Marija Labović: Raste broj turista iz Amerike

Od

Viktor

-

28. januar 2025. | 07:16

0

a view of a city at night from across the water

Beograd/Njujork – Turistička organizacija Srbije (TOS) učestvovala je na prestižnom sajmu turizma „Njujork travel end advenčer šou”, a direktorka TOS-a Marija Labović je istakla da su na sajmu održani brojni značajni poslovni sastanci i kontakti sa međunarodnim partnerima, što će doprineti još boljim rezultatima u turizmu.

Ona je istakla i da broj turista iz SAD raste i podsetila da je ovo tržište zauzelo visoko 12. mesto među najvažnijim tržištima za turizam Srbije, saopšteno je iz TOS-a, prenosi Tanjug.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, do kraja novembra 2024. godine, Srbiju je posetilo oko 50.000 turista iz SAD, koji su ostvarili skoro 150.000 noćenja.

Direktorka TOS-a je dodala da se na sajmu u Njujorku predstavilo više od 550 izlagača iz celog sveta i da ova manifestacija pruža izuzetnu priliku za promociju turističke ponude Srbije, umrežavanje sa potencijalnim partnerima, kao i za upoznavanje sa trendovima na tržištu.

Potvrđen sedmi predsednički mandat Lukašenka

Od

Viktor

-

28. januar 2025. | 07:13

0

brown and gray concrete building near green trees during daytime

Predstavnici Mađarske blokirali zajednički apel EU u vezi sa nepriznavanjem predsedničkih izbora u Belorusiji

На челу државе од 1994. године (Фото/ EPA-EFE/Belarus President Press-Service)

Kao što se i očekivalo, Aleksandar Lukašenko je pobedio na predsedničkim izborima u Belorusiji. Prema podacima Centralne izborne komisije (CIK) te zemlje, on je osvojio 5.136.293 glasa ili 86,82 odsto podrške birača. Lukašenkovi protivkandidat Oleg Gajdukevič osvojio je 2,02 odsto glasova, kandidatkinja Ana Kanopatskaja 1,86 odsto glasova, Sergej Sirankov 3,21 odsto i Aleksandar Hižnjak 1,74 odsto glasova, prenosi agencija Belta. Ovo je Lukašenkov sedmi mandat na čelu države jer tu funkciju obavlja od 1994. godine.

Lukašenko je zahvalio Centralnoj izbornoj komisiji i članovima lokalnih izbornih komisija. „Koristeći priliku da se prvi put nakon izbora pojavim na ekranima, želeo bih da zahvalim našoj Centralnoj izbornoj komisiji i posebno ljudima, ovim nesebičnim ljudima koji su radili dole, posebno na biračkim mestima. Oni su podneli glavni teret i dostojanstveno ispunili svoju misiju. To je odlika ne samo vlasti već i beloruskog naroda”, rekao je Lukašenko.

Međutim, predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas i komesarka za proširenje EU Marta Kos su saopštile da Evropska unija smatra da su predsednički izbori u Belorusiji bili nelegitimni i najavile da će unija nastaviti da nameće restriktivne i ciljane mere protiv režima, uz finansijsku podršku civilnog društva.

U zajedničkom saopštenju Kalas i Kos su navele da „lažni izbori u Belorusiji” nisu bili ni slobodni, ni fer, da narod Belorusije zaslužuje pravu reč o tome ko će upravljati njihovom zemljom. Ovo saopštenje je, međutim poslato bez potpisa predstavnika svih 27 zemalja Evropske unije jer su predstavnici Mađarske blokirali zajednički apel u vezi sa nepriznavanjem predsedničkih izbora u Belorusiji, prenosi Radio Sloboda pozivajući se na neimenovane izvore u Briselu.

Ranije je ovaj beloruski servis javio i da je Slovačka odbila da potpiše nacrt izjave, ali su na kraju predstavnici Slovačke ipak pristali da potpišu apel pa su mađarske vlasti ostale jedine među članicama EU koje nisu stavile svoj potpis. Mađarska se pod vođstvom premijera Viktora Orbana više puta protivila proširenju sankcija Rusiji i povećanju evropske pomoći Ukrajini, a ministar spoljnih poslova Peter Sijarto jedini je predstavnik rukovodstva zemalja Evropske unije koji redovno posećuje Minsk, navodi Radio Sloboda.

Čestitka Dodika

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik čestitao je Aleksandru Lukašenku pobedu na predsedničkim izborima u Belorusiji. „Podrška koju vam je narod Belorusije pokazao na izborima doprineće političkoj i ekonomskoj stabilnosti države”, poručio je Dodik u čestitki, objavljenoj na platformi „Iks”.

Miloš Vučević podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije

Od

Viktor

-

28. januar 2025. | 07:10

0

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević obratio se javnosti na vanrednoj konferenciji za medije povodom ostavke koju je najavio ranije danas.

Miloš Vučević je izjavio da je ponosan na sve što je urađeno za vreme njegovog mandata, naročito u oblasti ekonomskog napretka zemlje.

– Kada sam krajem aprila prošle godine dobio mandat od predsednika Republike imao sam osećaj ponosa, ali i odgovornosti koju nosi ta pozicija. Isto tako sebe sam video kao deo politike kontinuiteta, da nastavljamo istim stazama. Mnogo sam ponosan na sve što smo uradili kao vlada u prethodnih devet meseci, doveli do istorijskog uspeha da zemlja dobije investicioni rejting, vratili smo inflatorni koridor, imali smo drugi po veličini rast ekonomije u Evropi, omogućili povećanje plata i penzija. Ono što je bacilo senku je velika tragedija u Novom Sadu i od tog trenutka Srbija kao da je ostala zaglavljena u toj nesreći. Nažalost, ponovo smo videli političke zloupotrebe tragedije. Vlada je i tu pokazala odgovornost. Pokazalo se da nema zaštićenih i privilegovanih. Mi kao vlada trudili smo se da objavimo sve od dokumenata što su tražili – izjavio je Vučević.

Predsednik vlade kaže da je podela koja je stvorena u društvu inicirana iz inostranstva, ali da je koliko god pozivali na smirivanje tenzija, uvek dolazilo do novih incidenata.

