Vaterpolisti „potopili“ Hrvatsku i osvojili ZLATO!
Vaterpolo reprezentacija Srbije osvojila je zlato na Olimpijskim igrama u Parizu, pošto su u velikom finalu bili bolji od Hrvatske sa 13:11, čime su pokazali još jednom da je ovo ipak sport u kom Delfini gospodare!
Vaterpolisti Srbije su poslednji sportisti naše zemlje koji su nastupili na OI u Parizu.
Hrvatska je imala prvi napad na ovom meču, međutim, to nisu Barakude odmah iskoristile. Štaviše, oni su napravili faul u napadu već u uvodnim sekundama meča. To je bio samo početak nešto „praznijeg hoda“ na obe strane.
Ređale su se greške za greškom, mašili su i jedni i drugi, da bi Loren Fatović iz Hrvatske postigao gol sa igračem više. Čekala je Srbija potom na svoju priliku, a Nemanja Ubović je nekako izjednačio na 1:1 sredinom prve četvrtine. Do kraja deonice je viđena prava rapsodija Srbije. Prvo je Miloš Ćuk postigao gol iz penala, izjednačio je Jerko Marinić Kragić, a onda kreće serija Srbije.
Strelci
Golove za Srbiju postigli su: Miloš Ćuk tri, Nikola Jakšić, Nikola Dedović po dva, Dušan Mandić, Strahinja Rašović, Radomir Drašović, Nemanja Vico, Nemanja Ubović po jedan. Kod Hrvatske, Jerko Marinić Kragić je postigao tri, Loren Fatović dva gola.
Srbija je od 2008. godine sa svake Olimpijade odlazila sa odličjem i ovo nam je treće uzastopno zlato.
Skeneri za članstvo će biti dodati na ulazima u Costco trgovinama
Dani korišćenja Costco kartice vašeg rođaka ili prijatelja će uskoro biti gotovi.
U nastojanju da sprovede strožiju politiku u trgovini, Costco Wholesale je najavio da će postaviti skenere za članove na ulaznim vratima svake trgovine.
Pre ulaska kupci će morati skenirati bar kod na svojoj fizičkoj članskoj kartici ili QR kod na svom digitalnom Costco ID-u. Jednostavno pokazivanje članske karte redaru više neće biti dovoljno.
Planove za pokazivanje tudje članske karte koja ne uključuje fotografiju vlasnika takođe je poništio Costco, koji je sada naložio svojim zaposlenima da traže identifikaciju sa fotografijom.
U svakom slučaju, službenici Costco-a će vas „ohrabriti da svratite do šaltera za članstvo kako biste se fotografisali i stavili sliku na svoju karticu“, opisali su iz kompanije.
Justin Sullivan/Getty Images
Gosti Costco-a moraju biti u pratnji važećeg člana i da, to se takođe odnosi na Costco restorane i poznate hot-dogove od 1,50 dolara.
Iz Costca su rekli da se očekuje da će skeneri biti implementirani “u narednim mesecima”.
Costco Wholesale Canada tek treba da odgovori na zahtev Global News-a za komentar, ali stranice društvenih medija posvećene kanadskim obožavateljima Costco-a izveštavaju da su skeneri već stigli u nekoliko trgovina u Ontariju, BC i Alberti.
Kompanija je prvi put započela testiranje skenera u januaru.
Financijski šef Costco-a Richard Galanti rekao je tada za CBS da bi skeniranje članstva na vratima eliminisalo potrebu da se to radi i na blagajni.
„ Ubrzava se proces na ulasku i ubrzava se proces na odlasku“, rekao je Galanti.
Rekao je da sve više kupaca Costco-a deli članske karte od 2020. godine, usred pandemije COVID-19.
Prema godišnjem izveštaju Costca iz 2023, trgovina je ostvarila ogromnih 4,6 milijardi američkih dolara (6,3 milijarde kanadskih dolara) prihoda od članarina koje je platilo njihovih 128 miliona vlasnika kartica prošle godine.
