Džajić: Zahtevna grupa, Engleska je favorit
Trump kaže da je “OK” nakon Fordove pretnje da će prekinuti energiju pograničnim državama
Novoizabrani američki predsednik Donald Trump upitan je o upozorenju premijera Ontarija Douga Forda da bi pokrajina mogla prekinuti izvoz energije za oko 1,5 miliona Amerikanaca ako Trump sledećeg meseca uvede carine Kanadi, rekavši u četvrtak da je to “u redu”.
U sredu, nakon sastanka između premijera provincija i premijera Dzastina Trudoa, Ford je rekao da veruje da postoji “100 posto” šansa da će tarife od 25 posto kojima preti Trump biti nametnute Kanadi u januaru. Ford se suprotstavio vlastitom pretnjom: “odseći” milione američkih stanovnika koji žive u pograničnim državama od izvoza energije iz Ontarija.
“U redu je ako to uradi”, rekao je Trump novinaru CNBC-a na berzi u New Yorku. “Sjedinjene Države subvencionisu Kanadu, to je zaista subvencija i to ne bismo trebali činiti.”
Trump je tvrdio da SAD subvencionisu Kanadi sa više od 100 milijardi američkih dolara godišnje, iako nije precizirao odakle taj broj.
Subvencije su definisane od strane Međunarodnog monetarnog fonda kao “transfer resursa sa vlade na domaći entitet bez ekvivalentnog doprinosa zauzvrat”.
MMF napominje da subvencije mogu „poprimiti različite oblike, uključujući direktne grantove domaćim kompanijama, poreske olakšice ili povoljne uslove za finansiranje“.
Nije jasno da li se Trumpove tvrdnje odnose na trgovinske deficite, što znači da zemlja kupuje više nego što prodaje drugoj zemlji.
Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika kaže da je “trgovinski deficit SAD-a sa Kanadom bio 53,5 milijardi dolara u 2022. godini”.
Statistički zavod Kanade kaže da su direktne investicije iz Kanade u SAD 2023. bile 110 milijardi dolara, dok su direktne investicije SAD u Kanadi bile 618,2 milijarde dolara.
„U 2023. kanadski izvoz usluga u Sjedinjene Države porastao je za 7,2% na 107,2 milijarde dolara, dok je uvoz usluga iz Sjedinjenih Država porastao za 8,7% na 121,0 milijardu dolara“, takođe je prošlog meseca saopštio statistički zavod Kanade.
Ubrzo nakon reizbora, Trump je zapretio da će uvesti carine od 25% na svu uvezenu robu iz Kanade i Meksika ako se obe zemlje ne pozabave ilegalnom imigracijom i krijumčarenjem fentanila u SAD.
Od tada su premijeri Forda i Kanade održali sastanke sa saveznom vladom kako bi razgovarali o potencijalnim odgovorima, a Trudo je u sredu podelio “pregled” plana svoje vlade da ojača sigurnost granica kao odgovor na pretnju carinama.
Izvori su naveli četiri potencijalne Fordove mere koje bi Ontario mogao primeniti za Global News:
-
Ograničavanje izvoza električne energije u Michigan, New York i Minnesotu – od kojih svaki deli granicu s Ontariom
-
Ograničavanje izvoza kanadskih kritičnih minerala potrebnih za baterije za električna vozila i lanac snabdevanja
-
Ograničavanje američkih kompanija iz procesa nabavke Vlade Ontarija
-
Ograničavanje LCBO, najvećeg kupca alkohola na svetu, da kupuje alkohol proizveden u Americi
Izvori u Fordovoj vladi opisuju tu meru kao “manevre eskalacije” koji se još uvek razrađuju.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanada preti kao nikad do sad, sprema se totalna blokada: “Amerikanci će osetiti bol, nije li to nesreća?”
Doug Ford, premijer kanadske provincije Ontario, izjavio je da bi Kanada mogla da blokira energetske tokove ka Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što je novoizabrani američki predsednik Donald Tramp zapretio da će uvesti carine od 25 odsto na kanadske proizvode.
