Tripl-dabl Nikole Jokića u porazu košarkaša Denvera od Klivlenda
DENVER – Košarkaši Klivlenda pobedili su jutros u gostima ekipu Denvera rezultatom 149:135 u meču NBA lige. U timu Denvera najbolji je bio reprezentativac Srbije Nikola Jokić, koji je zabeležio je 27 poena, 14 skokova i 13 asistencija.
Jokić je za 36 minuta u igri šutirao 3/4 slobodna bacanja, 12/16 za dva i 0/3 za tri poena, imao je imao tri ukradene i jednu izgubljenu loptu. Džamal Marej je postigao 27 poena i 11 asistencija, a Majkl Porter Džunior i Pejton Votson imali su po 18 poena.
Najefikasniji u timu Klivlenda bio je Donovan Mičel sa 33 poena, dok je Evan Mobli postigao 26. Denver je na sedmom mestu na tabeli Zapadne konferencije sa učinkom 16-13, a u sledećem kolu dočekuje Detroit.
Klivlend se nalazi na prvoj poziciji na tabeli Istočne konferencije sa 27 pobeda i četiri poraza i u narednom kolu gostuje Golden Stejtu, prenosi Tanjug.
Novak Đoković protiv Rinkija Hadžikate u prvom kolu ATP turnira u Brizbejnu
BRIZBEJN – Srpski teniser Novak Đoković igraće protiv Australijanca Rinkija Hadžikate u prvom kolu ATP turnira u Brizbejnu, odlučeno je jutros na žrebu. Đoković je sedmi teniser sveta, dok je Hadžikata 73. na ATP listi, a njih dvojica se nisu do sada sastajali.
Pobednik tog meča igraće u drugom kolu protiv boljeg iz duela između Gaela Monfisa i kvalifikanta.
Titulu na turniru u Brizbejnu brani Grigor Dimitrov, koji je u prošlogodišnjem finalu savladao Holgera Runea.
Đoković će u Brizbejnu nastupiti i u dubl konkurenciji sa Australijancem Nikom Kirjosom, oni će u prvom kolu igrati protiv Aleksandra Erlera i Andreasa Misa.
ATP turnir u Brizbejnu igra se od 29. decembra do 5. januara, prenosi Tanjug.
Košarkaši Partizana pobedili Fenerbahče u prepunoj “Areni”
Košarkaši Partizana pobedili su Fenerbahče rezultatom 90:81 u meču 18. kola Evrolige.
Partizan sad ima skor 8-10, a Fenerbahče 10-7.
Najefikasniji u Partizanu bio je Dvejn Vašington sa 27 poena, Karlik Džons dao je 14, Tajrik Džons 13, a Ajzeja Majk devet.
Fenerbahče je predvodio Najdžel Hejs-Dejvis sa 19 poena, Marko Gudurić postigao je 14, a Sertač Šanli 12.
Obe ekipe su u meč ušle značajno oslabljene. Za Partizan nisu igrali kapiten Vanja Marinković, Ife Lundberg i Mitar Bošnjaković, dok su kod gostiju van stroja Vejd Boldvin, Arturs Žagars i Skoti Vilbekin.
Posle prve, izuzetno burne četvrtine, Partizan je pred rasprodatom Arenom vodio 25:21. Sredinom druge deonice Partizan je vodio 38:27, a na poluvremenu je bilo 47:38.
Sredinom treće deonice Fenerbahče je prišao na minus dva (52:54), ali je Partizan imao plus osam posle 30 minuta – 65:57.
Kod vođstva Partizana 73:63, šest minuta pre kraja, sudije su isključile trenera gostiju Šarunasa Jasikevičijusa.
Partizan je zatim rutinski priveo utakmicu kraju.
U narednom kolu, sledećeg petka, Partizan dočekuje Makabi.
Košarkaši Zvezde pobedili Barselonu
BARSELONA – Košarkaši Crvene zvezde savladali su večeras Barselonu u Blaugrani rezultatom 78:74 u utakmici 18. kola Evrolige.
Zvezda je prvi put u elitnom takmičenju pobedila u Kataloniji i sada je na skoru 10-8, dok je Barselona na 9:9.