Članovi Costco-a, kao i svi novi potpisnici, suočiće se s višim naknadama od sledećeg meseca, kada kompanija poveća svoje godišnje troškove članstva od 5 do 65 dolara. Poskupljenje se odnosi na Kanađane koji imaju individualno, poslovno ili poslovno-dodatno članstvo.
Oni sa izvršnim članstvom će videti povećanje od 10 dolara na ukupno 130 dolara, a takođe će imati povećane maksimalne godišnje nagrade.
Godišnja naknada je poslednji put podignuta u junu 2017.
Costco nije jedina kompanija koja pokušava da se oslobodi neovlaštenih korisnika.
Nekoliko najvećih zabavnih strim kompanija, uključujući Netflix i Disney+, uveli su ograničenja za deljenje lozinki, zaključavajući neke korisnike koji ne plaćaju pristup platformama.
SERBIANNEWS/CANADA
U napadu dva polarna medveda stradao jedan radnik u Nunavutu
U napadu dva polarna medveda u Nunavutu u Kanadi stradao je jedan radnik kompanije koja nudi tehničke usluge “Nasituk” (Nasittuk).
Kompanija je saopštila juče da sarađuje sa lokalnim vlastima kako bi se utvrdio tačan uzrok nesreće, objavio je kanadski javni servis CTV.
Preduzeće je navelo da pruža podršku porodici žrtve i ponudilo savetovanje zaposlenima.
Doping u sportu – Kako zabranjena sredstva utiču na zdravlje i fer igru
Tri dana pre otvaranja Olimpijskih igara, irački džudista Sadžad Sehen, 28, suspendovan je sa takmičenja zbog dopinga. Bio je pozitivan na steroide metandienon i boldenon, u uzorku urina uzetom u Parizu pred početak Olimpijade.
Nekoliko dana pre početka Igara i poljski atletičar Norbert Kobjelski je privremeno suspendovan zbog pozitivnog testa na metabolit norefedrin pentedron, saopštila je Atletska agencija za integritet (AIU).
Kraljica sportova – atletika, kraljica je i u upotrebi nedozvoljenih supstanci. U atletici ima 203 slučaja dopinga u olimpijskoj istoriji, od ukupno 473 za ostale sportove, odnosno gotovo polovinu (43 odsto) od ukupnog broja svih slučajeva dopinga.
Procenat se povećava na 50 odsto ako se uzmu u obzir samo letnje Olimpijske igre (203 od 407). Diskvalifikacije su dovele i do izmene dodela medalja za sportiste, među kojima je 54 moralo da vrati osvojene trofeje.
Iako su pritisci da se postignu vrhunski rezultati često veliki, upotreba zabranjenih supstanci i metoda nosi ne samo da ozbiljne posledice po sportiste, već i baca senku na sport u celini.
Stroga pravila
Iako je ideja o fer pleju i sportskom duhu uvek bila ključna u sportu, doping ostaje ozbiljan problem koji narušava integritet takmičenja i ugrožava zdravlje sportista.
Po definiciji, doping je upotreba bilo koje supstance ili metode koja je zabranjena pravilima sportskog takmičenja i koja daje nepravednu prednost sportisti.
Tako je takmičar u pentatlonu Šveđanin Gunar Lijenval u Meksiku 1968. prvi diskvalifikovan zbog dopinga – popio je dva piva pre takmičenja.
Uroš Nikolić, reprezentativac Srbije u plivanju i učesnik Olimpijskih igara u Tokiju, suspendovan je zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci, piše Sport klub.
Nikolić je kao član srpske štafete 4 x 100 slobodno, bio pozitivan na doping testu tokom Svetskog prvenstva u Dohi u februaru ove godine.
Tada je u njegovom organizmu utvrđeno prisustvo pseuodoefedrina, koji je Uroš koristio u obliku kapi za nos, kao lek protiv alergije.
Mada je odmah uložio žalbu i priložio svu dokumentaciju koja potvrđuje da je lek koristio u svrhu kliničkog lečenja, a Svetska antidoping agencija (WADA) je prihvatila da se uradi takozvani „retroaktivni TUE“ (izuzeće zbog terapijske upotrebe) i žalba je odbačena, srpski reprezentativac je suspendovan na godinu dana. Nikolić neće moći da se bavi plivanjem od 4. jula ove do 3. jula 2025. godine.
