Kina je uspješno lansirala prvu seriju satelita koji će činiti mrežu za internet putem satelita.
Raketa (Foto: EPA-EFE/XINHUA / YANG GUANYU CHINA OUT / UK AND IRELAND OUT / MANDATORY CREDIT EDITORIAL USE ONLY)
Evroliga: Partizan dočekuje Asvel
Košarkaši Partizana dočekaće večeras, od 20 časova i 45 minuta, francuski tim Asvel, u 16. kolu Evrolige.
KK PartizanFoto: RTRS
Partizan je, sa sedam pobjeda, na 12. poziciji na tabeli, dok je Asvel, koji je zabilježio šest pobjeda, na 15. mjestu.
Vodeći tim Evrolige je Pariz, koji je zabilježio 11 pobjeda.
Ekipa Crvene zvezde će sutra gostovati u Istanbulu, kod sastava Anadolu Efesa.
Letonski košarkaš Јanis Tima pronađen mrtav u Moskvi
Letonski košarkaš Јanis Tima pronađen je mrtav u Moskvi, prenosi danas Basketnjuz, koji se poziva na rusku televiziju REN.
Јanis Tima (Foto: EPA-EFE/TOMS KALNINS)
Ruska televizija je objavila da je Tima izvršio samoubistvo u blizini jednog hotela u centru Moskve, dok je sajt Delfi.tv naveo da lokalne vlasti istražuju smrt letonskog košarkaša.
Košarkaški savez Letonije je objavio danas da je Tima tragično preminuo u 33. godini, ali drugi detalji nisu saopšteni.
Tima je igračku karijeru počeo u Rigi, a potom je, između ostalih, nastupao za Liepajas, Ventspils, VEF Rigu, Zenit, Baskoniju, Olimpijakos, Himki, Uniks, Darušafaku i španski Obradoiro.
Sa juniorskom reprezentacijom Letonije osvojio je bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 2010. godine.
Za seniorsku reprezentaciju Letonije od 2013. do 2024. odigrao je 68 mečeva.
Na Svetog Nikolu Borac traži evropsko proljeće
Fudbaleri Borca u četvrtak od 21.00 čas na Gradskom stadionu u Banjaluci dočekuju kiparsku Omoniju.
FK Borac – LASKFoto: ZIPAPHOTO/Borislav Zdrinja
Borac nakon pet odigranih kola ima sedam bodova i nalazi se na 20. mjestu na tabeli. Ukoliko izabranici Mladena Žižovića trijumfuju u četvrtak u posljednjem kolu, ili izbore remi sigurno će se naći u narednoj fazi. Prema nekim projekcijama Borac bi i sa porazom mogao dalje.
S obzirom da je utakmica zakazana za 19. decembra kada se slavi Sveti Nikola, jednu od najčešćih srpskih slava, a baš na taj način Borac je odlučio da napravi najavu za ovaj odlučujući duel.
ODLAZAK BRACE BONIFACIJA: U Vankuveru preminuo slikar Blagoje Srdić (1937- 2024)
MEĐUNARODNO priznati likovni umetnik Blagoje Srdić – Braca Bonifacio, preminuo je 12. decembra u Vankuveru, u Kanadi gde je živeo i stvarao od 1973. godine, i to samo dve nedelje posle otvaranja svoje poslednje samostalne izlozbe
Pored izuzetno plodne, uspešne i duge karijere na severnoameričkom kontinentu, svojim delima je bio prisutan i u njegovom rodnom Beogradu, koji je uvek nosio u srcu.
Srdić je rođen 1937. godine, a u Beogradu je i završio Fakultet primenjenih umetnosti, (odsek crtanje i slikanje). Prethodno je pohađao Arhitektonski fakultet. Po završetku studija usavršavao se u Ateljeu Kruger u Frankfurtu. Neko vreme potom je živeo u Francuskoj, a zatim 1973. otišao u Kanadu. Bio je član Kanadskog udruženja likovnih umetnika i kao poznat i priznat stvaralac održao više desetina samostalnih i učestvovao na još više grupnih izložbi.
Poklonio je, 2018. godine, 24 svoja dela Muzeju grada Beograda, a slike su tom prilikom bile izložene u Konaku kneginje Ljubice, na postacvi pod naslovom “Skrivene poruke – slike Brace Bonifacija iz kolekcije Muzeja grada Beograda”. Postavkom su tada bili obuhvaćeni radovi, uglavnom u duhu apstraktnog ekspresionizma, iz svih faza Bonifacijevog stvaralaštva, nastali u periodu od 1979. do 2015, predstavljajući na taj način svojevrstan presek njegovog opusa.
