Muška odbojkaška reprezentacija Srbije počela je današnjim okupljanjem u Beogradu pripreme za Ligu nacija.
Od pozvanih 19 igrača, na početak priprema je stiglo 13, a ostali će se priključiti po završetku obaveza u klubovima.
Raul Gonzales saopštio spisak rukometaša za mečeve sa Mađarskom
Selektor rukometne reprezentacije Srbije Raul Gonzales saopštio je spisak igrača za mečeve protiv Mađarske u baražu za plasman na Svetsko prvenstvo, koje će biti održano 2027. godine u Nemačkoj, objavio je Rukometni savez Srbije.
Reprezentacija Srbije će se okupiti u nedelju, 10. maja u Beogradu, odakle će krenuti put Niša, gde će boraviti do prve utakmice sa Mađarskom.
Stefan Dodić protiv Španaca (arhivska fotografija)
Prvi meč baraža biće odigran 14. maja u niškom “Čairu”, dok je revanš duel na programu tri dana kasnije u Vespremu.
“Interesovanje za prvu utakmicu u Čairu je izuzetno veliko, već mesec dana se traži karta više, a RSS je ovog puta odlučio da organizaciju podigne na viši nivo, pa će prvi put u istoriji biti organizovan i video bim ispred dvorane, za sve one koji ne budu imali sreće i dođu do vredne ulaznice”, saopšteno je iz RSS.
Na spisku se nalaze:
Golmani: Dejan Milosavljev, Vladimir Cupara, Luka Krivokapić;
Leva krila: Vanja Ilić, Marko Srdanović;
Desna krila: Vukašin Vorkapić, Darko Đukić;
Pivotmeni: Mijajlo Marsenić, Dragan Pešmalbek, Ivan Mićić;
Bekovi: Miloš Kos, Uroš Borzaš, Nikola Zečević, Stefan Dodić, Ognjen Cenić, Uroš Kojadinović, Uroš Mitrović i Brana Mirković.
“Pozvao sam momke koji mogu da imaju određenu ulogu u ovim veoma bitnim utakmicama. Svako će imati svoj zadatak i mislim da momci koji su na spisku mogu da odgovore ovim izazovima. Očekuju nas dva teška meča, znam da će dvorana Čair biti ispunjena do poslednjeg mesta i ta utakmica je veoma važna za nas, jer možemo da steknemo dobar kapital pred revanš. U Vespremu pada odluka, nemamo mnogo vremena, ali ovo što imamo iskoristićemo na najbolji način”, rekao je Gonzales, preneo je Rukometni savez Srbije.
Kanada ima toliko jezera da većina nemaju ni ime: “Međunožje” i “Još jedno jezero” su samo neka od njih
Kada avion preleti kanadsku teritoriju, putnik ispod sebe vidi nešto što liči na ogromno plavo ogledalo razbijeno na milione komadića. Jezera su svuda, od velikih, mirnih površina Velikih jezera pa sve do sićušnih bara u tundri koje se jedva vide na satelitskim snimcima. Kanada nije samo zemlja sa najviše jezera na svetu – ona je zemlja u kojoj voda bukvalno definiše pejzaž, istoriju i svakodnevni život.
Ali koliko tačno jezera ima u Kanadi? Zašto ih je toliko? I šta se dešava kada ih ima toliko da kartografima ponestane imena? Sva ova pitanja vekovima zanimaju istraživače i turiste.
Prema Kanadskoj enciklopediji, zemlja ima čak do dva miliona jezera, što čini oko 14 odsto svih jezera na planeti. Ali taj broj zavisi od toga šta tačno smatramo “jezerom”.
Ako se držimo strogih kriterijuma HydroLAKES baze podataka, objavljene u studiji u časopisu Nature Communications 2016. godine, Kanada ima oko 879.800 jezera većih od 10 hektara (0,1 kvadratni kilometar). To je neverovatnih 62 odsto svih takvih jezera na svetu.
Ako spustimo prag na jezera veća od tri kvadratna kilometra, Atlas Kanade navodi tačno 31.752 jezera, od kojih je 563 veće od 100 kvadratnih kilometara.
