Odlazak Alena Delona, kontroverzne legende francuskog filma sa licem anđela
Legenda francuskog filma Alen Fabjan Moris Marsel Delon bio je francuski glumac i biznismen. Dobitnik je nagrade „Cezar” za najboljeg glumca 1985. godine. Poznat kao „Muška Brižit Bardo”, bio je jedan od najistaknutijih evropskih glumaca i seks–simbol sa ekrana tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Glumac je bio i obožavan i osuđivan, intrigantan. Preminuo je u 89. godini u Parizu, gde je i živeo. Vest o smrti glumca potvrdila su njegova deca.
Nagrada na Filmskom festivalu u Kanu
Alen Delon rođen je u bogatom predgrađu Pariza (Sou, Sena Il de Frans). Bio je poslednja muška zvezda „zlatne ere” francuske kinematografije. Stranice časopisa bile su pune mnogobrojnih priča o glumcu i njegovom bogatom i burnom životu. Poslednja vest je tužna, Alen Delon je preminuo. Bio je star, bolestan i samotnjak, a nekada je opisivan kao najlepši glumac sveta, naveli su neki mediji.
Posle duge karijere koja mu je donela mnogobrojne obožavaoce i one koji ga i nisu obožavali – glumac Alen Delon za sobom je ostavio bogato filmsko nasleđe, uključujući neke od velikih klasika svetske kinematografije.
Borba Delonove dece za očinsku figuru
„Delonova poslednja uloga je poslednji tragični kraj njegovog života, koji se odvija pred očima javnosti. To je i možda krah njegove porodice“, navode mediji.
Delon ima četvoro dece sa tri različite žene.
Sin Alena Delona, Entoni Delon prijavio je policiji svoju polusestru Anušku, jer je kako tvrdi, godinama skrivala patnju njihovog oca. Entoni je polusestru optužio za kako je naveo „podlo“ moralno ponašanje, preneo je Tajms.
Bogata karijera
Na filmu se pojavio 1957. godine i postao jedan od najatraktivnijih mladih francuskih glumaca. Prvu zapaženu ulogu ostvario je u filmu U zenitu sunca u režiji Renea Klemana, snimljenom po romanu Patriše Hajsmit.
Ulogom Roka u filmu Roko i njegova braća u režiji Lukina Viskontija iz 1960. godine postao je svetski poznat glumac.
Dve godine kasnije, još poznatiji italijanski reditelj, Mikelanđelo Antonioni, režirao je film Pomračenje, u kome je ulogu ostvario Delon – osvojivši još jednu veliku nagradu žirija, na Filmskom festivalu u Kanu.
Imao je „mračan” stil glume, a lice mu je, zbog lepote, šarma i harizme donelio nadimak „anđeosko lice“, iako je Delonova reputacija ponekad bila narušena njegovim često burnim privatnim životom.
Glumio je sporednu ulogu u filmu Žuti rols-rojs u ulozi ljubavnika Širli Meklejn.
Iste godine, Delon je prvi put sarađivao sa glumcem Žanom Gabenom u filmu Bilo koji broj može da pobedi, pri čemu je zvezda u usponu i etablirana ikona velikog platna glumila kriminalni duo koji planira pljačku kazina u Kanu.
Karijera u Holivudu – profesionalni promašaj
Pokušao je i da glumi u Holivudu, ali Delonovi filmovi u SAD nisu postigli veliki komercijalni uspeh, pa se glumac ponovo vratio u Francusku. Nekoliko godina snimao je u Holivudu, iako je smatrao da ga njegov akcenat sprečava da igra određene uloge.
„Zbog svog akcenta nisam ni pokušavao da glumim Amerikanca, iako radim na tome“, tada je govorio glumac.
Delon je ostao velika zvezda u Francuskoj. Sa Stivom Mekvinom i Šonom Konerijem bio je velika zvezda u Japanu. Američko tržište nikada nije osvojio glumom.
