji užurbani noćni život može da pruži metropoli. Ipak, sve veći broj gradova širom sveta traži načine da ojača svoju noćnu ekonomiju.

Oko 100 gradova sada ima neki oblik „noćnog gradonačelnika“ ili „noćnog cara“ da bi podstakao ovaj posao. Ali većina njih, uključujući London, Sidnej i Sinatrin voljeni Njujork, nisu budni celu noć. Drugim rečima, ne dozvoljavaju da barovi i noćni klubovi ostanu otvoreni i služe alkohol 24 sata dnevno.

Ipak, kasnije ove godine, Montreal – drugi po veličini grad u Kanadi – planira da napravi ,,skok“ u 24-časovni noćni život.
Po uzoru na Berlin i Tokio, lokali u novoj noćnoj četvrti u centru grada Montreala biće licencirani da ostanu otvoreni i služe alkohol tokom cele noći, piše CNN.

Gradski zvaničnici kažu da će taj potez da donese stotine miliona dolara dodatnih prihoda. Trenutno se barovi i klubovi u gradu moraju zatvoriti do 3 sata ujutro.

Petkom uveče u julu, centar Montreala vrvi, barovi i restorani nižu se širokim pešačkim ulicama.

,,Ovo je prilika za ekonomski rast. To će takođe da predstavi i ojača kulturnu scenu“, kazala je Erika Alneus, gradski odbornik iza 24-časovnog plana.

U 2022, godišnja finansijska vrednost noćnog života u Montrealu procenjena je na 2,25 milijardi kanadskih dolara (1,6 milijardi dolara), prema zastupničkoj grupi MTL 24/24. Tvrdi da je od toga 121 milion kanadskih dolara otišlo za porez vladi.

Montreal, noćni život (Paul Chiasson/The Canadian Press via AP)

Bezbednost građana i noćni život

Erika Alneus se nada da će se te brojke povećati kada se dozvoli da prostori budu otvoreni cele noći. Međutim, ne podržavaju svi promenu.

„Nismo dovoljno sigurni“, izjavio je jedan zabrinuti meštanin.

Jedna građanka je zabrinuta zbog praktičnih implikacija: „Lepo je za ljude koji vole da se zabavljaju, ali metro se zatvara u 1.30 ujutru. Mora da postoji neki način na koji se ljudi mogu vratiti kući.“

Bar sa živom muzikom Sergija Da Silve, ,,Turbo Haus Club“, nalazi se u ulici Saint Denis u Starom Montrealu. On je rekao da planirane promene nisu dovoljno razmotrene.

„Ne možete samo reći, ‘evo nekih 24-časovnih barova, poludite!’ Ne postoji infrastruktura koja bi to podržala. Nema 24-časovnog javnog prevoza, nema dodatnog obezbeđenja. Onda, tu su i troškovi života. Ako ljudi ne mogu da priušte da izađu, bez obzira na politiku 24 sata, to ništa ne menja“, naglasio je on.

Koncert, noćni život (Pixabay)

Manje ili više problema?

Dok sunce zalazi ispred drugog bara, ,,L’ile Noir“, vlasnica Mišel Lavele, nije saglasan sa kolegom. On ima drugačiji pogled na situaciju u vreme zatvaranja.

„U Montrealu zatvaramo u 3 sata ujutro. Ljudi su pijani u 1 ujutru – a super-pijani su u 3 sata ujutro. Jedan od problema koji imamo je to što je u 3 ujutro ludilo. Ali ako produžite radno vreme, manje je problema, manja je potražnja za bezbednošću“, objašnio je on.

Erika Alneus je saglasna. Ona tvrdi da je problem za policiju činjenica da se toliko barova i klubova trenutno zatvaraju u 3 sata ujutro.

Ona veruje da će dopuštanjem 24-časovnog partijanja u lokalima, koja ne žele da ostanu otvorena celu noć, moći da se zatvaraju u različito vreme tokom cele noći.

Alneus je zakljčila da će zapanjujuće vreme zatvaranja doneti „malo više bezbednosti u oblastima noćnog života“.

Glavni grad u Holandiji, Amsterdam, je 2012. godine postao prvi grad koji je imenovao noćnog gradonačelnika, Mirika Milana.

On je izjavio da je tokom šest godina njegovog ,,vođenja noćnog života“ u Amsterdamu, nasilje u vezi sa alkoholom i njegovih prijava pala za 20 odsto, odnosno 3 osto. Ta statistika je bila od vitalnog značaja za lokalne političare da pokažu biračima da su „zaista bolje proveli noć“.

SERBIANNEWS/CANADA

Zlato za Kanađanina u bacanju kladiva

Od

Dara Milovanović

-

5. avgust 2024. | 11:35

0

Kanadski atletičar Itan Kacberg osvojio je zlato u disciplini bacanje kladiva na Olimpijskim igrama u Parizu.

On je najbolji hitac od 84,12 metara ostvario u prvoj seriji.

Mađar Bence Halaš je hicem iz treće serije od 79,97 metara osvojio srebrnu medalju, a bronza je pripala Ukrajincu Mihailu Kohanu koji je u drugoj seriji bacio 79,39 metara.

SERBIANNEWS/CANADA

Bez odbrane i golmana niko ništa nije osvojio

Od

Viktor

-

5. avgust 2024. | 06:20

0

Mađarska kao na turbo pogon naspram Delfina – 17:13

Bez odbrane i golmana niko nije osvojio ništa, a kamoli olimpijsku medalju. A, vaterpolisti Srbije su baš u takvom stanju odigrali meč sa Mađarima i naravno doživeli ubedljiv poraz. Severne komšije izgledale su naspram Delfina kao da su sa turbo pogonom ušle u bazen – 17:13 (2:4, 7:1, 6:2, 3:4). Zato će aktuelni šampion Igara kao četvrtoplasirani u grupi čekati do kraja dana ko će mu biti rival u četvrtfinalu.