Keith Levit / ImageSource / Profimedia
Deveto odsto ukupne površine Kanade prekriveno je slatkom vodom, što je više nego u bilo kojoj drugoj državi. Samo Velika jezera (od kojih četiri leže delimično ili potpuno u Kanadi) sadrže 18 odsto svetskih zaliha slatke površinske vode.
Ali većina kanadskih jezera nisu ona poznata turistička čuda poput jezera Louise ili Moraine. Većina su mala, skrivena u šumama ili tundri, nastala pre nekoliko hiljada godina i danas gotovo nepoznata čak i lokalnom stanovništvu.
Prema podacima kanadske vlade, ova jezera nisu samo lepa slika, već predstavljaju ogromne rezervoare vode, regulišu klimu i predstavljaju ključni deo ekosistema. Bez njih bi se promenila čitava slika severnoameričkog kontinenta.
Zašto Kanada ima više jezera nego ostatak sveta zajedno?
Odgovor na pitanje zašto druga najveća zemlja na svetu ima toliko jezera leži duboko u geologiji i istoriji. Veći deo Kanade leži na Kanadskom štitu – drevnoj stenovitoj podlozi staroj milijardama godina, sastavljenoj od granita i metamorfnih stena koje teško erodiraju.
Za razliku od drugih delova sveta gde reke brzo odvode vodu, ovde je drenaža loša, tj. ima tanki sloj zemlje, mnogo pukotina i gotovo ravan teren, koji znače da voda nema gde da ode. Ali pravi “tvorac” jezera je poslednje ledeno doba.
Naime, pre oko 12.000 godina, Laurentijski ledeni pokrivač prekrio je gotovo celu Kanadu. Kada se led povukao, ostavio je za sobom hiljade udubljenja, od kojih su neka duboka, a neka plitka, te koja su se napunila otopljenom vodom.
Michael Jones / ImageSource / Profimedia
Upravo tako su nastali milioni malih i srednjih jezera raštrkanih po oblastima Ontario, Kvebek, Manitoba i severnim teritorijama. Kako navodi studija HydroLAKES, ova glacijalna prošlost čini da Kanada ima više jezera nego bilo koja druga zemlja pojedinačno.
Ipak, jezera nisu statična. Mnoga u severnim krajevima zavise od permafrosta, te ako se on otopi zbog klimatskih promena, neka će nestati, a nova će se pojaviti.
Najčudnija imena kanadskih jezera
Kada imate milione jezera, imena moraju da budu kreativna. Jedno od najpoznatijih (i najsmešnijih) je Crotch Lake u Ontariju. Prema opisima u turističkim vodičima, jezero je dobilo ime jer se iz vazduha ili sa povišenog terena račva u dve “noge”, podsećajući na ljudsko međunožje ili račvanje drveta. I pored imena, to je popularno mesto za kampovanje i ribolov u North Frontenac Parklands, i ima preko 70 turističkih kampova.
U Algonquin Provincial Parku naićićete na Ooze Lake, močvarno jezero, puno plutajućih ostrvaca od treseta i vegetacije, opisano u brojnim izveštajima kanuista kao “mali muljeviti bazen”.
Nedaleko je Eerily Wet Lake, tj. “Sablasno mokro jezero”, koje je dobilo ime zbog stalne vlažnosti i neobične atmosfere. Tu je i “Go Home Lake” u Muskoka regionu, čije ime potiče iz vremena drvoseča 19. veka, jer bi radnici dovezli drva do Go Home Baya, odakle bi parobrodi odlazili “kući”.
Hans-Peter Merten / robertharding / Profimedia
Ali šampioni ove kategorije su svakako dva susedna jezera u Britanskoj Kolumbiji, zapadno od Okanagan Lakea – Another Lake (Još jedno jezero) i And Another Lake (I još jedno jezero). Oba imena su zvanično priznata od 1991. godine, a lokalno su se koristila još od 1946. godine, pa se danas nalaze i na Google mapama.
Lokalni kartografi su 1968. prvobitno odbili “Another Lake” kao “nezadovoljavajuće”, ali su na kraju popustili pred dugogodišnjom tradicijom. “And Another Lake” je čak eksplicitno nazvano tako da se ne meša sa susednim.
