Pavića više nema, ali zauvek će živeti Giga, Šurda, Prle, Tihi, Malina, Aranđel, Riska…
Scenarista Siniša Pavić preminuo je u 92. godini u svom domu u Vlasotincu. Pavić je bio najplodotvorniji TV autor u bivšoj Jugoslaviji. Pisao je scenarija za neke od najpoznatijih domaćih serija.
„Pozorišta u kući“, „Otpisanih“, „Vrućeg vetra“… Scenarista je i filmova „Tesna koža“ i „Laf u srcu“.
„Boljim životom“, krajem 80-ih, počinje i era Pavićevih celovečernjih serija, sa više desetina epizoda, emitovanih po nekoliko godina, u čijem centru zbivanja je najčešće jedna porodica: „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Stižu dolari“, „Bela lađa“…
Poslednja serija koju je snimio – „Junaci našeg doba“ – premijerno je emitovana od 2019. do 2021. godine.
Ponosan na svoje likove
Pavić nikada nije krio koliko je ponosan na svaki scenario koji je napisao, ali i na glumce koji su vrhunski izneli svoje uloge.
U jednoj životnoj ispovesti za Kurir Pavić se osvrnuo na svoje uspehe, karijere glumaca i tom prilikom istakao da će čuveni likovi iz popularnih serija živeti i nakon njegove smrti.
– Od preko stotinu glumaca koji su igrali u mojim tekstovima samo sam sa nekima imao bliži, prijateljski odnos. I baš oni, meni najbliži, otišli su iznenada i u punoj snazi: Radmila Savićević, Danilo Lazović i Milenko Zablaćanski. Bili su prebogati vrlinama i kao glumci i kao ljudi. Bili su nekonvencionalni, ličnosti od formata, potpuno izvan onoga što tako ruži našu kulturnu scenu – rekao je Pavić i dodao:
Serije postale deo kolektivnog sećanja
– Gotovo sve moje serije ušle su u kolektivno pamćenje gledalaca. I to ne samo jedne generacije. Kao da je taj izmaštani svet stvarno postojao. Mi smo ga stvorili. Ne ja sam. Stvorili smo ga svi zajedno. Pre nas to nije postojalo. Možda će ostati da postoji posle nas. Kad nas više ne bude, živeće Ema Popadić i njen Giga, Šurda i Vesna, Neša i Peša, Tintoreto i Malina, Aranđel i Riska… I deda Trajko sa svojim zakopanim blagom.
Pavić je tada govorio i o pisanju za televiziju, te je pričao da je njegova supruga Ljiljana najzaslužnija za to.
– Ljiljana je najzaslužnija ili najviše kriva, što sam počeo da pišem za televiziju. Mislio sam da ću pisati isključivo knjige. Da li je trebalo raditi za televiziju ili ne, da li sam pogrešio? Da sam pisao knjige, ne bih napisao ovoliko. Da li bi od toga nešto ostalo, veliko je pitanje. Mislim da je televizija u meni našla svog pisca, da sam ja našao svoj medij, da smo se mi srećno našli, da to nije bio neki brak iz ljubavi, ali je ispao dobro. Deca su nam ispala dobro. A to je ipak najvažnije – govorio je on svojevremeno za „Kurir“.
Da se ne zaboravi Milunka Savić
Milunka Savić iz sela kod Jošaničke Banje rođena je 1892. godine. Kad je oktobra 1912. objavljena mobilizacija, odlučila je da obuče uniformu svog bolešljivog brata i prijavi se regrutnoj komisiji u Beogradu pod imenom Milun Savić. Tako preobučena borila se u balkanskim ratovima 1912. i 1913. Kada je u Bregalničkoj bici ranjena, bolničko osoblje je otkrilo prevaru. Uprkos svemu, Milunka se kao hrabar borac istakla i dobila prvu medalju za hrabrost, a na kraju Drugog balkanskog rata dobija i čin kaplara.
Ubrzo je počeo i Prvi svetski rat i Milunka se odmah prijavila kao dobrovoljac. Predlagali su joj da se prijavi kao bolničarka, što je energično odbila zahtevajući da se bori sa vojskom u prvim borbenim redovima. Kad su komandanti to odbili, išla je da se žali vojvodi Putniku, a na kraju i samom regentu Aleksandru Karađorđeviću, koji ju je poslao u čuveni „Gvozdeni puk”.
