Svjetski vaterpolo potresa ozbiljan skandal, koji je neočekivano izazvala Svjetska plivačka organizacija odlučivši da promijeni pravila – usred sezone.
Vaterpolo (foto: EPA-EFE/Zsolt Szigetvary HUNGARY OUT – ilustracija)
Gonzales će predvoditi rukometaše Srbije
Raul Gonzales će biti novi selektor rukometne reprezentacije Srbije.
Raul Gonzales (foto: arhiva/EPA-EFE/Piotr Polak POLAND OUT)
Pregovori dvije strane su trajali kratko i dogovor je lako postignut, pa se očekuje da on na klupi naslijedi Borisa Rojevića, prenosi Sportski žurnal.
Poznati stručnjak, osvajač Lige šampiona sa Vardarom 2017. godine, i trener koji u vitrinama ima 24 trofeja, potpisao je ugovor na četiri godine.
On će predvoditi Srbiju do Olimpijskih igara u Los Anđelesu.
Novi selektor će imati dovoljno vremena da se uhoda, jer prvi naredni meč Srbija igra tek u martu i to sa Španijom, koja je eliminisala “Orlove” iz borbe za plasman na šampionat svijeta.
Kao igrač, Gonzales je sa Španijom 1996. na OI u Atlanti osvojio bronzanu medalju, a trener je od 2005. godine.
Do sada je vodio Sijudad Real, Atletiko Madrid, Vardar i Pari Sen Žermen u kojem je posljednjih sedam godina.
Američki tehnološki startap roditeljima obećava pametnije bebe
Američka startap kompanija, „Heliospekt genomiks“, nudi pomoć bogatim parovima da im analizom embriona utvrde koliki će biti kvocijent inteligencije njihovog potomstva, koristeći kontroverznu tehnologiju koja otvara pitanja o etičnosti genetskog inženjeringa.
Američki tehnološki startap roditeljima obećava pametnije bebe
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja “Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da napravi korak dalje. Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija „Heliospekt genomiks“ nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne „menije“ osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
„Heliospekt“ je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja. Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Može li se skriningom embriona predvideti inteligencija
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe “Hope Not Hate”. Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa „Heliospektom“ 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali „Heliospektu“. Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ. U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su „bebe na putu“.
Od čega zavisi kvocijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku. Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
„Heliospekt“ u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor „najpametnijeg“ od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona. Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što „Heliospekt“ tvrdi.
Postoje brojni nepredviđeni ishodi genetske selekcije
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim. Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik – postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu – naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Šta dobijamo povećanjem kvocijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri – na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika
Ovo se svakako razlikuje o ideologije eugenike koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj. Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
Istoričari o ulozi Srbije u Velikom ratu – izgubili smo trećinu stanovništva i podneli veliku žrtvu, ali treba slaviti i pobedu
Srbija je u Velikom ratu izgubila trećinu stanovništva, a istoričar Predrag Marković objašnjava da je gubitak u Velikom ratu proporcionalno najveći gubitak u Evropi i svetu. Kaže da se poslednjih godina insistira na žrtvi Srbije, ali da taj rat nije bio samo žrtva srpskog naroda već i velika pobeda. Istoričar Danko Leovac ističe da je Srbija u Velikom ratu izgubila najproduktivniji deo svog stanovništva.
Srbija je tokom Prvog svetskog rata izgubila trećinu stanovništva, a prema zvaničnim podacima, reč je o 1.247.000 ljudi.
Istoričar Predrag Marković istakao je da Srbija nije prebrojala žrtve nijednog rata, ali da jeste gubitak u Velikom ratu proporcionalno najveći gubitak u Evropi, i svetu.
“Prema novim istraživanjima koje su radili Vladimir Krivašejev, Mile Bjelajac, Danilo Šarenac i drugi naučnici, broj je daleko manji”, rekao je Marković.
Objašnjava da su naučnici-istraživači broj žrtava računali po uzorku.
“Krivašejev je brojao u najpogođenijim krajevima – Valjevu, Krupnju, Loznici – pa je potom pomnožio u odnosu na broj stanovnika”, istakao je Marković metod novih istraživanja.
Leovac: Srbija izgubila najproduktivniji deo stanovništva
Istoričar Danko Leovac kaže da je Dan primirja u Velikom ratu veliki datum.