Osvežavajuće je izgledala igra i pobeda nad Francuskom, ali danas se olimpijski pobednik resetovao na izdanje protiv Australije. Šta nosi sutra sa ovakvim ogromnim oscilacijama u igri, to samo nebesa znaju…

Osam minuta igrala je Srbija, dobila prvu četvrtinu, a onda kao da je izašla iz bazena. Jer, u odbrani nije bilo nikog, a na golu još manje, iako je selektor Stevanović probao obojicu golmana. Zvanična statistika posle 20 minuta igre je govorila da su Filipović i Mišović zajedno imali tri odbrane i 12 primljenih golova iz 15 šuteva! Od toga su Mađari samo tri puta imali igrača više, sve ostalo su bili pogoci sa distance, iz igre.

Što je najčudnije, odličnu prvu četvrtinu je odigrala Srbija. Mađarska je prva „zapucala“ golom iz kontre, ali je Miloš Ćuk uzeo loptu u svoje ruke i sa dva gola iz igre brzometno preokrenuo rezultat. Uz, u tom delu meča, dobrog Filipovića na golu i raspoloženog Vica na centru, Delfini su potpuno kontrolisali igru, bili razigrani u napadu. Posle osam minuta igre na semaforu je stajalo 4:2.

I onda između dve četvrtine kao da su prošla dva dana, jer se u igru vratila neka potpuno druga ekipa. Mađarska je u drugom kvartalu meča dala sedam golova! Od toga šest iz igre. Srpski golmani nisu mogli baš ništa da odbrane, ni promena koju je napravio selektor Stevanović, da je sredinom četvrtine Mišovića poslao u vodu umesto Filipovića, nije donela boljitak. Zalanki je tukao sa distance kao da nema nikog na srpskom golu… Što će se koji minut kasnije zaista i desiti… Sedam komada za osam minuta.

Serijom 4:0 Mađarska je okrenula rezultat, a vrhunac potpunog raspada u igri desio se u poslednjim sekundama, kada su Delfini na sredini bazena prodali loptu, a nisu imali ni golmana na golu, pa je Varga sa centra pogodio praznu mrežu za 9:7 na poluvremenu.

Ni Stevanović više nije znao šta da radi, vratio je Filipovića na gol na startu trećeg dela, a Mađarska je odmah dala gol, ponovo iz igre, sidraš Fekete je nadmudrio sve čuvare. Zgrabile su severne komšije čvrsto vođstvo, stekle veliko samopouzdanje i sigurnost u igri i u tom ritmu nastavile da „veslaju“ do kraja utakmice.

Na koncu treće četvrtine, u kojoj je Mađarska dala šest golova (6:2) bilo je 15:9. Gotov meč. A, imalo je još osam minuta da se igra.

Suštinski, ko će Srbiji biti rival u četvrtfinalu, da li Hrvatska, Italija ili Grčka, nije toliko važno, jer su to tri ekipe gotovo identične snage, pitanje svih pitanja je koja će Srbija doći u bazen za dva dana i može li tri puta zaredom na Igrama da prođe sa istim trikom: da se muči u grupi, a onda eksplodira kada krenu eliminacije. Ni u Riju i Tokiju nije izgledalo da je to moguće, pa…

Mađarska – Srbija 17:13 (2:4, 7:3, 6:2, 2:4)

Akvatikcentar u Parizu

Sudije: Aleksandresku (Rumunija), Franulović (Hrvatska)

Mađarska: Vogel, Anjal, Manherc 1, Molnar 1, Vamoš 2, Nađi 1, Zalanki 4, Fekete, 3, Vigvari 1, Varga 2, Janšik 1, Harai, Banjaj. Selektor: Varga.

Srbija: Filipović, Mandić 5, S.Rašović 1, Ranđelović, Ćuk 3, Dedović 1, Drašović, N.Jakšić 1, Vico 2, Ubović, P.Jakšić, V.Rašović, Mišović. Selektor: Stevanović.

GRUPA B

Mađarska – Srbija 17:13

13.35: (1.20) Australija (9.00) Japan (6.75)

20.05: (6.75) Francuska (9.00) Španija (1.20)

Zašto olimpijci grizu medalje? Ne, ne proveravaju kvalitet zlata

Od

Viktor

-

5. avgust 2024. | 06:17

0

person wearing round gold-colored medallion

Medalje na olimpijskim igrama se dele iz dana u dan i Srbija je osvojila jednu – i to zlatnu. Svakog dana vidimo dodeljivanje medalja i često ih dobitnici – grizu. Grickanje novoosvojene medalje na postolju postao je ritual koji mnogi sportisti praktikuju decenijama. Zašto?

Razlog seže daleko u istoriju Olimpijskih igara.

Za sve su krivi novinari i fotografi, rekao je David Valečinski, predsednik Međunarodnog društva olimpijskih istoričara, a prenosi Nova.rs.

„Fotografi su mislili da su sportisti sa medaljama u ustima ikonski snimci koji će lako prodati sutrašnje novine. Takve fotografije bi mogle da se pojave na naslovnoj strani bez dodatnog razmišljanja. Mislim da sportisti to inače ne bi radili“, objasnio je Valečinski zvaničnom sajtu Olimpijskih igara.

Zbog medalje ostao bez zuba

Nemački olimpijac David Meler osvojio je srebrnu medalju u sankanju na Zimskim olimpijskim igrama 2010. Zbog te iste medalje ostao je bez zuba.

„Fotografi su hteli da me slikaju kako držim medalju u zubima. Kasnije na večeri sam shvatio da mi je zub napukao,“ objasnio je.

To je jedina zabeležena nesreća zbog ugriza medalja. Postojala je i teorija da sportisti grizu medalje da bi proverili kvalitet. Naime, zlato, srebro i bronza se lako mogu oblikovati u poređenju sa drugim metalima.

