Doktor za prekide o Zvezdinom „prekidu“: Igrači bili nestvarno pasivni, ima do karaktera, ali…
.jpg.webp)
Nekadašnji trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović, poznat kao detaljista kada su u pitanju sve vrste prekida, kao i kompletna javnost vrteo je usporene snimke primljenih golova. I kako je rekao u izjavi za Mozzart Sport čudio se pasivnim reakcijama gotovo kompletnog tima Crvene zvezde kod golova PSV-a.
Ipak, jasno je da je kompletna postava Crvene zvezde morala bolje. Kod prvog gola Lukas De Jong je imao vremena da se odrazi sa obe noge, nacilja i pogodi rašlje.
Čovek pod kojim je Zvezda dala najviše golova posle prekida je ubeđen da je Vladan Milojević skrenuo pažnju igračima na De Jonga i PSV-ove akcije, ali…
Ostao je Vladan Milojević dosledan sebi, i branio se zonom kod kornera rivala, mada je imao opasnost u liku i delu Luka De Jonga. Za prosutim mlekom ne treba plakati, ali…
I tokom karijere Slaviša Stojanović se usavršavao kada su u pitanju korneri i slobodni udarci, pasionirano je pratio kako taj segment igre evoluira u fudbalu.
Imao je Slaviša Stojanović još jednu konstataciju, koja bi mogla da pomogne i Crvenoj zvezdi i ostalim srpskim klubovima. Da ne nagrabuse kao crveno-beli u sudaru sa PSV-om.
Startuju nova pravila za porodice stranih studenata i radnika u Kanadi
Kanada nastavlja da pooštrava svoju imigracionu politiku, a nove promene radnih dozvola će uticati na neke porodice međunarodnih studenata i stranih radnika.
Kao deo promena najavljenih prošle godine, Immigration, Refugees and Citizenship Canada (IRCC) implementira nove zahteve za dobijanje otvorenih radnih dozvola (OWP) za neke članove porodica međunarodnih studenata i stranih radnika.
“Od 21. januara 2025. samo supružnici određenih međunarodnih studenata i stranih radnika moći će se prijaviti za porodični OWP”, stoji u saopštenju za javnost .
Kao rezultat toga, izdržavana deca stranih radnika više neće moći podneti zahtev za radnu dozvolu. Ove promene neće uticati na supružnike radnika obuhvaćenih sporazumima o slobodnoj trgovini ili na one koji prelaze na status stalnog boravka.
AlbertArt/Shutterstock
Supružnici međunarodnih studenata imaju pravo na radnu dozvolu samo ako je student upisan u:
-
Master program koji traje 16 meseci ili duže
-
Doktorski program
-
Ako je student odaberao profesionalne i prihvatljive programe
Slično, radne dozvole će se odobravati samo supružnicima stranih radnika zaposlenih u:
-
Poslovi zasnovani na kategoriji obuke, obrazovanja, iskustva i odgovornosti (TEER). Strani radnici moraju biti zaposleni u TEER 0 ili 1 zanimanjima. To uključuje poslove upravljanja (menadžeri oglašavanja, marketinga i odnosa s javnošću ili finansijski menadžeri) ili zanimanja za koja je potrebna univerzitetska diploma (finansijski savetnici ili softverski inženjeri).
-
Odabrane poslove TEER 2 ili 3 u sektorima koji se bave nedostatkom radne snage ili koji su povezani sa prioritetima vlade. To uključuje zanimanja u prirodnim i primenjenim naukama, građevinarstvu, zdravstvu, prirodnim resursima, obrazovanju, sportu i vojnom sektoru.
Stranim radnicima takođe mora biti najmanje 16 meseci preostalih, na radnim dozvolama kada njihov supružnik podnese zahtev za radnu dozvolu.
vystekimages/Shutterstock
Radne dozvole koje nisu istekle i koje su odobrene pre 21. januara 2025. još uvek vrede. Ako studentu treba više vremena da završi svoj program, njegov supružnik i izdržavana deca mogu podneti zahtev za obnovu radne dozvole, sve dok i dalje ispunjavaju kriterijume kao što je trenutna radna dozvola na kojoj su i, da traženo trajanje odgovara trajanju vize glavnog podnosioca zahteva studija ili radna dozvola.