Vrativši se u Francusku, Delon se ponovo povezao sa nekim starim poznanicima. Godine 1969. on i nemačko-francuska glumica Romi Šnajder – sa kojom je bio u vezi od 1959. do 1963. godine igrali su ljubomorni par u jednom od filmova.Te godine ponovo je sarađivao i sa Gabenom i Henrijem Verneom, rediteljem filma Bilo koji broj može pobediti u francuskom gangsterskom filmu Sicilijanski klan.
Sa Žan-Pjerom Melvilom snimio je najupečatljiviji film u svojoj karijeri Samuraj u kome je njegov izgled „anđeoskog lica“ pravio snažan kontrast sa ulogom usamljenog, metodičnog ubice. Delon i Melvil su snimili još dva filma Crveni krug i Policajac.
Delon je bio i producent oko 40 filmova tokom svoje karijere.
Tek 1981.godine oprobao se i kao reditelj u krimi trileru. Režirao je još jedan film, Le Batant, 1983. godine.
Ali uprkos nesumnjivom profesionalnom uspehu tokom čitavog perioda, Delon je otkrio oblak sumnje koji se nadvijao nad njim od 1968. nadalje. Te godine je njegov telohranitelj Stevan Marković pronađen mrtav na deponiji. Naknadno je pronađeno Markovićevo pismo njegovom bratu u kojem je pisalo „ako poginem, 100 odsto su krivi Delon i njegov kum Fransoa Markantoni” – korzikanski gangster. Iako je policija dugo sumnjala u njihovu umešanost u Markovićevo ubistvo, Delon i njegova tadašnja supruga Natali nikada nisu procesuirani.
Pohvale i kontroverze u kasnoj karijeri
Tokom 1990-ih glumio je u nekoliko komercijalnih filmova, kao što su Mašina za ples i Povratak Kazanove. Posle nekoliko neuspeha u režiji francuskog filozofa Bernara-Anrija Levija – Delon je 1997. najavio povlačenje iz bioskopa, iako je nastavio sa malim ulogama.
Miteran ga je proglasio vitezom Legije časti
Delon je nagrađen nekim od najprestižnijih nagrada koje političke i kulturne institucije mogu da ponude. Godine 1991. tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran Delona je proglasio za viteza Legije časti. Četrnaest godina kasnije, Miteranov naslednik Žak Širak dodelio mu je čin komandanta zbog njegovog „doprinosa umetnosti svetskog filma“.
Nije ga samo francuska država odlikovala počastima. Berlinski filmski festival mu je 1995. dodelio Zlatnog medveda za životno delo, a 2019. godine u Kanu Delon je dobio Zlatnu palmu.
Odluka Filmskog festivala u Kanu i dodela nagrade su osporavane u javnosti naročito kod feminističkih organizacija, koje su ga kritikovale zbog toga što je javno iznosio „rasističke, mizoginističke i homofobične” primedbe.
U to vreme veliki deo javnosti se otuđio od Delona, čije su navodne veze sa kriminalnim podzemljem, navodno prijateljstvo sa bivšim liderom Nacionalnog fronta Žan Mari Lepenom i reakcionarne izjave o ženama i homoseksualcima značajno uticale na njegovu reputaciju.
Godine 2008. poslednji put se pojavio na velikom platnu, u masovnoj fantastičnoj komediji Asteriks na Olimpijskim igrama. Možda nije iznenađujuće da je ovoj osobini donekle nedostajao uzavreli egzistencijalni strah Samuraja i bujna, mlitavost Leoparda. S druge strane, ovaj film je omogućio Delonu da u ulozi Julija Cezara odigra svoj javni imidž pomalo megalomana.
Ikona svetske kinematografije
Uprkos tome što je kontroverzan lik, Delon ostaje ikona u umetničkim krugovima, sa eklektičnim nizom istaknutih ličnosti, uključujući Sofiju Kopolu, Kventina Tarantina, Madonu i Marijanu Fejtful, koji nastavljaju da odaju počast.