– Ono što ostavlja duboke posledice po društvo je ozbiljna podela. Apsolutno je smišljeno iz inostranstva, podlo smišljeno, udareno na obrazovanje. Nerazumevanje jednih za drugih, bezbroj rasprava i sukoba širom Srbije. Koliko god smo pozivali na smirivanje strasti, uvek se po nekom zlom scenariju nešto desilo kao da je neka nevidljiva ruka stvorila novi incident i stvorila tenzije u društvu. Jutros kada sam se probudio video sam vest iz Novog Sada da je došlo do fizičkog obračuna gde je povređena jedna studentkinja, mlada žena i da je sukob krenuo od toga da je neko krenuo na stranačke prostorije SNS i da su ljudi želeli da ih odbrane. Ani želim brzo ozdravljenje, mislim da je puštena na kućno lečenje. Svakako je ovo nešto što je nedopustivo, očekujem da počinioci budu uhapšeni. Da se utvrdi njihova odgovornost. Ja nikako ne mogu da opravdam ove proteste, blokade, napade, teror nad đacima koji žele u škole, vređanje, ponižavanje roditelja. To je katastrofa za jedno društvo. Neće proći mnogo, a kajaće se ti koji su ovo radili. Kako god. Ja mislim da politika kojoj pripadam, stranka koju vodim i koja je pobeđivala na svim izborima, mora da pokaže najveći stepen odgovonosti i pokaže nove zakonomernosti, mora da pokaže da je objektivno najodgovornija. Zato nakon ovog događaja u Novom Sadu moja je neopoziva odluka da podnesem ostavku. Ja sam jutros dugo razgovarao sa predsednikom, prihvatio je moju odluku, moje argumente da se svi vrate razgovoru i traženju rešenja koje je najbolje. Nedopustivo je da neko nekog napada, apsolutno je nedopustivo da napadate prostorije SNS. Više nije ni vest da su napali, obojili, išarali. Da se ne bi stvari komplikovale, stvarale dalje tenzije, doneo sam ovu odluku. Ponosan na sve što smo postigli, objektivno odgovoran za ono što se desilo. Ja ne želim da budem kao Dragan Đilas koji se tukao sa nekima koji su pisali grafite. Predsednik i ja smo razgovarali sa gradonačelnikom Milanom Đuriđem i on će podneti ostavku danas. Time smo ispunili zahteve demonstranata. Neka to dovede do smirivanja strasti, do nasušno potrebnog dijaloga. Moj apel za sve je da smire strasti. Želim predsedniku Republike uspeha u vođenju države. Ja ću naravno obavljati svoju funkciju da izbora nove vlade. Od sada je cela vlada u tehničkom mandatu. Mene su moji roditelji vaspitali da budem odgovoran – rekao je Vučević.

Đoković dobija statuu u Melburn parku

Od

Viktor

-

28. januar 2025. | 07:08

0

MELBURN– Desetostruki šampion Australijan opena Novak Đoković dobiće statuu u Melburn parku, izjavio je direktor turnira Kreg Tajli, a preneli lokalni mediji.

Đokovićeva statua biće postavljena ispred Rod Lejver Arene.

U krugu oko najvećeg stadiona u kompleksu, već su postavljene male biste velikih tenisera, uglavnom domaćih, prenosi Tanjug.

Održana komemoracija Draženu Dalipagiću, oproštaj od velikog košarkaša i čoveka

Od

Viktor

-

28. januar 2025. | 07:06

0

Komemoracija povodom smrti jugoslovenskog košarkaša Dražena Dalipagića održana je danas u Skupštini grada Beograda, uz prisustvo brojnih velikih sportskih imena koji su došli da odaju počast legandarnom „Praji”.

Dalipagić, najbolji strelac u istoriji reprezentacije Jugoslavije i KK Partizan, osvajač 12 medalja sa velikih takmičenja, evropski, svetski i olimpijski šampion preminuo je pre tri dana u 74. godini.

Na komemoraciji su, uz porodicu, prisustvovali najvažniji ljudi srpske i jugoslovenske košarke i sporta uopšte, od saigrača Dragana Kićanovića, Zorana Slavnića, Dragana Todorića, Miška Marića, Ratka Radovanovića i Željka Jerkova do selektora Svetislava Pešića, prvog čoveka Evrolige Dejana Bodiroge, predsednika KSS Nebojše Čovića, predsednika OKS Božidara Maljkovića, do Predraga Danilovića, Aleksandra Đorđevića, Željka Obradovića, Zorana Savića, i drugih.

U ime porodice okupljenima se obratio čuveni trener Duško Vujošević. „Svesni smo da je otišao jedan od najboljih od nas. Znamo sve o njemu, sa 19 godina je imao sreću da dođe u Partizan kod Ranka Žeravice i tada je košarka počela da izlazi u prvi plan, uz fudbal i vaterpolo. U njemu je bio košarkaški DNK i tad je počeo da se stvara kult Partizana. Bio je pošten i skroman, fantastičan čovek, sigurno jedan od najboljih košarkaša Evrope ikad.

Bio je veliki Jugosloven, nikada to nije krio, teško je podneo sve što se desilo u zemlji, a koliko ju je voleo govori i to da nije ostao u Bostonu jer bi izgubio pravo da igra za reprezentaciju. Siguran sam da bi bio najbolji strelac NBA lige sve do Majkla Džordana”, istakao je Vujošević.

Takođe, obratio se i dugogodišnji prijatelj menadžer Andrea Fadini. „Italija je zemlja u kojoj je Dalipagić ostavio dubok trag i vest o njegovoj smrti duboko je potresla sve ljubitelje košarke.

O tome govori i objava na drugoj strani lista „Korijera delo sport”, što je retkost. Uvek je igrao na severu Italije, verujem zbog blizine Beograda, ali i zbog toga što su ljudi iz tog dela bili opčinjeni jugoslovenskom košarkom, kao i Dalipagićem.

Verujem da bi se ljutio na nas da vidi ovaj skup, ali odlučio sam da ga ovaj put ne poslušam”, istakao je Fadini. Predsednik KSS Nebojša Čović rekao da je pre nekoliko nedelja kada je video Praju u bolnici Dragiša Mišović znao da vodi najvažniju bitku, ali da je verovao da nije poslednja.

„Zadužio si nas mnogo, rekao si da ne možeš više, ali verovao sam da kao ponosni Hercegovac možeš da dobiješ i tu bitku. Ima li nekoga da ne zna ko si bio? Ne verujem, svi znaju da si obeležio jednu od najsjajnih epoha košarke na ovim prostorima, idol svima, a na kraju opet porodičan čovek.

Legende ne mogu da odu. Hvala ti na svemu”, istakao je Čović. Na komemoraciji su prisustvovali i čelni ljudi FK Partizan predvođeni Predragom Mijatovićem, delegacija FSS sa generalnim sekretarom Brankom Radujkom i selektorom Draganom Stojkovićem Piksijem, legendarni fudbaler Zvezde Dušan Savić i drugi. Dalipagić će biti sahranjen danas u 13.15 sati na Novom groblju u Beogradu, prenosi Tanjug.

Pet poslova sa najbržim rastom plata u svetu u 2025

Od

Viktor

-

26. januar 2025. | 01:23

0

person walking holding brown leather bag

Posao se menja brže nego što se vaša omiljena aplikacija ažurira. Generativna AI rešava zadatke za koje nismo ni znali da nam je potrebna pomoć pre 10 godina. Industrije se bore da se prilagode klimatskoj krizi. U osnovi, tržište rada ima novi sjaj. Prema Izveštaju o budućnosti poslova Svetskog ekonomskog foruma za 2023. ove promene otvaraju vrata karijerama koje ranije nisu ni postojale. Očekuje se da će se promeniti četvrtina radnih mesta (23%) i otvoriti čak 69 miliona novih poslova u narednih pet godina.

