Luvr, najveći muzej na svijetu i ponos Francuske, u “zabrinjavajućem je stanju”, piše u pismu njegove direktorke koje je dospjelo u javnost.
Muzej Luvr i čuvena staklena piramida (Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI)
Zvanično promijenjeno ime Meksičkog zaliva
Ministarstvo unutrašnjih poslova Sjedinjenih Američkih Država je saopštilo da je zvanično promijenjen naziv Meksičkog zaliva u Američki zaliv, a najvišeg vrha Sjeverne Amerike Denali, u Maunt Mekinli.
Američka zastava (Foto: arhiva/EPA-EFE/GRAEME SLOAN)
Američki predsjednik Donald Tramp naredio je promjenu imena kao jedne od niza izvršnih naredbi nekoliko sati nakon što je preuzeo dužnost u ponedjeljak, ispunivši time obećanje koje je dao svojim biračima u kampanji za predsjedničke izbore.
– Po naređenju predsjednika, Meksički zaliv će sada zvanično biti poznat kao Američki zaliv, a najviši vrh Sjeverne Amerike ponovo će nositi ime Maunt Mekinli – navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova koje je prenio Rojters.
Maunt Mekinli je tako nazvan u čast bivšeg predsjednika SAD Vilijama Mekinlija, ali je na zahtjev administracije u vrijeme mandata Baraka Obame preimenovan u Denali – što znači “visok” na jeziku domorodačkog naroda Kojukon.
– Ove promjene potvrđuju posvećenost nacije očuvanju izuzetnog nasljeđa Sjedinjenih Država i obezbjeđivanju da buduće generacije Amerikanaca slave nasljeđe njenih heroja i istorijskih dobara – navodi se u saopštenju.
U svom inauguracionom obraćanju u ponedjeljak, 20. januara Tramp je rekao da je Mekinli, republikanac koji je bio predsjednik od 1897. do 1901. godine, učinio SAD “veoma bogatom kroz tarife i kroz talenat”, kao i da je bio rođeni biznismen.
Iako Tramp može da naloži Geološkom zavodu SAD da promijeni način na koji označava Meksički zaliv, to ne znači da će takva promjena imena biti i međunarodno priznata, ocijenio je Rojters.
Američka teniserka Medison Kiz osvojila Australijan open
Američka teniserka Medison Kiz osvojila je prvi grend slem pehar u karijeri pošto je u finalu Australijan opena pobijedila Bjeloruskinju Arinu Sabalenku rezultatom 2:1 (6:2, 2:6, 7:5) za dva sata i četiri minuta.
Madison Kiz (Foto: EPA-EFE/JAMES ROSS AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT)
U prvom setu Kiz (29) je u ranoj fazi napravila dva brejka, povela 4:1 i zatim rutinski privela set kraju i povela 1:0.
Sabalenka je uzvratila u drugom setu, napravila je dva brejka, lako izjednačila na 1:1 i tako uvela meč u treći, odlučujući set.
U trećem setu nije bilo brejka sve do vođstva Amerikanke 6:5, kad je na servis Sabalenke Kiz iskoristilia drugu meč loptu i tako stigla do najvećeg uspjeha u karijeri.
Pobjednici Australijan opena pripao je ček na 2,1 milion evra, dok je poražena inkasirala 1,15 miliona evra.
Partizan i Zvezda se opraštaju od legendarnog košarkaša Dražena Dalipagića
Legendarni jugoslovenaki košarkaš Dražen Dalipagić preminuo je jutros u Beogradu u 75. godini poslije duge i teške bolesti, saopštio je KK Partizan, klub čiji je Dalipagić najbolji strijelac u istoriji.
Dražen Dalipagić (Foto: Skrinšot/KK Partizan)
Košarkaški klup Partizan oprostio se od Praje.
Praja je dres Partizana nosio od 1971. do 1980. godine, kao i u sezoni 1981/82. Sa crno-belima je osvojio dvije titule (1976. i 1979), kup SFRЈ i dva evropska kupa Radivoja Koraća 1978. i 1979, a sa reprezentacijom Јugoslavije – sve!
Fudbalski klub Partizan oprostio se danas od legendarnog košarkaša “crno-bijelih” Dražena Dalipagića.