Alternativno, članovi porodice koji ne ispunjavaju uslove za porodični OWP mogu podneti zahtev za druge vrste radnih dozvola za koje ispunjavaju uslove.
Kako Kanada ima za cilj da smanji imigracione ciljeve u naredne tri godine, IRCC će ove godine provesti jos više promena .
SERBIANNEWS/CANADA
Zbogom Kanado, odoh u Panamu
Kanađani svakog vole, ovde će ti svako reći da te voli, da ti je dobar drug ali ga ne pozivaj da ti pomogne kad se seliš.
„Jedva čekam da dođete. Ovde je grozno, nezaposlenost velika, Kanađani su svi izveštačeni sa usiljenim osmehom. Ali, jedva čekam da dođete,“ reče naša kuma u jednom dahu kad je saznala da smo dobili vizu.
Jedan od najboljih studenata tehnološkog fakulteta, nikad nije našla posao u struci, što zbog „groznih i usiljenih” Kanađana, što zbog nedostatka želje da se prilagodi, da nauči da se osmehne, da prećuti kad joj se nešto ne sviđa i da udeli kompliment kad joj se nešto sviđa.
Vremenom je svakovečernji „tips” ili bakšiš izgubio sjaj i kumi je život u Torontu postao nemoguć, pa je kuma otišla.
Svima je bilo čudno kad sam krenuo niz ulicu, jedno 20 blokova, i u svakoj radnji i restoranu tražio posao. Ređali su se komentari: „Šta ti to treba?”, „Samo tebe čekaju” i slično. Takve smo komentare dobijali i u Beogradu pre odlaska: „Samo im vi trebate.”
Međutim, ovdašnje vlasti pomognu kreditom da za završi škola, a traženje posla uglavnom na kraju urodi plodom. Prilagođavanje kulturološkim normama daje rezultate, povišice i unapređenja, i naplati se težak rad sa početka. Ipak, čovek se zapita – da li je sve vredelo?
U Kanadi smo stranci, bilo da imamo kuću ili ne, bilo da imamo ušteđevinu ili ne. Deca su nam Kanađani i na predlog da studiraju u Srbiji kažu da je to korak unazad, zar ne. Argument je vrlo solidan, ipak je Kanada u vrhu država po kvalitetu svega).
U Kanadi, kada dete ode kod školskog psihologa, roditelj o tome neće čuti ništa, osim ako dete samo ne kaže. U Kanadi, kada vlada kaže: „Ne preporučujemo da se putuje, tj. putujte samo ako baš morate. ” Kanađani slušaju i nije im jasno ako im kažeš da je to samo preporuka, da nije naredba, te se ne moraju povinovati istoj.
U Srbiji smo takođe stranci. Naše misli su oblikovane na neki drugi način. Nama nije jasno zašto u službenu zgradu koja je plaćena od poreskih para može samo da se uđe sa dugim nogavicama, jer kao, ne poštujemo institucije. A institucije, koje su uzgred tu isključivo zarad nas, ne poštuju nas.
Onda vidimo da i naši prijatelji u Srbiji misle da to tako treba. Nama nije jasno zašto se svi stalno svađaju, zbog čega ne postoji kulturna diskusija u javnom domenu.
Kanađani svakog vole, dok ne dođe na red da se to pokaže delima. Ovde će ti svako reći da te voli, ili da ti je dobar drug, najbolji drug, ali ga ne pozivaj da ti pomogne da poneseš kauč na drugi sprat kuće. Gledaće te čudno jer za to platiš nekoga.
Svi znaju da se izlasci planiraju nedeljama unapred, ogromna su rastojanja, samo je Toronto oko 40 km u prečniku. Osim ako niste te sreće da vam je najbliži komšija takođe i prijatelj.