Supstance za doping
Svetska antidoping agencija definiše doping kroz nekoliko osnovnih kategorija:
Anabolički steroidi
Ovi sintetički hormoni imitiraju delovanje testosterona, glavnog muškog polnog hormona i koriste se za povećanje mišićne mase i snage. Anabolički steroidi su jedni od najčešće zloupotrebljavanih supstanci u sportu, posebno u disciplinama koje zahtevaju snagu, poput bodibildinga i dizača tegova.
Eritropoetin (EPO)
EPO je hormon koji podstiče proizvodnju crvenih krvnih zrnaca, čime se povećava kapacitet prenosa kiseonika u krvi. Ova supstanca je posebno popularna među sportistima kojima treba izdržljivost, kao što su biciklisti i maratonci, jer im omogućava manji zamor.
Stimulansi
Stimulansi, kao što su amfetamini, kofein u velikim dozama i efedrin, koriste se za poboljšanje budnosti, smanjenje umora i povećanje koncentracije. Iako stimulansi mogu da pruže privremeni podsticaj, oni takođe, mogu da prouzrokuju ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući srčane aritmije i visok krvni pritisak.
Diuretici
Ove supstance podstiču izbacivanje vode iz tela, što sportistima pomaže da izgube težinu u kratkom vremenskom periodu. Diuretici se često koriste u sportovima gde je težinska kategorija ključna, poput boksa ili rvanja. Međutim, diuretici se koriste i za maskiranje prisustva drugih zabranjenih supstanci u organizmu.
Hormoni rasta i drugi peptidi
Hormoni rasta (HGH) i drugi peptidni hormoni se koriste za povećanje mišićne mase, ubrzanje oporavka i smanjenje masnih naslaga. Ovi hormoni mogu značajno da poboljšaju performanse sportista, ali sa sobom nose i ozbiljne rizike, uključujući povećan rizik od dijabetesa i srčanih oboljenja.
Doping genima
Iako je još uvek u ranoj fazi, genski doping predstavlja upotrebu gena ili nediferenciranih stem ćelija za unapređenje sportskih performansi. Ovo uključuje ubrizgavanje gena koji bi mogli da poboljšaju mišićnu snagu ili izdržljivost. WADA je jasno stavila do znanja da će svaki oblik manipulacije genima u svrhu poboljšanja performansi biti strogo kažnjavan.
Zašto sportisti i pored zabrane koriste doping
Mada znaju da nije dozvoljeno, neki sportisti ipak pribegavaju uzimanju zabranjenih supstanci. Motivi za upotrebu dopinga su različiti, ali najčešće se svode na želju za postizanjem boljih rezultata, poboljšanjem fizičkih sposobnosti ili bržim oporavkom od povreda.
U vrhunskom sportu, gde se pobede mere delićima sekunde ili milimetrima, pritisak da se bude najbolji može da bude ogroman. Sportisti, treneri i timovi ponekad posežu za zabranjenim sredstvima kako bi dobili prednost nad konkurentima, nadajući se da neće biti otkriveni.
Finansijski pritisci, želja za slavom, kao i očekivanja navijača i sponzora, mogu, takođe, da doprinesu tome da sportisti rizikuju upotrebu dopinga.
U mnogim slučajevima, sportisti osećaju da ne mogu da se takmiče sa svojim kolegama koji koriste doping, pa se odlučuju da krenu istim putem kako bi ostali konkurentni.
Posledice dopinga
Doping ima niz negativnih posledica, kako na pojedinca, tako i na sport u celini.
Upotreba nedozvoljenih supstanci može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući srčane bolesti, moždane udare, oštećenje jetre, probleme sa plodnošću i mentalne poremećaje. Mnogi od ovih problema mogu da budu trajni ili čak smrtonosni.
Kada sportistu uhvate da koristi doping, za njegovu karijeru posledice mogu da budu katastrofalne. Diskvalifikacija, oduzimanje medalja i rekorda, kao i gubitak sponzora, samo su neke od njih. Uz to, sportista može da izgubi poštovanje kolega, navijača i šire javnosti.