“Kada govorimo o žrtvama, Srbija je proporcionalno broju stanovnika podnela, zaista, ogromne žrtve. Skoro trećina stanovništva Srbije je stradala. Šabac je kao grad ostao bez 42 odsto predratnog stanovništva. Najvažnije, Srbija je u Velikom ratu izgubila najproduktivniji deo svoje populacije, muškarce između 18 i 50 godina”, kaže Leovac.
Ističe da su mnogi datumi u okviru Prvog svetskog rata svakako značajni za Srbiju, počev od samog početka rata do značajnih bitaka i maestralnih pobeda na Ceru, Kolubari, ali i Albanska golgota.
“To su događaji koji su ostvarili veliki trag, ali i dubok trag. Tu je i proboj Solunskog fronta”, sumira Leovac.
Primirije je promenilo i mapu Evrope.
“Suštinski, Evropa se menja iz korena i 1918. nestaju četiri velika carstva i dinastije koje su vekovima vladale Evropom. Govorimo o Romanovima u Rusiji, Hoencolernima u Nemačkoj, Habsburzima u Austrougarskoj i dinastaji u Osmanskom carstvu. Ta carstva su zauzimala ogroman prostor i svojim raspadom su doprinela stvaranju brojnih država”, kaže Leovac.
Slaviti i žrtvu i pobedu
Istoričar je, gostujući na RTS-u povodom Dana primirja, rekao da je demografski oporavak Srbije trajao pet godina, i to zbog visokog nataliteta. Ali da se Srbija kvalitativno oporavljala mnogo duže.
Kako đaci danas uče o Prvom svetskom ratu
U školama širom Srbije se uči o velikim bitkama i datumima u Prvom svetskom ratu. Neretko, do detalja o događajima na frontovima u Evropi, Africi, Aziji.
Međutim, mnoga deca ne znaju šta se dešavalo u njihovom zavičaju.
U ambijentalnoj učionici Dubočica–Maglič đaci uče su da su jedinice, uglavnom drugog i trećeg poziva, na planinama oko Kraljeva vodile odsudnu borbu za spas Prve srpske armije Živojina Mišića, koja se povlačila Ibarskom klisurom. Da zadrže nadmoćnijeg neprijatelja, živote je dalo više od hiljadu i po srpskih vojnika.
Učiteljica u OŠ “Jovan Dučić” u Roćevićima Vanja Nikolić apelovala je preko učiteljskog udruženja u Kraljevu da sve škole iz Kraljeva dođu i da tu održavaju nastavu.
“Važno je da deca obilaze ovakva mesta, da dolaze u prirodu, da nauče lokalnu istoriju o kojoj se malo zna”, kaže Nikolić.
A priča o borbama koje su spasile glavninu srpske vojske nema u udžbenicima istorije.
Marković tvrdi da je poslednjih godina prevladao ton žrtve kada se govori o Velikom ratu.
“Insistira se na žrtvi, a taj rat nije bio samo žrtva, bio je i velika pobeda”, podseća Marković.
Istakao je da treba slaviti i žrtvu i pobedu, i rekao da Srbi nisu bili narod koji jadikuje nad svojom istorijom, rekavši da bi se naši preci iznenadili.
“Nijedna saveznička vojska nije proporcionalno svom broju donosila takve pobede kao srpska vojska”, priča Marković uz komentar da je naša vojska zadivila svet.
Istoričar Predrag Marković istakao je da je 15. septembra pao prvi front, kada se u Srbiji obeležava Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
“Mi smo započeli kraj Prvog svetskog rata tom neverovatno uspešnom ofanzivom. Francuzi nisu mogli da stignu našu vojsku. Snabdevanje je kasnilo jer je naša vojska letela u svoju otadžbinu, i dalje preko granice na sever i zapad”, objašnjava istoričar.
Zašto je „Gladijator 2“ najbolji film ove godine za gledanje u bioskopu
Pol Meskal je „očaravajuće središte“ dugo očekivanog nastavka „Gladijatora“ Ridlija Skota, koji balansira emocionalnu dramu i društvene teme sa akcionim spektaklom. Meskal nosi film istom snagom i magnetizmom koji je Rasel Krou uneo u priču o čuvenom Maksimu Decimu Meridiju.