I tako prođe 30 godina, neki su se vratili, neki su postali pravi Kanađani, a neki, verovatno većina, postali su ljudi bez domovine. Zimu više ne mogu da podnesem. Angažovao sam advokate da mi srede vizu za Panamu.
Postao sam Panamac, ali o tome drugom prilikom.
Miroslav Stefanović, Toronto
Više od 300 milijardi dolara uloženo u nuklearnu energiju širom sveta
Napori Evrope za proširenje kapaciteta vetroelektrane su ispod nivoa potrebnih za ispunjavanje klimatskih i energetskih ciljeva Evropske unije za 2030., uprkos tome što energija vetra osigurava 20 odsto električne energije na kontinentu 2024. godine, ističu u industrijskoj grupi WindEurope.
Evropa je 2024. godine dodala 15 gigavata novih kapaciteta energije vetra- 13 kopnene i 2,3 gigavata iz vetroelektrana na moru. Međutim, kako bi postigla svoje klimatske ciljeve do 2030. godine, EU bi trebalo da proizvodi 30 gigavata godišnje, prenosi bilten Agencije za energetiku Srbije AERS.
Cilj bloka je da energija vetra predstavlja 34 posto svoje potrošnje električne energije do 2030. i više od 50 posto do 2050. godine
„Evropa ne gradi dovoljno novih vetroelektrana iz tri glavna razloga: većina vlada ne primenjuje dobra pravila EU za izdavanje dozvola. Nove mrežne veze kasne, a Evropa ne elektrifikuje svoju ekonomiju dovoljno brzo, sitakao je izvršni direktor WindEurope Žil Dikson.
Istovremeno globalna ulaganja u nuklearnu energiju porasla su za više od 50 odsto u gotovo svakoj regiji u poslednjih pet godina, piše ZeroHedge.
Evropa prednjači sa više od 200 milijardi dolara uloženih, dok su Južna Amerika i Evroazija više nego udvostručile svoje godišnje investicije. Sjedinjene Države su obećale dodatnih 2,7 milijardi dolara lancu snabdevanja nuklearnim gorivom, povrh 7,5 milijardi dolara koje već ulaže u nuklearnu energiju godišnje.
U poslednjih pet godina, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenila je da je više od 300 milijardi dolara uloženo u nuklearnu energiju širom sveta. Južna Amerika i Evroazija su, posebno, uvidele potencijal u nuklearnoj energiji, više nego udvostručujući svoje godišnje stope ulaganja, prenosi AERS.
Turska: broj poginulih u požaru u hotelu porastao na 66
ANKARA – Broj poginulih u požaru u popularnom zimovalištu na severozapadu Turske porastao je na 66, a 51 osoba je povređena, rekao je danas turski ministar policije Ali Jerlikaja. „U strašnom smo bolu.
Izgubili smo 66 ljudi u požaru koji je izbio u hotelu”, rekao je Jerlikaja novinarima tokom posete mestu nesreće, preneo je AP. Ministar zdravlja Kemal Memišoglu dodao je da je bar jedna povređena osoba u teškom stanju.
Požar je izbio oko 3.30 ujutro u restoranu na 12. spratu Grand Kartal hotela u zimovalištu Kartalkaja u provinciji Bolu, rekli su lokalni zvaničnici.
Uzrok požara se ispituje. Guverner provincije Abdulaziz Ajdin rekao je za Anadoliju da su dve osobe preminule nakon što su skočile iz zgrade u panici.
Televizija NTV je objavila da su neki ljudi pokušali da se spuste iz soba koristeći čaršave i ćebad. U trenutku požara u hotelu je bilo 234 ljudi.
Kartalkaja je popularno zimovalište u planinama Koroglu, na oko 300 kilometara istočno od Istanbula, prenosi Tanjug.
Pronađen dokaz da su Srbi učestvovali u gradnji Panamskog kanala
Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat saopštilo je danas da su sa Univerzitetskom bibliotekom “Svetozar Marković” pronašli dokaz o učešću Srba u izgradnji Panamskog kanala.