Prema Fordovim rečima, oni će ići toliko daleko da prekinu dotok energije ka američkim saveznim državama Mičigen, Njujork i Viskonsin. On smatra da Kanada mora da iskoristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju ako se Trampova pretnja ostvari. S druge strane, Fordova pretnja se pre svega odnosi na izvoz električne energije iz Ontarija u SAD.
“Kanađani će stradati, ali mogu da vas uverim u jednu stvar: I Amerikanci će osetiti bol i nije li to nesreća”, rekao je Ford.
Trampove carine bi mogle da gurnu Kanadu u recesiju. Kako prenosi CNN, pretnja premijera Ontarija pokazatelj je da pojedini Kanađani insistiraju na snažnom odgovoru Amerikancima.
Koliko je kanadska električna energija važna za SAD pokazuje podatak da je ova zemlja prošle godine uvezla 38,9 miliona megavat sati struje, od čega je 33,2 miliona megavat sati došlo iz Kanade. Međutim, pojedini stručnjaci smatraju da bi SAD bile samo kratkoročno pogođene prekidom uvoza električne energije iz Kanade.
Nadalje, SAD uvoze i naftu iz Kanade. Samo prošle godine SAD su uvezle ukupno 2,4 miliona barela nafte, od čega je 1,4 miliona iz severnog suseda. Ako bi Kanađani obustavili izvoz nafte u SAD, to bi izazvalo rast cena goriva u SAD. Međutim, i Kanađani bi osetili negativne posledice te suspenzije jer je njihova privreda značajno zavisna od proizvodnje i izvoza nafte. To je razlog zašto neki misle da Kanada neće uskratiti naftu SAD, piše CNN.
SERBIANNEWS/CANADA
Banka Kanade snizila ključnu kamatnu stopu na 3,25%, Trampova pretnja carinama ‘novi izvor neizvesnosti’
Centralna banka Kanade snizila je svoju ključnu stopu peti put zaredom, sada iznosi 3,25 posto, jer privreda zemlje raste sporijim tempom od predviđenog.
Smanjenje od 50 baznih poena dolazi nakon što je kanadska ekonomija porasla za jedan posto u trećem tromesečju 2024., a četvrti kvartal izgleda slabije nego što je predviđeno, navodi Banka Kanade.
“Monetarna politika više ne mora biti jasno na restriktivnoj teritoriji”, rekao je guverner Banke Kanade Tiff Macklem u izjavi.
Macklem je primetio da su potrošnja i stambena aktivnost porasle kao rezultat nižih kamatnih stopa.
Još jedan faktor za smanjenje kamatne stope bila je stopa nezaposlenosti u Kanadi koja je porasla na 6,8 posto u novembru, jer banka kaže da je broj ljudi koji traže posao rastao brže od broja poslova.
„Mladim ljudima i pridošlicama u Kanadi je bilo posebno teško pronaći posao,“ rekao je Macklem.
Značajan pomak u imigracionoj politici od strane savezne vlade smirio je rast stanovništva u zemlji, a neki ekonomisti iz privatnog sektora veruju da bi to moglo dovesti do još veće nezaposlenosti u mesecima koji dolaze.
“Očekujemo da će stopa nezaposlenosti još porasti, verovatno oko 7 posto u prvom kvartalu sledeće godine, pre nego što se malo smanji”, napisao je glavni ekonomista BMO-a Douglas Porter u nedavnom analitičkom radu.
Trampova tarifna pretnja je “povećala neizvesnost”
Prilikom donošenja svoje odluke, banka se pozvala na dolazeću američku administraciju i pretnju Donalda Trumpa o carinama od 25 posto na kanadski izvoz u SAD, dodajući da je “povećala neizvesnost” u pogledu svojih ekonomskih izgleda.