U mnogim zemljama upotreba i distribucija zabranjenih supstanci dovodi do krivičnih prijava i kazni, a sportisti, treneri i drugi učesnici se suočavaju sa pravnim posledicama ako se utvrdi da su učestvovali u doping programima.
Doping narušava osnovnu etiku sporta. Kada sportista koristi doping, on ili ona stiče nepravednu prednost nad onima koji poštuju pravila, čime se narušava fer plej i sportski duh.
Međunarodne sportske organizacije, kao što su Međunarodni olimpijski komitet (MOK) i Svetska antidoping agencija (WADA), igraju ključnu ulogu u suzbijanju dopinga kroz rigorozne testove, obrazovne programe i istraživanja novih metoda otkrivanja.
Antidoping kontrole uključuju testiranje urina i krvi, kao i biološke pasoše, koji prate određene biomarkere kod sportiste tokom vremena, kako bi se identifikovale anomalije koje mogu ukazivati na doping.
Ambrozija poranila i ima je u velikim količinama
Za sedam dana zabeleženo je čak 220 polenovih zrna po kubnom metru, a prošle godine ih je u istom periodu bilo 37. – Nekada je Vojvodina bila „crna zona” sa najvećom rasprostranjenošću ove biljke, a sada taj primat preuzima Beograd
Oni koji su alergični na ambroziju uveliko osećaju njenu negativnu stranu. Već desetak dana im suze oči, svrbe ih uši i grlo, kijaju u naletima, imaju povećanu sekreciju iz nosa, gušenje, osećaju malaksalost… jednom rečju – trpe teror jednog od najjačih alergena. Ambrozija je ove godine poranila u odnosu na raniji period, a i javlja se u većim vrednostima nego pre. Lane u ovo vreme za sedam dana zabeleženo je 37 polenovih zrna po kubnom metru, a ove godine ih je u istom periodu čak 220.
– Toplo vreme pogodovalo je njenom razvoju, ali još nismo ušli u crvenu zonu. To znači da oni koji su alergični na ovu biljku što pre krenu sa terapijom. Pošto narednih dana meteorolozi najavljuju novi toplotni talas, to znači da će se ona malo primiriti. Jer i njoj ne odgovara da sada cveta. To bi uticalo na njeno isušivanje sve do korenovog sistema. Ipak, ujutro, ako je i koji stepen hladnije, ambrozija počinje da rasipa polenova zrna. Očekujemo da od polovine avgusta do polovine septembra kreće onaj period kada je ona najaktivnija – objašnjava Mirjana Mitrović Josipović, koordinator za praćenje alergena u Agenciji za zaštitu životne sredine.
Granična vrednost polenovih zrna ambrozije za jedan dan je 30 po kubnom metru, a u vreme kada ona cveta u Beogradu je prethodnih sezona zabeleženo i po 800.
Nekada je Vojvodina bila „crna zona” sa najvećom rasprostranjenošću ove biljke, a sada taj tamni primat preuzima Beograd. Ali, ambrozije sve više ima i južnije pa je njena velika koncentracija zabeležena i u Valjevu. A kako se menja klima, izgleda da će stanje sve biti gore i gore i u drugim delovima Srbije.
Za sada su za njeno suzbijanje najefikasnije agrotehničke mere. To znači košenje i tretiranje određenim hemijskim sredstvima, ali u periodu kada je biljka mlađa. Košenje ambrozije kada krene njeno cvetanje najgori je mogući trenutak jer se tada zemlja natopi njenim semenom i ona sledeće sezone samo buja.
Bilo je pokušaja da se ova biljka obuzda i uz pomoć nekih drugih biljnih vrsta, što se radilo u Hrvatskoj, pomoću nekih buba koje su joj prirodni neprijatelji, čak je i kod nas patentirana borba protiv ambrozije strujom. Ali, za sada sve te inovacije nisu pokazale veće rezultate.
Razlike od bakterijske i virusne infekcije
Većina pacijenata koji imaju problem sa alergijom na ovu biljku već razlikuje te tegobe od onih nastalih od bakterijskih i virusnih infekcija, a posebno od kovida. Ono što alergiju izdvaja u odnosu na bakterijsku i virusnu infekciju jeste taj specifičan svrab u ušima, grlu, nosu i očima.