U fondu Adligatovog Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti, kao i u fondu periodike Univerzitetske biblioteke, među stotinama stranica materijala izdvajaju se pisma nepoznatog srpskog radnika, rečeno je u saopštenju.
Kako je navedeno, autor je došao u Panamu 1881. godine kada počinje izgradnja kanala, a pisma su pronađenih u listu ”Otadžbina” u Legatu porodice Leko, koje su Vera i Danica Leko zaveštale Adligatu pre jedne decenije.
“Banatski Srbin živopisno opisuje život u radnim kampovima, napade zmija i insekata, druženje sa domorodcima, putovanjue prugom, izgled gradova kroz koje prolazi i u kojima živi i time daje izuzetno značajne podatke jednog vremena”, naveo je Adligat.
Materijali su pronađeni, pošto su pod patronatom upravnika Univerzitetske biblioteke Aleksandra Jerkova, Viktor Lazić i Adam Sofronijević istraživali veze Srbije i Srba sa Panamskim kanalom od 1881. do 1981. godine, rečeno je u saopštenju.
Iz Adligata su naveli da je građa digitalizovana i da će uskoro biti uručena na svečanoj primopredaji Narodnoj biblioteci Paname u Panama Sitiju, prenosi Tanjug.
Badosa i Sabalenka prive polufinalistkinje u Melburnu
MELBURN – Paula Badosa iz Španije i Beloruskinja Arina Sabalenka čine prvi polufinalni par u ženskoj konkurenciji na Australijan openu.
Badosa je u četvrtfinalu savladala Amerikanku Koko Gof 2:0 (7:5, 6:4), dok je Sabalenka bila bolje od Ruskinje Anastasije Pavljučenkove – 2:1 (6:2, 2:6, 6:3).
Sabalenka je u prvom setu napravila dva brejka i lako povela 1:0. U drugom setu Pavljučenkova je uzvratila, napravila je čak tri brejka, a pretrpela samo jedan i tako uvela meč u treći odlučujući set.
Na startu trećeg seta teniserke su razmenile po dva brejka. Sabalenka ključni brejk pravi kod vođstva 4:3 i tako stiže do pobede i polufinala, prenosi Tanjug.
Špankinja Badosa, koja je u prethodnom kolu eliminisala Srpkinju Olgu Danilović, napravila je veliko iznenađenje pošto je savladala Amerikanku Koko Gof u dva seta.
U preostala dva četvrtfinalna meča sutra će igrati Medison Kiz (SAD) – Elina Svitolina (Ukrajina) i Iga Švjontek (Poljska) – Ema Navaro (SAD).
Novak pobedio Alkaraza i plasirao se u polufinale Australijan opena
MELBURN – Najbolji srpski teniser Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena, pošto je danas u četvrtfinalu pobedio Španca Karlosa Alkaraza rezultatom 4:6, 6:4, 6:3, 6:4.
Meč je trajao tri sata i 35 minuta. Đoković je sedmi teniser sveta, dok je Alkaraz treći na ATP listi.
Ovo je bio osmi duel dva tenisera i peta pobeda za Đokovića koji je danas došao do 48. grend slem polufinala. On je na svakom od četiri najveća turnira ulazio je po 12 puta u polufinale.
Srpski teniser će u polufinalu Australijan opena igrati protiv Aleksandra Zvereva, koji je ranije danas pobedio Tomija Pola rezultatom 7:6 (7:1), 7:6 (7:0), 2:6, 6:1.
Đoković i Zverev su odigrali 12 međusobnih duela u karijeri, a srpski teniser vodi 8:4 u pobedama.
Srpski teniser je u drugom gemu prvog seta iskoristio brejk loptu i oduzeo servis protivniku. Alkaraz je uzvratio u sledećem gemu i došao do brejka.
Potom se igralo gem po gem. Španski teniser je u devetom gemu iskoristio treću brejk loptu i poveo 5:4. Đoković je zatim otišao u svlačionicu i zatražio medicinski tajm-aut zbog problema sa butnim mišićem. Meč se nastavio, a Alkaraz je sačuvao svoj servis i osvojio prvi set.