– Fudbalski klub Partizan sa dubokom tugom i žalošću se oprašta od Dražena ‘Praje’ Dalipagića, jednog od najvećih jugoslovenskih i svjetskih košarkaša svih vremena, koji je preminuo jutros u Beogradu. Njegov doprinos sportu i neraskidiva veza sa Partizanom zauvijek će ostati upisani u srcima svih nas – istakao je FK Partizan u klupskoj objavi.
Košarkaši Crvene zvezde takođe su se oprostili od legendarnog košarkaša.
– KK Crvena zvezda Meridianbet, predsjednik kluba, UO, cjelokupan menadžment, trener i stručni štab, kompletan igrački kadar i svi zaposleni izražavaju najdublje saučešće porodici Dražena Dalipagića čiji odlazak predstavlja nenadokadiv gubitak za svjetsku košarku – navode iz kluba.
Poslije živopisne karijere, Dalipagić je radio i kao košarkaški trener u Srbiji, Italiji i Sjevernoj Makedoniji, a bio je i sportski funkcioner u reprezentaciji i KK Partizan. Dražen je bio oženjen i otac dvoje djece.
Vrijeme i mjesto sahrane Dražena Dalipagića biće objavljeni naknadno.
Đoković objavio snimak magnetne rezonance: Za sve “stručnjake” za povrede
Srpski teniser Novak Đoković snimio je danas magnetnom rezonancom povrijeđeni butni mišić lijeve noge i objavio ga na društvenim mrežama uz poruku svima koji su sumnjali da je povrijeđen.
Novak Đoković (Foto: arhiva/EPA-EFE/JAMES ROSS)
– Mislio sam da ovo ostavim ovdje za sve “stručnjake” za sportske povrede – napisao je Đoković na društvenoj mreži Iks uz fotografiju današnjeg snimka magnetne rezonance na kojoj je vidi da je mišić napukao.
Đoković je povredu zadobio krajem prvog seta u meču protiv Karlosa Alkaraza kog je pobijedio u četvrtfinalu Australijan opena poslije preokreta 3:1, a polufinalni meč je morao da preda Aleksanderu Zverevu poslije prvog seta.
Zbog povrede je Đoković otkazao reprezentaciji Srbije koja sljedećeg vikenda igra protiv Danske, a još uvijek se ne zna da li će se oporaviti do 17. februara i početka turnira u Dohi za koji se krajem prošle godine prijavio da će igrati.
Predstavnjena autobiografska knjiga knjeginje Jelisavete Karađorđević “Tamo daleko”
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljena je autobiografska knjiga kneginje Jelisaveta Karađorđević “Tamo daleko”.
“Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka”, piše kneginja Jelisaveta Karađorđević u segmentu autobiografije pod naslovom “Dečje carstvo”.
“Jednom davno rođena sam u velikoj beloj palati na samom obodu Beograda, prestonice Jugoslavije. Ta palata se zove Beli dvor. Bila sam jedina devojčica u kući punoj dečaka”, piše kneginja Jelisaveta Karađorđević u segmentu autobiografije pod naslovom “Dečje carstvo”.
Vrata prošlosti otvorila je sećanjem kada je kao petogodišnja devojčica vodila jedan ozbiljan razgovor sa ocem u Keniji.
„Pitala sam zašto smo u Africi, a ‘on je rekao nikad više nećemo da idemo tamo, treba da učiš jezike, ne smeš da ideš tamo, ne treba ti srpski. Mi smo sve izgubili, nemamo više ni pasoš, ni dom’“, rekla je knjeginja Jelisaveta Karađorđević.
Od tada povratak kući, u Srbiju postaje opsesivna želja Jelisavete Karađorđević i glavni cilj u njenom životu.
„Mislim da nije bilo fer, imala sam pet godina i nisam bila kriminalac, da ne mogu da odem kući i da vidim moju mačku, psa. Nije mi bilo logično zašto moram tamo da budem, da se igram sa Afrikancima na plaži, ili da idem u školu u Parizu, nisam znala francuski. Sve je bilo vrlo nezgodno i sve je bila opsesija da moram da se vratim, da nađem način i na kraju sam to našla i uspela sam“, rekla je knjeginja.
U tome joj je pomogao treći suprug, koji je bio premijer Perua.
„On je bio političar i pitao je da li u posetu može da dovede suprugu, rekli su da. U konzulatu u Budimpešti ljudi su bili u panici“, rekla je knjeginja.
