Novoizabrani američki predsednik Donald Trump upitan je o upozorenju premijera Ontarija Douga Forda da bi pokrajina mogla prekinuti izvoz energije za oko 1,5 miliona Amerikanaca ako Trump sledećeg meseca uvede carine Kanadi, rekavši u četvrtak da je to “u redu”.

U sredu, nakon sastanka između premijera provincija i premijera Dzastina Trudoa, Ford je rekao da veruje da postoji “100 posto” šansa da će tarife od 25 posto kojima preti Trump biti nametnute Kanadi u januaru. Ford se suprotstavio vlastitom pretnjom: “odseći” milione američkih stanovnika koji žive u pograničnim državama od izvoza energije iz Ontarija.

“U redu je ako to uradi”, rekao je Trump novinaru CNBC-a na berzi u New Yorku. “Sjedinjene Države subvencionisu Kanadu, to je zaista subvencija i to ne bismo trebali činiti.”

Trump je tvrdio da SAD subvencionisu Kanadi sa više od 100 milijardi američkih dolara godišnje, iako nije precizirao odakle taj broj.

Subvencije su definisane od strane Međunarodnog monetarnog fonda kao “transfer resursa sa vlade na domaći entitet bez ekvivalentnog doprinosa zauzvrat”.

MMF napominje da subvencije mogu „poprimiti različite oblike, uključujući direktne grantove domaćim kompanijama, poreske olakšice ili povoljne uslove za finansiranje“.

Nije jasno da li se Trumpove tvrdnje odnose na trgovinske deficite, što znači da zemlja kupuje više nego što prodaje drugoj zemlji.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika kaže da je “trgovinski deficit SAD-a sa Kanadom bio 53,5 milijardi dolara u 2022. godini”.

Statistički zavod Kanade kaže da su direktne investicije iz Kanade u SAD 2023. bile 110 milijardi dolara, dok su direktne investicije SAD u Kanadi bile 618,2 milijarde dolara.

„U 2023. kanadski izvoz usluga u Sjedinjene Države porastao je za 7,2% na 107,2 milijarde dolara, dok je uvoz usluga iz Sjedinjenih Država porastao za 8,7% na 121,0 milijardu dolara“, takođe je prošlog meseca saopštio statistički zavod Kanade. 

Od tada su premijeri Forda i Kanade održali sastanke sa saveznom vladom kako bi razgovarali o potencijalnim odgovorima, a Trudo je u sredu podelio “pregled” plana svoje vlade da ojača sigurnost granica kao odgovor na pretnju carinama.

Izvori su naveli četiri potencijalne Fordove mere koje bi Ontario mogao primeniti za Global News:

• Ograničavanje izvoza električne energije u Michigan, New York i Minnesotu – od kojih svaki deli granicu s Ontariom

• Ograničavanje izvoza kanadskih kritičnih minerala potrebnih za baterije za električna vozila i lanac snabdevanja

• Ograničavanje američkih kompanija iz procesa nabavke Vlade Ontarija

• Ograničavanje LCBO, najvećeg kupca alkohola na svetu, da kupuje alkohol proizveden u Americi

Izvori u Fordovoj vladi opisuju tu meru kao “manevre eskalacije” koji se još uvek razrađuju.

SERBIANNEWS/CANADA

Prema Fordovim rečima, oni će ići toliko daleko da prekinu dotok energije ka američkim saveznim državama Mičigen, Njujork i Viskonsin. On smatra da Kanada mora da iskoristi sva sredstva koja joj stoje na raspolaganju ako se Trampova pretnja ostvari. S druge strane, Fordova pretnja se pre svega odnosi na izvoz električne energije iz Ontarija u SAD.

Centralna banka Kanade snizila je svoju ključnu stopu peti put zaredom, sada iznosi 3,25 posto, jer privreda zemlje raste sporijim tempom od predviđenog.

Smanjenje od 50 baznih poena dolazi nakon što je kanadska ekonomija porasla za jedan posto u trećem tromesečju 2024., a četvrti kvartal izgleda slabije nego što je predviđeno, navodi Banka Kanade.

“Monetarna politika više ne mora biti jasno na restriktivnoj teritoriji”, rekao je guverner Banke Kanade Tiff Macklem u izjavi.

Macklem je primetio da su potrošnja i stambena aktivnost porasle kao rezultat nižih kamatnih stopa.

Još jedan faktor za smanjenje kamatne stope bila je stopa nezaposlenosti u Kanadi koja je porasla na 6,8 posto u novembru, jer banka kaže da je broj ljudi koji traže posao rastao brže od broja poslova.

„Mladim ljudima i pridošlicama u Kanadi je bilo posebno teško pronaći posao,“ rekao je Macklem.