SERBIANNEWS/CANADA
Stopa inflacije u Kanadi pala je za 1,9% u novembru
OTTAWA –Inflacija je blago pala na 1,9 posto u novembru kako se rast cena nastavio stabilizovati u Kanadi.
Izveštaj kanadskog statističkog zavoda o indeksu potrošačkih cena u utorak pokazuje da je inflacija smanjena sa dva posto u oktobru.
Kako se svemir širi, ako je beskonačan
Kada pečemo voćni kolač testo se širi u tepsiji. Svi komadići čokolade ili borovnice u testu udaljavaju se jedan od drugog kako se testo širi. Širenje univerzuma je, na neki način, slično. Ali ova analogija ima jednu grešku – dok se testo širi u tepsiju, univerzum nema u šta da se proširi. Samo se širi u sebe.
Kako se svemir širi, ako je beskonačan
Da se svemir širi sam u sebe može zvučati kao zagonetka jer svemir je beskonačan. U svemiru koji se širi, ne postoji tepsija, već samo testo. Čak i da postoji tepsija, ona bi bila deo univerzuma i stoga bi se svemir širio zajedno sa tepsijom, objašnjava fizičarka Nikol Granuči, profesorka na Univerzitetu Kvinipajak u Sjedinjenim Državama.
Drugi način razmišljanja o širenju univerzuma je razmatranje kako se druge galaksije udaljavaju od našeg Mlečnog puta. Naučnici znaju da se univerzum širi jer mogu da prate druge galaksije dok se udaljavaju od naše. Oni definišu ekspanziju koristeći brzinu kojom se druge galaksije udaljavaju od nas. Ova definicija im omogućava da zamisle širenje bez potrebe da se pitaju kuda se širi.
Univerzum koji se širi
Univerzum je nastao velikim praskom pre 13,8 milijardi godina. Veliki prasak opisuje nastanak univerzuma kao izuzetno gustu, vrelu singularnost. Ova sićušna tačka je iznenada prošla kroz brzu ekspanziju zvanu inflacija, gde se svako mesto u univerzumu proširilo van. Ali naziv veliki prasak je pogrešan. To nije bila ogromna eksplozija, kao što ime sugeriše, već vreme kada se univerzum brzo širio.
Univerzum se tada brzo kondenzovao i ohladio, i počeo je da stvara materiju i svetlost. Na kraju je evoluirao u ono što danas poznajemo kao naš univerzum.
Svemir se širi kao testo
Ideju da naš univerzum nije statičan i da može da se širi ili skuplja prvi je objavio fizičar Aleksandar Fridman 1922. On je matematički potvrdio da se univerzum širi.
Dok je Fridman dokazao da se univerzum širi, barem na nekim mestima, Edvin Habl je dublje analizirao stopu širenja. Mnogi drugi naučnici su potvrdili da se druge galaksije udaljavaju od Mlečnog puta, ali 1929. godine Habl je objavio svoj čuveni rad koji je potvrdio da se ceo univerzum širi i da se brzina kojom se širi povećava.
Ovo otkriće nastavlja da zbunjuje astrofizičare. Koji fenomen omogućava univerzumu da prevaziđe silu gravitacije držeći ga zajedno, a istovremeno se širi razdvojujući objekte u univerzumu? I povrh svega, njegova stopa ekspanzije se vremenom ubrzava.
Mnogi naučnici koriste vizuelni prikaz koji se zove ekspanzioni levak da opišu kako se ekspanzija svemira ubrzala od velikog praska. Profesorka Granuči predlaže da zamislimo dubok levak sa širokim obodom. Leva strana levka – uski kraj – predstavlja početak univerzuma. Kako se krećemo dalje krećete se napred u vremenu. Širenje konusa predstavlja širenje univerzuma.
Levak ekspanzije vizuelno pokazuje kako se brzina širenja univerzuma vremenom povećavala
Naučnici nisu mogli direktno da izmere odakle dolazi energija koja izaziva ovo ubrzano širenje. Nisu uspeli da ga otkriju ili izmere. Pošto ne mogu da vide ili direktno mere ovu vrstu energije, nazivaju je tamnom energijom.
Prema modelima istraživača, tamna energija mora biti najčešći oblik energije u univerzumu, čineći oko 68% ukupne energije u univerzumu. Energija iz svakodnevne materije, koja čini Zemlju, Sunce i sve što možemo da vidimo, čini samo oko pet odsto ukupne energije.