U francuskoj popularnoj kulturi i dalje se smatra jednim od giganata svetske kinematografije, zahvaljujući hipnotičkoj, zagonetnoj lepoti njegovih predstava – kvalitetima koji su takođe omogućili komercijalizaciju njegovog imidža, posebno u slučaju Diora , koji koristi njegov imidž u reklamama za kolonjsku vodu, i brend cigareta koji se prodaje u Kambodži i koji godinama nosi njegovo ime.
Čini se da je Delon bio svestan svog ikoničkog statusa, s obzirom na povremenu sklonost da se o sebi poziva u trećem licu. Ali on je govorio u prvom licu kada se osvrnuo na svoju karijeru kada je primio Zlatnu palmu: „Kada sam počeo karijeru, znao sam da je najteže trajati, a izdržao sam 62 godine. Sada znam da je najteže otići, jer znam da ću to učiniti“, rekao je u suzama.
Osumnjičen za ubistvo svog telohranitelja
Delon je 1968. godine bio osumnjičen za ubistvo svoga telohranitelja Stevana Markovića, koji je nađen u kontejneru ispred glumčeve kuće u Parizu. Stevan Marković je navodno ostavio pismo svom bratu da „ako se desi da ga neko ubije“ za to 100 odsto imaju odgovornost Alen Delon i njegov kum Fransoa Markantoni, gangster sa Korzike.
Za potrebe istrage saslušana je bila i Natali Delon. Istraga je na kraju dovela do Žorža Pompidua, koji je u to vreme bio premijer Francuske, a kasnije predsednik. Navodno su postojale, i bile objavljene, fotografije na kojima je Stevan Marković bio u „ljubavnoj vezi“ sa ženom premijera Pompidua.
Alen Delon je oslobođen optužbi, a skandal mu je pomogao da bude još popularniji.
Balet Boljšoj teatra u “Sava centru” posle 45 godina
Prvaci i solisti izvodiće delove iz baleta “Labudovo jezero”, “Uspavana lepotica”, “Spartak”, “Don Kihot”, “Korsar”, “Talisman” i mnogih drugih
Baletski ansambl moskovskog Boljšoj teatra nastupiće 13. septembra u beogradskom Sava centru, najavili su danas organizatori.
Boljšoj balet je u Sava centru poslednji put nastupio 1979. godine, a sada će njegovi prvaci i solisti izvoditi delove iz baleta “Labudovo jezero”, “Uspavana lepotica”, “Spartak”, “Don Kihot”, “Korsar”, “Talisman” i mnogih drugih, navedeno je u saopštenju.
Kako je najavljeno, tu su i antologijska savremena ostvarenja koreografa Maura Bigoncetija i Vejna Mekgregora.
“Baletski ansambl u svom umetničkom izražavanju čuva tradiciju klasičnog baleta, ali i pronosi neprevaziđenu slavu Boljšoj teatra koji je pre 248 godina osnovala carica Katarina Velika”, podsetili su organizatori.
Kako je navedeno, pokrovitelj nastupa ruskih umetnika je kompanija NIS, koja je omogućila da “celokupan prihod od prodaje karata bude doniran za podršku talentovanoj deci i mladim umetnicima u Srbiji”.
“Puškin je naše sve”: Kako je pisac rođen pre 225 godina postao otac savremenog ruskog jezika
Aleksandar Puškin živeo je samo 37 godina, ali je iza sebe ostavio ogromno književno i kulturno nasleđe
Rusija je ove godine proslavila 225. rođendan velikog pesnika i pisca Aleksandra Puškina.
Godine 1859. književni kritičar Apolon Grigorjev rekao je čuveno: “Puškin je naše sve”, a u Rusiji je ovaj princip ostao nepokolebljiv dva veka. Možda se sredinom 19. veka Grigorijevljevi savremenici nisu jednoglasno slagali sa njim, ali danas to praktično niko ne može da opovrgne, piše za RT ruski filmski kritičar Dmitrij Kuzmin.