Međutim, nisu sva čudna imena na engleskom. U Manitobi postoji jezero sa jednim od najdužih imena na svetu iz krije jezika – Pekwachnamaykoskwaskwaypinwanik Lake (“gde se divlje ptice okupljaju na obali”).
Ima i onih po uzoru na crtani film Vini Pu, pa tako postoje Pooh Lake, Tigger Lake i slična.
Jezera bez imena: Kada broj prevaziđe maštu
Sa tolikim brojem jezera, nije iznenađujuće što mnoga nemaju nikakvo ime. U Manitobi, prema podacima Geographical Names Boarda, ima više od 100.000 jezera. Od toga, samo oko 10.000 ima zvanično registrovano ime, tj. približno 90.000 jezera su anonimna.
Slična situacija je i u Ontariju, gde provincija ima stotine hiljada neimenovanih geografskih objekata, jezera, ostrva, plaža i zaliva. Ontario Geographic Names Board odobrava samo nekoliko desetina novih imena godišnje. Razlog je jednostavan – birokratija, udaljenost i činjenica da mnoga jezera leže u nenaseljenim područjima gde niko nije imao potrebu da ih imenuje.
Unsplash
Kanada ima program imenovanja jezera u čast palih vojnika (Manitoba Memorial Lakes), ali čak i to nije dovoljno. Mnoga imena dolaze iz domorodačkih jezika, ali stariji članovi zajednica umiru, a svest o imenu nestaje.
Na Google mapama ili satelitskim snimcima severne Manitobe vide se plave fleke bez ijednog slova, i to su jezera koja postoje, ali nemaju identitet. Posledice se osete kada su u pitanju planinari, ribolovci, spasilačke službe ili rudarske kompanije. Bez standardizovanih imena navigacija je praktično beskorisna. Pa ipak, u nekim slučajevima anonimnost čuva prirodu, jer jezera ostaju netaknuta, bez turističkih tabli i selfija.
“Ples udvoje” pred beogradskom publikom: Primabalerina Zaharova i violinista Rjepin u Sava Centru
Ples Zaharove, pratiće violina njenog umetničkog i životnog partnera Vadima Rjepina. Dvoje umetnika najvišeg svetskog renomea stvorili su hit predstavu “Pas de deux – Ples udvoje na vrhovima prstiju”, koja će se prvi put igrati pred našom publikom.
Centar beogradskih festivala (CEBEF) pripremio je retku poslasticu za sve ljubitelje vrhunskog baleta i muzike. U Sava Centru 5. maja zaigraće najveća balerina današnjice, jedina prima ballerina assoluta na svetu, Svetlana Zaharova.
Ples Zaharove, pratiće violina njenog umetničkog i životnog partnera Vadima Rjepina. Dvoje umetnika najvišeg svetskog renomea stvorili su hit predstavu “Pas de deux – Ples udvoje na vrhovima prstiju”, koja će se prvi put igrati pred našom publikom.
Jedinstveni koncept, zamišljen kao intiman dijalog između dve umetnosti – plesa i muzike, stvaran je godinama, prenosi RTS.
Zaharova kaže da su ona i Vadim osmišljavali, probali, birali nova dela, menjali repertoar dok nisu došli do programa u kome svaki gledalac može da nađe nešto sebi blisko. Tako će na sceni biti ujedinjene klasična i moderna muzika, nova i tradicionalna, odlomci iz baleta zajedno sa tangom.
Sve to provešće gledaoce kroz različite epohe i stilove igre brišući granice između koncerta i klasične baletske gala predstave uz obećanje jedinstvenog emotivnog iskustva.
Zaharova, koja je kao i njen suprug, već dobro poznata našoj publici, nastupiće na sceni Sava centra i kao solista i u duetima sa maestralnim igračima Boljšoj teatra – Artemijem Beljakovim, Mihailom Lobuhinom i Igorom Cvirkom, uz pratnju Beogradskog kamernog orkestra pod vođstvom Miljane Popović Materni.
Primabalerina sa samo 18 godina
Svetlana Zaharova je sa samo 18 godina postala primabalerina Marijinskog teatra. Potom postaje vodeća balerina Boljšoj tetra i jedina aktivna prima ballerina assoluta na svetu. Ima i titulu “Etoile” Milanske Skale, a državna i umetnička priznanja teško je i pobrojati.