“Realnost je da ne znamo da li će te tarife biti primenjene. Ne znamo hoće li biti dogovorena izuzeća u nekim delovima. Ne znamo koji nivo tarifa. Ne znamo hoće li Kanada preduzeti uzvratne mere”, rekao je Macklem novinarima u sredu.
Upitan dalje o potencijalnom uticaju tarifa, Macklem je rekao da će to “imati veliki uticaj na kanadsku ekonomiju”.
„Ako bi se tarife uvele na nivoima koji su predloženi, to bi veoma poremetilo kanadsku ekonomiju“, rekao je Macklem.
Guverner je takođe rekao da centralna banka preispituje monetarnu politiku od jula 2019. godine, u kojoj je analizirala rizike globalne trgovinske politike, uključujući 25 posto na sav uvoz koji dolazi u SAD tokom prvog Trumpovog mandata.
“Nadajmo se da se to neće dogoditi. Ali ono što radimo je da radimo neku analizu kako bismo se pripremili za tu mogućnost. Mislim da je to sve što možemo učiniti”, rekao je Macklem.
Koje je druge faktore centralna banka uzela u obzir?
Centralna banka očekuje da će inflacija ostati blizu ciljanih dva procenta u naredne dve godine jer je njena predviđanja inflacije cena stanovanja ublažena, kao i inflacija od cena robe. Međutim, Macklem kaže: “Povišena povećanja plata u kombinaciji sa slabom produktivnošću mogu podstaknuti inflaciju.”
Centralna banka je u svojoj odluci od srede uzela u obzir i nove federalne mere. Prošlog meseca, savezna vlada je objavila dvomesečnu GST pauzu na dugačkoj listi robe široke potrošnje.
“Očekujemo da će GST pauza privremeno smanjiti inflaciju na oko jedan i po posto u januaru,” rekao je Macklem. “Ali taj će učinak biti poništen nakon što se GST pauza završi sredinom februara.”
Ti faktori, kao i predložene jednokratne isplate od 250 dolara za zaposlene Kanađane koji su prošle godine zaradili manje od 150.000 dolara, kao i promene pravila o hipotekama uticaće na dinamiku potražnje i inflacije prema centralnoj banci. Kao rezultat toga, banka predviđa “postepeniji pristup” budućim odlukama o stopama.
Centralna banka je takođe uzela u obzir mogućnost nove potrošnje na kanadsko-američkoj granici, koju bi liberalna vlada mogla uvesti sledećeg meseca uoči inauguracije Donalda Trumpa. Trump je zatražio povećanje sigurnosti na granici kako bi zaustavio priliv ilegalnih migranata i droge.
Nejasno je koliko novca vlada planira da potroši, ali to bi moglo biti objavljeno u jesenjoj ekonomskoj izjavi, koju će 16. decembra predstaviti ministarka finansija Christia Freeland.
Sledeći planirani datum Banke Kanade za obavu ciljane stope je 29. januar 2025.
SERBIANNEWS/CANADA
Džim Keri o tome zašto i dalje glumi: Iskreno, treba mi novac
Džim Keri je u aprilu 2022. godine rekao da će se verovatno penzionisati nakon Sonikovog filma 2, koji je tada baš stigao u bioskope.
To je bio drugi put da Džim Keri glumi zloću Doktora Robotnika, nakon Sonikovog filma iz 2020, što mu je bio prvi veći studijski film posle više od pet godina.
„Idem u penziju. Da, verovatno. Prilično sam ozbiljan. Sve zavisi. Ako anđeli donesu neki scenario napisan zlatnim mastilom koji mi kaže da je mnogo važno da ga ljudi vide, možda ću nastaviti tim putem, ali pravim pauzu“, rekao je Džim Keri promovišući film pre dve godine.
„Zaista volim svoj tihi život i volim da stavljam boju na platno i obožavam svoj spiritualni život i osećam, što verovatno nikada nećete čuti od neke poznate osobe do kraja vremena, da mi je dosta. Uradio sam dovoljno. Ja sam dovoljan“, dodao je glumac.