Zašto je „Gladijator 2“ najbolji film ove godine za gledanje u bioskopu
Kako da ne volite film u kojem ima mačeva, sandala, ajkula u poplavljenom rimskom Koloseumu, Denzela Vošingtona u lepršavim haljinama i Pola Meskala koji ujeda babuna, piše Bi-Bi-Si u kritici najnovijeg filma Ridlija Skota.
Mnogo više od toga, i ozbiljnih i kemp scena, ima u uzbudljivom i zabavnom nastavku Gladijatora Ridlija Skota, koji je osvojio Oskara za najbolji film pre skoro četvrt veka.
Napakovan spektaklom i fantastičnom glumom, Gladijator 2 je ubedljivo najbolji film godine za gledanje u bioskopu, popularno rečeno „za uz kokice“.
Pol Meskal, koji je bio prilično neočekivan izbor s obzirom na njegove nežne uloge u Normalnim ljudima i filmu Sunce moje (Aftersun), „očaravajuće je središte filma“. Meskal nosi film istom snagom i magnetizmom koji je Rasel Krou uneo u Gladijatora.
Nastavak ima manje savršenu ravnotežu između emocija i akcije od prvog, sa odrubljivanjem glava i borbama mačevima koji gotovo zasenjuju likove, ali je dovoljno blizu. Ta poređenja nisu nepotrebna, jer se u Gladijatoru 2 oseća original, u kojem su se Krouov gladijator Maksim i podli cezar Komod (Hoakin Finiks) do smrti borili u Koloseumu.
Lucije, Maksimov sin sa Komodovom sestrom, Lusilom (Koni Nilsen, koja ovde reprizira ulogu), tada je bio mali dečak koji je udaljen iz Rima radi sopstvene bezbednosti. Petnaest godina kasnije, ovde ga igra Meskal, mišićaviji nego inače, ali na svu sreću ne naduvan do proporcija Marvelovog lika.
„Gladijator 2“
Reditelj: Ridli Skot
Glumačka ekipa: Pol Meskal, Pedro Paskal, Denzel Vošington, Koni Nilsen
Trajanje: dva sata i 28 minuta
Lucije je odrastao u Numidiji u severnoj Africi, i ubrzo se našao usred rata protiv rimskih osvajača. Ridli Skot u potpunosti komanduje akcionim scenama i to pokazuje ekstravagantnom uvodnom bitkom.
Numidijski narod katapultira vatrene kugle prema rimskim brodovima koji se približavaju, rimske strele lete ka numidijskim zidinama, Lucijeva žena-ratnica je ubijena, a on je zarobljen i poslat u Rim. Zaklinje se na osvetu carskom generalu Marku Akaciju (Pedro Paskal).
Rim u koji se vraća šareniji je i zlokobniji nego ikad. Sada postoje dva dekadentna vladara, blizanci koji zajedno vladaju bez milosti prema stanovništvu, jezive prilike sa belom šminkom na licu i uokvirenim očima. Džozef Kvin je posebno jeziv, tih ali intenzivan i zastrašujuć kao Geta, pametniji i stoga opasniji od njih dvojice. Fred Hečinger je Karačela, lik divljeg pogleda i potpuno van kontrole.
Denzel Vošington igra zagonetnog Makrina, bogatog biznismena i vlasnika gladijatora koji kupuje Lucija. Sa prstenom sa draguljima na svakom prstu i zlatnim lancem oko vrata, Vošington pristupa ulozi sa apsolutnim guštom i preterivanjem dok Makrin planira kako da se domogne moći. Ipak, ponekad se povuče dovoljno kako bi otkrio duhovitost ispod te drske ličnosti.
Paskalovi obožavaoci će možda biti razočarani njegovom relativno manjom ulogom i prigušenim nastupom. On nema mnogo uticaja, iako se ispostavilo da je Akacije oženjen Lusilom i deli njenu želju da svrgne dementne, krvožedne vladare.
Ridli Skot, majstor akcionih scena
U akcionim scenama u areni, Skot izvlači „tešku artiljeriju“. Rimljanin izlazi na pesak jašući nosoroga, na Lucija i druge gladijatore puštaju tigrove i babune. U krupnim kadrovima babuni su upadljivo lažni, što je slaba tačka ekipe zadužene za specijalne efekte. Neke udaljene pozadine takođe izgledaju potpuno kompjuterski generisano, ali Skot izvodi akciju sa dovoljno volatilnosti da ti nedostaci deluju gotovo nevažno.