Bio sam tamo: zaglavio sam se pokušavajući da shvatim šta je sledeće i pitajući se da li bi moje veštine izdržale u svetu koji se menja iz minuta u minut. Ali, dobra vest je da ako ste ciljali na šestocifrenu platu, vreme je da se spremite za novi nivo. Okruženje se menja, ali to znači da se pojavljuju nove prilike i pozicije koje obećavaju ne samo ozbiljne plate već i rast i sigurnost. Video sam kako ovakvi trendovi mogu promeniti živote. Tako sam izgradio svoju karijeru. Zato sam uzbuđen što ću podeliti pet najbrže rastućih poslova sa šestocifrenom zaradom u 2025.

Menadžer generisanja potražnje

Stvaranje potražnje je srce savremenog marketinga. Tradicionalne marketinške metode? One su zauzele pozadinu dok digitalna transformacija preoblikuje igru. Da bi ostala konkurentna, preduzećima su potrebni stručnjaci koji se mogu prilagoditi željama i navikama svojih kupaca. Tu dolazi do stvaranja potražnje: strateški pristup privlačenju i negovanju prodaje vođen podacima.

Hajde da pričamo o brojevima: u proseku, ova profesija donosi 132.000 dolara godišnje (više od 125.000 evra). Zašto? Zato što ne vode samo blistave kampanje. Oni pokreću stvarni rast. Od ulaska na nova tržišta, lansiranja popularnih proizvoda i podizanja nivoa korisničkog iskustva, menadžeri generisanja potražnje su mozak koji stoji iza preduzeća koja vode u trci.

Ako razumete strategiju, imate oko za trendove i kreativnost da privučete ljude, ova uloga bi mogla biti vaša karta. I to ne samo za šestocifrenu platu, već i karijeru u kojoj ste u srcu onoga što gura preduzeća napred.

Shutterstock/Virrage Images

Savetnici za prodaju solarnih panela

Sa porastom troškova energije i klimatskim promenama, solarna industrija je hit. Više od 3,9 miliona solarnih sistema već napaja domove i preduzeća širom SAD. Ovaj talas rasta ne usporava. Svaki mesec donosi hiljade novih instalacija A sve vođeno solarnim tržištem vrednim 30 milijardi dolara. I rašće 13,7% godišnje do 2030.

Iza ove industrije u procvatu stoje predstavnici prodaje solarne energije, koji godišnje zarađuju 156.000 dolara (148.500 evra). Njihov posao ide dalje od prodaje panela. Oni su savetnici od poverenja koji povezuju klijente sa rešenjima prilagođenim njihovim potrebama. Informisanje o najnovijim tehnološkim dostignućima omogućava im da ponude stručne savete i preporuče najbolje opcije za svakog klijenta.

I tu se ne zaustavljaju. Odlični predstavnici idu dalje, pomažu klijentima da se snađu u poreskim olakšicama i podsticajima da na najbolji način iskoriste svoja ulaganja. Ako ste strastveni prema čistoj energiji i imate sposobnost da izgradite poverenje, ovaj put u karijeri nudi i visoku zaradu i značajan uticaj.

Data istraživač

Nauka o podacima je trenutno trend u poslovanju, a kompanije to koriste. Američki biro za statistiku rada predviđa rast od 36% u oblasti nauke o podacima do 2033. godine. Većina karijera će rasti samo 3%. Dodajte prosečnu godišnju platu od 160.617 dolara (153.000 evra) i lako je videti zašto je ova uloga u centru pažnje.

Šta tačno rade data naučnici? Oni kopaju po sirovim podacima, čiste ih, analiziraju i kreiraju algoritme koji predviđaju trendove. Bilo da optimizuju poslovne operacije ili personalizuju korisnička iskustva, njihov rad je na granici matematike, kodiranja i strategije.

Profesionalni savet: Ne mešajte data naučnike sa analitičarima. Dok analitičari tumače podatke, naučnici idu korak dalje, izgrađujući modele koji predviđaju buduće ishode. Za one koji vole rešavanje problema i tehnologiju, ovo polje je vaša karta da ostanete ispred u svetu vođenom veštačkom inteligencijom.

Menadžer medicinskih i zdravstvenih usluga

Zdravstvena zaštita ne zavisi samo od lekara i medicinskih sestara. Potrebni su mu oštri, organizovani lideri da bi se stvari pokrenule. Menadžeri medicinskih i zdravstvenih usluga su okosnica bolnica, staračkih domova i grupnih praksi, održavajući sve bez problema.

Sa stopom rasta od 29% projektovanom od 2023. do 2033. godine, ova oblast je u procvatu zahvaljujući starenju stanovništva i porastu grupnih praksi. A plata? Prosečno 110.680 dolara godišnje (više od 105.000 evra).

Ovi menadžeri nadgledaju budžetiranje, popunjavanje osoblja i praćenje zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se stalno menjaju. Povrh toga, oni su tehnički potkovani, koriste najnovije elektronske zdravstvene kartone i softver za upravljanje. Oni blisko sarađuju sa lekarima, medicinskim sestrama, predstavnicima osiguranja i drugim administratorima. Ako su liderstvo i organizacija vaša snaga, ova uloga nudi stabilnost i svrhu u jednom paketu.

Prompt inženjer

AI potresa tržište rada na neočekivane načine, a prompt inženjeri prednjače. Evo što je uzbudljivo: to je karijera koja se plaća oko 183.000 dolara godišnje (174.000 evra). I nije vam potrebna diploma računarskog inženjeringa ili napredne veštine kodiranja da biste započeli.

Porast generativnih AI alata (mislimo na ChatGPT, MidJourney i još mnogo toga) stvorio je potražnju za profesionalcima koji mogu fino da ih podese kako bi pružili bolje odgovore. Kompanije hvataju korak sa tim, a 7% ih aktivno zapošljava na ovu poziciju navodi McKinsey. Cilj? Usklađivanje generativnih AI sposobnosti sa poslovnim potrebama.

Dakle, šta tačno radi prompt inženjer? Zamislite ih kao arhitekte za AI komunikaciju. Oni dizajniraju upite za generativne alate veštačke inteligencije koji optimizuju njihove performanse, omogućavajući ovim modelima da urade sve, od generisanja koda i sintetizovanja teksta do kreiranja digitalne umetnosti i poboljšanja interakcije sa klijentima putem četbotova. Ukratko, prompt inženjeri oblikuju način na koji AI podržava i poboljšava naš svakodnevni život.

Tržište rada se brzo kreće, a čekanje nije opcija. Ovih pet pozicija ne znače samo zaradu sa šest cifara, oni su ispred krivulje u svetu u kome je promena jedina konstanta. Bilo da se radi o korišćenju veštačke inteligencije, pokretanju čiste energije ili menadžeru u zdravstvu, mogućnosti su tu. Navijam za tebe!

Grenland privlači veliku pažnju zbog izvora minerala – šta se krije ispod leda

Od

Viktor

-

26. januar 2025. | 01:21

0

Privlačnost najvećeg ostrva na Zemlji je neporeciva.

Tokom proteklog milenijuma, Grenland je opčinjavao posetioce, dovodeći na njegove izolovane obale svakoga, od Erika Crvenog, koji je osnovao prvo evropsko naselje pre više od hiljadu godina, do Savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.

I, kao i klima koja se neprestano zagreva, interesovanje za Grenland se (ponovo) zahuktava, dok ostrvo privlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa.