GST/HST pauza oko praznika počinje u subotu
Ove subote počinje dvomesečno GST/HST pаuziranje оkо praznikа, za koji Vlada kaže da će Kanađanima dati odmor od cena nekih osnovnih dobara.
Da bi se artikal mogao prodati neoporezivo u periodu od 14. decembra 2024. do 15. februara 2025. godine, mora biti uplaćen u celosti i isporučen do kraja perioda poreske olakšice.
Savezna vlada kaže da će se artikli smatrati isporučenim nakon što budu prebačeni od dobavljača do otpremne službe, ili kada se predaju poštom, a ne kada stignu na odredište.
Kupci ne moraju ništa učiniti da bi dobili poresku olakšicu; ne postoji proces potraživanja. GST ili HST jednostavno neće biti naplaćeni u trenutku kupovine.
Poreska pauza se odvija u celom lancu snabdevanja, tako da roba koju veletrgovcu isporuči proizvođač, veletrgovac ili trgovac na malo takođe neće biti oporezovana.
U provincijama koje su spojile svoj pokrajinski porez na promet sa GST-om kako bi stvorili usklađeni porez na promet (HST), celi usklađeni porez će biti uklonjen u trenutku kupovine.
Ontario, New Brunswick, Newfoundland i Labrador, Nova Škotska i ostrvo Princa Edvarda su uskladili poreze na promet.
Službenik za parlamentarni budžet kaže da će poreskna olakšica koštati saveznu vladu 1,46 milijardi dolara, a provincije sa HST-om koštati 1,26 milijardi dolara — ali sve bi to moglo završiti u knjigama savezne vlade ako pokrajine odluče da se ne odreknu kompenzacije.
Lista stvari koje su izuzete od poreskih olakšica je duga. Božićna drvca ispunjavaju uslove, ali božićni ukrasi ne. Uvezena roba je takođe izuzeta od GST-a/HST-a pod uslovom da je na listi artikala koji ispunjavaju uslove za poreski odmor
Evo liste stavki koje dobijaju poresku olakšicu:
Hrana i namirnice
-
Gotova hrana kao što su sendviči, salate i gotova jela.
-
Grickalice, uključujući čips, slatkiše, peciva, grickalice na bazi voća i granola pločice.
-
Energetske pločice, ali samo ako ih Health Canada smatra hranom, a da nisu obogaćene proteinima, kofeinom, vitaminima i/ili mineralima i ispunjavaju druge kvalifikacije.
-
Poklon korpe, pod uslovom da je najmanje 90 posto sadržaja kvalifikovana hrana ili piće.
-
Pripremljena jela i pića, uključujući i dostavu, ali samo kada prehrambeni objekat dostavi obrok.
-
Dostava gotovih jela od strane treće strane (trošak dostave nije oslobođen poreza).
Pića
-
Sva bezalkoholna pića, kao što su kafa, čaj, gazirana pića, sokovi i smutiji, pod uslovom da se ne prodaju putem automata.
-
Alkoholna pića kao što su pivo, vino, jabukovača i sake, sve dok je volumen alkohola 22,9 posto ili manje.
-
Mešana alkoholna pića i gotova alkoholna pića s volumenom alkohola od sedam posto ili manje.
-
Energetski i proteinski šejkovi, pod uslovom da nisu obogaćeni proteinima, kofeinom, vitaminima i/ili mineralima, i pod uslovom da ih Health Canada smatra hranom ili pićem.
Restoranska hrana i piće
-
Obroci kupljeni u pabovima, barovima, kamionima sa hranom ili na drugim mestima gde se poslužuju hrana i piće.
-
Mešana pića koja se poslužuju u restoranima i barovima ako su kvalifikujuća kao — penušavo vino i sok od narandže ispunjavaju uslove, ali votka i gazirana pića ne.
-
Napojnice se plaćaju za obroke i piće, ali samo ako su uključene u račun.
-
Ugostiteljske usluge koje pružaju kvalifikovanu hranu i piće.