Ujedno, revanširali su se za “nezaslužen” poraz u prvom delu sezone.
Tokom većeg dela meča vođena je “rovovska bitka”, nijedna ekipa nije uspela da ode na više od sedam poena prednosti, a junak trijumfa bio je Dejan Davidovac, koji je u finišu pogodio ključnu trojku za 77:74.
Pre toga, Kevin Panter je napravio faul u napadu, a posle izgubio loptu.
Tačku na pobedu stavio je Nemanja Nedović sa penala.
Zvezdu je predvodio Filip Petrušev sa 17 poena, Nikola Kalinić ubacio je 12, Majk Daum 11, Džoel Bolomboj osam, Jago dos Santos, a Davidovac sedam.
Kod Barselone Čimezu Metu ubacio je 16, a Kevin Panter 13 poena.
U narednom kolu Zvezda 2. januara gostuje Baskoniji.
8 malih gradova u BC-a koji zimi postaju magični
Želite da vaš život više liči na praznični film? Morate doći do jednog od malih gradova u BC-u koji su savršeni za slikoviti zimski odmor.
Evo liste najboljih malih gradova u BC-u tokom zime.
Kimberley
Obožavamo Platzl, centar grada Kimberley-a koji je samo za pešake, gde možete jesti, kupovati i igrati se. Davnih 70-ih, celo mesto je imalo bavarsku seosku atmosferu, a ovde je čak i najviši sat s kukavicom na svetu.
Fernie
Ako tražite zimsku destinaciju za razglednicu, Fernie je najbolji. Ovaj istorijski planinski grad star je više od 100 godina i ispunjen je šarmom. Uzmite svoju skijašku opremu i istražite preko 2500 hektara snežnog terena.
Fort St. John
Fort St. John vredi posetiti tokom High On Ice Winter Festival , koji se održava od 14. do 17. februara 2025. Grad se pretvara u stvarnu zimsku zemlju čuda, zajedno sa ledenim toboganima i rezbarijama.
Revelstoke
U Revelstokeu osim skijanja ima toliko toga zabavnog. Od toplih izvora do restorana u gradu, izlet u Revy je odlicna ideja.
Rossland
Rossland je potcenjen skijaški grad koji još uvek ima svoju autentičnost. Dok ste tamo, prošetajte snegom prekrivenu istorijsku Columbia Avenue, kako biste osetili ovaj slatki zimski grad.
Nelson
Ako nikada niste bili u Nelsonu zimi, ovo morate učiniti svojim prioritetom. Grad je tako funky i privlači mnoge kreativne tipove. Naći ćete mnoštvo starih zgrada, lepu glavnu ulicu i skrivene dragulje koje biste teško mogli pronaći drugde.
Golden
Provedite zimski vikend u Goldenu okruženi snegom prekrivenim planinama. Golden je odličan bazni kamp za svaku zimsku avanturu na otvorenom, a njegovo slatko jezgro u centru grada daje vam sve vibracije malog grada koje želite.
Fort Langley/Chliwack
Znamo da su Fort Langley i Chilliwack bili na listi najboljih gradova BC-a koje treba posetiti tokom jeseni . Ali iz svih razloga koji ih čine odličnim za posetu u jesen, oni su možda još spektakularniji zimi.
Hallmark praznični filmovi se bukvalno snimaju na ulicama ova dva grada, a dan proveden u lutanju radnjama daje vam glavnu energiju u filmu za odmor.
SERBIANNEWS/CANADA
„Dobra svirka i muzičko bogatstvo čine ovaj svet boljim mestom“: Jelena Milašinović povodom tradicionalnog novogodišnjeg koncerta Filhamonije na „Kolarcu“
Beogradska filhamonija koja je ovu 101. muzičku sezonu započela koncertima za bebe na temu “Moja prva simfonija” u istom duhu večeras će održati i svoj još tradicionalni novogodišnji koncert u Zadužbini Ilije M. Kolarca, pod nazivom “Simfonijska finala od Hajdna do Šostakoviča”.