Istakla se kao izvrstan bombaš u Kolubarskoj bici i za prikazano herojstvo dobila Karađorđevu zvezdu s mačevima. U jesen 1915. teško je ranjena u glavu u borbama u Makedoniji i tako povređenu njeni saborci su je preneli do Krfa, odakle je poslata na lečenje i oporavak u Bizertu. Brzo se vraća, direktno na Solunski front i već krajem 1916. učestvuje u teškim bitkama.
Sa „Gvozdenim pukom” istakla se u bici na Kajmakčalanu, gde je na Crnoj reci zarobila 23 bugarska vojnika. I tom prilikom je lakše ranjena.
Polovinom 1918. Vrhovna komanda savezničkih armija naredila je da se pohvala junaštvu srpskog narednika Milunke Savić pročita pred strojem u stavu „mirno” svim jedinicama Antante. Takva počast nije ukazana nijednom oficiru ni generalu. Milunka Savić je jedina žena dobitnik francuskog ordena Ratni krst sa zlatnom palmom. Odlikovanje joj je uručio lično komandant Solunskog fronta, general Franše d’Epere.
Milunka Savić, naša srpska heroina, je žena s najviše vojnih odlikovanja u istoriji. Između dva svetska rata poštovali su je širom Evrope. Pozivali su je na proslave jubileja, obilaske ratišta, polaganje cveća na grobove palih ratnika. Na te susrete s ratnim drugovima odlazila je uvek u šumadijskoj narodnoj nošnji a na njenim grudima blistao je niz najviših odlikovanja.
Koliko su strani vojnici i generali bili oduševljeni njenim podvizima i herojstvom, govori i činjenica da su Milunki posle Prvog svetskog rata nuđeni francusko državljanstvo i penzija, a u međuvremenu je čak dva puta dobila i orden Legije časti. Prozvali su je čak i Srpskom Jovankom Orleankom. Ipak, Milunka se nije dvoumila i odlučila je da se vrati u Srbiju.
Po završetku rata i stvaranju Kraljevine Jugoslavije dobija posao u Mostaru, u vojnoj službi, gde upoznaje Veljka Gligorijevića za koga se udaje. Već 1920. Milunka kao vojni veteran dobija od države osam jutara zemlje u Stepanovićevu kraj Novog Sada, sa suprugom je sazidala kuću, a 1924. dobili su i kćerku Milenu. Suprug Veljko, koji je radio u pošti, dobija premeštaj za Banjaluku i njihov brak se raspada.
Ostavši sama s četvoro dece, u potrazi za boljim životom odlazi za Beograd, gde je mesecima pokušavala da nađe posao. Uspela je, zahvaljujući inicijativi saboraca, da se 1929. godine zaposli u banci kao čistačica. Hrabro je, kao samohrana majka, uspela da sagradi kuću na Voždovcu, čisteći i u nekoliko obližnjih kafana, a noću je šila vojne uniforme. Novac joj je bio neophodan jer je, osim svoje dece, pomagala da se odškoluje i oko tridesetoro dece iz njenog kraja. Poziv ratnika zamenila je brigom za mlade ne žaleći sebe. Skromna i dostojanstvena, hrabro se bez ičije pomoći borila i uspevala da zaradi dovoljno za sve.
Došla je starost, deca su otišla, a s ostarelom i obolelom Milunkom, ostala je da živi samo usvojena ćerka Zorka. Nove komunističke vlasti 1945. godine Milunki dodeljuju penziju.
Nepravdu prema ovoj ženi koliko-toliko je ispravio gradonačelnik Branko Pešić, koji joj je na Voždovcu dodelio jednosoban stan na četvrtom spratu u zgradi bez lifta. Nažalost, u njemu nije dugo uživala, već sledeće 1973. godine je umrla, a njeni zemni ostaci tek 2013. godine prebačeni su u Aleju velikana.
Danas, nažalost, ima ljudi koji ne znaju za nju i njene podvige. Ime Milunke Savić odlazi u zaborav na veliku sramotu potomaka za koje ona nije žalila da da i svoj život.