Dečija odeća
-
Odeća za dojenčad i decu, uključujući dodatke kao što su bibs, ćebad, kape, kaiševi, tregeri, rukavice i rukavice.
-
Obuća sa uloškom dužine 24,25 cm ili manje.
-
Neka sportska odeća, poput dresova, skijaških jakni, trikoa, kombinezona i bodija koja se može nositi izvan sportskih ili plesnih aktivnosti.
-
Pelene, platnene i jednokratne, hlače za trening ili gumene hlače dizajnirane za korištenje s pelenama.
-
Dečija autosedalica, pod uslovom da ispunjava kanadske sigurnosne standarde i da nisu deo sistema putovanja kolica/nosača.
Specijalizovani odevni predmeti — uključujući odela, kopačke, cipele za kuglanje, klizaljke, skijaške čizme — ne ispunjavaju uslove.
Dečje igračke i video igrice
-
Društvene igre i kartaške igre, uključujući karte za igranje i Pokémon karte.
-
Igračke koje uključuju izgradnju, kreiranje ili sastavljanje struktura.
-
Lutke, plišane i mekane igračke i njihovi dodaci.
-
Igračke koje se prodaju za decu mlađu od 14 godina.
-
Slagalice za sve uzraste.
-
Konzole za video igre i video igre za konzole ispunjavaju uslove, ali igre koje se mogu preuzeti ili samo na mreži ne.
Kolekcionarski predmeti — uključujući karte za hokej, lutke ili druge igračke koje se prodaju odraslima — ne ispunjavaju uslove.
Knjige, časopisi i novine
-
Većina objavljenih knjiga, uključujući vodiče i audio knjige.
-
Uvezane ili neuvezane štampane verzije Svetog pisma povezane s bilo kojom religijom.
-
Časopisi i časopisi kupljeni uz pretplatu koji nemaju više od pet posto svog štampanog prostora posvećenog oglašavanju.
-
Novine koje sadrže vesti, uvodnike, priloge ili druge informacije od interesa za širu javnost i izlaze dnevno, sedmično ili mesečno.
E-knjige i audio knjige koje se mogu preuzeti ne ispunjavaju uslove. Ni knjige za pisanje, kao što su dnevnici, sveske i dnevni red, te elektronske i digitalne publikacije.
SERBIANNEWS/CANADA
Antibiotici ubijaju i dobre bakterije: Za obnovu flore u crevima potrebno je više vremenena nego što mislite
Antibiotici mogu značajno uticati na vaš probavni sistem. Stručnjaci za infektivne bolesti i doktor za zdravlje creva iz Klinike u Klivlendu dele savete o tome kako da vratite ravnotežu u stomaku.
Antibiotici su važni lekovi koji su napravljeni da se bore protiv bakterijskih infekcija ubijanjem bakterija ili inhibicijom njihovog rasta, piše Healthy.
Neophodni su za lečenje stanja poput streptokokne angine, infekcija mokraćnog trakta i pneumonije, između ostalog.
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), zdravstveni radnici u SAD-u su 2022. godine propisali 236,4 miliona antibiotika u ambulantnim uslovima, što je otprilike sedam recepata na svakih 10 osoba. S obzirom na porast respiratornih virusa u poslednjim godinama, istraživanje antibiotika je verovatno relevantnije nego ikad.
„Antibiotici su lekovi koji spašavaju živote, ali oni imaju i nuspojave“, kaže Linda Jensi, MD, specijalista za infektivne bolesti u bolnici Memorial Hermann u Hjustonu.
„Najčešći simptom koji ljudi dožive nakon uzimanja antibiotika je dijareja. Ponekad ona može biti vrlo ozbiljna.“
Prema rečima dr Jensi: Važno je razumeti da, dok antibiotici eliminišu štetne bakterije, oni takođe mogu uticati na korisne bakterije u vašem mikrobiomu creva. Ova zajednica „dobrih“ bakterija igra ključnu ulogu u varenju, apsorpciji nutrijenata, funkcionisanju imunološkog sistema, pa čak i regulaciji raspoloženja. Kada se ova ravnoteža poremeti, mogu se javiti problemi.