Značajan pomak u imigracionoj politici od strane savezne vlade smirio je rast stanovništva u zemlji, a neki ekonomisti iz privatnog sektora veruju da bi to moglo dovesti do još veće nezaposlenosti u mesecima koji dolaze.

“Očekujemo da će stopa nezaposlenosti još porasti, verovatno oko 7 posto u prvom kvartalu sledeće godine, pre nego što se malo smanji”, napisao je glavni ekonomista BMO-a Douglas Porter u nedavnom analitičkom radu.

Trampova tarifna pretnja je “povećala neizvesnost”

Prilikom donošenja svoje odluke, banka se pozvala na dolazeću američku administraciju i pretnju Donalda Trumpa o carinama od 25 posto na kanadski izvoz u SAD, dodajući da je “povećala neizvesnost” u pogledu svojih ekonomskih izgleda.

“Realnost je da ne znamo da li će te tarife biti primenjene. Ne znamo hoće li biti dogovorena izuzeća u nekim delovima. Ne znamo koji nivo tarifa. Ne znamo hoće li Kanada preduzeti uzvratne mere”, rekao je Macklem novinarima u sredu.

Upitan dalje o potencijalnom uticaju tarifa, Macklem je rekao da će to “imati veliki uticaj na kanadsku ekonomiju”.

„Ako bi se tarife uvele na nivoima koji su predloženi, to bi veoma poremetilo kanadsku ekonomiju“, rekao je Macklem.

Guverner je takođe rekao da centralna banka preispituje monetarnu politiku od jula 2019. godine, u kojoj je analizirala rizike globalne trgovinske politike, uključujući 25 posto na sav uvoz koji dolazi u SAD tokom prvog Trumpovog mandata.

“Nadajmo se da se to neće dogoditi. Ali ono što radimo je da radimo neku analizu kako bismo se pripremili za tu mogućnost. Mislim da je to sve što možemo učiniti”, rekao je Macklem.

Koje je druge faktore centralna banka uzela u obzir?

Centralna banka očekuje da će inflacija ostati blizu ciljanih dva procenta u naredne dve godine jer je njena predviđanja inflacije cena stanovanja ublažena, kao i inflacija od cena robe. Međutim, Macklem kaže: “Povišena povećanja plata u kombinaciji sa slabom produktivnošću mogu podstaknuti inflaciju.”

Centralna banka je u svojoj odluci od srede uzela u obzir i nove federalne mere. Prošlog meseca, savezna vlada je objavila dvomesečnu GST pauzu na dugačkoj listi robe široke potrošnje.

“Očekujemo da će GST pauza privremeno smanjiti inflaciju na oko jedan i po posto u januaru,” rekao je Macklem. “Ali taj će učinak biti poništen nakon što se GST pauza završi sredinom februara.”

Ti faktori, kao i predložene jednokratne isplate od 250 dolara za zaposlene Kanađane koji su prošle godine zaradili manje od 150.000 dolara, kao i promene pravila o hipotekama uticaće na dinamiku potražnje i inflacije prema centralnoj banci. Kao rezultat toga, banka predviđa “postepeniji pristup” budućim odlukama o stopama.

Centralna banka je takođe uzela u obzir mogućnost nove potrošnje na kanadsko-američkoj granici, koju bi liberalna vlada mogla uvesti sledećeg meseca uoči inauguracije Donalda Trumpa. Trump je zatražio povećanje sigurnosti na granici kako bi zaustavio priliv ilegalnih migranata i droge.

Nejasno je koliko novca vlada planira da potroši, ali to bi moglo biti objavljeno u jesenjoj ekonomskoj izjavi, koju će 16. decembra predstaviti ministarka finansija Christia Freeland.

Sledeći planirani datum Banke Kanade za obavu ciljane stope je 29. januar 2025. 

Ove subote počinje dvomesečno GST/HST pаuziranje оkо praznikа, za koji Vlada kaže da će Kanađanima dati odmor od cena nekih osnovnih dobara.

Da bi se artikal mogao prodati neoporezivo u periodu od 14. decembra 2024. do 15. februara 2025. godine, mora biti uplaćen u celosti i isporučen do kraja perioda poreske olakšice.

Savezna vlada kaže da će se artikli smatrati isporučenim nakon što budu prebačeni od dobavljača do otpremne službe, ili kada se predaju poštom, a ne kada stignu na odredište.

Kupci ne moraju ništa učiniti da bi dobili poresku olakšicu; ne postoji proces potraživanja. GST ili HST jednostavno neće biti naplaćeni u trenutku kupovine.

Poreska pauza se odvija u celom lancu snabdevanja, tako da roba koju veletrgovcu isporuči proizvođač, veletrgovac ili trgovac na malo takođe neće biti oporezovana.