Puškin je živeo samo 37 godina, ali je iza sebe ostavio ogromno književno i kulturno nasleđe. Tokom svog kratkog života, Puškin je napisao 14 pesama, šest drama, 12 romana i kratkih priča u prozi, sedam bajki, ogroman broj pesama i svoj besmrtni roman u stihovima “Evgenije Onjegin”.
Savremeni ruski školski program uključuje preko 40 Puškinovih dela (uključujući kratke pesme). Deca se prvi put upoznaju sa njegovim delima na času književnosti u 5. razredu. Nijedan drugi ruski pisac nema tako istaknuto mesto u ruskom obrazovnom sistemu zemlje.
Govorimo jezikom Puškina
Ceo svet poznaje Dostojevskog, Tolstoja i Čehova. U poređenju sa njima, Puškin je manje poznat u međunarodnim razmerama.
Međutim, jedan važan aspekt izdvaja Puškina od svih drugih ruskih pisaca. Puškin je bio “otac” ruske književnosti i pomogao joj je da se razvije u međunarodni kulturni fenomen.
Često se kaže: “Aleksandar Puškin je stvorio savremeni ruski jezik” i “U Rusiji svi govorimo jezikom Puškina”. Naravno, ove izjave se ne mogu shvatiti bukvalno – tokom 200 godina, kao i svaki drugi jezik, ruski je pretrpeo značajne promene. Pojavile su se nove reči, abeceda je malo promenjena, a došlo je i do promena u interpunkciji i sintaksi.
Međutim, koreni savremenog ruskog mogu se naći u Puškinovim delima. To jasno vidimo čitajući njegova dela, koja se danas objavljuju u izvornom obliku. Književnost pisanu pre početka 19. veka teže je razumeti; savremeni ruski jezik ima mnogo više zajedničkog sa jezikom Puškina, nego sa ruskim koji je bio u upotrebi u vreme njegovog rođenja.
Puškin je za samo 20 godina uspeo da uvede, popularizuje, pa čak i standardizuje ruski u onom obliku koji danas poznajemo, piše Kuzmin.
Puškinove lingvističke inovacije su jedinstvene, a savremeni govornici ruskog jezika se u velikoj meri oslanjaju na njih, a da toga nisu ni svesni.
Pre Puškina, u ruskoj književnosti dominirala je “teorija tri stila” Mihaila Lomonosova – visokog, srednjeg i niskog. Iz tog razloga, književna dela koja datiraju iz 1790-ih često se uveliko razlikuju – neka od njih su prilično laka za čitanje, dok su druga veoma teška za moderne čitaoce.
Filolozi i poznavaoci jezika slažu se da su takve podele značajno ometale razvoj ruskog književnog jezika, a mnogi pisci s kraja 18. veka smatrali su da su sputani ovom teorijom.
Puškin je uradio veliku stvar – odbacio je ideju podele na stilove i u svoja dela uveo narodni jezik, budući da, kada je reč o prirodnim bogatstvima jezika, nije želeo da se ograničava.
Lakoća njegovog jezika, sloboda u redosledu reči i pristupačnost njegovog pisanja doprineli su tome da ruski pisci postepeno usvajaju njegove inovativne ideje.
Puškinov jezik je u mnogo čemu bliži savremenom ruskom jeziku od jezika Puškinovih savremenika, pa čak i kasnijih autora.
U svom “Pismu izdavaču”, Puškin je napisao: “Vešt pisac profitira od bogatstva jezika, njegovih izraza i fraza. Pisani jezik oživljavaju izrazi koji se rađaju usred razgovora, ali pisani jezik ne treba da se odriče svega onoga što je sticao tokom vekova. Onaj ko piše samo na razgovornom jeziku – jezik ne zna”.