Zajednička saradnja na mapiranju i istraživanjima sprovođena više od veka razotkrila je dokaze o važnim izvorima minerala na Grenlandu – među njima i retkih zemljanih elemenata i kritičnih minerala korišćenih za tehnologiju zelene energije, baš kao i sumnje na postojanje rezervi fosilnog goriva.

Ali, uprkos nesputanom uzbuđenju koje izaziva ova riznica blaga na Grenlandu, proces pronalaženja, iskopavanja i prebacivanja minerala i fosilnih goriva je višeslojni, višenacionalni i višedecenijski izazov.

Dugo interesovanje Amerike za rudarenje na Grenlandu

Grenland je ogroman, to je najveće ostrvo na svetu, i ima pozamašno neiskorišćeno mineralno bogatstvo.

Sada je američki predsednik Donald Tramp pokazao obnovljeno interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom teritorijom.

Ali to nije prvi put da je SAD pokušala da preuzme ovo ostrvo, autonomnu teritoriju zavisnu od Danske.

• 1867: Tadašnji američki državni sekretar Vlijam Sjuard izneo je ideju o anektiranju Grenlanda, zajedno sa Islandom.

•1910: Tadašnji američki ambasador u Danskoj Moris Frensis Egans izneo je ponudu danskoj vladi: da uzme Grenland u zamenu za Holandske Antile i filipinsko ostrvo Mindanao.

• 1946: Tadašnji američki državni sekretar Džejms Birns izneo je prvu ponudu za kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatnim polugama – danas vredno otprilike 1,5 milijardu dolara.

• 2019: Tramp je prvi pokazao interesovanje za kupovinu Grenlanda – što je brzo odbacila danska premijerka Mete Frederiksen koja je predlog opisala kao „apsurdan“.

Na većini mapa, Grenland izgleda ogromno, maltene veličine Afrike.

Za ovo preterivanje zaslužna je popularna projekcija Merkatorove mape, koja razvlači i uvećava zemlje blizu polova, preuveličavajući njihovu pravu veličinu.

U stvarnosti, Grenland je velik oko 2 miliona kvadratnih kilometara – otprilike veličine Demokratske Republike Kongo.

Svuda na Zemlji, ožiljci i obeležja ogromnog protoka vremena zabeleženi su u geologiji.

Bujne vulkanske erupcije i sporo hladeća magma, džinovska sudaranja kontinenata i karamelasta cepanja koja na kraju otvaraju nove okeane – sve ove geološke performanse upisane su u stenama.

A stara kopnena masa kao što je Grenland sadrži detaljnu dokumentaciju Zemljine istorije.

„Istorija Grenlanda ide unazad koliko i istorijat bilo čega na našem svetu“, objašnjava Ketrin Gudeno, glavna geološkinja pri Britanskoj geološkoj agenciji.

Ona objašnjava da je Grenland, nekada davno, bio deo šireg kontinenta koji je obuhvatao deo današnje severne Evrope i severne Amerike.

Pre oko 500 miliona godina, Grenland je bio deo superkontinenta, uglavljenog između Evrope i Severne Amerike.

Ali Zemlja se neprestano razvija.

Pre oko 60 do 65 miliona godina, superkontinent je počeo da se razdvaja, stvarajući pukotinu koja se na kraju otvorila, stvorivši Atlantski okean.

Grenland se odvojio od Evrope, počeo da pluta na zapad i čak prešao preko islandskog žarišta – mesta na kom izbija tečna lava iz dubina ispod Zemljine kore, doprinevši vulkanskim aktivnostima koja su formirala ostrvo Island.

Danas je Grenland domaćin svega, od Prekambrijskih podrumskih stena do jučerašnjih glečerskih taloga – od čega sve može da sadrži čitav niz vrednih prirodnih bogatstva.

Pored izvora minerala, naučnici procenjuju da Grenland poseduje ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa.

Od sedamdesetih, naftne i gasne kompanije pokušavale su da pronađu drevne rezervoare uz obalu Grenlanda, ali njihovi pokušaji nisu urodili plodom.

Ipak, geologija Grenlandovog kontinentalnog praga zaista pokazuje sličnosti sa drugim izvorištima fosilnih goriva na Arktiku.

Kuće u tehnikoloru na Grenlandu

Grenland liči na Kedberi kremasto jaje, sa spoljnim, čvrstim omotačem oko tečne unutrašnjosti.

Većina ostrva prekrivena je sporo tekućim Grenlandskim ledenim pokrivačem koji se sliva ka obali preko velikog broja ispusnih glečera.

Samo oko 20 odsto ostrva nije pokriveno ledom, sastojeći se od krševitih planina, fjordovima usečenih litica i povremenih gradova sa kućama u tehnikoloru.

„Istraživanje Grenlanda, naročito severoistočnog Grenlanda, bilo je vruća tema pre 120-130 godina“, kaže Tomas Find Kokfelt, viši istraživač Agencije za geološko istraživanje Danske i Grenlanda (GEUS).

Otkriveni su razni minerali i počeli su da niču rudnici.

Godine 1850, mineral kriolit, „led koji se nikad ne topi“, zbog njegove ekstremnog visoke tačke topljenja, pronađen je na jugozapadu Grenlanda.

Doseljenici su počeli da iskopavaju kriolit nakon što su saznali za njegovu upotrebu u pravljenju sode bikarbone.

Tokom Drugog svetskog rata, rudnik Ivitut snabdevao je savezničke snage kriolitom – važnim mineralom u proizvodnji aluminijuma korišćenim za avione.

Geološko mapiranje Grenlanda započelo je odistinski tek posle Drugog svetskog rata.

Posle 20 godina praćenja linije obale, postalo je jasno da je mapiranje ogroman poduhvat.

„Ako izdelite sve oblasti Grenlanda bez leda, verovatno biste ispunili 200 stranica mapa razmere jedan naprema 200.000″, kaže Find Kokfelt.

Kad su geolozi napravili tu računicu, shvatili su da bi im trebalo 200 godina da završe mapiranje ovim tempom.

Oni su prešli na grublju rezoluciju i završili prvobitne geološke mape Grenlanda ranih 2000-tih.

U međuvremenu, GEUS je počeo da rafinira te mape, zumirajući ih na veću rezoluciju.

Do danas su geolozi završili 55 mapa u detaljnijem razmerama.

Takođe su se upustili u mapiranje teritorije ispod leda.

Nedavno se Find Kokfelt udružio sa geofizičarima da bi izradio mapu geoloških provincija, regija visokih razmera sa prepoznatljivim karakteristikama, ispod ledenog pokrivača.

Ove provincije takođe nagoveštavaju kakve minerale bi mogle da sadrže.

Ali poput prvobitnih geoloških mapa, Find Kokfelt brže-bolje ističe da mape provincija moraju dodatno da se rafinišu sa više podataka.

Kritični minerali su materijali koji održavaju svetsku ekonomiju u životu, a opet ih je sve teže naći.

Oni su posebno važni za prebacivanje na čistu energiju – stručnjaci procenjuju da bi potražnja za mineralima i izvorima metala mogla da se učetvorostruči do 2040. godine kako pokrila potražnju za energetskim tehnologijama.

Sve od baterija za električna vozila do vetroturbina i solarnih panela zahteva kritične minerale.