Pored aktivnih nastupa, danas je i rektorka 250 godina stare Moskovske državne akademije koreografije.
Njen suprug Vadim Rjepin ima podjednako impresivnu biografiju i svetsku slavu. Nakon što je debitovao na resitalima u Moskvi i Sankt Peterburgu sa samo 11 godina, postao je svetska senzacija, pobedivši na takmičenju “Queen Elisabeth” u Briselu kao najmlađi učesnik.
Od tada, nižu se nastupi sa svim svetskim orkestrima i dirigentima, kao i sva moguća priznanja među kojima je i titula francuskog Viteza umetnosti.
Čuveni Jehudi Menjuhin ga je opisao kao najsavršenijeg violinistu kojeg je čuo. U Beogradu će svirati na violini Stradivari iz 1733. godine.
“Ples udvoje – na vrhovima prstiju” delo je koreografa Marijusa Petipe, Maura Bigoncetija, Motoko Hirajame, Artemija Beljakova, Mihaila Fokina i Johana Koborga, a pratiće ga muzika Montija, Glazunova, Sen Sansa, Moretija, Čajkovskog, Pjacole, Ravela, Vilijamsa, Masnea i Bacinija.
Ovo su najproduktivnije zemlje na svetu za 2026. godinu
Da li je moguće da neko za sat vremena rada uradi duplo više nego neko drugi samo zato što živi u drugoj zemlji? Ispostavlja se da jeste, ali razlog nije u tome ko je vredniji, već kako je ekonomija organizovana.
Kada se govori o “najproduktivnijim” zemljama, ne misli se na to ko radi najduže, već gde svaki sat rada donosi najviše vrednosti. Upravo to mere ekonomisti kroz pokazatelj BDP po satu rada – odnosno koliko novca ekonomija stvori za svaki sat koji neko provede na poslu.
Kada se ti podaci uporede, dobija se zanimljiva slika sveta. Umesto da na vrhu dominiraju najveće ekonomije, listu predvode uglavnom manje, ali veoma razvijene evropske zemlje. To baš i ne odgovara stereotipu o opuštenom radnom ritmu Evropljana, jer se ispostavlja da te ekonomije iz svakog sata izvlače maksimum.
Ko je najproduktivniji
Prema analizi zasnovanoj na podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Irska je na prvom mestu, gde se po jednom satu rada stvori vrednost od oko 151 dolar. Slede Norveška sa oko 132 dolara i Luksemburg sa oko 125 dolara po satu.
Odmah iza njih su Belgija sa oko 100 dolara, Švajcarska i Danska sa po oko 99 dolara. Sjedinjene Američke Države nalaze se nešto niže, sa oko 97 dolara po satu, što je i dalje iznad proseka, ali nedovoljno za sam vrh. U prvih deset ulaze još i Austrija, Island i Holandija.
Ono što posebno privlači pažnju jeste koliko je vrh koncentrisan – nekoliko evropskih zemalja jasno odskače, dok se ostatak razvijenog sveta nalazi u znatno užem rasponu.
Ali zašto je to tako? Ključ nije u tome koliko ljudi rade, već u tome šta rade. Zemlje koje prednjače uglavnom imaju jake sektore visoke vrednosti, poput tehnologije, farmaceutske industrije, finansija ili energetike.
U Irskoj, na primer, veliki deo ekonomske aktivnosti dolazi od multinacionalnih kompanija, posebno u tehnološkom i farmaceutskom sektoru. Te kompanije tamo beleže značajan deo svoje globalne dobiti, pa produktivnost na papiru deluje izuzetno visok, a ponekad i viša nego što bi se očekivalo na osnovu domaće ekonomije.
Luksemburg ima snažan finansijski sektor koji generiše veliku vrednost po zaposlenom, dok Norveška profitira od proizvodnje energije visoke vrednosti. U oba slučaja, relativno mali broj industrija donosi veliki ekonomski učinak, prenosi “Vižual kapitalist”.