Avantura je kaže kneginja njen ceo život u kome se često osećala kao lutalica jer se selila devet puta. Kroz sećanja na tugovanje kneza Pavla za domovinom, njegovu smrt i težak život u egzilu, ona u autobiografiji oslikava bol i čežnju porodice lišene korena. Istovremeno, istražuje lične uspone i padove, ljubavi, brakove, odnose sa decom i prijateljstva sa slavnim ličnostima. Uvek je vodila potreba da brani istinu i čuva dostojanstvo svoje porodice.
„Prošla sam kroz crne periode, što je normalno, ali živim gde sam htela, radim ono što hoću, crtam, a imala sam i divnu izložbu u ovom muzeju pre nekoliko godina“, rekla je kneginja Jelisaveta Karađorđević, autorka knjige “Tamo daleko”.
Na osnovu te izložbe objavljena je knjiga “Jelisaveta Karađorđević, preci i potomci” koju je priredila Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
„Jelisaveta Karađorđević ima veoma buran život koji može da stane u jednu seriju. Knjiga je izuzetno zanimljiva i atraktivna“, rekla je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
A sve priče u autobiografiji kneginja Jelisaveta Karađorđević je zapisala jer je smatrala da će na taj način da izbori svoju i bitku svoga oca i Karađorđeviće oslobodi etikete izdajnika sopstvenog naroda.
Premijer Ontarija Doug Ford potvrđuje da će biti raspisani prevremeni izbori sledeće srede
Premijer Doug Ford potvrdio je da će sledeće sedmice raspisati prevremene pokrajinske izbore, otvarajući put Ontarijancima da izađu na birališta krajem februara.
“Videću se sa zamenikom guvernera u utorak”, rekao je Ford na konferenciji za novinare najavljujući projekat proširenja tranzita u Bramptonu u petak ujutro.
Premijer je ukazao na pretnju američkog predsednika Donalda Trumpa da će uvesti carine od 25 posto na svu kanadsku robu kao opravdanje za vanredne izbore u pokrajini.
Ford trenutno ima većinsku vladu, a sledeći redovni datum izbora u Ontariju određen je za jun 2026.
„Potreban nam je mandat naroda da se borimo protiv tarifa Donalda Trampa. To je protiv naših porodica, naših preduzeća, naših zajednica”, rekao je Ford.
Trump je rekao da bi te tarife mogle biti uvedene već od 1. februara.
Već mesecima kruže glasine o vanrednim izborima. U četvrtak je visoki izvor iz pokrajinske vlade rekao za CTV News da će birači izaći na birališta 27. februara , više od godinu dana pre sledećih redovnih pokrajinskih izbora.
“Sa snažnim mandatom, moći ćemo da se borimo s Donaldom Trumpom kako bismo bili sigurni da ćemo zaustaviti carine i osigurati sigurnost ljudima”, rekao je Ford u petak.
Premijer je dodao da je pokrajina spremna da potroši “desetine milijardi dolara” da zaštiti ekonomiju Ontarija.
“Nije ništa drugačije nego tokom pandemije. Pobrinućemo se da obezbedimo život ljudima. Uradiću sve što je potrebno da zaštitim narod Ontarija”, rekao je.
Ford je takođe sugerisao da je “nedostatak vodstva na saveznom nivou” uticao na njegovu odluku da raspiše vanredne izbore u Ontariju.
“Na saveznom nivou, ne znamo ko će biti sledeći premijer”, rekao je Ford.
„Trenutno nam je potrebno snažno vođstvo u zemlji, potrebno nam je snažno vođstvo u provinciji i mi ćemo to snažno vođstvo pružiti ljudima Ontarija.”
Radiću 20 sati dnevno
Upitan o prethodnim komentarima koje je dao kritikujući premijera Justina Trudoa zbog raspisivanja prevremenih izbora 2021. tokom pandemije COVID-19, Ford je rekao da će nastaviti svoj premijerski posao “svakog dana” tokom predstojeće izborne kampanje.
„U jednu stvar mogu da vas uverim. Ja sam radnik. Radiću 20 sati dnevno dok prolazimo kroz ovu tranziciju s ovim tarifama”, rekao je Ford. “Svakog dana ću razgovarati sa našim ministrima.”
Rekao je i da planira otići u Washington sledećeg meseca zajedno s ostalim premijerima zemlje kako bi razgovarao s američkim senatorima i članovima Kongresa u nastojanju ” da tamo pošaljemo našu priču”.