Njegov Napoleon (2023) bio je na momente ogroman i trom, a Gučijevi (2021) haotični. Gladijator 2 ima maestralan tempo Skotovih najboljih filmova, uključujući klasike Tuđin (1979) i Istrebljivač (1982).
Skot zna kada da dâ Meskalu krupan plan koji mu omogućava da zablista, odišući Lucijevom odlučnošću i besom. To je posebno primetno u njegovim prkosnim razgovorima sa Makrinom, koji još ne zna da je Lucije naslednik carstva, ali se pita zašto ovaj gladijator može da citira Vergilija.
Meskalova inteligentna gluma podiže nivo filma izvan njegove nasilne crte. I deo nasilja je emocionalan.
Većina gledalaca će znati da je Lucije Maksimov sin, tako da smo u prednosti u odnosu na većinu likova, kao što trejler filma otkriva. Ali jedna od najhrabrijih scena dešava se kada Lusila prepozna u gladijatoru svog sina i posećuje ga u njegovoj ćeliji nalik zatvoru, što je susret koji prkosi našim očekivanjima.
Kemp elementi kao putokaz da su borbe gladijatora zabava, i nekad i sad
Kako film ide ka završnim bitkama, nivo kempa raste. Scena sa Makrinom, rimskim Senatom i odsečenom glavom (glava ne pripada liku Denzela Vošingtona) jednostavno je naivna. Ponekad se čini da su Vošington i blizanci deo samostalnog kemp festivala, ali umesto da se taj senzibilitet suprotstavlja ostatku filma, taj stil dolazi kao još jedan znak da Gladijator 2 treba da bude posmatran kao zabava.
Međutim, ispod površine koja zadovoljava potrebe publike, filmska tema političke moći, o tome ko njome raspolaže i kako, snažna je i svrsishodna, uprkos tome što je Skot oprezno utkao u šarenu predstavu.
Na pitanje novinara Njujork tajmsa da li vidi vezu između svog Rimskog carstva i današnjeg političkog sveta, Skot je otvoreno odgovorio: „Da. Ako ne pazimo postajemo sve gori“, dodajući: „Trudim se da to zadržim u prvom planu“ u filmu, ukazujući na neka pitanja koja Lucije postavlja o tome šta Rim ceni.
„Da li se tako Rim odnosi prema svojim herojima?“, viče Lucije iz arene kada je jedan od njih ubijen. Ta društvena tema bila je očigledna u prvom Gladijatoru, gde građanski orijentisani senator Grah (Derek Džejkobi, koji se nakratko vraća u nastavku) upozorava na potcenjivanje plitkosti rulje, koja se lako umiruje hlebom i cirkusom.
„On će im doneti smrt i oni će ga voleti zbog toga“, kaže on o Komodu, koji igre nudi kao distrakciju. U Gladijatoru 2, Lusila kaže: „Ljudi su umorni od ludila, tiranije“.
Ko je od njih u pravu, otvoreno je pitanje Gladijatora 2, dok Lucije priča o snu svog dede o rimskoj republici i pita građane: „Usuđujemo li se da obnovimo taj san zajedno?“.
Ako budemo imali sreće, Skot će možda imati odgovor. Za Holivud riporter rekao je da ima ideju za treći deo Gladijatora inspirisan Kumom 2.
Iz njegovih usta u uši rimskih bogova.
Još jedno iznenađenje u Torinu – Rud savladao Alkaraza
Norveški teniser Kasper Rud savladao je Španca Karlosa Alkaraza u prvom kolu grupne faze Završnog mastersa u Torinu.
Rud je sedmi teniser na ATP listi, a za sat i po vremena pobedio je trećeg tenisera sveta Alkaraza, rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 7:5.
Kasper Rud na meču protiv Alkaraza
Norvežanin je na početku meča nagovestio da će biti veoma agresivan i angažovan na terenu, te je brejkom stigao do vođstva u prvom setu od 3:1, a potom je još jednom oduzeo servis rivalu za 5:1. Poslednji gem u prvom delu igre okončao je bez izgubljenog poena i stigao do vođstva.
Delovalo je u nastavku da će se Alkaraz igrački vratiti u meč, zaigrao je dosta smirenije, a poene je gradio strpljivo. Stigao je i do vođstva u drugom setu od 4:2, posle brejka, a imao je i prednost od tri gema u narednom kada je potvrdio brejk. Ipak, raspoloženi Rud je napravio seriju od pet gema, uz dva brejka i okončao meč u svoju korist.