Iako se mnogi od ovih minerala iskopavaju na mestima kao što su Kina i Afrika, ima nekoliko razloga zbog kojih moraju da se uzmu u razmatranje nove rudarske lokacije, među njima i geopolitika, transport i pristup, kao i ekonomija.

En Merild, šefica održivosti i planiranja na Univerzitetu Alborg u Danskoj, ističe da kako rudnici u drugim regionima počinju da presušuju, tako „talozi na Arktiku postaju sve zanimljiviji“.

I dok kritični minerali verovatni zaista postoje na Grenlandu, nije najjasnije da li su oni ekonomski održivi.

Tu na scenu stupaju istraživanja.

„Pronalaženje minerala spada među najveće i najrizičnije izazove u vezi sa rudarenjem“, kaže Sajmon Džovit, direktor Centra Ralf Dž. Roberts za istraživanje i ekonomsku geologiju na Univerzitetu u Nevadi, u Rinu.

On ističe da na svakih 100 projekata istraživanja minerala, u rudnik bi mogao da se pretvori samo jedan od njih.

Ako istraživanje minerala pokaže potencijal za rudnik, u proseku bi i dalje moglo da prođe oko 10 godina da bi se prešlo sa otkrića na proizvodnju, kaže Džovit.

„To sve zavisi od toga gde se nalazite, kakva je infrastruktura, kakve dozvole i druge stvari imate da biste osigurali da se bavite rudarstvom na savestan način.“

Na Grenlandu je upadljivo odsustvo infrastrukture – jednom kad izađete iz gradova, nema puteva niti železničkih pruga kroz seoske predele.

„Kretanje nije lako – ne možete da vozite terenska vozila preko terena na Grenlandu“, kaže Džovit.

Putuje se brodom ili vazduhom, a ne automobilima.

Odsustvo razrađene infrastrukture, ističe Džovit, moglo bi da predstavlja izazov za rudarske operacije.

Obrada minerala takođe može da bude mukotrpan trud.

Za razliku od minerala kao što je zlato, koje može da se nađe u prirodnom stanju u steni, retki zemljani elementi zaključani su u nekom drugom komplikovanom mineralu, objašnjava Gudeno.

„Te taloge je veoma, veoma teško obraditi, i ponekad su tesno povezani sa uranijumom ili nekim drugim elementom koje baš i ne želite da iskopavate.“

I zaista, ako je mineral zaključan u tandemu sa radioaktivnim mineralima, rudnik bi mogao da prekine sa radom pre nego što je obrađen i jedan jedini gram.

Godine 2021, Grenland je usvojio zakon koji ograničava količinu uranijuma u rudarskim resursima, što je korak koji je zamrznuo razvoj rudnika retkih zemljanih elemenata na Južnom Grenlandu.

Aktuelni parlament odražava zabrinutost Grenlanđana zbog dugotrajnih posledica rudarenja.

Tri stara rudnika na Grenlandu izazvala su upadljivu štetu po životnu sredinu, naročito u vodi oko ostrva.

Merild objašnjava da u rudarenju preostale stene iz procesa spadaju u dve kategorije: otpadne stene i jalovine.

„Jalovine su najzagađeniji ostaci, dok se otpadne stene smatraju manje štetnim“, kaže ona.

Zbog ovog stava, otpadne stene su bile bacane duž reka i obala.

Ali otpadne stene nisu bile nepokretne.

„Nivoi teških metala bili su veoma visoki u nekim otpadnim stenama“, kaže Merild.

Naučnici su pronašli povećane nivoe metala u svemu od paukova do lišajeva, riba i školjki blizu rudnika.

Hladne temperature i nizak salinitet oko Grenlanda učinili su oporavak životne sredine bolno sporim, a efekti i dalje mogu da se osete 50 godina kasnije, kaže Merild.

„Oštećivanje vode stvarno oštećuje čitav lanac snabdevanja hranom za Grenlanđane i njihovu priliku za sredstva za život od ribarenja i lova.“

Klimatske promene drastično utiču na Arktik, sa temperaturama koje rastu skoro četiri puta brže nego na ostatku planete.

Nove procene pokazuju da grenlandski ledeni pokrivač gubi 30 miliona tona leda na sat.

I dok će povlačenje kopnenog leda otkriti još zakopanih stena, Merild ističe da otapanje baš i nije pokretački faktor za povećano interesovanje za istraživanje.

Na kraju krajeva, topljenje glečera dugo traje.

Količina leda na arktičkom moru smanjuje se tokom proteklih pet decenija.

Ovaj aspekt klimatskih promena predstavlja neobičnu dihotomiju za Grenland – zagrevanje klime znači promenu ekosistema, rast nivoa mora i ometanje morskih struja.

Ali to znači i otvaranje prolaza u Arktičkom okeanu, stvarajući lakši transport kritičnih minerala korišćenih u tehnologijama zelene energije – što će, nadamo se, usporiti klimatske promene.

Merild, koja je odrasla na Grenlandu i nastavila da radi tamo na raznim projektima, ističe da iako se Grenlanđani ne protive rudarskim aktivnostima, neke stvari ih ipak brinu.

Jedna od njih je samo zemljište.

Na Grenlandu, vlada je vlasnik i administrira zemlju za stanovnike.

„U tom smislu, svi su vlasnici zemlje i niko nije njen vlasnik“, objašnjava Merild.

Kao posledica toga, zatvorene privatne rudarske lokacije kulturološka su anomalija i dozvole ili ograničenja pristupa moraju pažljivo da se rešavaju.

Da bi unapredili saradnju sa međunarodnim kompanijama i izbegli pogrešne korake, Merild kaže da Grenlanđani moraju da učestvuju u rudarskom procesu od samog početka do kraja.

„Ljudi vide rudarenje kao potencijalnu šansu, ali bi i te kako voleli da učestvuju u razvoju, da budu suvlasnici, i da budu sastavni deo planiranja projekta“, kaže ona.

Dakle, da li se Grenland sprema da postane sledeći Divlji zapad?

Premijerka danske Mete Frederiksen kaže da je to na narodu Grenlanda da odluči.

Ali, takođe, male su šanse da će međunarodno interesovanje za njihovo ostrvo iole popustiti u skorije vreme.

„Protesti predstavljaju stvarnu pretnju Vučićevoj vlasti“: Šta ruski mediji pišu o jučerašnjem generalnom štrajku u Srbiji?

Od

Viktor

-

26. januar 2025. | 01:16

0

Studenti univerziteta u brojnim srpskim gradovima učestvovali su u petak u protestima u znak sećanja na žrtve urušavanja dela krova na zgradi železničke stanice u Novom Sadu, do kojeg je došlo u novembru, stoji u izveštaju ruskog Interfaksa vezano za jučerašnji generalni štrajk u Srbiji.

Učenicima su se pridružili, stoji dalje, nastavnici i građani. Neke institucije, sindikati i privatne kompanije odgovorile su na pozive na generalni štrajk, beleži Interfaks, napominjući da su „maksimalni odgovor dobili u Novom Sadu“.

U Beogradu, kolona demonstranata protezala se tri kilometra, povorku je otvorila grupa ljudi sa plakatom: „Grad je naš“.