Da li se zlatne olimpijske medalje prave od zlata?

Međunarodni olimpijski komitet nije dodeljivao olimpijske medalje od čistog zlata od Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine. Trenutno su zlatne medalje 92,5% srebrne, ali je umešano šest grama zlata kako bi se garantovalo da medalja zadrži svoju ikoničnu boju.

Iz tog razloga, sugestija da sportisti proveravaju čistoću medalje je netačna. Zlato je mekan metal, tako da će čisto zlato ostaviti udubljenje kada se ugrize uz dovoljan pritisak.

Na Olimpijskim igrama u Parizu trebalo bi da bude dodeljeno najmanje 987 medalja. Mogli bi da se podele još više u slučaju podele najviših mesta na takmičenjima. Većina će imati tragove zuba nakon dodele.

Dragan je sa ženom i troje male dece biciklom krenuo u Švedsku: ,,Do danas smo prešli 1.225 km“

Od

Viktor

-

5. avgust 2024. | 05:43

0

Dragan Sandić je sa svojom suprugom i troje dece biciklama do danas prešao 1.225 km. Na putovanje su krenuli 28. juna iz Kovačice, a cilj im je Švedska. Petočlana porodica vozi do Drezdena ka Berlinu, a onda nastavlja ka Rostoku, Kopenhagenu da bi došli do Geteborga 31. avgusta, gde će biti održan najveći gradski festival. Trenutno su na pola puta do Geteborga i po dužini i po vremenu.

Dragan i njegova porodica su pre dve godine biciklama prešli veoma dug put od Srbije do Švajcarske. Posebno je izazovno to što na svako putovanje sa njim idu tri ćerke, Iskra (6), Sofija (10) i Teodora (12). One imaju svoje male bicikle koje su prikačene za prevozna sredstva njihovih roditelja. Tokom putešestvija zajedno spavaju u šatoru, ali i u kampovima, i sami spremaju hranu.

Putovanje, porodica Sandić (Privatna arhiva)

,,Na ovo putovanje smo krenuli 28. juna iz Kovačice. Do danas smo prešli 1.225 km, što je pola puta i po dužini i po vremenu. Nastavljamo kroz Drezden i idemo ka Berlinu, a zatim ka Rostoku, Kopenhagenu i u Geteborg ulazimo 31. avgusta u 14 sati na centralno dešavanje najvećeg gradskog festivala“, kaže za BIZLife Dragan Sandić.

Putešestvije, svet, putovanje (Privatna arhiva)

Porodica Sandić će se tog dana od 14 do 16 sati družiti sa stanovnicima Gateborga i biće uključena u program festivala uz pomoć CCI (Creative Communication Initiative), udruženja koje promoviše srpsku kulturu i tradiciju u Švedskoj.

Putovanje – iskustvo

Obilazeći države Sandići upoznaju različite kulture, običaje i ljude. Zahvaljujući tome su stekli iskustvo koje je veoma zanimljivo, ali i nedostižno zbog finansija.

,,Obraćali smo se mnogim firmama sa ponudama našeg autorskog koncepta ‘Podsticanjem porodičnih aktivnosti do boljih poslovnih rezultata‘ kako bi na taj način finansirali putešestvije. Nažalost nismo imali sreće tako da se finansiramo od ušteđevine i donacije pratilaca sa društvenih mreža“, objašnjava Dragan za BIZLife.

Tokom putovanja supruga i on vode dnevnik, koji objavljuju na društvenim mrežama. Primarni cilj im je da porodično ostave trag, dok je sekundarni, zbog kog i objavljuju, da osnaže druge porodice na aktivniji boravak u prirodi.

Kako Dragan ističe, prezadovoljni su efektom jer svakodnevno dobijaju poruke zahvalnosti da su podstakli ljude da po prvi put kampuju, porodično voze bicikle i planinare.

Putovanje, porodica Sandić (Privatna arhiva)

,,Bilo je dana kada su i devojke vodile dnevnike, tako da ćemo za te dane imati jedan petougao i prikaz istog dana iz različitih uglova. Želimo da imamo što više takvih dana. Samo pisanje je velika obaveza i zahteva vreme i to ne možemo da tražimo od naših devojaka. Nadamo se mogućnosti štampe tih dnevnika i pojavljivanja na trećem sajmu srpske knjige u Geteborgu, kao i na beogradskom“, navodi on.

Na taj način bi još više porodica mogli da ohrabre da budu aktivnije sa onim što već imaju i da ne čekaju da imaju sve što im je potrebno. Oni na putovanje nose opremu koju upotrebljavaju za svakodnevne aktivnosti dok su kod kuće.

,,Da smo čekali da imamo sve što bismo voleli da imamo, onda nikada ne bismo ni krenuli na put i doživeli sve ove lepe stvari koje doživljavamo“, dodaje on.

Putovanje, porodica Sandić (Privatna arhiva)

Pomoć usput

Do sada su imali više druženja sa, do tada, njima nepoznatim ljudima. Prema Draganovim rečima, mnogi su im pomagali prilikom pucanja gume, davali osveženje i hranu, kao i mogućnost da podignu šator u njihovom dvorištu i koriste njihovo kupatilo.

,,Možda je zanimljiva informacija da naše ambasade u Berlinu, Kopenhagenu i Štokholmu žele da ih posetimo, da se malo družimo i razgovaramo sa našim ljudima u tim gradovima“, otkriva Dragan.

Osim koncepta ,,Podsticanjem porodičnih aktivnosti do boljih poslovnih rezultata” koji je prvenstveno namenjen firmama koje na taj način ulažu u svoje zaposlene i stvaranjem sinergije između privatnog, porodičnog i poslovnog, oni su autori i koncepta ,,Family Nature Adventure” koji je namenjen svima sa ciljem upoznavanja prirode i na taj način razvoj aktivnog odnosa prema samom sebi kao i svom okruženju.