Srpski teniser je u drugom gemu drugog seta došao do brejka. Oba tenisera su čuvala svoj servis do petog gema kada je Alkaraz oduzeo servis srpskom teniseru. Đoković je potom u šestom gemu propustio dve brejk lopte. Zatim se igralo gem za gem. Srpski teniser je u 10. gemu iskoristio prvu od tri brejk lopte i tako izjednačio na 1:1 u setovima, prenosi Tanjug.
Alkaraz je na početku trećeg seta spasio tri brejk lopte, dve u drugom gemu i jednu u četvrtom. Đoković je do brejka u došao šestom gemu, a potom je Alkaraz uzvratio u sledećem gemu i smanjio na 4:3.
Srpski teniser je u osmom gemu iskoristio prvu od tri brejk lopte i oduzeo servis protivniku. Zatim je zadržao servis i osvojio treći set.
Đoković je četvrti set počeo brejkom u prvom gemu. Španski teniser je potom u četvrtom gemu propustio brejk loptu. Srpski teniser je u sedmom gemu imao jednu priliku za brejk, ali je Alkaraz sačuvao servis. Alkaraz je u sledećem gemu propustio dve brejk lopte.
Srpski teniser je zadržao servis do kraja seta četvrtog i došao do pobede.
Država će subvencionisati kupovinu stanova za mlade, a banka će proveravati da li žive u njima
Država planira da izdvoji 400 miliona evra za subvencije za stambeno kreditiranje kupovine prvog stana za mlade. Prema tekstu predloga zakona koji je objavljen, banke će biti te koje će kontrolisati mlade dužnike – da li žive u tom stanu i da li tokom prvih šest godina otplate kredita izdaju ceo ili deo kupljenog stana.
U tom periodu, kako se navodi – zabranjena je i prodaja ovako kupljenog stana, piše N1.
Da će banke koje odobre subvencionisane kredite za mlade morati tokom korišćenja zajma da prate kako dužnik ispunjava ugovorene obaveze, nije ništa novo. Štaviše – u „opisu je posla“ svake banke koja odobri bilo koji kredit. Ali, da će morati da prati da li dužnik zaista i živi u stanu koji je kupio za pozajmljeni novac, svakako je novina koju upravo predviđa novi predlog zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih u Srbiji.
U petak je, naime, konačno i zvanično objavljen tekst predloga zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih za kupovinu prvog stana, koji je Vlada Srbije usvojila u četvrtak, 16. janaura.
„Ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi 400 miliona evra. Republika Srbija izdaje pojedinačne garancije bankama, koje odobravaju kredite korisnicima, u visini od 40 odsto od iznosa pojedinačnog odobrenog kredita (stopa pokrića) u prvih 10 godina otplate kredita“, stoji u predlogu zakona.
Država se, kako se dodaje, „obavezuje da će u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu obezbediti sredstva neophodna za izvršavanje obaveza preuzetih po osnovu garancije“.
Krediti su, navodi se dalje, namenjeni državljanima Srbije, sa prebivalištem u Srbiji, od navršenih 20 do navršenih 35 godina života.
Uslov je i da osoba koja podiže kredit u vlasništvu nema, niti je ikada imala stambenu nepokretnost. Takođe, u trenutku kada konkuriše za ovaj subvencionisani kredit, ne sme da bude već korisnik stambenog kredita kod bilo koje banke u Srbiji.
Po uslovima ovog zakona moći će da se zaduže zaposleni na neodređeno, kao i na određeno vreme, zatim poljoprivrednici, potom preduzetnici i samostalni umetnici, ali i – nezaposleni mladi.
Zaposlenom na određeno vreme za podizanje ovog kredita biće potreban jemac.
Dok će nezaposleni, da bi dobio kredit, morati da obezbedi da neko od članova njegove porodice bude takozvani jemac-platac, koji će istovremeno sa glavnim dužnikom banci da odgovara za svaki zajmljeni dinar.