Kako da se dostojanstveno odužimo ženi koja je svojom hrabrošću zadivila ceo svet? Šta bi samo dale neke zemlje da su imale takvu heroinu u svojoj istoriji.
Uzeću sebi za pravo da predložim da se deo Bulevara oslobođenja od trga Slavije do Autokomande od sada zove bulevar Milunke Savić i da se na trgu Autokomande podigne monumentalni spomenik našoj heroini.
U Srbiji četiri puta veći broj zaraženih koronom nego u istom periodu 2023. godine
Institut za javno zdravlje Srbije saopštio je da je u drugoj nedelji avgusta registrovano 1.040 zaraženih koronavirusom od nešto više od 3.000 testiranih.
“To je za 16,6 odsto manje testiranih, ali oko četiri puta više potvrđenih slučajeva nego u istoj nedelji 2023. godine”, saopšteno je iz Instituta za Radio Slobodna Evorpa (RSE).
Navodi se i da većina obolelih ima blagu do srednje tešku kliničku sliku koja ne zahteva bolničko lečenje, već da se uspešno leči kod kuće uz mirovanje i terapiju, prenosi Tanjug.
Institut je saopštio i da je ove godine letnji talas kovida-19 u celoj Evropi počeo nekoliko nedelja ranije nego prošle, ali da za sada ima iste karakteristike.
Svetska zdravstvena organizacija je u maju 2023. proglasila kraj pandemije kovida-a 19.
Naučnici otkrili kad najbrže starimo
Dva velika talasa promena zabeležena oko 44. godine, a potom u 60. godini, pokazali su rezultati naučne studija
NjUJORK – Najnovija studija pokazala je da starenje nije proces koji napreduje kontinuiranim tempom, već da postoje najmanje dve faze kada se ono ubrzava, a to je tokom sredine četvrte i za vreme šeste decenije života.
“Mi se ne menjamo postepeno tokom vremena, postoje neke zaista dramatične promene”, rekao je jedan od istraživača, profesor genetike sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji, Majkl Snajder, piše Tajms, a prenosi Tanjug.
On je dodao da je sredina četvrte decenije života vreme takvih promena, kao i početak šeste decenije.
On i njegov tim izučili su hiljade različitih molekula, uključujući supstance povezane sa starenjem kože, i time kako telo prerađuje alkohol i nosi se sa upalama.
U studiji je tokom sedam godina učestvovalo 108 ljudi starosti između 25 i 75 godina. Oni su davali uzorke krvi, stolice, kao i briseve iz nosa, usta i sa kože.
Naučnici su takođe analizirali mikrobiome učesnika studije, odnosno bakterije, viruse i gljivice koje žive u telu i na koži.
Sastav molekula i mikrobioma prošao je dva velika talasa promena, najpre oko 44. godine, a potom u 60. godini, pokazali su rezultati.
U prvom krugu promena zahvaćeni su molekuli povezani sa kardiovaskularnim bolestima, dok su u drugom talasu promena uključene supstance koje učestvuju u regulaciji imuniteta, metabolizmu ugljenih hidrata i funkcionisanju bubrega, otkrila je studija.
Ovi nalazi mogli bi da doprinesu informisanosti ljudi kako da vode računa o sebi. Smanjeno uzimanje alkohola u četrdesetim godinama života moglo bi, na primer, da pomogne.
“Ja duboko verujem u to da treba da pokušamo da prilagodimo i promenimo naš životni stil dok smo još zdravi”, poručio je Snajder.
Aleksa Avramović jedan od sedam igrača koji su skrenuli pažnju na Igrama
MIES – Srpski košarkaš Aleksa Avramović jedan je od sedam igrača koji su posebno skrenuli pažnju na Olimpijskim igrama odličnim partijama, saopštila je danas Svetska košarkaška federacija (FIBA).
Kako je saopšteno na sajtu FIBA, Avramović je skrenuo pažnju partijama na Igrama, sa uz njega su na tu listu uvršteni i Geršon Jabusele i Ajzeja Kordinije (Francuska), Bul Kuol (Južni Sudan), Džek Mekvej (Australija), Vasilis Toliopoulos (Grčka), Juki Kavamura (Japan).
FIBA je po okončanju Igara na kojima je Srbija osvojila bronzanu medalju proglasila Avramovića za najboljeg defanzivca takmičenja, a sad ga je uvrstila na spisak igrača koji su skrenuli pažnju igrama u Lilu i Parizu.