Tome treba dodati i da izborom novogodišnje koncertne teme BGF u 2025. ulazi obeležavanjem 285. godišnjice nastanka simfonije kao muzičkog oblika. O tome šta publiku očekuje na već rasprodatom večerašnjem novogodišnjem koncertu na “Kolarcu” za Danas govori Jelena Milašinović, glavni menadžer za odnose sa javnošću BGF.
– Novogodišnji koncerti Beogradske filharmonije su tokom godina postali pravi brend. Već petnaestak godina publiku iznenađujemo sa drugačijim konceptima – od filmske preko rok klasike do muzičkih akrobacija. Ali ono što je njihova konstanta je uvek dobra svirka uz demonstraciju muzičkog bogatstva zbog čega su koncerti izuzetno popularni, pa se i za ovu godinu uvode karte za stajanje koje će biti moguće kupti sat vremena uoči koncerta na blagajni “Kolarca”. Zbog činjenice da je Filharmonija navikla publiku na uvek drugačija izdanja, kad su novogodišnji koncerti u pitanju u stvaranju tog kontinuiteta veoma je važno osluškivanje publike jer su upravo ovi koncerti prilika i način na koji BGF širi krug redovnih posetilaca. Nema boljeg načina da ih “zarazimo” nego kroz izbor delova iz omiljenih simfonija koje su deo redovnog orkestarskog repertoara – kaže Jelena Milašinović.
Koja su simfonijska finala i po kom kriterijumu izabrana za novogodišnji program?
– Izabrali smo ona “najdurskija”! Urednice programa Beogradske filharmonije Asja Radonjić i Danica Maksimović napravile su posebnu muzičku dramaturgiju najdinamičnijih, trijumfalnih i optimističnih finala, u nameri da publiku u takvom raspoloženju i sa osmehom odvedu ka finalu kalendarske godine.
Koliko je program uticao da na ovom koncertu gostuje nemački dirigent Kristijan Šuman, za kog zapadni kritičari kažu da je „odistinski kreativan muzičar – dirigent, kompozitr i aranžer“?
– Novogodišnji koncert je sjajna prilika da predstavimo Kristijana Šumana, dirigenta mlađe generacije koji ima veoma dinamična interesovanja. Pored klasičnog reprtoara izvodi često filmsku, muziku iz video-igara, džez i savremenu elektronsku muziku. Sve ga to čini fenomenalnim izborom za ovaj koncert, a šalimo se da ga njegovo prezime svakako preporučuje i za klasičan repertoar.
Kraj 2024. dočekujemo u teškim društvenim okolnostima, obeleženim stradanjima građana, protestima u kojima su povređeni i muzičari BGF, političkim sukobima… Da li je izazov u ovakvim okolnostima organizovati i održati novogodišnji koncert ili činjenica da je on rasprodat pokazuje da nema mesta ovakvoj dilemi?
Šta se dešava u organizmu nakon što pojedete beli luk: Četvrti sat je ključan
Beli luk je jedan od najpoznatijih prirodnih načina za jačanje imuniteta, a mnogi ga koriste kao zaštitu od virusa.
Beli luk od davnina važi kao biljka koja nam pomaže da pomognemo imunitetu da bude jači. No, kakav uticaj beli luk ima na naše telo?
Preporučuje se konzumacija najmanje šest čenova belog luka nedeljno, jer pruža mnoge koristi za zdravlje, a evo šta se dešava u organizmu nakon što ga pojedemo:
Tokom prvog sata: Beli luk se lako vari u želucu, postajući korisna hrana za organizam.
Četiri sata nakon konzumiranja: Pomaže u borbi protiv postojećih bakterija i virusa.
Šest sati nakon jela: Aktivira proces sagorevanja uskladištenih masti.
Sedam sati nakon konzumiranja: Ima antibakterijsko dejstvo na krvotok.
Beli luk je jedna od najstarijih biljaka koja se koristi u ishrani, a njegova prisutnost u kuhinjama širom sveta nije samo zbog ukusa, već i zbog lekovitih svojstava. Osim što pomaže kod prehlade i jačanja imuniteta, beli luk je bogat aktivnim hemijskim jedinjenjima i antioksidansima koji poboljšavaju opšte zdravlje organizma, pa se često naziva prirodnim „antibiotikom“.