U saopstenju objavljenom u petak ujutro, vođa Zelene stranke Mike Schreiner optužio je Forda da “svoj posao stavlja ispred vašeg posla” raspisivanjem izbora sada.
“Suočen s pretećim carinama, Ontariju je potrebna stabilnost, a ne izbori”, rekao je. “Moramo pokazati snagu kroz jedinstvo da branimo kanadske radnike, kanadska radna mesta i kanadske kompanije.”
Lideri i NDP-a i liberala u Ontariju takođe su poslednjih dana bili kritični prema odluci o raspisivanju prevremenih izbora u pokrajini.
“Svaki premijer koji raspiše vanredne izbore usred zime nada se da ljudi nece obraćati pažnju na proces”, izjavila je liderka NDP-a Ontarija Marit Stiles za CP24 ranije ove sedmice. “Potrebna nam je stabilnost. Raspisivanje izbora ne stvara stabilnost. Donaldu Trampu to izgleda kao prilika da još više uzdrma stvari. Mislim da je to pogrešan pristup.”
Liderka liberala Bonnie Crombie nazvala je ovu odluku “veoma sebičnim potezom”.
“Odabrao je nepromišljenost umesto odgovornosti. On odgovara na haos stvaranjem više haosa u trenutku kada nam je potrebna stabilnost i sigurnost”, rekla je ona u video poruci objavljenoj na društvenim mrežama u petak.
Premijer Ford je u svojim izjavama u petak ciljao i na Crombi i na Stilesa, sugerisući da bi bila “apsolutna katastrofa” da bilo koji od lidera bude uključen u pregovore s američkim predsednikom.
„Zamislite samo ovo, ljudi. Zamislite Bonnie Crombie ili Marit Stiles kako sede preko puta predsednika Trumpa i pregovaraju ”, rekao je Ford.
“Bila bi to apsolutna katastrofa i neka nam je Bog u pomoći ako se to ikada dogodi.”
Govoreći za CTV News nakon Fordovih izjava u petak, Crombie je optužila premijera da naduvava svoju ulogu u trgovinskim pregovorima sa našim susedima južno od granice.
“Prvo recimo da će Doug Ford imati vrlo malu ulogu, nultu ulogu, u pregovorima. Ovo je isključivo odgovornost savezne vlade”, rekao je Crombie.
“Ono što on želi je da nas odvede na nepotrebne izbore koji će glasače koštati 175 miliona dolara. Zamislite, u ovom trenutku kada bi nas on trebao pripremati i štititi naša radna mesta, jedini posao koji želi zaštititi je svoj. Vidimo li još nekog premijera da to radi?”
Ona je napomenula da će birači u Ontariju sada imati priliku da premijera pozovu na odgovornost za Fordova prekršena obećanja iz prošlih predizbornih kampanja.
“Ljudi će imati priliku da pozovu Douga Forda na odgovornost, da bude odgovoran za svoje neuspehe”, rekla je Crombie.
SERBIANNEWS/CANADA
Nova studija: Kako je ispijanje kafa povezano sa rizikom od demencije
Ljudi koji redovno piju kafu imaju manji rizik od razvoja demencije, pokazalo je novo istraživanje. Ali postoji „kvaka“ – povezanost važi samo za određene vrste kafe.
Veza je utvrđena nakon sprovedene studije na osnovu podataka iz zdravstvenih kartona 204.847 ljudi u Velikoj Britaniji, starosti između 40 i 69 godina. Istraživanje su sproveli istraživači iz institucija širom Kine. Evidencija je uključivala i navike konzumiranja kafe i dijagnozu slučajeva demencije. „Veći unos kafe koja sadrži kofein, dakle nije bila u procesu dekofeinizacija, posebno nezaslađene kafe, bio je povezan sa smanjenim rizicima od Alchajmerove bolesti, dementnih poremećaja i Parkinsonove bolesti“, pišu istraživači u naučnom radu.
Kafa koja deluje je ona – bez šećera
„Međutim, takva povezanost nije primećena za kafu zaslađenu šećerom ili veštačkim zaslađivačima“, objasnili su autori studije.
Istraživači su koristili izveštaje učesnika o njihovom unosu kafe kako bi ih podelili u pet grupa: oni koji ne konzumiraju kafu, 0 do 1 šoljica dnevno, 1 do 2 šoljice dnevno, 2 do 3 šoljice dnevno, i više od 3 šolje dnevno.