U Srbiji je, prema poslednjim rezultatima istraživanja, svaki peti građanin alergičan na ovu korovsku biljku.
Herbert pohvalio Srbiju: Igrali smo protiv najboljeg tima na Olimpijskim igrama
PARIZ – Selektor košarkaške reprezentacije Nemačke Gordon Herbert izjavio je danas da je Srbija najbolji tim na Olimpijskim igrama u Parizu.
“Nije se završilo kako smo želeli, ali ovi momci su za tri godine dali svoju dušu i srca. Bili smo prava porodica. Čestitke Srbiji, neka mi Francuzi oproste… Amerika i Francuska su u finalu, a mi smo igrali protiv najboljeg tima na Igrama”, rekao je Herbert novinarima u Parizu.
On je izjavio da je tužan, pošto mu je utakmica protiv Srbije bila poslednja na klupi reprezentacije Nemačke s kojom je prošle godine postao svetski prvak.
Herbertu je istekao ugovor i on će od sledeće sezone biti trener Bajerna iz Minhena.
“Tužan sam, jer je ovo kraj puta. Bilo je ovo neverovatno putovanje sa ovim ljudima, ovim igračima. Situacija o kojoj kao trener možete samo da sanjate. Ta utakmica sa Francuskom nas je ‘ugrizla za zadnjicu’. Bio sam frustriran, mogao sam da uradim bolji posao i da dobijemo utakmicu. Taj meč je uzeo danak, ali moramo da pamtimo šta je ovaj tim uradio za tri godine. Igrali smo sjajnu košarku, dali smo sve od sebe”, zaključio je Herbert, javlja Tanjug.
Košarkaška reprezentacija Nemačke poražena je danas od Srbije u meču za bronzu na OI rezultatom 93:83.
Srpska fantazija od košarke za bronzanu medalju
Srpski košarkaši osvojili su bronzanu medalju na Olimpijskim igrama pobedivši Nemačku rezultatom 93:83 (30:21; 16:17, 26:25;19:20)
Današnji rival srpskim košarkašima biće aktuelni svetski šampion Nemačka koja je neočekivano izgubila u polufinalu Olimpijskih igara od Francuske rezultatom 73:69. Srbija je u polufinalu OI bila na korak do velikog iznenađenja i pobede nad košarkašima Sjedinjenih Država, ali su Amerikanci na kraju slavili sa četiri koša razlike – 95:91.
Srbija je prošle godine sa Nemačkom igrala finale na Svetskom prvenstvu u Manili, ali su, na žalost, Orlovi tu utakmicu izgubili rezultatom 77:83. Međutim, tada za naš nacionalni tim nije igrao najbolji među najboljima – Nikola Jokić.
Prvi šut srpske reprezentacije i prva trojka Bogdanovića, ali i Nemci uzvraćaju istom merom – 3:3. Kombinacija Jokić – Petrušev za voćstvo Srbije 5:3, pa onda prodor Avramovića za 7:3. Igra se koš za koš, Srbija vodi 16:10.
Odlično šutiraju trojke nemački košarkaši, a srpski preko Jokića i Petruševa povećavaju prednost – 30:21. To je i konačan rezultat prve četvrtine. Na žalost u jednom momentu se Bogdan Bogdanović požalio na bol u laktu, pa ga je selektor Pešić odmah zamenio.
Nemačka ekipa je prva postigla koš u drugoj četvrtini, ali je Micić vratio. Bogdanović se vratio u igru i postigao koš uz faul za rezultat 35:23. Strpljivom igrom Orlovi povećali voćstvo na čak 14 koševa razlike posle dva slobodna bacanja Nikole Jokića – 36:23. Ipak Nemci su uzvratili trojkom, pa dvojkom, ali je Micić sa druge strane takođe pogodio za dva poena 39:28. Promašuju srpski košarkaši u napadu, a u odbrani prave faulove što je nemačkim igračima omogućilo da smanje rezultat pogađajući slobodna bacanja – 41:33. Srpski košarkaši i dalje imaju problem u napadu pa se prednost od 14 koševa razlike smanjila na osam poena razlike – 46:38 što je i konačan rezultat na poluvremenu.