Iako Puškin nije stvorio savremeni ruski jezik, u smislu opštih pravila, jezičkih konstrukcija, fraza i tradicije, Rusi danas zaista govore Puškinovim jezikom.
Ovaj korak u održavanju higijene nakon putovanja mnogi zaboravljaju
Ljudi se dele na dve vrste – one koji se odmah nakon povratka sa putovanja raspakuju i one koji kofer danima “preskaču” po kući prazneći ga “malo po malo”. Ali koliko ljudi izdvoji vreme da, uz pranje odeće nakon puta, očisti i svoj kofer kada se vrati? Iako možda ovo nije opuštajuća aktivnost, evo zašto je dobra ideja.
Vaš prtljag pokupi više prljavštine i mikroba nego što mislite. On prolazi kroz pokretne trake na aerodromu, gepeke autobusa ili automobila, “leži” na zemlji, na podu hotelskih soba (gde tepih nikada nije toliko čist), dršku hvatate rukama koje, tokom putovanja, ne perete dovoljno često…
Tada spoljašnjost vašeg kofera postaje domaćin milionima bakterija, skuplja prašinu i prljavštinu. Zbog toga čišćenje vašeg prtljaga kada se vratite kući nije samo važno zbog izgleda kofera ili torbe, već i zbog zaštite vašeg zdravlja. Ovako ćete sprečiti da u kuću unesete bakterije i druge štetne patogene, a možda čak i neželjene “goste” koji su odlučili da se zakače na vaš prtljag, poput stenica.
Pored zaštite vašeg zdravlja, čišćenje unutrašnjosti i spoljašnosti prtljaga će ga “osvežiti” i pomoći da duže traje.
Kako očistiti spoljašnjost
Proizvođači prtljaga obično nude smernice za čišćenje za svoje proizvode, koje možete pronaći na internetu. Ako ne možete da pronađete konkretna uputstva za svoj prtljag, postoje neka opšta pravila koja možete primeniti.
Koristite mešavinu sapuna i vode ili višenamensko sredstvo za čišćenje i četku za ribanje. Pomešajte vodu i sapun u posudi sa strane, pa četkom nežno istrljajte celu spoljašnjost. Obratite posebnu pažnju na ručku i točkove, jer su ovo delovi na kojima se skuplja najviše bakterija i prljavštine.
Nakon ribanja ručke i točkova sapunastom vodom, ista područja obrišite dezinfekcionom maramicom. Možete da koristite malo manje vode ako je spoljašnjost vašeg kofera napravljena od tkanine, a ako imate kofer od tvrđeg materijala na kome se lako prave ogrebotie, možete iskoristiti i sredstvo za poliranje, da bi prtljag dobio dodatni sjaj.
Kako očistiti unutrašnjost
Osim spoljašnjosti, unutrašnjost kofera takođe može biti stecište bakterija. Obuća i odeća koju nosite na odmoru može doneti sve navedene rizike, tako da nemojte zaboraviti na ovaj deo.
Najbolji način da očistite unutrašnjost kofera je da prvo koristite usisivač da biste se rešili prljavštine ili peska koji se možda nalaze na dnu kofera. Zatim izribajte unutrašnjost vlažnom krpom od mikrovlakana sa sapunom.
Kao i kod spoljašnjosti, koristite sprej/krpu za dezinfekciju. Obratite pažnju da li sredstva koja koristite mogu da se primene na tkanini, da ne biste oštetili prtljag. Ako niste sigurni, možete poprskati alkohol na površine i ostaviti da se osuši.
Unutrašnje tkanine nekih kofera mogu da se izvade, pa ih možete prati i sušiti odvojeno. Ako ne, ostavite prtljag otvoren da se osuši i sprečite nakupljanje vlage.
Na kraju, iako mnogi to ne vole da rade, najbolje je da se raspakujete čim se vratite. Obuća, odeća koja nije oprana i posebno kupaći kostimi (koji su možda još vlažni) mogu napraviti problem. Može se stvoriti buđ i unutrašnjost će imati neprijatan miris. U ovom slučaju ćete pranje unutrašnjosti možda raditi više od jednog puta.