Dakle, šta je izvan toka proširenja
Naučnici nemaju dokaze o bilo čemu izvan našeg poznatog univerzuma. Međutim, neki pretpostavljaju da bi moglo da postoji više univerzuma. Model koji uključuje više univerzuma mogao bi da reši neke od problema sa kojima se naučnici susreću sa trenutnim modelima našeg univerzuma.
Jedan od velikih problema sa trenutnim dostignućima fizike je taj što istraživači ne mogu da integrišu kvantnu mehaniku, koja opisuje kako fizika funkcioniše na veoma malom nivou, i gravitaciju, koja upravlja fizikom velikih razmera.
Pravila o tome kako se materija ponaša na maloj skali zavise od verovatnoće i kvantizovane, ili fiksne, količine energije. U ovoj skali, objekti mogu doći i iskočiti iz postojanja. Materija se može ponašati kao talas. Kvantni svet je veoma različit od onoga kako mi vidimo svet.
Univerzum koji se beskonačno širi nalazi se izvan galaksije Mlečni put
U velikim razmerama, koje fizičari nazivaju klasičnom mehanikom, objekti se ponašaju onako kako očekujemo da se ponašaju svakodnevno. Objekti nisu kvantizovani i mogu imati kontinuirane količine energije. Objekti se ne pojavljuju i nestaju.
Kvantni svet se ponaša kao prekidač za svetlo, gde energija ima samo uključi-isključi opciju. Svet koji vidimo i sa kojim komuniciramo ponaša se kao prekidač za prigušivanje, omogućavajući sve nivoe energije.
Ali istraživači nailaze na probleme kada pokušavaju da proučavaju gravitaciju na kvantnom nivou. U malom obimu, fizičari bi morali da pretpostave da je gravitacija kvantizovana. Ali istraživanje koje su mnogi od njih sproveli ne podržava tu ideju.
Jedan od načina da ove teorije funkcionišu zajedno je teorija multiverzuma. Postoje mnoge teorije koje gledaju dalje od našeg trenutnog univerzuma da bi objasnile kako gravitacija i kvantni svet rade u sadejstvu. Neke od vodećih teorija uključuju teoriju struna, kosmologiju brane, kvantnu teoriju petlje i mnoge druge.
Bez obzira na to, univerzum će nastaviti da se širi, a rastojanje između Mlečnog puta i većine drugih galaksija vremenom će biti sve duže.
Šveđani imaju aplikaciju koja porodicama pomaže da pravedno rasporede kućne poslove
Švedski studenti programiranja pokrenuli su aplikaciju za praćenje i deljenje zadataka u domaćinstvu, sa ciljem da se smanje nejednakost u opterećenju i podstakne bolja komunikacija u porodici.
Šveđani imaju aplikaciju koja porodicama pomaže da pravedno rasporede kućne poslove
U pokušaju da „nevidljivi rad učine vidljivim“ i promovišu porodičnu harmoniju, švedski studenti razvili su aplikaciju koja pomaže porodicama da organizuju i prate kućne poslove.
Aplikacija, nazvana Akord, omogućava korisnicima da unose zadatke i prate napredak jedni drugih, nudeći podsetnike kada zadaci nisu završeni na vreme.
Aplikaciju, koja je već privukla oko 2.000 korisnika, kreirali su studenti Viktor Fredrikson i Markus Palman.
Aplikacija je nastala iz jednostavne frustracije: Fredriksonov otac se umorio od podsećanja sina da sredi svoju sobu i opere veš. „I na kraju, jednog dana je rekao: ‘Zašto jednostavno ne programirate aplikaciju da ne moram više da vam prigovaram?'”, objasnio je Fredrikson.
Rezultat je bio Akord, koji je lansiran početkom septembra.
Među jednim od prvih korisnika aplikacije bio je bračni par Maja i Nils Larson iz bogatog stokholmskog predgrađa.
Oboje vlasnici preduzeća sa dvoje male dece, okrenuli su se aplikaciji kako bi pojednostavili često haotičan proces upravljanja kućnim zadacima. „Mislili smo, u redu, hajde da ovo isprobamo, možda to može da reši mnoge naše probleme kod kuće“, kaže Maja.
Za Larsonove, aplikacija je pokrenula otvorenu diskusiju o zajedničkim obavezama kod kuće.
„To je pokrenulo razgovor kod kuće”, napominje Nils, „Kao, dobro, ako se stvari ne rade, ko je odgovoran za to?”. Maja uživa u korišćenju aplikacije, posebno njenoj funkciji podsetnika, iako priznaje da je ne koristi onoliko često koliko bi trebalo.
