Italijanka Ana Posi je stogodišnjakinja i vlasnica koja i dalje radi u svom baru u gradiću Nebijuno. Njen radni dan počinje u 7 sati ujutru i završava u 19 časova.

Anin bar Centrale gleda na jezero Mađore, na severu zemlje. Ana je najstarija barista u Italiji i nedavno je odlikovana titulom „Komandant Republike“. Dobro je poznata svima u mestu, a radi čak i nedeljom i praznicima. Kako sama kaže, nikada nije na odmoru.

Ovo je njena rutina još od 1. maja 1958. godine, kada je sa svojim suprugom otvorila bar, prvobitno služeći espreso i kapućino. Alkoholna pića su počeli da služe 1971. godine. Međutim, ono što je privuklo goste, među kojima su i oni iz udaljenih krajeva, bio je džuboks.

„Dolazili su ovde da se druže i plešu. Sa stolnim fudbalom, bili smo najmoderniji bar u gradu“, prisetila se Ana.

Nakon što joj je suprug preminuo 1974. godine, posvetila je život podizanju svoje dvoje dece i vođenju bara. „Posle očeve smrti, nije želela da ima novu vezu. Posvetila se nama i poslu“, istakla je Anina ćerka Kristina.

Ana je period od šezdesetih do osamdesetih godina opisala kao najlepše godine bara. Među značajnim gostima bili su fudbaleri Milana Đani Rivera i Fulvio Kolovati. Međutim, Ana nije nostalgična. Džuboksa više nema, ali sada u baru gosti mogu da čitaju knjige. Nedeljom se služi domaća pita od jabuka. Ana je istakla da je njen bar sada poznat kao vintage bar.

Svakog jutra na svom kompjuteru čita vesti i prati berzu. Kako je rekla, i dalje želi da uči i bolje razume svet oko sebe. Njeni gosti su uglavnom penzioneri, koji ponekad dolaze samo da bi razgovarali s njom, bez naručivanja. Međutim, nakon što je sredinom novembra proslavila 100. rođendan, popularnost bara je porasla, a broj gostiju se povećao.

„Ljudi dolaze da me upoznaju jer ne mogu da poveruju da još uvek radim. Kada odu, odlaze srećni i ispunjeni. Ne znam šta to prenosim na njih“, rekla je Ana.

Smatra da je ključ njene dugovečnosti u tome što je uvek među ljudima.

„Ne želim da budem melanholična. Želim da živim i da budem među ljudima“, poručila je.

Ne planira uskoro da prestane da radi. Navela je da će raditi dok god je zdravlje služi. Mladima je savetovala da izaberu posao u kojem uživaju.

Ana je deo sve većeg broja stogodišnjaka u Italiji. Prema zvaničnim statističkim podacima, do kraja prošle godine bilo je 22.252 osobe starije od 100 godina, što je najveći broj ikada zabeležen. Među stogodišnjacima su uglavnom žene.

Najstarija osoba u Italiji je Klaudija Bakarini, koja ima 114 godina. Samo mesec dana je mlađa Lusija Laura Sanđenito. Titulu najstarije osobe na svetu držala je Ema Morano, koja je preminula 2017. godine u svojoj 117. godini, piše list Guardian.

Čini se da smo tokom 2024. godine češće nego ikada ranije slušali o turbulencijama. Više izveštaja o povredama tokom avio-rute pogođene turbulencijama dospelo je u medije, uključujući let Singapore Airlines-a gde je jedan putnik, nažalost, preminuo. Ovo je prvi put od 1997. godine da je osoba izgubila život tokom leta zbog turbulencije.

Podaci Federalne uprave za avijaciju SAD-a (FAA) pokazuju da je od 2009. do 2023. godine 37 putnika i 146 članova posade ozbiljno povređeno zbog turbulencija. Turbulencija ostaje glavni uzrok povreda na komercijalnim letovima. Turbulencija se može dogoditi bilo gde, ali određene karakteristike mogu povećati njenu učestalost. Gde su najturbulentnije rute u Evropi i kako se one porede s ostatkom sveta?