U provincijama koje su spojile svoj pokrajinski porez na promet sa GST-om kako bi stvorili usklađeni porez na promet (HST), celi usklađeni porez će biti uklonjen u trenutku kupovine.

Ontario, New Brunswick, Newfoundland i Labrador, Nova Škotska i ostrvo Princa Edvarda su uskladili poreze na promet.

Službenik za parlamentarni budžet kaže da će poreskna olakšica koštati saveznu vladu 1,46 milijardi dolara, a provincije sa HST-om koštati 1,26 milijardi dolara — ali sve bi to moglo završiti u knjigama savezne vlade ako pokrajine odluče da se ne odreknu kompenzacije.

Lista stvari koje su izuzete od poreskih olakšica je duga. Božićna drvca ispunjavaju uslove, ali božićni ukrasi ne. Uvezena roba je takođe izuzeta od GST-a/HST-a pod uslovom da je na listi artikala koji ispunjavaju uslove za poreski odmor

Evo liste stavki koje dobijaju poresku olakšicu:

Hrana i namirnice

• Gotova hrana kao što su sendviči, salate i gotova jela.

• Grickalice, uključujući čips, slatkiše, peciva, grickalice na bazi voća i granola pločice.

• Energetske pločice, ali samo ako ih Health Canada smatra hranom, a da nisu obogaćene proteinima, kofeinom, vitaminima i/ili mineralima i ispunjavaju druge kvalifikacije.

• Poklon korpe, pod uslovom da je najmanje 90 posto sadržaja kvalifikovana hrana ili piće.

• Pripremljena jela i pića, uključujući i dostavu, ali samo kada prehrambeni objekat dostavi obrok.

• Dostava gotovih jela od strane treće strane (trošak dostave nije oslobođen poreza).

Pića

• Sva bezalkoholna pića, kao što su kafa, čaj, gazirana pića, sokovi i smutiji, pod uslovom da se ne prodaju putem automata.

• Alkoholna pića kao što su pivo, vino, jabukovača i sake, sve dok je volumen alkohola 22,9 posto ili manje.

• Mešana alkoholna pića i gotova alkoholna pića s volumenom alkohola od sedam posto ili manje.

• Energetski i proteinski šejkovi, pod uslovom da nisu obogaćeni proteinima, kofeinom, vitaminima i/ili mineralima, i pod uslovom da ih Health Canada smatra hranom ili pićem.

Restoranska hrana i piće

• Obroci kupljeni u pabovima, barovima, kamionima sa hranom ili na drugim mestima gde se poslužuju hrana i piće.

• Mešana pića koja se poslužuju u restoranima i barovima ako su kvalifikujuća kao — penušavo vino i sok od narandže ispunjavaju uslove, ali votka i gazirana pića ne.

• Napojnice se plaćaju za obroke i piće, ali samo ako su uključene u račun.

• Ugostiteljske usluge koje pružaju kvalifikovanu hranu i piće.

Dečija odeća

• Odeća za dojenčad i decu, uključujući dodatke kao što su bibs, ćebad, kape, kaiševi, tregeri, rukavice i rukavice.

• Obuća sa uloškom dužine 24,25 cm ili manje.

• Neka sportska odeća, poput dresova, skijaških jakni, trikoa, kombinezona i bodija koja se može nositi izvan sportskih ili plesnih aktivnosti.

• Pelene,  platnene i jednokratne, hlače za trening ili gumene hlače dizajnirane za korištenje s pelenama.

• Dečija autosedalica, pod uslovom da ispunjava kanadske sigurnosne standarde i da nisu deo sistema putovanja kolica/nosača.

Specijalizovani odevni predmeti — uključujući odela, kopačke, cipele za kuglanje, klizaljke, skijaške čizme — ne ispunjavaju uslove.

Dečje igračke i video igrice

• Društvene igre i kartaške igre, uključujući karte za igranje i Pokémon karte.

• Igračke koje uključuju izgradnju, kreiranje ili sastavljanje struktura.

• Lutke, plišane i mekane igračke i njihovi dodaci.

• Igračke koje se prodaju za decu mlađu od 14 godina.

• Slagalice za sve uzraste.

• Konzole za video igre i video igre za konzole ispunjavaju uslove, ali igre koje se mogu preuzeti ili samo na mreži ne.

Kolekcionarski predmeti — uključujući karte za hokej, lutke ili druge igračke koje se prodaju odraslima — ne ispunjavaju uslove.

Knjige, časopisi i novine

• Većina objavljenih knjiga, uključujući vodiče i audio knjige.

• Uvezane ili neuvezane štampane verzije Svetog pisma povezane s bilo kojom religijom.