Rezultati pokazuju da produktivnost nije samo pitanje efikasnosti, već strukture ekonomije. Zemlje koje se oslanjaju na sektore visoke vrednosti prirodno stvaraju više po satu rada, dok one koje imaju veći udeo poljoprivrede ili turizma obično zaostaju na ovoj listi.
Zato i velike ekonomije poput SAD ili Nemačke ostaju iznad proseka, ali ne i na samom vrhu. Iako imaju razvijene industrije i snažne inovacione sisteme, njihova proizvodnja je raspoređena na više različitih sektora, pa se efekat ne koncentriše kao u manjim, specijalizovanim ekonomijama.
Na kraju, ova lista otkriva jednu važnu stvar: Produktivnost u ovom slučaju ne pokazuje koliko ljudi vredno rade, već o tome koliko vrednosti njihov rad može da stvori u sistemu u kom se nalaze.
Robot toči gorivo umesto ljudi: Nova era na pumpama u Rusiji
Prvi robot za točenje goriva u Rusiji pojavio se u Jekaterinburgu i omogućava vozačima da natoče gorivo bez izlaska iz automobila.
“Naš robot-točilac je jedinstven jer je jedini takav u Rusiji. Omogućava ljudima da sipaju gorivo bez izlaska iz automobila. Dovoljno je da vozač plati putem QR koda i robot počinje da radi”, kaže se u saopštenju pres-službe direktora “Oil-Lab RMK” a prenose RIA Novosti.
Zahvaljujući trima kamerama i ugrađenoj veštačkoj inteligenciji, robot “vidi” rezervoar, odvija poklopac i sam ubacuje pištolj za gorivo, prema navodima.
“Može da toči gorivo u sve marke automobila, jedini uslov je da se rezervoar nalazi sa desne strane”, dodao je se u saopštenju, ističući da je robot već postao prava atrakcija među korisnicima.
Pet iznenađujućih znakova srčanih oboljenja kod žena
Kada je reč o srčanim problemima, većina zamišlja dramatičnu scenu, sa bolom u grudima i gubitkom daha. U stvarnosti, znakovi upozorenja mogu biti mnogo suptilniji, i to naročito kod žena. Ti simptomi se lako pripisuju svakodnevnom stresu, umoru ili hormonskim promenama – a baš zato je ključno da se primete na vreme i ne ignorišu.
Srčana oboljenja ne pogađaju samo srce, već ceo organizam, pa se prvi znaci mogu pojaviti na mestima gde ih ne biste očekivali. Posebno kod žena, simptomi srčanih oboljenja često prolaze neprimećeni – lako se pripisuju stresu, umoru ili prirodnim hormonskim promenama, poput onih tokom menopauze.
Baš zato je važno obratiti pažnju na male promene i reagovati na vreme, umesto da se sve automatski otpisujete. U nastavku su znaci koje ne bi trebalo ignorisati:
Problemi sa disanjem
Kada srce ne pumpa efikasno, telo dobija manje kiseonika, što može dovesti do umora, vrtoglavice, bola u mišićima i otežanog disanja. Nije neobično ako se zadihate posle treninga, ali ako vam ponestaje vazduha dok pričate, hodate ili čak ležite, na to treba da obratite pažnju.
Razlog može biti usporen protok krvi usled suženja krvnih sudova. Srce tada radi pod većim opterećenjem, što može dovesti i do nakupljanja tečnosti u plućima, a lekari savetuju da ovakve promene pratite na vreme.
Osetljive desni
Zdravlje desni i srca je povezano, jer hronične upale u ustima mogu preći u krvotok i uticati na krvne sudove, povećavajući rizik od kardiovaskularnih problema.
Bakterije iz upaljenih desni mogu da pokrenu šire upalne procese u telu. Pored toga, isti faktori rizika – kao što su loša ishrana, dijabetes ili hroničan stres – često stoje iza oba problema. Uz redovnu higijenu, značajnu ulogu ima i ishrana bogata vitaminom C, antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama.
Oticanje nogu, zglovoba, stopala
Iako se ovo često pripisuje dugom stajanju, slanoj hrani ili neudobnoj obući, ponekada može ukazivati na nešto ozbiljnije. Ako vam čarape ostavljaju dublje tragove ili cipele postaju tesne do kraja dana, moguće je da se radi o zadržavanju tečnosti, što se nekada dešava kada srce ne radi kako treba, i to najčešće u donjim ekstremitetima, prenosi “Jahu lajf”.