On je bogat hranljivim materijama, pozitivno utiče na nivo šećera u krvi, smanjuje nivo holesterola i rizik od kardiovaskularnih bolesti, ima antiinflamatorna svojstva i pomaže zdravlju gastrointestinalnog sistema. Najveći deo njegovih lekovitih svojstava potiče od jedinjenja alicina, koje štiti biljku od bakterija i gljivica.
Da biste maksimalno iskoristili blagodeti belog luka, preporučuje se redovno konzumiranje na sledeći način:
Beli luk je najkorisniji kada se jede sirov. Preporučuje se najmanje tri čena dnevno, naročito kada ste prehlađeni.
Priprema: Pre nego što ga pojedete, zgnječite ga kako biste stimulisali proizvodnju alicina, glavnog sastojka koji čini beli luk toliko zdravim.
Termička obrada: Ako beli luk treba da se termički obradi, učinite to vrlo brzo kako biste sačuvali njegove blagodeti.
Iako mnogi izbegavaju beli luk zbog njegovog mirisa, upravo ovaj „mirisni“ sastojak je ključ za njegova lekovita svojstva. Ako vas brine zadah, možete ga neutralisati žvakanjem peršunovog lišća ili zrna kafe.
Kako isplanirati idealno krstarenje Mediteranom za 2025. godinu
Mediteran je jedna od najpopularnijih destinacija za krstarenje na svetu, ali nisu sve destinacije mediteranskih krstarenja iste. Evo kako da maksimalno iskoristite svoje naredno putovanje po Mediteranu.
Od gotičke arhitekture Barselone do sunčanih plaža Španije i bezvremenskih spomenika Grčke i Italije. Mediteran u Evropi nudi brojne nezaboravne doživljaje za ljubitelje krstarenja.
Međutim, zbog prepunih luka i rastućih protesta lokalnog stanovništva zabrinutog zbog masovnog turizma, krstarenja Mediteranom postaju sve češća tema rasprave. Putnici se sada suočavaju sa izazovima koji prevazilaze samo odabir idealne rute i kompanije za krstarenje.
U poznatim gradovima kao što su Venecija, Barselona i Santorini, porast dolazaka kruzera opterećuje infrastrukturu i podiže ekološku zabrinutost. To dovodi do potrebe za održivim turizmom.
Za one koji prvi put idu na krstarenje, snalaženje među mnoštvom opcija za putovanje po sunčanom jugu Evrope može biti izazovno. Evo kako da isplanirate idealno krstarenje Mediteranom za vas.
Pokušajte da razumete kako funkcionišu krstarenja
Mediteransko more, jedno od najpopularnijih odredišta za krstarenje na svetu, prostire se na skoro 2,59 miliona kvadratnih kilometara i graniči se sa 22 zemlje. Nudi širok spektar ruta sa gotovo svim velikim kompanijama za krstarenje.
Najpopularnije rute – posebno kod većih brodova – jesu sedmodnevne ture po zapadnom Mediteranu kroz Španiju, Francusku i Italiju. Ova krstarenja uglavnom počinju iz glavnih luka. Te luke su uglavnom Barselona, Čivitavekija, Đenova ili Marsej i privlače goste iz celog sveta.
Duža krstarenja istočnim Mediteranom obilaze Italiju ili počinju u Veneciji, spuštajući se niz Jadransko more sa stanicama u Dubrovniku, Kotoru i na grčkim ostrvima. Osim toga, postoje krstarenja posvećena grčkim ostrvima i rute koje polaze iz Mediterana ka Kanarskim ostrvima ili čak preko Atlantika.
Stanovnici Ujedinjenog Kraljevstva mogu da odaberu let do velike luke kao što je Barselona za početak krstarenja. Mada mnoge britanske kompanije za krstarenje nude mediteranske rute iz Sautemptona, sa usputnim stanicama u severnoj Španiji ili Portugalu.
S obzirom na tako raznolike opcije, korisno je prvo odabrati koncept rute koja vam odgovara pre nego što se upustite u pretragu dostupnih ruta.