Nisu prijavljena kršenja zakona i reda, navodi se dalje uz napomenu slučaja iz Novog Beograda, „gde je žena automobilom pregazila učesnike povorke – dva studenta su povređena, hospitalizovana, a krivac nesreće je pritvoren“.

Южная служба новостей piše da „kao što su demonstranti obećali, 24. januara održan je generalni štrajk širom Srbije. Istovremeno, u Jagodini, u srcu Srbije, predsednik Aleksandar Vučić okupio je pristalice kako bi proglasio stvaranje novog političkog pokreta“.

U Beogradu je protest održan na Brankovom mostu, okupljajući stotine hiljada ljudi.

Dan ranije, podsećaju, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izrazila je zabrinutost zbog rastućih tenzija u Srbiji, napominjući da „nisu isključeni pokušaji zemalja kolektivnog Zapada da se mešaju u unutrašnju situaciju u zemlji“.

„Zapad će sigurno intervenisati ili je već intervenisao. Međutim, situacija nije tako jednostavna kao što uskogrudni analitičari pokušavaju da je predstave“, piše Južnjaja služba novostjej.

Oni citiraju sveštenika iz Rusije, jednog, kažu, od najpoznatijih stručnjaka za Srpsku pravoslavnu crkvu, jeromonaha Ignjatija (Šestakov).

„U stvari, Vučić i mnoge centralne ličnosti političkog vrha u Srbiji već dugo svojim postupcima, rečima, a pre svega delima nisu manje prozapadni od najzagriženijeg Rokfelera iz sovjetskog magazina ‘Krokodil’.

U većini slučajeva oni su i naši i vaši. Rusima će reći, kad treba, o miru i prijateljstvu, svim svojim, u pravo vreme, reći da su ih Rusi opet nečim nagradili, da ih cene i pamte, kako bi na taj način smirili svoje nezadovoljne srpske patriote.

Turcima će reći da je Sulejman Veličanstveni najbolje što se desilo Srbima u njihovoj istoriji, Nemcima, Francuzima i Amerikancima (oni su sveti) pevaće kako su spremni još više da se ponižavaju zbog nedostižne EU, investicija i daljeg umanjivanja dostojanstva.

Kinezima će jednostavno sve prodati i igrati: radite šta hoćete. Ima tu i normalnih političara, recimo hrišćana i patriota, koji rade šta mogu na svom mestu i u ovim uslovima, ali ima i u velikoj meri potpunih prodanih duša, kako Srbi kažu, Frankenštajna severnoatlantskog sna i jednostavno smešnih degenerika koji predugo i previše ponižavaju svojim prisustvom u vrhovima politike ne samo srpsko, već bilo koje ljudsko dostojanstvo.

A sve se to dešava tako dugo, tako otvoreno i drsko, i toliko je toga, da je nacija jednostavno umorna.

Dovedena je do mračne, zle apatije. Ako bismo to saželi, upravljači Srbijom su jednostavno sve žestoko zabrljali. Sa Srbima se ovako ne može. Mladost je posebno osetljiva na takvu nepravdu, i stvar nije u tome što su još mladi i zeleni, već u tome što pokušavaju da ih previše otvoreno pretvore u stado debila, ali oni se tome opiru“, kaže Šestakov.

U stvari, kroz ove teze, upakovane u formu autorovog jezika, može se razumeti princip protesta koji potresaju Srbiju, ocenjuje Južnjaja služba novtjej.

Stručnjaci veruju da je trenutna vlada kriva za trenutne proteste. Ali ko će iskoristiti ovu situaciju od spoljnih sila i koliko uspešno je još uvek otvoreno pitanje, iz kojeg treba izvući ozbiljne zaključke, navodi se u tekstu.

Ovi protesti predstavljaju stvarnu pretnju vlasti, naglašava se dalje.

„Međutim, to se dešava zbog ozbiljnih grešaka koje je napravila aktuelna srpska vlast. Ko će iskoristiti ovu situaciju među spoljnim silama i koliko uspešno – još uvek je otvoreno pitanje iz kojeg bi trebalo doneti ozbiljne zaključke“, zaključuje se.

Studenti zahtevaju objavljivanje svih dokumenata o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, gde je došlo do urušavanja nadstrešnice, pokretanje krivičnih postupaka protiv svih napadača na studente tokom protesta, kao i povećanje budžeta fakulteta univerziteta za 20 odsto, piše Krasnaja Vesna.

Protestne akcije su podržale razne kompanije, političke partije i sindikati, navodi se.

Lekari Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu podržali štrajk.Ansambl Narodnog pozorišta u Somboru takođe se pridružio generalnom štrajku.

Šta kaže Grenel o protestima u Srbiji: Ne podržavamo one koji na silu zauzimaju zgrade institucija i podrivaju vladavinu prava

Od

Viktor

-

26. januar 2025. | 01:13

0

Ričard Grenel, izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije, podelio je u objavi na Tviteru snimak sa studentskih protesta u Srbiji, uz komentar da je važno pustiti da se čuju različiti glasovi, ali da „nema podrške za one koji podrivaju vladavinu prava i na silu upadaju u državne institucije“, prenosi N1.

„Uvek je važno da možete da dignete glas i da vas čuju. Ali, svi moraju osuditi nasilje i držati se mirnih demonstracija. Demokratski proces se mora poštovati. Ne podržavamo one koji podrivaju vladavinu prava i na silu zauzimaju zgrade državnih institucija. Ako vam se ne sviđa zakon ili lider, onda radite na smeni – ali nemojte posezati za nasiljem“, napisao je Grenel.

Ovo je prva reakcija koja se čula iz nove američke administracije o protestima u Srbiji koji traju već nedeljama, zbog pogibije 15 ljudi prilikom rušenja nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti, koji nedeljama blokiraju fakultete, traže da im se ispuni pet zahteva – među kojima nije smena vlasti, piše Glas Amerike (VOA).

Ričard Grenel je u drugom Trampovom mandatu imenovan za izaslanika za specijalne misije.

U prvom mandatu je služio kao direktor nacionalnih obaveštajnih agencija, bio je i ambasador u Nemačkoj i specijalni predsednički izaslanik za mirovne pregovore Srbije i Kosova.

Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića Grenel je dobio Orden srpske zastave prvog stepena za „istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između dve zemlje.“

“Kanadsko Mrtvo more” je slano jezero u prerijama i ima lekovita svojstva

Od

Dara Milovanović

-

25. januar 2025. | 13:00

0

U kanadskim prerijama postoji jezero u kojem je voda toliko slana da vas čini da plutate, i to je naša verzija Mrtvog mora, bez dugog transatlantskog putovanja.

Malo jezero Manitou, koje se nalazi u južnom centralnom Saskatchewanu, je slano jezero poznato po svojim lekovitim svojstvima.

Jezero nije veliko, ima 13,3 kvadratnih kilometara i prosečnu dubinu od 3,8 metara. Ipak, njegove vode imaju pet puta vise koncentracije soli od okeana, prema kanadskoj enciklopediji, sa 180.000 miligrama rastvorene soli po litri.

