Vučić pozvao Rektorski kolegijum na dijalog
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je danas poziv Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu da u sredu, 5. februara, u vreme koje njima odgovara, otpočnu dijalog u okviru koga će se pronaći rešenje za postojeću situaciju u kojoj još traje blokada nastave na visokoškolskim ustanovama.
On je istakao da na razgovor poziva zarad dobrobiti, ne samo mladih ljudi, već i celog društva.
“Ukoliko studenti i profesori stoje na stanovištu da deo zahteva nije ispunjen ili da nisu ispunjeni u potpunosti, neophodno je otvoriti dijalog o tome, kao i o svim drugim pitanjima koja mogu biti od značaja za prevazilaženje postojeće situacije”, naveo je predsednik Vučić.
On je naveo da, polazeći od ustavne nadležnosti iz člana 111. Ustava Republike Srbije da svojim postupanjem izražava državno jedinstvo Republike Srbije i zalažući svoj autoritet kao nosilac javne funkcije, koga su u dva navrata građani neposredno izabrali za predsednika Republike, poziva Rektorski kolegijum da se zajedno sa drugim nadležnim institucijama i predstavnicima akademske zajednice otpočne dijalog u okviru kojeg će biti pronađena rešenja za postojeću situaciju u kojoj još traje blokada nastave na visokoškolskim ustanovama.
“Nakon tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, od 22. novembra započele su blokade obrazovnih objekata visokoškolskih ustanova. Navedene blokade dovele su do toga da se na visokoškolskim ustanovama ne izvode predavanja, vežbe, ispiti, niti drugi oblici nastave. Uvažavajući činjenicu da je Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu u svom saopštenju od 10. decembra 2024. godine podržao aktuelne studentske proteste, siguran sam da ste svesni da trenutna situacija na duži rok šteti, ne samo nastavnom procesu na visokoškolskim ustanovama i samim studentima, već i razvoju obrazovanja, nauke i društva u celini”, ukazao je Vučić.
On je dodao da je, ukoliko studenti i profesori visokoškolskih ustanova stoje na stanovištu da deo zahteva nije ispunjen, ili da zahtevi nisu ispunjeni u potpunosti, neophodno, po njegovom mišljenju, otvoriti dijalog o tome, kao i o svim drugim pitanjima koja mogu biti od značaja za prevazilaženje postojeće situacije.
“Uveren sam da samo u okviru dijaloga možemo zajednički ustanoviti da li su zahtevi studenata ispunjeni, i u kojoj meri, i precizirati koje sve aktivnosti treba da budu preduzete da bi ti zahtevi bili ispunjeni na očekivani način”, naveo je Vučić.
On je istakao da su nadležne institucije spremne da danonoćno rade na ispunjenju svih zahteva studenata.
“Očekujem da ćete se odazvati ovom mom pozivu, koji je prvenstveno usmeren na dobrobit Univerziteta, studenata i profesora, kao i svih građana i same države, a uz uvažavanje svima dostupnog prava da reaguju i izraze svoje mišljenje povodom događaja od javnog i društvenog značaja”, dodao je Vučić.
Dončić: Mislio sam da ću celu karijeru provesti u Dalasu
Novi košarkaš Los Anđeles Lejkersa Slovenac Luka Dončić izjavio je da je sa Dalasom želeo da osvoji šampionsku titulu u NBA ligi, kao i da celu karijeru provede u Maveriksima.
Dončić je juče iz Dalasa trejdovan u LA Lejkerse. U klub iz Los Anđelesa iz Dalasa su otišli i Maksi Kleber i Markif Moris, dok su Entoni Dejvis i Maks Kristi prešli u redove Maveriksa.
Slovenački košarkaš se pismom oprostio od kluba, navijača i grada Dalasa.
“Dragi Dalase, pre sedam godina, došao sam ovde kao tinejdžer da ostvarim svoj san da igram košarku na najvišem nivou. Mislio sam da ću celu karijeru da provedem ovde i toliko sam želeo da ti donesem šampionsku titulu. Ljubav i podrška koju ste mi svi pružili su više nego što sam mogao da sanjam. Za klinca iz Slovenije, koji je prvi put došao u SAD, učinili ste da se u Severnom Teksasu osećam kao kod kuće”, napisao je Dončić na društvenim mrežama.
U dobrim i lošim vremenima, od povreda do NBA finala, vaša podrška se nikada nije menjala, dodao je Dončić.
“Hvala vam, ne samo što ste delili moju radost u najboljim trenucima, već i jer ste me podigli kada mi je to bilo najpotrebnije. Svim organizacijama sa kojima sam sarađivao širom zajednice u Dalasu, hvala što ste mi dozvolili da doprinesem vašem važnom poslu i pridružim vam se u ‘osvetljavanju’ onih kojima je to potrebno. Dok počinjem sledeći deo mog košarkaškog puta, napuštam grad koji će uvek da bude moj dom daleko od kuće. Dalas je posebno mesto i navijači Mavsa su posebni navijači. Hvala vam od srca”, zaključio je Dončić.
Naser Điga napušta Crvenu zvezdu, potpisaće za Vulverhempton
Reprezentativac Burkine Faso Naser Điga napušta Crvenu zvezdu, pošto će potpisati ugovor sa Vulverhemptonom. Prema informacijama Tanjuga, Crvena zvezda će dobiti obeštećenje od 12 miliona evra od engleskog kluba i 10 odsto od narednog transfera Đige.
Điga (22) je u Zvezdu stigao u septembru 2023. godine. On je pre Zvezde igrao za Nim, Bazel i Vitese.