,,Sa tim konceptom startujemo već od jeseni kada ćemo da objavimo naš program aktivnosti i kampova za narednu godinu, za koje već sada znamo da će biti međunarodni“, kaže Dragan Sandić za BIZLife.

Porodica Sandić, svet, putovanje (Privatna arhiva)

On priznaje da sve to rade zbog njihovih devojaka kako bi im pružili nove uvide i znanja koja se ne dobijaju u klasičnom školovanju, a koja su opet neophodna za kvalitetan život u ovom vremenu skrolovanja i otuđenosti.

One su im najveća motivacija i sve je okrenuto ka tome da im daju funkcionalan sadržaj koji je konkretne upotrebljive vrednosti.

,,Svuda oko nas su divne devojke, dečaci, mladi divni ljudi i mi osećamo potrebu da im pomognemo u sticanju novih iskustava i širenju njihovih vidika na svim poljima. U ovom svetu skrolovanja i instant zadovoljstva i te kako su nam potrebne ovakve stvari. Nađimo vremena za takve stvari. To je naša obaveza jer i nama je neko nešto pružao dok smo bili njihovih godina“, zaključuje Dragan.

Rusi više nisu bitan faktor na tržištu nekretnina u Beogradu

Od

Viktor

-

5. avgust 2024. | 05:38

0

a river running through a city next to tall buildings

Tržište nekretnina u Beogradu je konačno stabilno, a karakteriše ga povratak potražnje za kupovinom koju mnogi vide kao investiciju. Iako je tržište nekretnina doživelo velike promene poslednjih nekoliko godina, delimično uslovljene dolaskom većeg broja Rusa, danas možemo reći da Rusi ne predstavljaju bitan faktor na tržištu nekretnina u Beogradu. Prema rečima direktora agencije Art nekretnine Uroša Jovanovića koji je govorio za BIZLife, njihov udeo u kupovini stanova ne prelazi pet odsto.

Tržište nekretnina u Beogadu je stabilno

Nakon prošlogodišnjeg skoka cena koje su „udarile u plafon“, domaće tržište nekretnina je tokom 2024. godine stabilizovano.

„Beogradsko tržište nekretnina u tekućoj godini karakteriše povratak tražnje za stanovima, u odnosu na 2023. godinu kada je zabeležen pad broja realizavanih transakcija za nekih 30 odsto“, smatra Uroš Jovanović iz agencije Art nekretnine.

Uroš ocenjuje da je tržište nekretnina u Beogradu i Srbiji stabilno, i da to dolazi iz navika i kulture naših ljudi koji višak novca plasiraju u nekretnine.

„To je trend koji postoji odavno, da ljudi kupuju drugu ili treću nekretninu kao investiciju. Nekretnine su prva opcija kada govorimo o investiranju viška novca. Tražnja koja se vratila je prilično zdrava“, smatra Jovanović.

Izvršni direktor kompanije za izdavanje i prodaju stanova City Expert Miloš Mitić takođe ocenjuje da tržište pokazuje znakove stabilnosti počev od proleća tekuće godine.

„Tržište nekretnina, koje je zabeležilo značajan pad tražnje tokom prošle godine, ponovo pokazuje znakove stabilnosti i rasta od proleća ove godine. Iako situacija nije ista kao pre nekoliko godina, kada smo imali linearni rast tržišta i cena nekretnina, trenutni pokazatelji ukazuju na stabilizaciju i postojanost cena”, rekao je Milić.

On smatra da danas ne svedočimo tržištu „prodavaca“, već kupci preuzimaju dominantniju poziciju na tržištu, a rast cena u određenim delovima grada postaje izraženiji, posebno u segmentu novogradnje.

“Novi kupci se sve više okreću novogradnji zbog povrata PDV-a, sve skupljih radova i poteškoća u pronalaženju majstora za renoviranje stanova, kao i zbog sve sličnijih cena starogradnje i novogradnje. Starogradnja je pokazala i jaču liniju pada tražnje tokom prosle godine, ali od marta tekuće godine i ovaj segment pokazuje znake stabilizacije i aktivnosti na tržištu”, ocenjuje Milić.

Ruski uticaj na cene nekretnina značajno oslabio

Kada je reč o kupovini nekretnina, Milić smatra da su ruski državljani i dalje aktivni, ali da nemaju značajan uticaj na definisanje prodajnih cena.

“Rusi čine manji deo potražnje u segmentu kupovine, tako da ne mogu značajno uticati na prodajne cene nekretnina. Međutim, njihova prisutnost definitivno upotpunjuje trend tražnje i utiče na aktivnost tržišta odnosno na pozicioniranje ukupne krive tražnje, što posredno može imati efekat i na cene” naglašava on.

Da udeo Rusa u prodaji stanova ne prelazi pet odsto, smatra Jovanović, ali i ističe da je u zakupu taj procenat veći.

„Mnogi od njih izlaze iz zakupa koji su zaključali pre više od godinu dana. Traže alternativni smeštaj pošto su cene stabilizovane i niže u odnosu na period krajem 2022. godine“, rekao je on BIZLife.

Cene zakupa i novogradnje

Tržište izdavanja nekretnina je doživelo značajne turbulencije u prethodnim godinama, smatra Milić.

“Tokom rusko-ukrajinske krize, došlo je do velikog buma u potražnji i eksponencijalnog rasta cena. Ta situacija se stabilizovala prošle godine, a potražnja se znatno smanjila u poređenju sa periodom najveće potražnje, što je dovelo do blagog poravnanja krive ponude i potražnje i smanjenja cena za oko 15% prema našim procenama”, navodi on.

Kada su u pitanju cene za novogradnju, Jovanović navodi primer Mirijeva i Karaburme.