Alkaraz posle poraza od Monfisa: Najgori meč koji sam odigrao u karijeri
Španski teniser Karlos Alkaraz izjavio je da je meč koji je odigrao protiv Francuza Gaela Monfisa u drugom kolu masters turnira u Sinsinatiju najgori u njegovoj karijeri
Posle teškog poraza od Novaka Đokovića u finalu Olimpijskih igara, Karlos Alkaraz doživeo je još jedan udarac – izgubio je već u prvom meču na mastersu u Sinsinatiju.
“Ovo je bilo dosta neprijatno za mene. Ovo je bio najgori meč koji sam odigrao u karijeri”, izjavio je Alkaraz na konferenciji za medije, posle poraza od Monfisa.
Španski teniser je rekao da se osećao dobro pred početak turnira.
“Trenirao sam veoma dobro pred start turnira, prethodnih dana sam se osećao prilično dobro, udarao sam lopticu čisto, kretao se odlično. Očekivao sam da ću prikazati dobar tenis, jer sam naučio kako da igram na ovoj podlozi”, dodao je Alkaraz.
Španac je ocenio da je podloga na Centralnom terenu drugačija u odnosu na ostale terene.
“Znam kako da igram na ovoj podlozi, ali ispostavilo se da je u pitanju potpuno drugačija podloga, potpuno drugačiji sport. Iskreno, igrajući na Centralnom terenu u odnosu na ostale terene. Loptice su išle mnogo brže na Centralnom, odskakale su mnogo više nego na ostalim terenima”, kaže španski teniser.
Alkaraz je dodao da će pokušati da osvoji svaki sledeći turnir na kojem nastupa.
“Moj način razmišljanja ostaje isti, spreman sam da osvojim svaki turnir na kojem se budem pojavio”, rekao je Alkaraz.
Španski teniser je prošle godine u finalu poražen od Novaka Đokovića.
Gvardiola hvalio srpske sportiste: Voleo bih da naučim taj mentalitet, tu želju i ponos
Španac je sa mnogo poštovanja pričao o srpskim sportistima na Olimpijskim igrama, koji su ga oduševili i pokazali od čega su satkani
Uživao je Pep Gvardiola u nedavno završenim Olimpijskim igrama u Parizu.
Jedan od najboljih fudbalskih trenera u istoriji ovog sporta, pohvalno je pričao o srpskim sportistima, njihovom mentalitetu i želji za pobedom.
“Mora da ste posebno ponosni u Srbiji na sportiste. Da ne pominjem uopšte Đokovića. Neverovatno je šta su Nadal, Federer i on uradili u tenisu, a on još uvek to radi, još uvek je na vrhuncu. Njegov mentalitet kada je igrao u finalu protiv Alkaraza je bio neverovatan”, rekao je Gvardiola u intervjuu za “Arenu sport“.
Španski stručnjak pričao je o lepoti sporta i upoznavanja novih kultura širom sveta.
Gvardiola je istakao mentalitet srpskih vaterpolista i košarkaša, koji su uspeli da se domognu medalja u Parizu.
“Zbog toga su Olimpijske igre veličanstvene. Pogledajte vaterpolo, Srbija je loše počela turnir, a vidite šta se desilo na kraju. Jedan gol u produžecima i onda se došlo do pobede nad Hrvatskom u finalu. Potom pogledajte košarkaše Srbije na čelu sa Jokićem, koliko su blizu bili da pobede onakav tim SAD, to je neverovatno.”
“Mentalitet u Srbiji, ali i čitavom prostoru bivše Jugoslavije, zaista je neverovatan za ostatak Evrope. Voleo bih da naučim taj mentalitet. Radoznao sam da saznam odakle je on i šta je razlog tome. Kako mogu da se svađaju na treninzima, da se deru jedni na druge, ali kad izađu na teren, u bazen ili na parket, u tom trenutku su braća koja se bore za sve”, rekao je trener Mančester sitija.