Tandem Jokić – Petrušev nerešiv problem za nemačke košarkaše. Odbrana Orlova takođe funkcioniše što tera protivnika na promašaj i Srbija vodi 54:40. Prvo trojkom pa onda prolazom do koša nemački košarkaši su smanjili vođstvo Srbije, ali je onda Aleksa Avramović postigao pet koševa zaredom za rezultat 59:45. Avramović za dva, Dobrić za tri poena i vođstvo Srbije od čak 19 koševa razlike – 64:45. Sa dve trojke nemački košarkaši smanjili su prednost Srbije 64:51.Tehničku grešku dobio je Micić, a pre toga su nemački košarkaši pogodili trojku. Miciđ je posle pogodio trojku, pa Nemci uzvratili za dva poena za rezultat 70:61. Vasa Micić je bio fauliran pri šutu za tri poena, ali je pogodio samo dva slobodna bacanja. Nemački košarkaši su pogotkom za dva za kraj treče četvrtine i rezultat 72:63.
Opet period igre kada se igra koš za koš, a srpski košarkaši dugim napadima troše vreme. Trojkama Bogdanovića i Jokića pet minuta do kraja utakmice ulivaju sigurnost ostalim srpskim košarkašima – 87:74. Srpski košarkaši nisu uradili ni jedan faul u prvih šest minuta poslednje četvrtine. Nemački tim igrao je sa nižom postavom što su srpski košarkaši koristili tako da su lopte dodavali Jokiću a onda je on asistirao ostalima za lake poene 93:78.
Srpski tim igra sa dva pleja jer Nemci igraju agresivan presing po celom terenu. Sve je dobro funkcionisalo kod Orlova pa su na kraju slavili sa 93:83 i osvojili bronzanu medalju na Olimpijskim igrama.
Vlasnik aplikacije ‘Temu’ najbogatiji milijarder u Kini
PEKING – Kolin Huang, osnivač kineske grupe PDD Holdings koja je vlasnik popularne diskontne platforme za e-trgovinu Temu, najbogatija je osoba u Kini po rang listi milijardera koju je danas objavila agencija Blumberg.
PDD Holdings je matična kompanija „Pinduoduo” koja je od svog lansiranja u Kini 2015. godine učinila pristupačne proizvode po niskim cenama.
Za međunarodnu trgovinu, grupa ima zasebnu aplikaciju „Temu” koja je veoma uspešna, ali je na nišanu nekoliko država zbog nepropisne trgovinske prakse.
Kolin Huang (44) ima bogatstvo procenjeno na 48,6 milijardi dolara (44,5 milijardi evra), prema Blumbergovoj rang-listi.
On je najbogatiji čovek u Kini i zauzima 25. mesto u svetu.
Huang, nekada zaposlen u Guglu, sada je ispred kralja mineralne vode Žonga Šanšana koji je 2021. godine postao najbogatija osoba u Kini, zahvaljujući svom sveprisutnom brendu „Nongfu Spring”.
Šef giganta internet i video igara „Tencent”, Ma Huateng, na trećemem je mestu sa 42,4 milijarde dolara (38,8 milijardi evra).
Za njim je sa 42,2 milijarde dolara osnivač „BiteDancea” Žang Iiming koji se upravo povlači iz grupe koja ima popularnu aplikaciju „TikTok”, javlja AFP a prenosi Beta.
Firma „Pinduoduo” uživa sve većei uspeh u svojoj zemlji dok Kinezi smanjuju potrošnju i okreće se jeftinim proizvodima zbog usporavanja privrede i visoke nezaposlenosti među mladima.
Međunarodna verzija te firme, aplikacija „Temu” brzo jača u Evropi, gde je udruženja optužuju za manipulaciju korisnicima interneta i kršenje propisa. Od maja, „Temu” je pod pojačanom kontrolom Evropske unije.
Pronađeni novi artefakti na španskoj olupini kod obala Kolumbije