Poslednja grupa je ona u kojoj je pronađen najveći statistički značaj. Ali sveukupno, u poređenju sa ljudima koji ne piju kafu, oni koji piju bilo koju količinu kafe imali su najmanje 34 posto manje šanse da razviju Alchajmerovu bolest i srodne bolesti, 37 posto manje šanse da razviju Parkinsonovu bolest i 47 odsto manje šanse da umru od neurodegenerativne bolesti.
Međutim, kafa je morala biti nezaslađena i sa kofeinom da bi ova veza važila. Istraživači misle da bi određena svojstva kofeina mogla zaštititi mozak od demencije. Moguće je da šećer i veštački zaslađivači ometaju prednosti kofeina – i zato će biti potrebne dodatne studije da bi se to sigurno znalo.
„Višestruki mehanizmi sugerišu potencijalnu vezu između konzumacije nezaslađene kafe i kafe sa kofeinom i neurodegenerativnih bolesti“, pišu istraživači.
Podaci u novoj studiji ipak ovde nisu dovoljno sveobuhvatni da bi pokazali direktnu uzročnu vezu. Nije jasno da li ispijanje kafe sprečava demenciju, da li rani stadijumi demencije utiču na ispijanje kafe kod ljudi, ili postoji treći nepoznati faktor koji utiče i na unos kafe i na rizik od demencije.
Kofein se pokazao kao koristan sastojak, ali su potrebna dodatna istraživanja
Verovatno je mnogo različitih faktora u igri, s obzirom na složenost mozga i neurodegenerativnih bolesti.
I prethodne studije su otkrile da kafa može sprečiti pogoršanje demencije i možda dodati godine našim životima. Međutim, izgleda da povezanost ta dva činioca zavisi i od toga kolika je količina, i kakve kafe u pitanju.
„Dodavanje šećera ili veštačkih zaslađivača kafi može imati štetne efekte i tome treba pristupiti oprezno“, pišu istraživači i dodaju: „Umesto toga, preporuka je konzumacija nezaslađene kafe koja sadrži prirodni kofein.
Istraživanje je objavljeno u časopisu American Journal of Clinical Nutrition.
Zverev stao u Novakovu odbranu: Dao je ovom sportu sve
Nemački teniser Aleksander Zverev stao je u odbranu Novaka Đokovića, koji je ispraćen zvižducima pošto je zbog povrede predao meč polufinala Australijan opena. Nemac je istakao da je Đoković teniser kojeg najviše poštuje i da je tenisu dao apsolutno sve.
Najbolji srpski teniser Novak Đoković predao je Aleksandru Zverevu meč polufinala Australijan opena po završetku prvog seta.
Publika na “Rod Lejver areni” nije bila zadovoljna neočekivanim krajem meča, pa je srpskog tenisera ispratila glasnim zvižducima.
Kada je došlo vreme za tradicionalni intervju na terenu, u odbranu starijeg kolege stao je Aleksandar Zverev, koji je i sam bio šokiran raspletom.
“Prva stvar koju želim da kažem, nemojte da zviždite igraču kada izađe povređen. Znam da su svi platili kartu, ali morate da znate da je Novak Đoković ovom sportu tokom poslednjih 20 godina dao sve. Osvojio je ovaj turnir sa povredama, sa pocepanim mišićima, povredom stomaka. Morate da pokažete poštovanje i ljubav prema njemu. Da budem iskren, ne postoji čovek na ATP turu kojeg više poštujem”, rekao je Nemac.
Istakao je da nije znao da Đoković ima probleme sve do početka taj-brejka, kada je postalo očigledno.
“Nisam znao da ima probleme, igrao je u visokom ritmu prvi set. Videli smo u taj-brejku da se nije kretao kako je to radio tokom seta. Bilo je zahtevnih poena, video sam da ima većih problema. Igrao sam jedan od najboljih setova na turniru. To što je povređen, govori koliko je zapravo dobar. Možda ja nisam dovoljno dobar ili je on isuviše dobar”, zaključio je Nemac.
Zverev će u finalu Australijan opena, svom prvom, igrati protiv boljeg iz polufinalnog duela Italijana Janika Sinera i Amerikanca Bena Šeltona.
Đoković: Nisam mogao da se nosim sa bolom koji je bio sve jači
.jpg "Ђоковић: Нисам могао да се носим са болом који је био све јачи")