Gvardiola je izjavio da se Srbi moraju ponositi svojim mentalitetom i sportistima.
“Mislim da Srbija mora biti ponosna na zaostavštinu koju su ostavili Evropi, na taj mentalitet kombinovan sa talentom i veštinom koju poseduju i to u svim sportovima, neverovatni su”, zaključio je Gvardiola.
Srbija skočila na drugo mesto FIBA rang liste
.jpg)
Najveći napredak među Top 10 ostvarila Francuska koja je sada četvrta
Sa završetkom Olimpijskih igara u Parizu objavljena je nova FIBA rang lista najboljih svetskih reprezentacija i Srbija je sada druga! Tačnije, najbolja posle neprikosnovenih Amerikanaca.
Naši košarkaši akumulirali su 758,9 bodova čime su pretekli aktuelnog svetskog šampiona Nemačku. Najveći napredak ostvarila je Francuska koja je u odnosu na martovsku listu skočila za pet pozicija nakon olimpijskog srebra i sada je četvrta. Nemci su treći, dok su Kanađani peti.
Napredovali su Grci i Portorikanci koji su skočili za po jednu poziciju i sada su 13, odnosno 15. na rang listi. Južni Sudan je jedini skočio za dvocifren broj mesta i sada se nalazi među 50 najboljih na svetu. Prvo učešće na Igrama donelo im je prelazak sa 34. na 23. poziciju i sada su najbolje rangirana afrička selekcija, ispred Obale Slonovače kojoj je dosad pripadala ta čast.
Srbija je u ovom trenutku aktuelni svetski vicešampion i osvajač olimpijske bronze. Sledeće veliko takmičenje je Evrobasket naredne godine.
UEFA koeficijenti: Od Voše bod, od Partizana pola, Srbija na poslednjem mestu u Evropi ovog leta
Mađari nam duvaju za vratom, Šveđani prepolovili zaostatak
Stvari su se pomerile sa mrtve tačke, ali Srbija i dalje jako loše stoji na tabeli UEFA nacionalnih keoficijenata.
Bilans ovog leta (za sada) je: Dve pobede, jedan remi i sedam poraza. Prevedeno u bodove, Radnički i Voša su doneli nacionalnom koeficijentu po bod pobedama nad Mornarom i Mariborom, Partizan pola boda sinoćnjim remijem u Švajcarskoj, a prevedeno u koeficijentne bodove, to je ukupno 0,500 bodova za nacionalni bilans ovog leta. Malo, premalo, pa je Srbija i dalje na poslednjem, 54. mestu u Evropi po rezultatima klubova ovog leta.
Već je prošla polovina kvalfikacijama, a prolaznost srpskih klubova je 0/5! Moglo je i moralo bolje. Radnički je kao favorit eliminisan od Mornara, Vojvodina je ispala od Maribora koji ima nešto veće evropskog iskustvo, ali taj isti Maribor je u prethodnoj rundi ispao od bugarskog Boteva. A videli smo sinoć da je Botev ispao od Zrinjskog… Neki zaključci se sami nameću i nema potrebe se sakrivati iza priče o sreći i penal lutriji, koja već odavno nije rulet već ozbiljan segment fudbala koji se vežba i uči.
Iako Vojvodina ne može poslednjih godina da se pohvali rezultatima u Evropi, Maribor je bio prepreka koja je mogla da se preskoči. Pogotovo što se i žreb otvorio da bi Lale od grupne faze delio samo dvomeč sa švedskm Jurgordenom koji takođe spada u rang prolaznih ekipa.