Ovo je bio peti međusobni duel španskog i norveškog tenisera, a prvi trijumf Ruda.
Rud i Alkaraz se nalaze u drugoj grupi Završnog mastersa u Torinu gde su im rivali još Aleksander Zverev i Andrej Rubljov.
Norvežanin će naredni meč igrati protiv Zvereva, a Alkaraz će se sastati s Rubljovom.
Piksi: Rajković i Birmančević otpali sa spiska, Sergej ima psihološku blokadu
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi kaže da ima problema sa povredama igrača uoči mečeva sa Švajcarskom i Danskom u Ligi nacija. Predstojeće utakmice propustiće i Sergej Milinković-Savić, za kojeg Stojković kaže da ima psihološku blokadu i da još uvek nije spreman da igra za nacionalni tim.
Piksi: Rajković i Birmančević otpali sa spiska, Sergej ima psihološku blokadu
Reprezentacija Srbije će u petak gostovati selekcije Švajcarske u meču petog kola grupe A4 Lige nacija, dok “orlovi” tri dana kasnije igraju sa Danskom u Leskovcu.
Selektor Dragan Stojković Piksi morao je zbog povreda da koriguje spisak igrača na koje računa.
“Zbog povreda sa šireg spiska otpali su Predrag Rajković i Veljko Birmančević. Rajković je imao povredu desnog kuka i to vuče već duži period. Zaista je došlo do stadijuma da mu je potreban odmor. Birmančević ima povredu primicača i ne igra oko šest nedelja. Ivan Ilić je pre dva dana počeo utakmicu protiv Juventusa, povredio je zadnju ložu, pa je oslobođen obaveza”, rekao je Stojković na konferenciji za medije u Staroj Pazovi.
Luka Jović, Filip Mladenović i Marko Grujić će se priključiti ekipi, ali su zbog problema sa povredama pod znakom pitanja za predstojeće dve utakmice, potvrdio je Piksi.
“U Švajcarskoj nećemo moći da računamo ni na suspendovane Nikolu Milenkovića i Strahinju Erakovića. Sa druge strane, povratak Dušana Vlahovića je veliki plus za nas”, istakao je Stojković.
“Sergej ima psihološku blokadu”
Predstojeće mečeve reprezentacije Srbije propustiće i Sergej i Vanja Milinković-Savić. Selektor Stojković kaže da Sergej ima psihološku blokadu i da još uvek nije spreman da igra za nacionalni tim.
“Sa Sergejem sam obavio mnogo razgovora i rečeno mu je da nam je potreban, ali njegovo mišljenje je da ima psihološku blokadu i treba da prođe vreme da se skoncentriše. Odazvaće se iako ne znam kada, ali za sada ne. Tri puta smo razgovarali. Što se Vanje tiče, on brani za Torino i čudno je da se žali na povredu, ali ja poštujem njegovo mišljenje i stav. Koliko znam, ima terapije u toku nedelje, a onda brani kada dođe vikend i tako u krug već mesec ili dva”, rekao je Stojković.
Napomenuo je da mu je Sergej u razgovorima ponovio da nije problem reprezentacija, a ni selektor, već da psihički nije spreman.
“Tri puta smo razgovarali. Jednostavno, ostao je pri svom stavu. Psihološka blokada. Imao je dosta neprijatnosti posle Evropskog prvenstva, ali, ako ih je neko imao, imao sam ih ja. Bio sam napadan, pljuvan, vređan, ali to nisu stvari zbog kojih se odustaje. Moraš da se boriš, da pokažeš karakter. Doći će on na svoje, verovatno je to mart mesec. Najbolje njega da pitate, ako želi da razgovara, ali se neće razlikovati od ovoga što sam vam ja rekao”, naglasio je selektor Srbije.
Stojković je istakao da izuzetno ceni fudbalera Al Hilala i njegove kvalitete.
“Još 2021. godine smo pokazali da Tadić i Sergej mogu zajedno da igraju iako se pričalo da ne mogu. Ja sam pričao o tome i on je na Svetskom prvenstvu u Kataru bio vrhunski. Ne možete nekoga na silu da naterate. Ja sam pokušao, ne moji saradnici. Sve poštujem, kao i Vlahovića, u čiji privatan život nisam ulazio”, rekao je Stojković.