Prateći sav posao obavljen u domaćinstvu i izračunavajući koliko svaka osoba doprinosi, aplikacija pretvara upravljanje kućnim poslovima u prijateljsko takmičenje.
Da bi korisnici bili angažovani i da bi se podstakla doslednost, aplikacija ima funkciju “streak“.
Niz se postiže kada je neko aktivan u aplikaciji nekoliko dana zaredom. Nakon tri dana neprekidnog korišćenja, osoba dobija nagradu – popust na proizvode ili usluge koje nude kompanije koje su partneri sa Akordom.
Akord je dizajniran da učini rad u domaćinstvu transparentnijim i podstakne poštovanje za doprinos svakog člana domaćinstva.
Članovi porodice mogu slati „podsetnike” ako zadaci nisu završeni, a ukućani mogu da izraze zahvalnost kada se poslovi završe.
Ovaj sistem ima za cilj da se pozabavi dugotrajnim pitanjima rodne nejednakosti u kućnim poslovima. Istraživanje UN „Žena“ iz 2023. pokazalo je da žene širom sveta troše 2,8 sati više na neplaćeni rad u kući od muškaraca svakog dana.
Kreatori aplikacije se nadaju da će pokrenuti više diskusija o podeli obaveza u domaćinstvu, smanjenju jaza među polovima i učiniti porodične poslove saradničkim i korisnijim iskustvom.
„Želimo da ljudi više pričaju o tome i da budu više uključeni u porodičnu diskusiju“, objašnjava Fredrikson.
Gledajući u budućnost, Larsonovi planiraju da svoju decu upoznaju sa aplikacijom kako budu starija.
„Očistite sobu, dobićete poene“, navodi Nils, zamišljajući sistem u kome deca zarađuju nagrade – a možda i dodatak – za pomoć u kući.
Maja, koja takođe zapošljava pomoćnicu koja brine o deci, smatra da je aplikacija korisna za vođenje domaćinstva.
„To čini moj ‘majčinski mozak’ malo opuštenijim”, kaže Maja, jer joj aplikacija omogućava da bude u toku sa brigom o svojoj deci bez stalnog zapitkivanja.
Cilj aplikacije je jasan: smanjiti napetosti u domaćinstvu, podstaći pravičnost u kućnim obavezama i učiniti nevidljivi rad vođenja domaćinstva vidljivijim za sve.
Mračna strana ljudske prirode – jama u Britaniji krila slučaj praistorijskog masakra i masovnog kanibalizma
Kolekcija ljudskih kostiju otkrivena pre 50 godina u Somersetu u Velikoj Britaniji je dokaz o najbrutalnijem masakru u britanskoj praistoriji i kanibalizma u bronzanom dobu, navode arheolozi.
Najmanje 37 muškaraca, žena i dece ubijeno je oko 2000. godine pre nove ere, a njihova tela bačena su prirodnu jamu blizu klisure Čedar.
Primeri kranijalnih povreda otkrivenih na pronađenim ostacima
Prva velika naučna studija od kada su kosti otkopane 70-ih godina sada je zaključila da su nesrećni ljudi nakon što su nasilno skončali, raskomadani i iskasapljeni, a neki i pojedeni.
Mnoge lobanje žrtava su smrskane udarcima koji su ih ubili, a kosti ruku i nogu su odsečene kako bi se iz njih izvukla koštana srž. Na kostima šaka i stopala primetni su tragovi ugriza i otisaka ljudskih kutnjaka.
Ništa na ovom nivou nije prethodno otkriveno u ranom bronzanom dobu ili u bilo kojem periodu praistorije Britanije, navodi Rik Šalting, vođa studije i profesor praistorijske arheologije Univerziteta u Oksfordu.
„Za rano bronzano doba Britanije, imamo vrlo malo dokaza i nasilju. Naše razumevanje je da su ljudi tog perioda bili fokusirani na trgovinu i razmenu, pravljenjem grnčarije, obradom zemlje i sahranjivanjem mrtvih. Nije postojala diskusija u naučnim krugovima o ratovanju ili masovnom nasilju, najviše zbog nedostatka dokaza“, kaže Šalting.
Kanibalizam na ovom nivou je veoma neuobičajen.
„Da je ovo na bilo koji način bilo smatrano uobičajenim tada, onda bismo nalazili više ovakvih slučajeva. Do sada smo pronašli stotine kostura iz ovog perioda, ali nikada nismo videli ništa slično“, napominje profesor.
Čitava zajednica zbrisana odjednom
Kosti su otkrili speleolozi na dnu 15 metara duboke prirodne jame. Samo su prikupljene, popisane, spakovane u kutije i niko ih nije proučavao pet decenija.