Ali dok vam visok salinitet jezera olakšava plutanje mnogo vise nego u slatkoj vodi, ono je daleko manje slano od stvarnog Mrtvog mora, gde je salinitet više od 10 puta veći nego u okeanu.

Pre više od 1.000 godina, jezero je postalo slano jer je isparavanje koncentrisalo soli i minerale u vodi, koja je nekada bila dvostruko dublja nego sada. Pored soli, bogato je i mineralima, uključujući magnezijum i kalijum, koji privlače ljude koji traže zdravstvene prednosti.

Od 19. veka, starosedioci su poceli donositi bolesne na jezero. Ova praksa je počela kada su ljude koji su bolovali od velikih boginja izlečili nakon što su pili i kupali se u ovim vodama.

Do 1900-ih, jezero Little Manitou postalo je popularno odmaralište, sa hotelima, plesnim dvoranama i rekreativnim sadržajima. Međutim, sve se to smanjilo zbog velike depresije.

Područje je ponovo steklo popularnost 1980-ih, kada je izgrađena nova banja i obnovljena istorijska zgrada Dancelanda, ponovo privlačeći posetioce.

Danas jezero i dalje privlači posetioce. Pored bujne jezerske vode, Manitou Springs Resort nudi mineralnu banju sa toplim, toplim i hladnim bazenima, koji su svi ispunjeni mineralima iz jezera. Bazeni su otvoreni tokom cele godine, što ga čini pristupačnim i jedinstvenim odmorom u sva četiri godišnja doba.

Područje ima mnogo toga za ponuditi van vode, uključujući parkove, golf terene i šarmantnu, eklektičnu umetničku galeriju s mnoštvom umetnina.

To je skriveni dragulj u prerijama, a kao jednu stanicu, mozete ga svakako dodati na vašem sledećem velikom putovanju kroz Kanadu!

SERBIANNEWS/CANADA

NewsWeekPRO

Ona je istakla i da broj turista iz SAD raste i podsetila da je ovo tržište zauzelo visoko 12. mesto među najvažnijim tržištima za turizam Srbije, saopšteno je iz TOS-a, prenosi Tanjug.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, do kraja novembra 2024. godine, Srbiju je posetilo oko 50.000 turista iz SAD, koji su ostvarili skoro 150.000 noćenja.

Direktorka TOS-a je dodala da se na sajmu u Njujorku predstavilo više od 550 izlagača iz celog sveta i da ova manifestacija pruža izuzetnu priliku za promociju turističke ponude Srbije, umrežavanje sa potencijalnim partnerima, kao i za upoznavanje sa trendovima na tržištu.

Čestitka Dodika

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević obratio se javnosti na vanrednoj konferenciji za medije povodom ostavke koju je najavio ranije danas.

Miloš Vučević je izjavio da je ponosan na sve što je urađeno za vreme njegovog mandata, naročito u oblasti ekonomskog napretka zemlje.

Predsednik vlade kaže da je podela koja je stvorena u društvu inicirana iz inostranstva, ali da je koliko god pozivali na smirivanje tenzija, uvek dolazilo do novih incidenata.

MELBURN– Desetostruki šampion Australijan opena Novak Đoković dobiće statuu u Melburn parku, izjavio je direktor turnira Kreg Tajli, a preneli lokalni mediji.

Đokovićeva statua biće postavljena ispred Rod Lejver Arene.

U krugu oko najvećeg stadiona u kompleksu, već su postavljene male biste velikih tenisera, uglavnom domaćih, prenosi Tanjug.

Komemoracija povodom smrti jugoslovenskog košarkaša Dražena Dalipagića održana je danas u Skupštini grada Beograda, uz prisustvo brojnih velikih sportskih imena koji su došli da odaju počast legandarnom „Praji”.

Dalipagić, najbolji strelac u istoriji reprezentacije Jugoslavije i KK Partizan, osvajač 12 medalja sa velikih takmičenja, evropski, svetski i olimpijski šampion preminuo je pre tri dana u 74. godini.

Bio je veliki Jugosloven, nikada to nije krio, teško je podneo sve što se desilo u zemlji, a koliko ju je voleo govori i to da nije ostao u Bostonu jer bi izgubio pravo da igra za reprezentaciju. Siguran sam da bi bio najbolji strelac NBA lige sve do Majkla Džordana”, istakao je Vujošević.

Takođe, obratio se i dugogodišnji prijatelj menadžer Andrea Fadini. „Italija je zemlja u kojoj je Dalipagić ostavio dubok trag i vest o njegovoj smrti duboko je potresla sve ljubitelje košarke.

O tome govori i objava na drugoj strani lista „Korijera delo sport”, što je retkost. Uvek je igrao na severu Italije, verujem zbog blizine Beograda, ali i zbog toga što su ljudi iz tog dela bili opčinjeni jugoslovenskom košarkom, kao i Dalipagićem.

Menadžer generisanja potražnje

Ako razumete strategiju, imate oko za trendove i kreativnost da privučete ljude, ova uloga bi mogla biti vaša karta. I to ne samo za šestocifrenu platu, već i karijeru u kojoj ste u srcu onoga što gura preduzeća napred.

Shutterstock/Virrage Images

Savetnici za prodaju solarnih panela

Data istraživač

Šta tačno rade data naučnici? Oni kopaju po sirovim podacima, čiste ih, analiziraju i kreiraju algoritme koji predviđaju trendove. Bilo da optimizuju poslovne operacije ili personalizuju korisnička iskustva, njihov rad je na granici matematike, kodiranja i strategije.

Menadžer medicinskih i zdravstvenih usluga

Zdravstvena zaštita ne zavisi samo od lekara i medicinskih sestara. Potrebni su mu oštri, organizovani lideri da bi se stvari pokrenule. Menadžeri medicinskih i zdravstvenih usluga su okosnica bolnica, staračkih domova i grupnih praksi, održavajući sve bez problema.

Sa stopom rasta od 29% projektovanom od 2023. do 2033. godine, ova oblast je u procvatu zahvaljujući starenju stanovništva i porastu grupnih praksi. A plata? Prosečno 110.680 dolara godišnje (više od 105.000 evra).

Prompt inženjer

AI potresa tržište rada na neočekivane načine, a prompt inženjeri prednjače. Evo što je uzbudljivo: to je karijera koja se plaća oko 183.000 dolara godišnje (174.000 evra). I nije vam potrebna diploma računarskog inženjeringa ili napredne veštine kodiranja da biste započeli.

Privlačnost najvećeg ostrva na Zemlji je neporeciva.

Tokom proteklog milenijuma, Grenland je opčinjavao posetioce, dovodeći na njegove izolovane obale svakoga, od Erika Crvenog, koji je osnovao prvo evropsko naselje pre više od hiljadu godina, do Savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu.

I, kao i klima koja se neprestano zagreva, interesovanje za Grenland se (ponovo) zahuktava, dok ostrvo privlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa.

Ali, uprkos nesputanom uzbuđenju koje izaziva ova riznica blaga na Grenlandu, proces pronalaženja, iskopavanja i prebacivanja minerala i fosilnih goriva je višeslojni, višenacionalni i višedecenijski izazov.