Najturbulentnije rute u Evropi

Novo istraživanje sa sajta za praćenje turbulencija Turbli otkrilo je koje su rute u Evropi najsklonije turbulencijama. Osam od deset najturbulentnijih ruta počinju ili završavaju u Švajcarskoj, dok ostale prolaze preko ili oko Alpa.

Turbli koristi meru brzine raspršivanja vrtloga (eddy dissipation rate – EDR) za kvantifikaciju verovatnoće turbulencije. Ovo je standardna metrika za merenje turbulencija u avijaciji, koju koriste Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) i Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Najturbulentnije rute u Evropi 2024. godine bile su:

1. Nice – Ženeva: EDR 16,07

2. Nice – Cirih: 15,49

3. Milano – Cirih: 15,41

4. Milano – Lion: 15,37

5. Nice – Bazel: 15,33

6. Ženeva – Cirih: 15,05

7. Nice – Lion: 14,99

8. Ženeva – Venecija: 14,78

9. Lion – Cirih: 14,74

10. Venecija – Cirih: 14,67

Prema Turbliju, sve što ima EDR ispod 20 smatra se „lakom turbulencijom,“ dok se vrednosti između 20 i 40 smatraju umerenim. Nijedna ruta u svetu nije dostigla nivo „jake“ (40-60) ili „ekstremne“ turbulencije (80-100) na godišnjem proseku, iako pojedini incidenti mogu dostići te granice.

Najturbulentnije rute na svetu bile su u Južnoj Americi, prelazeći preko Anda. Najturbulentnija ruta bila je Mendoza-Santjago (EDR 24,68), dok su druga i treća najturbulentnija bile Kordoba-Santjago i Mendoza-Salta.

Zašto su turbulencije češće u blizini planina?

Leteći iznad ili blizu planina, avioni mogu češće naići na turbulencije, uglavnom zbog interakcije vetra i terena.

Kada vetar naiđe na planinski predeo, može biti primoran da se uzdigne iznad vrhova, stvarajući uzlazne struje. Ove struje mogu naići na stabilan sloj vazduha na visini i vratiti se prema tlu, stvarajući silazne struje.

Planine takođe mogu izazvati „planinske talase,“ oscilacije horizontalnog toka vazduha, koje izazivaju snažne vertikalne struje, čineći nebo turbulentnijim.

Na intenzitet turbulencije utiču i temperatura i vlažnost. Topliji i vlažniji vazduh često donosi ekstremnije turbulencije, što objašnjava zašto su rute preko Anda najturbulentnije.

Da li treba da se plašite turbulencija i kakva je uloga klimatskih promena?

Moderni avioni dizajnirani su da podnesu čak i najekstremnije turbulencije bez oštećenja. Međutim, isto se ne može reći za putnike.

Tokom svih događaja sa turbulencijama u 2024. godini, putnici koji su bili vezani sigurnosnim pojasevima prošli su bez povreda. Ozbiljne povrede zadobili su oni koji nisu bili osigurani.

Stručnjaci se slažu da klimatske promene pogoršavaju problem turbulencija. Ekstremnije temperature i jače, nepredvidive oluje doprinose češćem pojavljivanju jakih turbulencija. Prema Univerzitetu u Redingu (UK), do 2050. godine učestalost ovakvih događaja mogla bi se udvostručiti.

Aviokompanije ulažu napore da poboljšaju sigurnost putnika. Međunarodna asocijacija za avio-transport (IATA) pokrenula je platformu Turbulence Aware 2018. godine, sa više od 2.600 aviona i 25 avio-kompanija koje doprinose podacima. Podaci se koriste u kabinskim instrumentima i softveru za planiranje leta kako bi se bolje predvidela i izbegla turbulencija.

Osim toga, piloti koriste sofisticirane radarske sisteme i međusobno dele informacije u realnom vremenu o turbulencijama na rutama. Ipak, određene vrste turbulencija, poput „čistih turbulencija“ koje nemaju vidljive znakove, gotovo je nemoguće predvideti.

Prema Nacionalnom odboru za bezbednost transporta (NTSB), u 28% incidenata vezanih za turbulencije, posada nije dobila nikakvo upozorenje pre nego što je avion uleteo u problematični vazdušni prostor. Savet za putnike je da uvek drže sigurnosni pojas vezan dok su u avionu, kako bi maksimalno smanjili rizik od povreda.