“Samardžić da bude bezobrazniji u pozitivnom smislu”
Piksi je napomenuo da prati igre svih srpskih internacionalaca u stranim klubovima.
“Znamo za Pavla Vagića iz Hamarbija. Pratimo, videćemo. On ima 24 godine i nije debitovao za Švedsku. Sada nije na spisku. Stefana Bajčetića ne bih, takođe, da komentarišem. Znate moj stav. Razgovarali smo, pričali. Španci vrše pritisak. Videćemo šta će budućnost pokazati. Šta god da bude, to će biti njegova profesionalna odluka”, rekao je Stojković.
Naglasio je da se dosta očekuje od Lazara Samardžića.
“Radi se o mladom igraču čiju odluku da igra za Srbiju poštujemo. Očekuje se dosta od njega. Biće bolji iz utakmice u utakmicu, potrebno mu je samopouzdanje, kontiniuitet. Dušan Tadić je završio karijeru i on je taj ko igra levom nogom, trebalo bi da bude plejmejker. On mora da se dokazuje. Odigrao je dobro protiv Španije, kao i protiv Švajcarske. Imao je dobre momente, ali slažem se da mora veća odgovornost da se uzme, da se bude bezobrazniji u pozitivnom smislu”, objasnio je Stojković.
Nekadašnji napadač Partizana Samed Baždar nedavno je odlučio da igra za reprezentaciju Bosne i Hercegovine.
“On je debitovao za reprezentaciju Srbije čak i kada nije bio standardan u Partizanu jer ima talenat i potencijal. To je njegova odluka u koju neću da se mešam. Želim mu svaku sreću u reprezentaciji BiH”, rekao je selektor Srbije.
“Borićemo se za drugo mesto”
Selektor je naglasio da Srbija u Ligi nacija sama rešava svoju sudbinu.
“Na početku Lige nacija znali smo da je Španija u našoj grupi neprikosnovena i da će novembarski mečevi protiv Danske i Švajcarske biti za nas utakmice istine. Zadovoljni smo što smo u situaciji da sami rešavamo sudbinu u poslednje dve utakmice”, istakao je Stojković.
Veruje da će se Srbija boriti za drugo mesto na tabeli grupe A4 sa Danskom i Švajcarskom.
“Atmosfera u Švajcarskoj je fudbalska atmosfera, biće dosta publike jer su i oni pod moranjem. Njima nerešen rezultat ne znači. Biće i naših ljudi, mi imamo obavezu prema srpskoj javnosti da odigramo na najvišem nivou uz sve elemente discipline i taktike”, istakao je Stojković.
Španija je prva na tabeli sa 10 bodova, dok Danska ima sedam. Srbija je treća sa četiri boda, dok se Švajcarska nalazi na poslednjoj poziciji sa jednim.
Dve prvoplasirane selekcije će direktno u četvrtfinale Lige nacija. Trećeplasirana će u baraž za opstanak u Ligi nacija A, dok će poslednja ispasti u Ligu nacija B.
“Ima puno posla u Partizanu”
Selektor Stojković je pred novinarima komentarisao i promene u Fudbalskom klubu Partizan.
“Bio sam na utakmici Partizana i Čukaričkog. Odlična utakmica, lepo vreme. To je važno. Lepa fudbalska predstava i to je stvar kluba i njihovih odluka. Ima puno posla, sigurno, a kako će i šta će, ne ulazim u to. Mogu reći da su dosta srećno dobili utakmicu jer je Čukarički mnogo dobro odigrao, a za mene neutralnog je bilo odlično. To su klupske stvari, ne mešam se u to i sve najbolje svima”, rekao je Stojković.
Piksi se osvrnuo i na ubedljiv poraz Crvene zvezde od Barselone u Ligi šampiona.
“Zvezda je uspela da da dva gola, što ni Real ni Bajern nisu mogli. Šalim se malo, ne bih to mnogo komentarisao. Jedna lepa fudbalska predstava i dobra atmosfera. Razlika u kvalitetu je evidentna i to je to”, istakao je Stojković.
Naglasio je da mu je drago što je Aleksandar Kolarov postao selektor mlade reprezentacije Srbije.