Šalting kaže da kada je zajedno sa kolegama počeo da ih ponovo proučava vrlo brzo shvatio da je ova kolekcija mnogo veća nego što se ranije mislilo.
Kosti koje pokazuju oštećenja od ljudskih ugriza
Skoro polovina kostiju bila je dečja, što ukazuje da je čitava zajednica zbrisana u jednom, izuzetno brutalnom, događaju.
Sve okolnosti nikada neće biti poznate, ali Šalting i njegove kolege spekulišu da je ovo možda bio namerno surov napad koji je trebalo da posluži kao primer, a počinioci su hteli da uliju strah.
Skalpiranje, kasapljenje i jedenje žrtava svakako bi proizvelo takav efekat.
„Ko god da je ovo uradio, želeo je da ga se plaše. Ovako nešto bi odjeknulo i kroz vreme i kroz prostor čitavog područja i to kroz generacije“, dodaje oksfordski profesor. Ostavlja i mogućnost da je ovo bila osveta za neko ranije masovno ubistvo, ali za tako nešto nema još dokaza.
„Čarterhaus voren je jedan od onih retkih arheoloških lokaliteta koji dovodi u pitanje ono što smo mislili o prošlosti. To je podsetnik da su ljudi u praistoriji mogli da se po surovosti mere sa savremenim zverstvima i baca svetlo na mračnu stranu ljudske prirode“, zaključuje Šalting.
Derbi samo na papiru – rukometaši Partizana dominantni protiv Zvezde
Rukometaši Partizana pobedili su na gostovanju u “Šumicama” ekipu Crvene zvezde rezultatom 32:25 u poslednjoj utakmici 13. kola Super rukometne lige Srbije.
I posle 13. kola Super rukometne lige Srbije Partizan je ostao nepobediv, pa sa savršenim skorom 13-0 odlazi na zimsku pauzu.
Detalj sa utakmice
Nedelju dana nakon što su drugi put ove sezone savladali Vojvodinu, glavnog konkurenta od kojeg već 12 godina pokušavaju da preuzmu titulu prvaka države, crno-beli su trijumfovali i u duelu koji samo na papiru još uvek nosi epitet večitog derbija.
Evidentno mnogo kvalitetniji i spremniji od Crvene zvezde, rukometaši Partizana, koji su u večiti derbi ušli sa duplo više osvojenih bodova od crveno-belih, opravdali su ulogu izrazitog favorita i u Sportskom centru “Šumice” dominantno nadigrali Zvezdu rezultatom 32:25.
Mirno su, samouvereno i koncentrisano izabranici Đorđa Ćirkovića ušli u meč. Nisu žurili, ali nije im dugo ni trebalo da slome otpor rivala. Posle 15 minuta igre bilo je već 9:5 za goste, a na isteku 20. imao je Partizan zalihu od šest golova – 12:6.
Posle tajm-auta i naivnog isključenja Zečevića uspela je Zvezda nešto agresivnijom odbranom da svede zaostatak na četiri gola (12:8) i zapreti povratkom u meč, ali je Partizan ekspresno “dodao malo gasa” u ofanzivi i do odlaska na veliki odmor ponovo stekao ubedljivo vođstvo – 17:10.
Drugo poluvreme odigrano je samo da se zadovolje pravila. “Parni valjak” je bez ikakvih problema sačuvao stečenu prednost, zapečatio 13. trijumf od početka sezone i ostao jedini tim bez poraza u Super rukometnoj ligi Srbije.
Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Nikola Zečević sa 11 postignutih golova i titulom igrača utakmice. Marko Vasić je mrežu crveno-belih zatresao sedam, a Nikola Crnoglavac četiri puta. Odlični golman Partizana Said Heidarirad zabeležio je devet odbrana. Među igračima Zvezde istakao se Dušan Andrejević sa sedam golova.
Naredno kolo šampionata Srbije na programu je početkom februara. Partizan na zimsku pauzu odlazi kao suvereni lider na tabeli, a u 14. rundi ugostiće ekipu Vranja. Zvezdi predstoji nemilosrdna bitka za šestu poziciju i plasman u plej-of, a prva naredna prepreka biće Metaloplastika u Šapcu.
Super rukometna liga Srbije, 13. kolo:
Vojvodina – Metaloplastika 30:25
Jugović – Dubočica 54 33:34
Radnički – Obilić 25:23
Kolubara – Rudar 29:29
Vranje 1957 – Dinamo 29:26
Crvena zvezda – Partizan 25:32