Bol – ali ne u grudima
Bol povezan sa srcem ne mora biti lokalizovan u grudima – može se javiti u vilici, vratu, leđima, ramenima ili rukama, i često nije oštar, već tup, kao pritisak ili nelagodnost. Razlog leži u načinu na koji nervi prenose signale – bol se može “preliti” u druge delove tela. Kod žena su ovakvi, suptilniji simptomi češći, delom i zbog razlika u strukturi krvnih sudova i učestalijih mikrovaskularnih problema.
Mučnina, vrtoglavica ili ošamućenost
Kardiovaskularni problemi ne moraju uvek da se ispolje na očigledan način. Umesto klasičnih simptoma, kod žena se često javljaju suptilniji znaci poput mučnine, vrtoglavice ili opšteg osećaja slabosti i nelagode. Upravo zato se lako zanemaruju ili pripisuju umoru i svakodnevnom stresu.
Ono što dodatno komplikuje stvar je to što ovi simptomi retko dolaze sami. Kod osoba sa kardiovaskularnim problemima, stres, loš san i umor često su međusobno povezani i pojačavaju jedni druge, stvarajući začarani krug u kome se telo sve teže oporavlja. Vrtoglavica i iscrpljenost u tom kontekstu mogu biti rani signal da organizam ne dobija dovoljno podrške iz cirkulacije.
Japanski astronomi pokreću grupu za potragu za vanzemaljcima
Japanski astronomi pokrenuli su, kako navode, prvu organizaciju u zemlji posvećenu potrazi za vanzemaljskim životom, a prva istraživanja radio-signala zakazana su za sledeće leto.
“Oni sigurno postoje negde u svemiru. Uzbuđen sam što pretvaramo ovo u konkretno delovanje”, rekao je Šinja Narusava, stručnjak za astrofiziku i predsednik Japanskog društva za SETI (potraga za vanzemaljskom inteligencijom), prenosi Kjodo.
Narusava (61), vodeći ekspert u oblasti SETI, pokrenuo je inicijativu u aprilu i okupio deset astronoma i istraživača iz opservatorija.
Plan je da se u avgustu sledeće godine sprovedu posmatranja u pravcu sazvežđa Strelca, u prostorijama opservatorije Misato na zapadu Japana povodom 50. godišnjice otkrića radio-signala za koji se veruje da potiče iz svemira.
“Wow!” signal, koji je zabeležio teleskop Univerziteta Ohajo Stejt u SAD 1977. godine, potekao je iz blizine sazvežđa Strelca i poznat je kao najjači kandidat za vanzemaljski radio-prenos ikada detektovan.
Iako se i dalje proučava u SAD kao mogući znak vanzemaljske inteligencije, poreklo signala ostaje misterija.
“Pozvaćemo svet da sprovede koncentrisana posmatranja prema izvoru radio-talasa”, navela je grupa na svom sajtu.
Grupa ima za cilj da izgradi domaću mrežu antena kako bi omogućila stalno posmatranje u nadi da bi kontinuirano praćenje povećalo pouzdanost istraživanja.
“Želimo da na kraju izgradimo istraživačku mrežu u Japanu uporedivu sa onom u Sjedinjenim Državama. Nadam se da će ljudi saznati više o našim naporima u potrazi za vanzemaljskim civilizacijama i da će nas to podstaći da preispitamo i samu Zemlju, na kojoj se vode ratovi među ljudima“, rekao je Narusava.
Anketa: Dve trećine Amerikanaca smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu
Trampov rejting popularnosti pao je na 37 odsto, što je najniži nivo u ovom predsedničkom mandatu, dok ga ne podržava 62 posto anketiranih, što je rekordno visok nivo u oba njegova predsednička mandata
Dve trećine Amerikanaca smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu, a većina ispitanika nije zadovoljna načinom na koji predsednik Donald Tramp tretira neka važna pitanja, pokazala je najnovija anketa TV mreže “Ej-Bi-Si njuz”, lista “Vašington post” i agencije Ipsos.