“Postoji jedan lak način da se opiše sve što Avramović radi. Ako je u tvom timu, ti ga najviše voliš. Ako je u drugom timu, najviše ga mrziš. Avramović je srce i duša Srbije. Izuzetan takmičar, Avramović je imao nešto posebno u sebi za Olimpijske igre, jer je igrao u šestoj brzini čak i tokom pripremnog perioda”, stoji u teksu na sajtu FIBA, javlja Tanjug.
“Kad je počela prava stvar, Aleksa – isti igrač koji je šutirao samo 29,5 odsto za tri prošle sezone – nije mogao da promaši, izašao je na “crtu” Stefu Kariju u žestokoj šuterskoj borbi u prvoj četvrtini protiv Sjedinjenih Američkih Država, i na brzinu postigao 15 poena”, dodaje se u tekstu.
“Imao je i 13 poena uz pet skokova, četiri asistencije i četiri ukradene lopte kako bi Srbiju doveo do bronze u utakmici za treće mesto protiv Nemačke, čime je dokazao da je bio njihov treći najvažniji igrač, posle Nikole Jokića i Bogdana Bogdanovića”, zaključuje se u tekstu na sajtu FIBA.
Dva kanadska univerziteta nalaze se na listi 50 najboljih na svetu
Nova globalna rang lista uvrstila je dva kanadska univerziteta među 50 najboljih u svetu. Shanghai Ranking objavila je u četvrtak svoju akademsku rang listu svetskih univerziteta za 2024 . Rangiranje ispituje 2.500 globalnih institucija, uključujući 27 kanadskih škola.
Izveštaj uzima u obzir nekoliko faktora prilikom rangiranja škola, uključujući Nobelove nagrade i Fildsove medalje, broj visoko citiranih istraživača, broj članaka objavljenih u časopisima Nature and Science, radova indeksiranih u glavnim indeksima citiranosti i učinak univerziteta po glavi stanovnika.
Svaki od tih kriterijuma je ponderisan, a školama se dodeljuje ocena od 100.
Univerzitet u Torontu je zauzeo 26. mesto na globalnom nivou i prvo u Kanadi, sa ocenom 39,6 od 100. Međutim, on je pao za dva mesta u odnosu na prošlu godinu sa 24. mesta na globalnom nivou.
Marc Bruxelle/Shutterstock
UBC je bila druga kanadska škola koja se plasirala u prvih 50 mesta i zauzela 47. mesto. Postigla je 33,3 od 100 i pala za tri mesta sa svoje 44. pozicije u 2023. godine.
Samo još jedna kanadska škola dospela je među 100 najboljih.
Shanghai Ranking
Univerzitet McGill zauzeo je 74. mesto u svetu i treće u Kanadi, nadmašivši Univerzitet Alberta, koji je drastično pao sa 91. mesta koje je imao 2023. godine.
Američke škole dominiraju među 10 najboljih
Još jednom, Univerzitet Harvard je zauzeo prvo mesto, dobivši savršenu ocenu 100 na rang listi. Harvard je u Ivy League na vrhu liste u poslednje 22 godine, navodi se u saopštenju za javnost Shanghai Rankinga.
Američke škole su dominirale na prva tri mesta, a Stanford i MIT su na drugom i trećem mestu.
Shanghai Ranking
Drugi prestižni univerziteti takođe su se našli među 10 najboljih, uključujući Univerzitet Kembridž (4.) i Kalifornijski univerzitet Berkli (5. mesto).
Kompletan rang možete pronaći ovde .
SERBIANNEWS/CANADA
Muškarac i žena optuženi su da su prevarili Home Depot za $ 100.000 u GTA i u južnom Ontariju
Dvoje stanovnika Etobicokea optužena su da su nekoliko prodavnica Home Depot u GTA i južnom Ontariju prevarili za $100.000 robe u periodu od tri meseca.
Dana 11. jula, nešto posle 16:30, regionalna policijska služba Halton (HRPS) kaže da su pozvani u kućno skladište u 99 Cross Ave. u Oakvilleu nakon što je muškarac navodno pokušao na prevaru kupiti niz skupih stvari.