Zajednički račun
Prema predlogu zakona, nezaposleni će, zajedno sa članom porodice koji mu je jemac-platac za otplatu kredita, biti „dužni da na svom ili zajedničkom platnom računu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, otvorenom kod banke koja mu je odobrila kredit, mesečno obezbede dovoljno sredstava za otplatu mesečnog anuiteta u skladu sa ugovorom o kreditu“.
Budući korisnici ovih kredita za mlade, da bi se uopšte zadužili, moraće da imaju „čistu“ kreditnu istoriju u proteklih 12 meseci – tačnije da nisu bili „po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi prema banci, u statusu neizmirenja obaveza u periodu od 12 meseci pre 1. januara 2025. godine“, kao i da banka prema njima, u istom tom periodu, dakle tokom cele 2024. godine – nije preduzela mere restrukturiranja zbog neizmirenja obaveza.
Ostalo je, međutim, nejasno da li će neko, ko je pre 2024. godine imao značajno kašnjenje u namirenju neke obaveze prema banci, koju je u međuvremenu namirio, imati pravo da se zaduži pod povlašćenim uslovima.
Banke, naime, ne odobravaju kredite, pogotovo ne stambene, korisnicima koji imaju bilo kakav negativan zapis u izveštaju Kreditnog biroa, bez obzira ako je u međuvremenu obaveza izmirena.
U kupljenom mora da se živi
Krediti se, predviđeno je Predlogom Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti mogu odobriti „samo za kupovinu nepokretnosti koja nije u vlasništvu bračnog druga, srodnika korisnika kredita u pravoj liniji i svih lica u drugom naslednom redu“.
„U nepokretnosti koja je predmet kredita odobrenih iz ovog programa, korisnik kredita, u periodu od šest godina po odobravanju kredita, mora stanovati i ne može tu nepokretnost ili deo te nepokretnosti izdati u zakup, kao istu ni otuđiti – osim u slučaju kada se pokrene postupak prinudne naplate“, precizira se u predlogu zakona.
U protivnom, korisnik će izgubiti pravo na subvenciju kamate, moraće državi da vrati iznos primljene subvencije kamate uvećan za zateznu kamatu, „i može nastaviti da koristi kredit po komercijalnim uslovima koje banka u skladu sa svojom politikom primenjuje za kredite iste vrste“.
Kamatna stopa, rok otplate
Period otplate subvencionisanih zajmova je do maksimum 40 godina, a najviše do navršene 70. godine života u trenutku otplate poslednje rate otplate kredita.
Grejs period (kada dužnik plaća samo kamatu, a ne otplaćuje deo glavnice duga) može biti najviše 12 meseci od momenta puštanja kredita.
Krediti su dinarski, vezani za evro.
Učešće je minimum jedan odsto, godišnja kamatna stopa je fiksna, do 3,5 odsto u toku trajanja prvih šest godina, a nakon isteka navedenog perioda kamatna stopa u visini tromesečnog/šestomesečnog euribora plus dva procentna poena (3M/6M euribor + 2%) .
Kredit mora biti obezbeđen hipotekom prvog reda u korist banke na stambenoj nepokretnosti koja se kupuje iz kredita.
Osim ovoga, navodi se da Republika Srbija može da izda pojedinačnu garanciju pod uslovom „da će banka tokom korišćenja kredita pratiti ispunjenje ugovornih obaveza dužnika, a naročito u pogledu namene kredita i obaveze korisnika kredita da u periodu od šest godina od dana odobravanja kredita stanuje u nepokretnosti kupljenoj sredstvima kredita, i da ne može nepokretnost ili deo te nepokretnosti u istom periodu izdavati u zakup, kao ni istu otuđiti u navedenom periodu, osim u slučaju pokretanja postupka prinudne naplate, a koja obaveza je i sastavni deo založne izjave overene kod javnog beležnika“.
„Zavrteće vam se u glavi“: Šta je sve Tramp obećao da će uraditi prvog dana
REUTERS/Carlos Barria
REUTERS/Carlos Barria