• Časopisi i časopisi kupljeni uz pretplatu koji nemaju više od pet posto svog štampanog prostora posvećenog oglašavanju.

• Novine koje sadrže vesti, uvodnike, priloge ili druge informacije od interesa za širu javnost i izlaze dnevno, sedmično ili mesečno.

E-knjige i audio knjige koje se mogu preuzeti ne ispunjavaju uslove. Ni knjige za pisanje, kao što su dnevnici, sveske i dnevni red, te elektronske i digitalne publikacije.

SERBIANNEWS/CANADA

Stopa medicinski potpomognutih smrti, odnosno eutanazije, povećana je u Kanadi petu godinu zaredom, ali manjom brzinom.

Ova država objavila je peti izveštaj zaredom od kada je legalizovala pomoć pri umiranju 2016. godine, u kome su prvi put obuhvaćeni podaci o etničkoj pripadnosti osoba koje traže eutanaziju.

Prošle godine bilo je oko 15.300 potpomognutih smrti, što čini 4.7 odsto svih smrtnih slučajeva u zemlji.

Donosioci zakona u Kanadi trenutno traže da osobe sa mentalnim bolestima dobiju pravo na eutanaziju do 2027.

Više država donelo je zakone o potpomognutoj smrti tokom poslednje decenije, i među njima se osim Kanade, nalaze Australija, Novi Zeland, Španija, Austrija.

Podaci koje je u ponedeljak objavila državna agencija Zdravlje Kanada pokazuju da je stopa potpomognutih smrti porasla skoro za 16 odsto 2023. godine u Kanadi.

Ovo predstavlja manje povećanje u odnosu na prethodne godine, kada je rast u proseku iznosio 31 odsto.

Za skoro sve koji su zatražili potpomognutu smrt, njih oko 96 odsto, očekivala se prirodna smrt.

Eutanazija je dozvoljena ostalim jer su imali dugogodišnju hroničnu bolest i prirodna smrt nije bila neizbežna.

Prosečna starost ljudi koji su tražila potpomognutu smrt bila je 77 godina, a najveći broj njih bio je oboleo od raka.

Oko 96 odsto onih koji su umrli uz medicinsku pomoć bili su belci, koji čine 70 odsto kanadske populacije.

Najveća stopa eutanazije zabeležena je u Kvebeku, u kome je bilo skoro 37 odsto svih potpomognutih smrti, iako na ovoj teritoriji živi 22 odsto kanadskog stanovništva.

Vlada Kvibeka pokrenula je istraživanje ranije ove godine kako bi utvrdila zašto je stopa eutanazije toliko visoka.

Parlament Velike Britanije prošlog meseca izglasao je predlog da terminalno bolesne odrasle osobe u Engleskoj i Velsu dobiju pravo na medicinski potpomognuto umiranje.

Dok su britanski poslanici raspravljali o legalizaciji eutanazije, neki su navodili Kanadu kao upozoravajući primer zbog uočenog nedostatka zaštitnih mera.

Kao i Velika Britanija, Kanada je prvobitno legalizovala samo pomoć pri umiranju za one čija bi se smrt mogla „razumno predvideti”.

Međutim, Kanada je 2021. proširila pristup potpomognutom umiranju tako da ovo pravo imaju osobe koje nemaju terminalnu dijagnozu, ali žele da okončaju život zbog hroničnog, iscrpljujućeg medicinskog stanja.

Ranije ove godine trebalo je da isto pravo dobiju i osobe sa mentalnim bolestima.

To je odloženo po drugi put pošto su kanadske provincije, koje nadgledaju pružanje zdravstvene zaštite, izrazile zabrinutost da li bi sistem mogao da se nosi sa tolikim broja ljudi koji bi tražili eutanaziju.

Ministarstvo zdravlja Kanade branilo je ovako postavljeno pravo na potpomognutu smrt, rekavši da krivični zakon postavlja „stroge kriterijume ispunjenosti uslova”.

Kardus, hrišćanska organizacija, rekla je da su najnovije brojke „alarmantne” i da pokazuju da Kanada ima jedan od najbrže rastućih programa eutanazije na svetu.

Izveštaj koji je u oktobru objavio Ontario, najmnogoljudnija kanadska provincija, obuhvatio je kontroverzne slučajeve u kojima je ljudima data pomoć pri umiranju iako se nisu približavali prirodnoj smrti.

Jedan primer odnosio se na ženu u 50-im godinama sa istorijom depresije i samoubilačkih misli koja je imala ozbiljnu osetljivost na hemikalije.

Njen zahtev za eutanaziju je odobren pošto nije uspela da obezbedi smeštaj koji bi mogao da zadovolji njene medicinske potrebe.