Trampov rejting popularnosti pao je na 37 odsto, što je najniži nivo u ovom predsedničkom mandatu, dok ga ne podržava 62 posto anketiranih, što je rekordno visok nivo u oba njegova predsednička mandata.
Trampa podržavaju verni članovi njegove stranke, tako da čak 85 odsto republikanaca odobrava njegove rezultate, ali je zato udeo republikanaca koji ga “snažno podržavaju” opao na 45 posto.
Oko tri četvrtine (76 odsto) Amerikanaca ne odobrava kako Tramp rešava pitanje troškove života u SAD, dok samo 23 odsto anketiranih to podržava.
U svojoj predizbornoj kampanji, Tramp je više puta obećavao da će smanjiti troškove za Amerikance.
Prema rezultatima istraživanja, oko dve trećine Amerikanaca ili 65 odsto, ne odobrava način na koji Tramp upravlja ekonomijom, što je rekordno visok procenat tokom oba njegova predsednička mandata, prenosi Tanjug.
Sličan udeo Amerikanaca ne podržava način na koji Tramp postupa sa situacijom sa Iranom, odnosno 66 odsto, kao ni u odnosima sa američkim saveznicima (65 posto), dok oko trećine ispitanika odobrava način na koji postupa sa svakim od ovih pitanja.
Istovremeno, većina Amerikanaca kaže da je upotreba vojne sile SAD protiv Irana bila greška, pokazuje anketa.
Oko šest od 10 Amerikanaca nije zadovoljno načinom na koji Tramp postupa sa porezima, dok nešto manje od 40 odsto jeste.
Kada je reč o pitanju imigracije, 59 posto ispitanika ne odobrava Trampovu politiku, dok je 40 odsto podržava, što je praktično isti procenat kao i tokom istraživanja u februaru.
U ovoj fazi izbornog ciklusa, demokrate su motivisanije i sklonije da kažu da su predstojeći srednjoročni izbori za Kongres važni, pokazali su rezultati ankete.
Među registrovanim biračima, 49 odsto njih je rekao da bi glasalo za demokratskog kandidata ako bi srednjoročni izbori bili održani danas, dok je 44 posto reklo da bi glasalo za republikanca, pokazala je anketa.
Rusija, Kina, Amerika i mit o novom velikom dogovoru
Gde se Vašington i ostatak sveta razilaze?
Ovog maja će se mnogo govoriti o takozvanom “strateškom trouglu” Rusije, Kine i Sjedinjenih Država.
Očekuje se da će američki predsednik Donald Tramp prvo doći u Peking, a zatim će ruski predsednik Vladimir Putin posetiti svog kineskog kolegu Si Đinpinga. Kad god se lideri tri najuticajnije sile sastanu, neizbežno slede spekulacije. Šta ako postignu neki veliki dogovor? Šta ako svet iznenada postane uređeniji?
Takva očekivanja su pogrešna, piše za RT internešenel Fjodor Lukjanov, istraživački direktor Valdaj kluba.
Restrukturiranje globalnog sistema je već u toku i to nije proces koji se može zaustaviti ili preokrenuti diplomatijom samita. Čak i tako, prekretnice u istoriji mogu se odvijati na različite načine – pažljivo upravljane ili nesmotreno ubrzane. To je ono što predstojeće sastanke čini značajnim.
I Rusija i Sjedinjene Države su sada duboko uključene u velike vojne sukobe. Značaj ovih sukoba ne leži samo u njihovom obimu, već i u njihovim širim posledicama po međunarodni sistem. Kina se, nasuprot tome, istorijski držala distance od takvih zapleta. Ipak, u Pekingu postaje sve jasnije da ne mogu ostati izolovani od njihovih efekata. Diskusije na nedavnoj konferenciji Valdaj kluba u Šangaju sugerisale su da Kina preispituje svoju poziciju.
U središtu ovog preispitivanja je jednostavno pitanje: šta je, ako išta, još uvek moguće u odnosima sa Vašingtonom?