„Novogradnja u Mirijevu i Karaburmi iznosi između 2.000 i 2.400, pri čemu je Mirijevo jeftinije. Cene novogradnje u poređenju sa prethodne dve godine su u porastu izmežu 20 i 50 odsto. Ako pričamo o novogradnji, cene su skočile za 50 odsto za poslednje dve godine“, kaže on.

OSVOJIO JE SVE: Zlato za Đokovića i Srbiju na Olimpijskim igrama

Od

Viktor

-

5. avgust 2024. | 05:32

0

Najbolji srpski teniser Novak Đoković osvojio je zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, pobedivši Španca Karlosa Alkaraza u finalu sa 2:0 u setovima.

Srpski teniser je pobedom u finalu dodao jedino preostalo odličje koje mu je nedostajalo u njegovoj prebogatoj riznici – olimpijsko zlato.

Ovo je do sada druga zlatna medalja za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu, a ujedno su to i jedine dve medalje za našu zemlju u dosadašnjem toku takmičenja. Prvo zlato osvojili su strelci Zorana Arunović i Damir Mikec, koji su trijumfovali u mešovitoj konkurenciji.

Novak je Španca savladao sa 2:0 u setovima, ali oba seta je dobio u tai brejku 7:6 (7:3) i 7:6 (7:2), što govori koliko je meč bio neizvestan i napet do same završnice. U prilog tome govori i podatak da u oba seta nije viđen nijedan brejk.

Đoković je pobedom nad Alkarazom postao tek peti teniser koji je osvojio zlatni slem u karijeri – sva četiri grend slem turnira plus zlatna olimpijska medalja. Ovim dostignućem mogu da se pohvale samo Andre Agasi, Rafael Nadal, Serena Vilijams i Štefi Graf.

Najbolji svetski teniser svih vremena je postao i najstariji olimpijski šampion u tenisu u pojedinačnoj konkurenciji otkako se ovaj sport vratio u program Igara u Seulu 1988. godine.

Kalkulacije i četvrtfinalni rulet: Stari trend izbegavanja Srbije ili nova taktika

Od

Viktor

-

4. avgust 2024. | 03:29

0

Australiju mnogi vide kao najpoželjnijeg protivnika

Hod po ivici litice i pogled ka ambisu je na Olimpijskim igrama postala tako prirodna situacija za srpske vaterpoliste. Malo je nedostajalo u Rio de Žaneiru da završe u bezdanu, na jedvite jade su prošli grupu i – postali šampioni. Nije sve išlo kao po loju ni u Tokiju, kraj je bio identičan. Traljavo su Delfini krenuli i u Parizu, ali je za njih najstresniji deo turnira gotov sa osmehom na licu.

Srbija je prešla put od toga da se u utakmici sa Francuskom suočava sa eliminacijom, da je ona biti il’ ne biti, do toga da je autoritativnom pobedom overila prolaz među osam najboljih. Kolo pre kraja grupne faze prekratila je sebi muke i izbegla scenario u kome klasik sa Mađarima odlučuje ko ide dalje. Sada je bitan samo zbog jedne stvari – konačnog poretka i protivnika u četvrtfinalu.

Poznati su svi četvrtfinalisti, ali ne ko sa kime ukršta na prvom koraku nokaut faze. Odgovor na to pitanje daće utakmice poslednjeg kola i, kao i uvek, moglo bi da bude kalkulacija. Nepoznanica je hoće li biti aktuelan stari trend izbegavanja Srbije ili će po sredi biti nešto novo…

Šta je za sada poznato?

Crna Gora, Rumunija, Francuska i Japan su otpisani. Već je zna svih osam ekipa koje će zaigrati u četvrtfinalu Olimpijskih igara. Ali, pregršt je kombinacija, biće prostora za kalkulisanje. U grupi A gotovo da ih nema, jer je manje-više sve određeno.

Jedina ekipa koja na turniru nije izgubila nijedan bod je – Španija. Cementirala je prvu poziciju i u četvrtfinalu će čekati najslabijeg iz druge grupe. Takođe, drugo mesto je obezbedila Australija i zapravo je jedina dilema hoće li Srbija ili Mađarska biti treća. Odluka će pasti u direktnom duelu.

Vaterpolo klasik je na programu u ponedeljak od 12.00, prvi je meč dana i poste toga igranka može da počne.

Apsolutno sve je otvoreno u grupi B. Trenutni poredak je sledeći: Italija, Hrvatska, Grčka, Amerika. Ali, mnogo toga može i da se okrene i sasvim moguće da će neko pikirati treće mesto, jer ono u četvrtfinalu donosi duel sa Austalijom. Jeste tim sa Petog kontinenta otkrovenje Olimpijskih igara, skinuo je ozbiljne skalpove, međutim, najtanji je po pitanju individualnog kvaliteta.

Prvo mesto jedino je za Ameriku nedostižno, za ostale ekipe u grupi – jeste. I tim koji predvodi Dejan Udovičić, kao i Italija, Hrvatska i Grčka, mogu da budu protivnici Srbije u četvrtfinalu. Sve će se blago iskristalisati posle vaterpolo klasika, onda će u grupi B biti načisto na čemu su.

No, ako se ništa ne bi promenilo u obe grupe, ako bi Srbija ostala četvrta – tu je trenutno zbog najlošije gol-razlike – išla bi na Italiju u četvrtfinalu. Kalkulacija protivnika je u prošlosti bilo, možda ih bude i u Parizu.

OLIMPIJSKI TURNIR ZA VATERPOLISTE – 5. KOLO:

Ponedeljak

GRUPA A

15.10: Grčka – Italija

18.30: Hrvatska – Amerika

21.40: Rumunija – Crna Gora

GRUPA B

12.00: Mađarska – Srbija

13.35: Australija – Japan

20.05: Francuska – Španija

Za večnost

Od

Viktor

-

4. avgust 2024. | 03:26

0

fotonovakdjokovic — FOTO: novakdjokovic.com

Novak Đoković protiv Karlosa Alkarasa za jedini trofej koji mu nedostaje

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza)

Meč kojem je Novak Đoković podredio sve u sezoni. Meč do kojeg Novak Đoković odbrojava dane od avgusta 2021. godine (i OI u Tokiju). Meč o kojem Novak Đoković sanja celu karijeru.