Policija je saopštila da je osumnjičeni pobegao pre njihovog dolaska, ali je na licu mesta pronađeno iznajmljeno vozilo za koje su rekli da mu pripada.
Pripadnici jedinice za finansijski kriminal HRPS-a nastavili su istragu i izvršili pretres iznajmljenog vozila.
Istražitelji navode da su locirali imovinu koja pripada Home Depotu, kao i “više lažnih kreditnih kartica i lažnih identifikacija”.
Rekli su da je osumnjičeni pozitivno identifikovan nakon što su utvrdili da je koristio poklon i kreditne kartice Home Depota, kao i lažne lične karte za kupovinu brojnih predmeta od Home Depota širom južnog Ontarija i šireg područja Toronta. Policija je saopštila da su se transakcije u ovim prodavnicama dogodile između maja i jula sa gubicima procenjenim na 100.000 dolara.
Policija je saopštila da je u toku istrage identifikovan drugi osumnjičeni.
Dana 14. avgusta, HRPS je uhapsio 30-godišnjeg muškarca i 29-godišnju ženu, oboje iz Etobicokea.
Huguens Charlescat je optužen za posedovanje imovine stečene kriminalom, posedovanje krivotvorenog žiga, prevaru u iznosu od 5.000 dolara i kršenje odredbe o uslovnoj kazni.
Melissa Levesque je u međuvremenu optužena za prevaru u iznosu od 5.000 dolara. Puštena je pod uslovom da je sudski sastanak zakazan za 17. septembar u Miltonu.
SERBIANNEWS/CANADA
Grad Moosomin u Saskatchewanu nudi $ 30.000 ljudima koji grade kuću u gradu
Grad Moosomin u istočnom Saskatchewanu planira udvostručiti svoju populaciju nudeći čak 30.000 dolara onima koji bi da grade kuće u zajednici.
Gradski savetnik Murray Gray je rekao da Moosomin ima raznoliku ekonomiju i da je doživeo rast u građevinarstvu poslednjih godina i da sada žele dodati još domova za nove radnike koji dolaze.
„Ček će biti poslat iz Grada direktno graditelju, pa se nadamo da će to privući neke programere ili ljude koji bi samo da grade svoj dom“, rekao je on.
Grej kaže da će novac biti obezbeđen kada građevinski inspektor izda upotrebnu dozvolu.
Novac koji će biti upotrebljen pripada gradu Moosominu, ali je prvobitno obezbeđen preko fonda za stambeno zbrinjavanje savezne vlade.
„Imamo saradnju između RM-a i saveza gradioca zajednice i grada, okupili smo se i stavili aplikaciju za to i oni vide istu potrebu da mi radimo tako da je dobro funkcionisalo“, rekao je Grej.
Grey je rekao da su zaštitne mere za plan već uspostavljene preko savezne vlade, tako da ne smatraju da trebaju dodavati dodatne slojeve zaštite.
“Da biste pridodali vrata, morate pratiti građevinsku dozvolu, tako da je nemoguće da neko ne gradi kako treba, tako da je tu sva birokratija kako bi se to sigurno sprečilo”, rekao je Grey.
Grej je dodao da su stanovnici grada uzbuđeni zbog inicijative i da žele da zajednica nastavi da raste.
“Neverovatno je videti kako zajednica pravi korak napred sa svim dobrim stvarima koje su se dešavale između pravljenja vrtića i naše bolnice, i mi imamo 14 doktora. Mnogo toga stvara uzbuđenje u našoj zajednici i ljudi su ponosni na našu zajednicu i naš kraj”, rekao je.
Grej je rekao da ima puno poverenje da će inicijativa uspeti i da će Moosominova populacija značajno porasti, dodajući da je grad rastao i pre nego što je plan predstavljen.
“Verujem da je to trešnja na torti,” rekao je.
Gradovi u Saskatchewanu moraju imati stalnu populaciju od najmanje 5.000 pre nego što se može razmatrati da dobiju status grada.
Prema popisu stanovništva iz 2021. godine, Moosomin je imao 2.657 stanovnika.
Moosomin se nalazi oko 225 kilometara istočno od Regine i u blizini granice s Manitobom.
SERBIANNEWS/CANADA
Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028: Sve što treba da znate o narednim Olimpijskim igrama