“Pričali smo, razgovarali i prihvaćen je sa 100 odsto sa naše strane. Kolarov je veliko ime, a sva ta imena su dobrodošla i to može da bude dobro”, rekao je Dragan Stojković.
Kanada ukida automatske 10-godišnje vize sa više ulazaka i pooštrava pravila
Kanada je najavila promene u svojoj politici viza za posetioce, čime se efektivno ukida automatsko izdavanje 10-godišnjih viza sa više ulazaka, u skladu s novim pravilima koje je odredila kanadska služba za imigraciju, izbeglice i državljanstvo.
IRCC je 6. novembra objavio ažuriranje na web stranici savezne vlade tvrdeći da se “višestruke vize izdate do maksimalnog važenja više ne smatraju standardnim dokumentom.
Ranije su posetioci Kanade mogli dobiti vize za više ulazaka na period do 10 godina, što im je omogućavalo slobodan ulazak i izlazak iz zemlje tokom tog perioda.
Prema novim pravilima, ovo više neće biti opcija. Sada će službenici procenjivati podnosioce zahteva na osnovu individualnih osnova kako bi utvrdili da li će biti izdata viza za jedan ili više ulazaka i njen rok važenja, saopštio je IRCC.
Faktori za izdavanje viza uključuju svrhu posete podnosioca zahteva, sredstva, zdravstveno stanje, veze s matičnom državom i drugo.
Za vize sa više ulazaka, službenici će takođe odlučiti o periodu važenja i mogu odabrati vremenski okvir kraći od maksimalnih 10 godina.
IRCC je rekao da će faktori uključivati da li postoji kratkoročna svrha posete, status podnosioca zahteva u njihovoj trenutnoj zemlji prebivališta, promene veza sa zemljom prebivališta i Kanade tokom vremena i da li su ekonomski ili politički uslovi nestabilni u njihovoj domovini.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanađani širom zemlje obeležavaju dan sećanja
OTAVA — Odjek topovske paljbe označio je početak trenutka tišine u Sent Džonsu, NL, a gomile ljudi duž dve glavne ulice u centru grada utihnule su i pognule glave.
Kanađani su se okupili u ponedjeljak u gradovima i mestima širom zemlje kako bi odali počast žrtvama, koji su dali svoje živote za vrednosti i principe zemlje.
Premijer Justin Trudeau i guvernerka Mary Simon odali su počast na ceremoniji Dana sećanja u Nacionalnom ratnom memorijalu u Ottawi.
Pridružila im se i Maureen Anderson iz New Brunswicka, čija su dva sina služila u Avganistanu.
Ron i Ryan Anderson su umrli posle posttraumatskog stresnog poremećaja. Njihova majka predstavljala je majke koje su za sobom ostavile pripadnike vojske koji su poginuli na dužnosti.
U glavnom gradu zemlje je tokom ceremonije sunčano nebo posivelo, a padala je slaba kiša koja je odgovarala raspoloženju.
John Priece, 98, koji je bio vojnik u drugom svetskom ratu, rekao je da je teško objasniti kako je to biti u borbi. “Kada se suočiš s nekim koji puca na tebe, a ti ga ne poznaješ i on ne poznaje tebe. To je zaista užasna scena.”
Džon Jang, 66, penzionisani glavni oficir, zamolio je Kanađane da pomisle na trupe u Letoniji koje su iza sebe ostavile supružnike i decu.
“Ovo je obaveza na koju su ljudi koji nose uniformu dobrovoljno pristali,” rekao je.
“Razmišljam o svojoj majci. Nemam pojma kroz koju je muku prošla kada smo i moj brat i ja bili raspoređeni u isto vreme. U kasnije je nama govorula: ‘Nisam spavala kada ste vi bili otišli.”
SERBIANNEWS/CANADA
Bivši komandant NATO-a: Tramp će postići mir po kom će Ukrajina izgubiti teritoriju
Predsedniku Rusije Vladimiru Putinu će na kraju da ostane oko 20 odsto teritorije Ukrajine – onaj deo koji sada kontroliše ruska vojska, ocenio je Džejms Stavridis
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp će postići mirno rešenje situacije u Ukrajini, usled čega će Kijev ustupiti teritoriju, ocenio je bivši glavnokomandujući NATO-a Džejms Stavridis, prenosi Si-En-En.
Stavridis smatra da će Tramp izvršiti pritisak na obe strane sukoba da sednu za pregovarački sto.