Danas tamo negde oko 13.30 časova Novak Đoković boriće se protiv Karlosa Alkarasa za olimpijsko zlato. Za poslednji iole vredni teniski trofej koji mu nedostaje u prebogatoj karijeri. Samo još jedan korak je ostao pa da najsjajnija kruna u istoriji tenisa dobije i taj poslednji draguljčić koji joj fali.

Da bude jasno: Novak Đoković je najveći teniser sveta svih vremena. Broj grend slemova, broj mastersa, broj nedelja na tronu, međusobni skor sa dvojicom najvećih rivala… Sve, ali baš sve govori da je najveći koji je ikada držao reket u ruci , ali… On je sam tom olimpijskom zlatu dao vrednost kakvo nikada do sada nije imalo, da je postalo maltene „peti slem“. I to će biti sada i nikada više.

Želi Novak danas da pobedi Alkarasa i da osvoji zlato, ali i da pobedi sebe. Od 2008. godine pokušava i ne uspeva da ga osvoji. A, tako nešto mu se nikada u karijeri nije desilo, da mu neki trofej baš toliko dugo beži. Bilo mu je potrebno vreme da prvi put pokori Rolan Garos, godinama mu je izmicao i pehar mastersa u Sinsinatiju, ali sve ih je na kraju podigao, sve objedinio, čak obrnuo i više krugova. Ostalo je još samo to zlato.

Bila bi to pobeda nad Alkarasom, novim mladim lavom svetskog tenisa, ali i pobeda nad sobom, da Đoković sa punih 37 godina može da usklikne kao vaterpolisti u Riju: „Osvojio sam sve“!

I sve to čini čovek koji je pre dva meseca operisao koleno…

Karlos Alkaras igra fantastičan tenis, igra u životnoj formi: osvojio je Rolan Garos, pa Vimbldon, a u polufinalu Igara je zgromio Ožea-Alijasima. Opšti stav teniske javnosti je da je mladi Španac favorit.

Mnogo puta su u karijeri otpisivali Novaka. Proglasili su ga gotovim i pre godinu dana kada ga je Alkaras pobedio u finalu Vimbldona. A, onda ga je Srbin „tukao“ i u Sinsinatiju i na završnom mastersu i tako „gotov“ osvojio Ju Es Open. Ako nešto srpski sportski genije voli, to je kada ga precrtaju, kada kažu da nešto više ne može, da nema snage, da ima boljih…

Još ovaj put da sve te prognoze baci u vodu, nasmeje se svima u lice, pokaže „da vas sada čujem“ publici u Parizu i odsvira violinu pred 15.225 gledalaca na „Šatrijeu“. I otpeva sa stotinama Srba koji će danas biti na tribinama „Bože pravde“.

Pa neka to bude i „poslednji ples“. Novak Đoković sa olimpijskim zlatom oko vrata pravo u večnost. Među najveće sportiste koje je ova planeta ikada videla.

NewsWeekPRO

Iako je Kanada poznata po svojoj ljubaznosti, ispostavilo se da su neki gradovi širom zemlje prebivališt nepristojnih stanovnika.

Prošle godine je platforma za e-učenje Preply anketirala 1.518 ljudi iz 44 kanadska grada, koji su tamo živeli najmanje godinu dana, kako bi ocenili prosečnu grubost svojih sugrađana.

„Da bismo utvrdili koji gradovi u Kanadi najviše psuju i izvinjavaju se, pitali smo ispitanike koliko često svakodnevno koriste psovke i koliko često se izvinjavaju. Na osnovu dobijenih podataka izračunali smo prosečan dnevni broj.”

Ispitanici su takođe upitani: „Mislite li da je stereotip o ljubaznosti Kanađana tačan?“ da se utvrdi tačnost stereotipa.

Dakle, koji je grad osvojio prvo mesto kao najgrublji?

Prema rezultatima, Vaughan, ON osvojio je prvo mesto, sa ocenom 8,05 od 10.

Preply je napomenuo da je Vaughan postao čvorište za mnoge putnike, što je rezultiralo većim prometom.

„Ovo je možda deo razloga zašto su stanovnici postali frustrirani i zašto je veća verovatnoća da ćete sresti ljude koji vam se neće zahvaliti, ako im dozvolite da se ubace autom ispred vas“, navodi se u platformi.

Takođe je malo dublje zaronjeno u neka od najčešćih nepristojnih ponašanja u Kanadi, uz napomenu da je Vaughanova najgrublja osobina bila da su ljudi „zaokupljeni“ svojim telefonima u javnosti.

Drugi najgrublji grad u Kanadi bio je Coquitlam, BC, sa ocenom 7,85 na skali grubosti.

Preply je rekao da kombinacija obilnih padavina u gradu na zapadnoj obali i njegovih strmih brda “može ostaviti stanovnike da se osećaju neraspoloženo i manje sklone ispunjavanju uljudnih stereotipa”.

Gradovi u Ontariju i BC dominiraju na listi, dok su Brampton (7.05), Surrey (6.91) i Windsor (6.88) zauzeli treće, četvrto i peto mesto.

Preply je takođe istražio koji gradovi se najviše bave jednom posebno nepristojnom osobinom: psovkom.

Utvrđeno je da Kanađani psuju u proseku devet puta dnevno, ali u nekim gradovima se čini da su stanovnici više skloni psovanju.

Burlington, ON drži prvo mesto, sa prosekom od 15 psovki dnevno, a sledi ga Guelph, ON sa 14. Chatham, ON; a Gatineau, Quebec; i Regina, Saskatchewan, izjednačeni su na trećem mestu sa 13 dnevnih psovki.