Dugo interesovanje Amerike za rudarenje na Grenlandu

Grenland je ogroman, to je najveće ostrvo na svetu, i ima pozamašno neiskorišćeno mineralno bogatstvo.

Sada je američki predsednik Donald Tramp pokazao obnovljeno interesovanje za preuzimanje kontrole nad ovom teritorijom.

Ali to nije prvi put da je SAD pokušala da preuzme ovo ostrvo, autonomnu teritoriju zavisnu od Danske.

• 1867: Tadašnji američki državni sekretar Vlijam Sjuard izneo je ideju o anektiranju Grenlanda, zajedno sa Islandom.

•1910: Tadašnji američki ambasador u Danskoj Moris Frensis Egans izneo je ponudu danskoj vladi: da uzme Grenland u zamenu za Holandske Antile i filipinsko ostrvo Mindanao.

• 1946: Tadašnji američki državni sekretar Džejms Birns izneo je prvu ponudu za kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatnim polugama – danas vredno otprilike 1,5 milijardu dolara.

• 2019: Tramp je prvi pokazao interesovanje za kupovinu Grenlanda – što je brzo odbacila danska premijerka Mete Frederiksen koja je predlog opisala kao „apsurdan“.

Na većini mapa, Grenland izgleda ogromno, maltene veličine Afrike.

Za ovo preterivanje zaslužna je popularna projekcija Merkatorove mape, koja razvlači i uvećava zemlje blizu polova, preuveličavajući njihovu pravu veličinu.

U stvarnosti, Grenland je velik oko 2 miliona kvadratnih kilometara – otprilike veličine Demokratske Republike Kongo.

Svuda na Zemlji, ožiljci i obeležja ogromnog protoka vremena zabeleženi su u geologiji.

Bujne vulkanske erupcije i sporo hladeća magma, džinovska sudaranja kontinenata i karamelasta cepanja koja na kraju otvaraju nove okeane – sve ove geološke performanse upisane su u stenama.

A stara kopnena masa kao što je Grenland sadrži detaljnu dokumentaciju Zemljine istorije.

„Istorija Grenlanda ide unazad koliko i istorijat bilo čega na našem svetu“, objašnjava Ketrin Gudeno, glavna geološkinja pri Britanskoj geološkoj agenciji.

Ona objašnjava da je Grenland, nekada davno, bio deo šireg kontinenta koji je obuhvatao deo današnje severne Evrope i severne Amerike.

Pre oko 500 miliona godina, Grenland je bio deo superkontinenta, uglavljenog između Evrope i Severne Amerike.

Ali Zemlja se neprestano razvija.

Pre oko 60 do 65 miliona godina, superkontinent je počeo da se razdvaja, stvarajući pukotinu koja se na kraju otvorila, stvorivši Atlantski okean.

Grenland se odvojio od Evrope, počeo da pluta na zapad i čak prešao preko islandskog žarišta – mesta na kom izbija tečna lava iz dubina ispod Zemljine kore, doprinevši vulkanskim aktivnostima koja su formirala ostrvo Island.

Danas je Grenland domaćin svega, od Prekambrijskih podrumskih stena do jučerašnjih glečerskih taloga – od čega sve može da sadrži čitav niz vrednih prirodnih bogatstva.

Pored izvora minerala, naučnici procenjuju da Grenland poseduje ogromne rezerve nafte i prirodnog gasa.

Od sedamdesetih, naftne i gasne kompanije pokušavale su da pronađu drevne rezervoare uz obalu Grenlanda, ali njihovi pokušaji nisu urodili plodom.

Ipak, geologija Grenlandovog kontinentalnog praga zaista pokazuje sličnosti sa drugim izvorištima fosilnih goriva na Arktiku.

Kuće u tehnikoloru na Grenlandu

Grenland liči na Kedberi kremasto jaje, sa spoljnim, čvrstim omotačem oko tečne unutrašnjosti.

Većina ostrva prekrivena je sporo tekućim Grenlandskim ledenim pokrivačem koji se sliva ka obali preko velikog broja ispusnih glečera.

Samo oko 20 odsto ostrva nije pokriveno ledom, sastojeći se od krševitih planina, fjordovima usečenih litica i povremenih gradova sa kućama u tehnikoloru.

„Istraživanje Grenlanda, naročito severoistočnog Grenlanda, bilo je vruća tema pre 120-130 godina“, kaže Tomas Find Kokfelt, viši istraživač Agencije za geološko istraživanje Danske i Grenlanda (GEUS).

Otkriveni su razni minerali i počeli su da niču rudnici.

Godine 1850, mineral kriolit, „led koji se nikad ne topi“, zbog njegove ekstremnog visoke tačke topljenja, pronađen je na jugozapadu Grenlanda.

Doseljenici su počeli da iskopavaju kriolit nakon što su saznali za njegovu upotrebu u pravljenju sode bikarbone.

Tokom Drugog svetskog rata, rudnik Ivitut snabdevao je savezničke snage kriolitom – važnim mineralom u proizvodnji aluminijuma korišćenim za avione.

Geološko mapiranje Grenlanda započelo je odistinski tek posle Drugog svetskog rata.

Posle 20 godina praćenja linije obale, postalo je jasno da je mapiranje ogroman poduhvat.

„Ako izdelite sve oblasti Grenlanda bez leda, verovatno biste ispunili 200 stranica mapa razmere jedan naprema 200.000″, kaže Find Kokfelt.

Kad su geolozi napravili tu računicu, shvatili su da bi im trebalo 200 godina da završe mapiranje ovim tempom.

Oni su prešli na grublju rezoluciju i završili prvobitne geološke mape Grenlanda ranih 2000-tih.

U međuvremenu, GEUS je počeo da rafinira te mape, zumirajući ih na veću rezoluciju.

Do danas su geolozi završili 55 mapa u detaljnijem razmerama.

Takođe su se upustili u mapiranje teritorije ispod leda.

Nedavno se Find Kokfelt udružio sa geofizičarima da bi izradio mapu geoloških provincija, regija visokih razmera sa prepoznatljivim karakteristikama, ispod ledenog pokrivača.

Ove provincije takođe nagoveštavaju kakve minerale bi mogle da sadrže.

Ali poput prvobitnih geoloških mapa, Find Kokfelt brže-bolje ističe da mape provincija moraju dodatno da se rafinišu sa više podataka.

Kritični minerali su materijali koji održavaju svetsku ekonomiju u životu, a opet ih je sve teže naći.

Oni su posebno važni za prebacivanje na čistu energiju – stručnjaci procenjuju da bi potražnja za mineralima i izvorima metala mogla da se učetvorostruči do 2040. godine kako pokrila potražnju za energetskim tehnologijama.

Sve od baterija za električna vozila do vetroturbina i solarnih panela zahteva kritične minerale.

Iako se mnogi od ovih minerala iskopavaju na mestima kao što su Kina i Afrika, ima nekoliko razloga zbog kojih moraju da se uzmu u razmatranje nove rudarske lokacije, među njima i geopolitika, transport i pristup, kao i ekonomija.

En Merild, šefica održivosti i planiranja na Univerzitetu Alborg u Danskoj, ističe da kako rudnici u drugim regionima počinju da presušuju, tako „talozi na Arktiku postaju sve zanimljiviji“.