Uobičajeni simptomi nezdravih creva nakon upotrebe antibiotika uključuju gastrointestinalne simptome kao što su dijareja, nadutost, gasovi, bolovi u stomaku ili konstipacija.
Koliko vremena treba da se crevne bakterije oporave nakon antibiotika?
„Studije pokazuju da može biti potrebno od 14 do 30 dana da se mikrobiota creva obnovi nakon upotrebe antibiotika“, kaže Gejl Kresi, PhD, RD, istraživač mikrobioma creva u Institutu za probavne bolesti Klinike u Klivlendu. Kod nekih ljudi, poremećaj u sastavu mikrobioma može trajati duže, čak i mesecima.
Da biste bolje razumeli ovo, dr Jensi predlaže da razmislite o crevima kao o šumi. Kada šumski požar zahvati područje, potrebno je vreme da se biljke ponovo izrastu i da se divlji svet vrati. „Na isti način, potrebno je vreme da se flora creva obnovi“, kaže ona.
S obzirom na to koliko je balansiran mikrobiom creva ključan za celokupno zdravlje, prirodno je tražiti načine da ga obnovite nakon upotrebe antibiotika. U nastavku, dr Jensi i dr Kresi dele načine za obnavljanje zdravlja creva nakon uzimanja antibiotika.
5 načina za obnavljanje zdravlja creva nakon antibiotika
Jedite ishranu bogatu vlaknima
Jedan od najboljih načina da obnovite zdravlje creva nakon antibiotika je konzumiranje velike količine vlakana, „posebno prebiotičkih rastvornih fermentabilnih vlakana iz voća, povrća i složenih ugljenih hidrata“, kaže dr Kresi.
Prebiotička rastvorna fermentabilna vlakna su vrste dijetalnih vlakana koja hrane korisne bakterije u vašim crevima. Ona se rastvaraju u vodi i fermentišu ih crevne mikrobe. Primeri uključuju inulin koji se nalazi u belom luku, lukovima i bananama; pektini iz jabuka i citrusnog voća; i beta-glukani iz ovsa i ječma.
Takođe je važno izbegavati procesiranu hranu, kao što su beli hleb, zaslađeni žitarice, čips i brza hrana, koja može poremetiti ravnotežu dobrih bakterija u vašim crevima. Ova hrana je često siromašna vlaknima i bogata nezdravim mastima i šećerima, što može negativno uticati na zdravlje creva.
Konzumirajte fermentisanu hranu
Da biste pomogli u obnavljanju zdravlja creva nakon antibiotika, dr Kresi preporučuje dodavanje fermentisane hrane koja sadrži žive kulture, kao što su kombuha, jogurt, kefir i kimči, u vaša jela. Konzumiranjem fermentisane hrane vraćate korisne mikroorganizme u vaš probavni sistem, podstičući balansiranu floru creva, što je esencijalno za pravilno varenje, apsorpciju nutrijenata i snažan imunološki sistem.
Razmislite o suplementima
Pored promena u ishrani, možda biste želeli razmisliti o uzimanju prebiotskih i probiotickih suplemenata kako biste podržali zdravlje vaših creva. Probiotici unose korisne bakterije u vaš probavni sistem, dok prebiotici obezbeđuju neophodne nutrijente koje ove bakterije trebaju da bi napredovale.
Međutim, dr Jensi naglašava da ne postoji brzo rešenje u vidu suplemenata koji bi mogli odmah obnoviti vašu floru creva, jer suplementi sami po sebi to ne mogu postići. Umesto toga, ona preporučuje prioritet davanja uravnotežene ishrane bogate raznovrsnim voćem, povrćem, orašastim plodovima, nemasnim mesom i mlečnim proizvodima kako bi prirodno podržali zdravlje creva.