A upravo su švedski klubovi čist opozit Srbiji ovog leta. Primer kako treba i može. Ušli su sa četiri kluba u kvalifikacije i sva četiri su im i dalje “živa”. Šveđani imaju prolaznost 9/9 ovog leta! Zabeležili su 12 pobeda, četiri remija i dva poraza. Elfsborg je prošao tri runde (Pafos, Šerif i Rijeka), Malme dve (Ki Klaksvik i PAOK), Heken dve (Didelanž i Paide), Jurgorgden dve (Progres i Ilves). U 18 mečeva su švedski klubovi sakupili 14 koeficijentih bodova i u ukupnom zbiru pojačali koeficijent za 3,500. Sedam puta bolje od srpskih klubova…
Srbija će se svako pomeriti sa poslednjeg mesta ove sezone jer su ispred nje San Marino, Makedonija, Malta, Gruzija koji su ostali bez predstavnika u Evropi, a realno je očekivati da sakupimo više bodova i od još nekih zemalja koji će ostati bez predstavnika u grupnoj fazi. Podsetimo, Srbija ima dva zagarantovana mesta u grupnoj fazi. Ako Zvezda ne prođe Bode, ide u Ligu Evrope, ako TSC ne prođe Makabi, ide u Ligu konferencije. Šansu za Ligu konferencije ima i Partizan protiv Genta. Nacionalni koeficijent može da se propravi ali nam je prethodna sezona opomena da se tamo bodovi teško osvajaju jer su naši klubovi zabeležili 16 poraza i dva remija na 18 utakmica.
Sve ovo na duže staze sluti na loše…
Srbija trenutno zauzima 21. mesto na konačnoj UEFA rang listi sa 22,275 bodova. Ispred su Ukrajinci (22,700) i Hrvati (22,900) koje možemo da prestignemo jer su i njihovi klubovi slabi ovog leta. Ali, već 18. pozicija je teško dostižna jer Poljaci imaju 25,875 bodova, Švajcarci na 17. mestu 27,875, a Škoti na 16. poziciji imaju koeficijent 28,400.
Mnogo više bi Srbiju trebalo da brinu oni koji su iza. Mađarska je i dalje na bezbednoj distanci sa 20,375 bodova ali su joj preostala tri kluba i rezultati joj se dele sa četiri umesto sa pet kao u našem slučaju. Sada nam prete i pomenuti Šveđani koji su iza Mađara na 23. poziciji sa 19,250 bodova. S obzirom da su ovog leta već prepolovili zaostatak za Srbijom, ništa više nije nemoguće.
A ukoliko nas Mađari i Šveđani prestignu, onda se tu menjaju i konkretne stvari. Sve zemlje ispod 22. pozicije, to jest njihovi predstavnici, moraju da igraju od prvog kola kvalifikacija i Ligu šampiona i Ligu Evrope.
Ako se nešto ubrzo ne promeni, preti nam težak pad. Prema rezultatima od 2022. koji se boduju za 2027. godinu, Srbija je tek na 35. mestu u Evropi po ukupnom koeficijentu. Bolji su i Moldavija, Island, Jermenija, Slovenija, Kipar, Bugarska… Pad ispod 33. mesta bi značio da više nećemo imati predstavnika za Ligu Evrope.
U Evropu stigao novi virus: Širi se ubodima insekata, a ovo su simptomi
Prvi put u Evropi prijavljen je virus koji potiče od ljenjivaca, a šire ga mušice. Prema Evropskom centru za kontrolu bolesti, u junu i julu u Evropi je prijavljeno devetnaest uvezenih slučajeva OROV virusa, dvanaest ih je zabeleženo u Španiji, pet u Italiji i dva u Nemačkoj,
Bolest se uglavnom širi ubodima insekata uključujući komarce i potiče od lenjivaca, primata i ptica. Sumnja se da virusna cirkulacija uključuje epidemijske i silvatične cikluse.
U silvatičkom ciklusu primati, lenjivci i možda ptice su domaćini, dok u ciklusu epidemije, ljudi su domaćini, a OROV se prvenstveno prenosi ugrizom mušice Culicoides paraensis. Do danas nema dokaza o prenosu OROV-a s čoveka na čoveka.