Decenijama je uspon Kine bio usko povezan sa njenim ekonomskim odnosima sa Sjedinjenim Državama. Aranžman koji se ponekad opisuje kao “Kimerika”, američki kapital i tehnologija u kombinaciji sa kineskom radnom snagom i proizvodnjom činili su okosnicu globalizacije.
Nije to bilo ravnopravno partnerstvo, ali je bilo obostrano korisno. Dugo se činilo da će osnovni ekonomski interes sprečiti bilo koju stranu da ga potkopa.
Ta pretpostavka je sada propala.
Do kraja 2000-ih, nezadovoljstvo u Vašingtonu je već bilo očigledno. Sjedinjene Države su sve više posmatrale aranžman ne kao izvor zajedničkih dobitaka, već kao strukturnu neravnotežu. Vremenom je akumulacija tenzija, ekonomskih i strateških, dostigla tačku gde postepena prilagođavanja više nisu bila dovoljna. Ono što je usledilo bio je kvalitativni pomak u samom sistemu.
Nekoliko decenija, globalni poredak je uglavnom funkcionisao u interesu Sjedinjenih Država kao lidera zapadnog bloka. Njegova postepena erozija sada ugrožava te prednosti. Odgovor Vašingtona je bio da iskoristi trenutni period tranzicije kako bi obezbedio što veću prednost za budućnost.
Donald Tramp je postao najvidljivije oličenje ovog pristupa. Njegova retorika, otvoreno transakciona, pa čak i hvalisava, može delovati nekonvencionalno, ali osnovna logika prethodi njemu. Cilj je jasan: maksimizirati neposredne dobitke i što brže izgraditi nacionalne kapacitete. Zatim iskoristiti tu akumuliranu snagu da dominirate u sledećoj fazi globalne konkurencije.
Ovo predstavlja oštro odstupanje od ranije američke strategije, koja je davala prioritet dugoročnim investicijama u međunarodni sistem. Te investicije nisu uvek donosile trenutne povraćaje, ali su ojačale okvir koji je na kraju koristio Sjedinjenim Državama više nego bilo kome drugom. Danas je naglasak pomeren ka kratkoročnoj prednosti, čak i po cenu dugoročne nestabilnosti.
Da li će ova strategija uspeti ostaje neizvesno. Početna faza je već proizvela zastoje. Ali malo je verovatno da će se širi pravac promeniti. Buduće administracije mogu usvojiti drugačiji ton, ali će delovati u okviru istih ograničenja. Liberalni međunarodni poredak se neće vratiti, ne zbog Trampa, već zato što uslovi koji su ga održavali više ne postoje.
Za druge velike sile, uključujući Kinu, ovo ima duboke implikacije. Ideja o sveobuhvatnom “velikom dogovoru” sa Sjedinjenim Državama, onom koji stabilizuje globalni sistem u godinama koje dolaze, efikasno je postala nerealna.
Trampova česta upotreba reči “dogovor” otkriva mnogo. U njegovom rečniku, to je više od pukog strateškog koncepta, već komercijalnog. Dogovor je “veliki” ne zato što je trajan ili sveobuhvatan, već zbog obima neposredne dobiti koju donosi. I kao i svaka komercijalna transakcija, može se napustiti ako se ukaže poželjnija prilika.
U takvim uslovima, dugoročni sporazumi o strukturi svetskog poretka su nemogući. Vašington verovatno neće prihvatiti bilo kakav aranžman koji ograničava njegovu fleksibilnost pre nego što obezbedi ono što smatra dovoljnom prednošću.
Ovo nije nužno proizvod zlobe ili arogancije. To je, na svoj način, racionalan odgovor na period ekstremne neizvesnosti. Sjedinjene Države nastoje da očuvaju temelje svoje buduće dominacije odlučnim delovanjem u sadašnjosti.
Ali racionalnost sa jedne strane primorava na prilagođavanje sa druge strane.
Ako ključni igrači zaključe da stabilni sporazumi sa Vašingtonom nisu dostižni, njihovo ponašanje se menja. Vojni kapaciteti postaju važniji kao zaštita od pritiska. Istovremeno, raste interesovanje za alternativne oblike saradnje. To jest, okvire koji funkcionišu nezavisno od Sjedinjenih Država i izolovane su od njihovog uticaja.