Ako odlučite da uzimate suplemente, obavezno se posavetujte sa svojim lekarom kako biste izabrali najbolje opcije za vaše potrebe.
Spavajte dovoljno
Dobro noćno spavanje je od esencijalnog značaja za celokupno zdravlje, a postaje još važnije nakon uzimanja antibiotika. Ako ste bili bolesni, kvalitet vašeg sna mogao je biti narušen.
Dr Kresi naglašava da je obezbeđivanje dovoljno sna ključno za obnavljanje zdravlja creva. Stručnjaci preporučuju spavanje od sedam do devet sati svake noći kako bi podržali oporavak vašeg tela.
Vežbajte
Redovna fizička aktivnost je moćan alat za obnavljanje zdravlja creva nakon antibiotika. Istraživanja, poput jednog rada iz 2017. godine od naučnika u Italiji, sugerišu da vežbanje podstiče rast korisnih bakterija i povećava raznovrsnost vašeg mikrobioma creva, što je važno za celokupno zdravlje probavnog sistema. Vežbanje takođe poboljšava protok krvi do creva i smanjuje inflamaciju, stvarajući okruženje u kojem zdrave bakterije mogu da napreduju.
O stručnjacima:
Linda Jensi, MD, je lekar specijalista za infektivne bolesti i internu medicinu, sa više od dve decenije iskustva u praksi u Teksasu. Specijalizaciju je završila na Mayo klinici u Skotsdeilu u Arizoni, a postdiplomski rad na Baylor College of Medicine u Hjustonu. Trenutno, dr. Jensi je specijalista za infektivne bolesti u bolnici Memorial Hermann u Hjustonu.
Gejl Kresi, PhD, RD, je istraživač mikrobioma creva u Institutu za probavne bolesti Klinike u Klivlendu i direktor za istraživanje ishrane u Centru za ljudsku ishranu pri Klinici u Klivlendu.
Proglašeni najbolji košarkaši u 2024: Laureati Nikola i Jovana
Košarkaški savez Srbije je na koktelu u prestižnom beogradskom hotelu u u hotelu obeležio 76. rođendan krovne organizacije.
Nikola Jokić i Jovana Nogić proglašeni su za najboljeg košarkaše Srbije za 2024. godinu u tradicionalnom izboru KSS.
Dodeljene su i nagrade za najbolje trenere.
Selektori seniorskih timova Srbije Marina Maljković i Svetislav Pešić su zasluženo nagrađeni.
– Iza nas je završena vrlo uspešna godina. Hvala prethodnom rukovodstvu, Vladi Srbiji i predsedniku Srbije. Pred nama je važna godina, očekujemo da napravimo što bolje rezultate. Svetislav Pešić je relativizovao mušku reprezentaciju. Hvala reprezentativcima, koji su dali sve od sebe. Velika zasluga je i selektora i njih. Pored takmičenja, čekaju nas i novi izazovi da postavimo novi sistem naše košarke. Trebalo bi da budemo složni u našoj kući i da preuzemo zadatke koje smo preuzeli – rekao je predsednik KSS Nebojša Čović.
NBA stiže u Evropu? Već su kontaktirani najvažniji klubovi iz Evrolige
Španski portal Relevo nam donosi priču da je sve bliži ulazak NBA lige u evropsku košarku.
Kako Španci pišu, novu ligu ili neku vrstu NBA franšize na Starom kontinetu, mogli bismo da dobijemo već u sezoni 2026/2027.
NBA bi želeo da pokrene ligu u Evropi onog trenutka kada isteknu A licence za Evroligu 11 klubova koji su deoničari u elitnom takmičenju
Amerikanci su već kontaktirali Panatinaikos, a i čekaju reakciju Real Madrida i Fenerbahčea i njihov stav o projektu.
Tri navedena kluba glavne su mete NBA i takmičenja koje bi bilo pod zajedničkim kišobranom najjače svetske lige i FIBA.
Jovanović: „Nema alibija, teško mi je pao ovaj poraz“