Preply se nije fokusirao samo na grubost; istakli su i kanadske gradove koji su bili najljubazniji.

Učesnici ankete su zamoljeni da rangiraju svoj grad na skali od jedan do 10 po pristojnosti.

Sa rezultatom 2,91, Markham, ON nalazi se na vrhu liste kao najljubazniji.

„Kulturno bogatstvo Markhama i različiti stanovnici mogu doprineti da oni budu najpodnošljiviji i najpristojniji, za razliku od nekih drugih gradova u području Velikog Toronta (GTA)“, naveo je Preply.

Saguenay, Quebec (3,87) i Cape Breton, Nova Scotia (3,88) zaokružili su prva tri mesta.

Preply je napomenuo da iako su neki gradovi grublji od drugih, Kanađani su i dalje “relativno pristojni u javnosti”.

“Sa prosečnom ocenom grubosti od 5,41 na našoj skali od 1 do 10 (10 je najgrublje) i tendencijom ka izvinjenju, reputacija Kanade kao ljubazne i dalje zvuči istinito”, navodi se.

Kada je Frenk Sinatra pevao o „gradu koji nikada ne spava“, verovatno nije razmišljao o ekonomskom podsticaju koji užurbani noćni život može da pruži metropoli. Ipak, sve veći broj gradova širom sveta traži načine da ojača svoju noćnu ekonomiju.

Gradski zvaničnici kažu da će taj potez da donese stotine miliona dolara dodatnih prihoda. Trenutno se barovi i klubovi u gradu moraju zatvoriti do 3 sata ujutro.

Petkom uveče u julu, centar Montreala vrvi, barovi i restorani nižu se širokim pešačkim ulicama.

,,Ovo je prilika za ekonomski rast. To će takođe da predstavi i ojača kulturnu scenu“, ​​kazala je Erika Alneus, gradski odbornik iza 24-časovnog plana.

U 2022, godišnja finansijska vrednost noćnog života u Montrealu procenjena je na 2,25 milijardi kanadskih dolara (1,6 milijardi dolara), prema zastupničkoj grupi MTL 24/24. Tvrdi da je od toga 121 milion kanadskih dolara otišlo za porez vladi.

Bezbednost građana i noćni život

Erika Alneus se nada da će se te brojke povećati kada se dozvoli da prostori budu otvoreni cele noći. Međutim, ne podržavaju svi promenu.

„Nismo dovoljno sigurni“, izjavio je jedan zabrinuti meštanin.

Jedna građanka je zabrinuta zbog praktičnih implikacija: „Lepo je za ljude koji vole da se zabavljaju, ali metro se zatvara u 1.30 ujutru. Mora da postoji neki način na koji se ljudi mogu vratiti kući.“

Bar sa živom muzikom Sergija Da Silve, ,,Turbo Haus Club“, nalazi se u ulici Saint Denis u Starom Montrealu. On je rekao da planirane promene nisu dovoljno razmotrene.

Manje ili više problema?

Dok sunce zalazi ispred drugog bara, ,,L’ile Noir“, vlasnica Mišel Lavele, nije saglasan sa kolegom. On ima drugačiji pogled na situaciju u vreme zatvaranja.

„U Montrealu zatvaramo u 3 sata ujutro. Ljudi su pijani u 1 ujutru – a super-pijani su u 3 sata ujutro. Jedan od problema koji imamo je to što je u 3 ujutro ludilo. Ali ako produžite radno vreme, manje je problema, manja je potražnja za bezbednošću“, objašnio je on.

Erika Alneus je saglasna. Ona tvrdi da je problem za policiju činjenica da se toliko barova i klubova trenutno zatvaraju u 3 sata ujutro.

Ona veruje da će dopuštanjem 24-časovnog partijanja u lokalima, koja ne žele da ostanu otvorena celu noć, moći da se zatvaraju u različito vreme tokom cele noći.

Alneus je zakljčila da će zapanjujuće vreme zatvaranja doneti „malo više bezbednosti u oblastima noćnog života“.

Glavni grad u Holandiji, Amsterdam, je 2012. godine postao prvi grad koji je imenovao noćnog gradonačelnika, Mirika Milana.

On je izjavio da je tokom šest godina njegovog ,,vođenja noćnog života“ u Amsterdamu, nasilje u vezi sa alkoholom i njegovih prijava pala za 20 odsto, odnosno 3 osto. Ta statistika je bila od vitalnog značaja za lokalne političare da pokažu biračima da su „zaista bolje proveli noć“.

Kanadski atletičar Itan Kacberg osvojio je zlato u disciplini bacanje kladiva na Olimpijskim igrama u Parizu.

On je najbolji hitac od 84,12 metara ostvario u prvoj seriji.

Mađar Bence Halaš je hicem iz treće serije od 79,97 metara osvojio srebrnu medalju, a bronza je pripala Ukrajincu Mihailu Kohanu koji je u drugoj seriji bacio 79,39 metara.

Mađarska kao na turbo pogon naspram Delfina – 17:13

Medalje na olimpijskim igrama se dele iz dana u dan i Srbija je osvojila jednu – i to zlatnu. Svakog dana vidimo dodeljivanje medalja i često ih dobitnici – grizu. Grickanje novoosvojene medalje na postolju postao je ritual koji mnogi sportisti praktikuju decenijama. Zašto?

Razlog seže daleko u istoriju Olimpijskih igara.

Za sve su krivi novinari i fotografi, rekao je David Valečinski, predsednik Međunarodnog društva olimpijskih istoričara, a prenosi Nova.rs.

Zbog medalje ostao bez zuba

Nemački olimpijac David Meler osvojio je srebrnu medalju u sankanju na Zimskim olimpijskim igrama 2010. Zbog te iste medalje ostao je bez zuba.