Pažljivo istražite luke
Lako je prepustiti se romantici velikih evropskih gradova kada rezervišete krstarenje, ali odvojite trenutak da proverite gde će brod zapravo pristati.
Na primer, Rim se često reklamira kao destinacija, ali kruzeri obično pristaju u Čivitavekiji, koja je više od sat vremena udaljena vozom. Slično tome, dok se Venecija reklamira kao destinacija, mnogi brodovi sada pristaju u obližnjoj industrijskoj luci Margera, ili čak dalje, u Raveni ili Trstu.
Istraživanje je posebno važno za rute po istočnom Mediteranu i grčkim ostrvima, gde se često koriste manji čamci za prevoz do obale, a vreme boravka u luci može značajno varirati.
Dodatno, neka krstarenja koja se reklamiraju kao „grčka ostrva“ mogu imati samo dva stvarna pristanka na ostrvima. Na popularnim ostrvima kao što je Santorini, pripremite se na duža čekanja za prevoz do obale, ograničeno vreme na kopnu i duge redove dok istražujete.
Obratite pažnju na problem prekomernog turizma
Budite svesni sve većih tenzija između lokalnog stanovništva i turističke industrije u popularnim evropskim destinacijama kao što su Amsterdam, Barselona i Venecija.
Ovi gradovi se suočavaju s problemom prekomernog turizma, što je dovelo do protesta i strožijih propisa za kruzere. Venecija je već zabranila velike brodove u svom centru, a Amsterdam preduzima mere za smanjenje broja pristajanja kruzera.
Stanovnici Barselone su umorni od masovnog turizma. Mnogi za to krive veliki broj kruzera – ponekad – čak šest ili više u jednom tipičnom letnjem danu – za ove probleme. Ranije ove godine, putnici sa kruzera u Barseloni bili su na meti kada su ih lokalci prskali vodenim pištoljima.
Iako je ovo bio izolovan protest, korisno je biti svestan najnovijih dešavanja kako biste izbegli potencijalne prekide ili neprijatna iskustva.
Razmislite o podršci održivim turističkim praksama i odaberite manje brodove ili rute koje uključuju alternativne destinacije koje su manje pogođene masovnim turizmom.
Planirajte boravak pre ili posle krstarenja
Bez obzira da li se radi o kružnoj ili jednosmernoj ruti, većina mediteranskih krstarenja zahteva letove. Paketi koji uključuju let obično vas vode direktno do kruzera. Praktično? Da, ali time propuštate priliku da upoznate grad.
Rezervišite sami letove i provedite barem nekoliko dana istražujući odredište detaljno, kako biste dobili kulturno iskustvo koje ne možete doživeti dolaskom direktno na brod bez vremena za obilazak grada unapred.
Razmotrite manje kruzere
Jedan od načina da izbegnete preplavljene gužve masovnog turizma jeste izbor krstarenja manjim brodom. Manji brodovi imaju jedinstvenu prednost pristupa intimnim, manje posećenim lukama koje veći brodovi jednostavno ne mogu da dosegnu.
I dok se manje luke u drugim regionima često smatraju manje poželjnim, Mediteran nudi drugačiju priču. U ovom delu sveta, čak i naizgled neprimetne luke često su prepune bogate istorije, kulture i zapanjujuće lepote.
Gradovi kao što su Portoferajo na ostrvu Elba ili Kotor u Crnoj Gori pružaju priliku da se dublje upoznaju lokalne tradicije, posete istorijske znamenitosti i istraže šarmantne, nekrcate ulice – sve to dok izbegavate popularnije, komercijalizovane stanice za kruzere.
Krstarenja manjim brodovima ne samo da omogućavaju pristup manje krcatim lukama, već nude i personalizovanije iskustvo na brodu. Sa manje putnika, možete da očekujete pažljiviju uslugu, gurmansku kuhinju i opuštenu, luksuznu atmosferu – savršeno za one koji traže intimnije putovanje.
Svi se pitaju zašto je Metju Mekonahi u duksu sa srpskim grbom: Fanovi sporta imaju odgovor