„Fotografi su hteli da me slikaju kako držim medalju u zubima. Kasnije na večeri sam shvatio da mi je zub napukao,“ objasnio je.

To je jedina zabeležena nesreća zbog ugriza medalja. Postojala je i teorija da sportisti grizu medalje da bi proverili kvalitet. Naime, zlato, srebro i bronza se lako mogu oblikovati u poređenju sa drugim metalima.

Da li se zlatne olimpijske medalje prave od zlata?

Međunarodni olimpijski komitet nije dodeljivao olimpijske medalje od čistog zlata od Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine. Trenutno su zlatne medalje 92,5% srebrne, ali je umešano šest grama zlata kako bi se garantovalo da medalja zadrži svoju ikoničnu boju.

Iz tog razloga, sugestija da sportisti proveravaju čistoću medalje je netačna. Zlato je mekan metal, tako da će čisto zlato ostaviti udubljenje kada se ugrize uz dovoljan pritisak.

Na Olimpijskim igrama u Parizu trebalo bi da bude dodeljeno najmanje 987 medalja. Mogli bi da se podele još više u slučaju podele najviših mesta na takmičenjima. Većina će imati tragove zuba nakon dodele.

Porodica Sandić će se tog dana od 14 do 16 sati družiti sa stanovnicima Gateborga i biće uključena u program festivala uz pomoć CCI (Creative Communication Initiative), udruženja koje promoviše srpsku kulturu i tradiciju u Švedskoj.

Putovanje – iskustvo

Obilazeći države Sandići upoznaju različite kulture, običaje i ljude. Zahvaljujući tome su stekli iskustvo koje je veoma zanimljivo, ali i nedostižno zbog finansija.

Tokom putovanja supruga i on vode dnevnik, koji objavljuju na društvenim mrežama. Primarni cilj im je da porodično ostave trag, dok je sekundarni, zbog kog i objavljuju, da osnaže druge porodice na aktivniji boravak u prirodi.

Kako Dragan ističe, prezadovoljni su efektom jer svakodnevno dobijaju poruke zahvalnosti da su podstakli ljude da po prvi put kampuju, porodično voze bicikle i planinare.

Na taj način bi još više porodica mogli da ohrabre da budu aktivnije sa onim što već imaju i da ne čekaju da imaju sve što im je potrebno. Oni na putovanje nose opremu koju upotrebljavaju za svakodnevne aktivnosti dok su kod kuće.

,,Da smo čekali da imamo sve što bismo voleli da imamo, onda nikada ne bismo ni krenuli na put i doživeli sve ove lepe stvari koje doživljavamo“, dodaje on.

Pomoć usput

Do sada su imali više druženja sa, do tada, njima nepoznatim ljudima. Prema Draganovim rečima, mnogi su im pomagali prilikom pucanja gume, davali osveženje i hranu, kao i mogućnost da podignu šator u njihovom dvorištu i koriste njihovo kupatilo.

,,Možda je zanimljiva informacija da naše ambasade u Berlinu, Kopenhagenu i Štokholmu žele da ih posetimo, da se malo družimo i razgovaramo sa našim ljudima u tim gradovima“, otkriva Dragan.

,,Sa tim konceptom startujemo već od jeseni kada ćemo da objavimo naš program aktivnosti i kampova za narednu godinu, za koje već sada znamo da će biti međunarodni“, kaže Dragan Sandić za BIZLife.

On priznaje da sve to rade zbog njihovih devojaka kako bi im pružili nove uvide i znanja koja se ne dobijaju u klasičnom školovanju, a koja su opet neophodna za kvalitetan život u ovom vremenu skrolovanja i otuđenosti.

One su im najveća motivacija i sve je okrenuto ka tome da im daju funkcionalan sadržaj koji je konkretne upotrebljive vrednosti.

Tržište nekretnina u Beogadu je stabilno

Nakon prošlogodišnjeg skoka cena koje su „udarile u plafon“, domaće tržište nekretnina je tokom 2024. godine stabilizovano.

„Beogradsko tržište nekretnina u tekućoj godini karakteriše povratak tražnje za stanovima, u odnosu na 2023. godinu kada je zabeležen pad broja realizavanih transakcija za nekih 30 odsto“, smatra Uroš Jovanović iz agencije Art nekretnine.

Uroš ocenjuje da je tržište nekretnina u Beogradu i Srbiji stabilno, i da to dolazi iz navika i kulture naših ljudi koji višak novca plasiraju u nekretnine.

„To je trend koji postoji odavno, da ljudi kupuju drugu ili treću nekretninu kao investiciju. Nekretnine su prva opcija kada govorimo o investiranju viška novca. Tražnja koja se vratila je prilično zdrava“, smatra Jovanović.

Izvršni direktor kompanije za izdavanje i prodaju stanova City Expert Miloš Mitić takođe ocenjuje da tržište pokazuje znakove stabilnosti počev od proleća tekuće godine.

On smatra da danas ne svedočimo tržištu „prodavaca“, već kupci preuzimaju dominantniju poziciju na tržištu, a rast cena u određenim delovima grada postaje izraženiji, posebno u segmentu novogradnje.

Ruski uticaj na cene nekretnina značajno oslabio

Kada je reč o kupovini nekretnina, Milić smatra da su ruski državljani i dalje aktivni, ali da nemaju značajan uticaj na definisanje prodajnih cena.

Da udeo Rusa u prodaji stanova ne prelazi pet odsto, smatra Jovanović, ali i ističe da je u zakupu taj procenat veći.

„Mnogi od njih izlaze iz zakupa koji su zaključali pre više od godinu dana. Traže alternativni smeštaj pošto su cene stabilizovane i niže u odnosu na period krajem 2022. godine“, rekao je on BIZLife.

,,Ovo je prilika za ekonomski rast. To će takođe da predstavi i ojača kulturnu scenu“, kazala je Erika Alneus, gradski odbornik iza 24-časovnog plana.