Sferopulos: Očekujemo tešku utakmicu protiv Asvela u Evroligi
Trener košarkaša Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je danas u Beogradu da očekuje tešku utakmicu protiv Asvela u Evroligi. Košarkaši Crvene zvezde dočekaće sutra od 20 časova u Beogradskoj areni ekipu Asvela u 25. kolu Evrolige.
„Važna utakmica za nas. Asvel je prilično atletski tim, igraju jako dobro. Imaju tri pobede u poslednjih pet kola u Evroligi. Očekujemo tešku utakmicu. Imaju širok roster. Za nas je od izuzetnog značaja da ostanemo fokusirani na naš plan, želim da odigramo utakmicu u našem ritmu”, rekao je Sferopulos u obraćanju novinarima.
On je istakao da igrači Crvene zvezde moraju da kontrolišu skok na meču sa Asvelom.
„Imaju dva-tri igrača koja kontrolišu loptu, organizuju igru, kao što su Teo Maledon, Nando De Kolo, Pariz Li. Oni su glavni kreatori i poenteri. Imaju više načina napada, ali mi smo spremni i znamo šta bi trebalo da radimo u odbrani. U napadu moramo da budemo pametni i nađemo prava rešenja”, dodao je trener Zvezde, prenosi Tanjug.
Sferopulos je podsetio da je Zvezda imala veliku podršku navijača na jučerašnjem meču protiv Igokee (92:82) u ABA ligi. „Atmosfera u Laktašima je bila impresivna. Osećali smo se kao kod kuće”, naveo je Sferopulos i dodao da će Majk Daum zbog povrede biti odsutan duže vreme van terena.
Košarkaši Crvene zvezde se nalaze na šestom mestu na tabeli Evrolige sa 14 pobeda i 10 poraza, dok je Asvel na 14. poziciji sa skorom 11/13.
Davidovac: Zvezda ne sme da potceni Asvel, moramo da budemo skoncentrisani
Košarkaš Crvene zvezde Dejan Davidovac izjavio je danas u Beogradu da „crveno-beli” ne smeju da potcene Asvel na meču 25. kola Evrolige. Košarkaši Crvene zvezde dočekaće sutra od 20 časova u Beogradskoj areni ekipu Asvela.
„Očekuje nas fizički teška utakmica, jer je Asvel poznat kao tipična francuska ekipa koja igra puno u kontaktu. Mogu da budu nezgodni, još se bore za plej-in, tako da očekujem tešku utakmicu”, rekao je Davidovac u obraćanju novinarima.
On je naveo da ima dobru saradnju sa Kodijem Milerom-Mekintajerom. „Trudimo se da se razumemo što bolje, svako od nas. Igrali smo puno utakmica zajedno, vreme je da se svi povežemo. Generalno u ovom trenutku izgledamo prilično dobro, pre svega u odbrani, što je možda i najbitnije”, istakao je Davidovac, prenosi Tanjug.
Za ekipu Asvela igra nekadašnji košarkaš Zvezde Ben Bentil. „Pojačali su se, menjali su sastav tokom sezone, neki igrači se vraćaju iz povreda. Sve u svemu, po mom mišljenju imaju prilično jak sastav, biće teško sigurno”, naveo je Davidovac.
On je na kraju upozorio da Zvezda ne sme da ponovi igru iz meča sa Makabijem.
„Bitno je, kao i u svakoj utakmici, da uđemo dobro, da ne potcenimo ekipu. Delimično se slažem sa onim što je Nikola Kalinić rekao, da smo protiv Makabija računali na neku sigurnu pobedu, ali ove sezone Evroliga nije uopšte laka, sve ekipe su konkurentne, mnoge se bore za plej-in, tako da sigurno moramo da uđemo od početka skoncentrisani”, zaključio je Davidovac.
Košarkaši Crvene zvezde se nalaze na šestom mestu na tabeli Evrolige sa 14 pobeda i 10 poraza, dok je Asvel na 14. poziciji sa skorom 11/13.
Donald Tramp je prekinuo odnose Kanade i SAD, s kojim ciljem? I šta sledi?
Obraćajući se i Kanađanima i Amerikancima u subotu uveče, u jednom od najtežih trenutaka u istoriji odnosa Kanade i Sjedinjenih Država, Justin Trudeau je podsetio sve na reči Johna F. Kennedyja kada se pokojni američki predsednik obratio parlamentu u maju 1961. godine .
“Geografija nas je učinila komšijama. Istorija nas je učinila prijateljima. Ekonomija nas je učinila partnerima. A nužnost nas je učinila saveznicima”, rekao je premijer, citirajući Kenedija.
Trudeau nije ponovio sledeću Kennedyjevu rečenicu: “One koje je priroda tako spojila, neka niko ne rastavlja.”
Možda bi ta linija u ovom trenutku izgledala kao direktan napad na aktuelnog američkog predsednika. Ali Kenedijev osećaj je možda bio impliciran dok je Trudeau nastavio prepričavati sve prilike u kojima su se Kanađani i Amerikanci borili zajedno i sve trenutke u kojima su Kanađani pomogli svom komšiji.
Trudeau je rekao da su Kanada i Sjedinjene Države zajedno izgradile najuspešnije ekonomsko, vojno i sigurnosno partnerstvo koje je svet ikada video i odnos na kojem svet zavidi.
“Nažalost, akcije koje je danas preduzela Bela kuća razdvojile su nas umesto da nas spoje”, rekao je Trudeau dok je najavio kako će Kanada uzvratiti na američke carine.
Ostaje da se vidi dubina i trajanje podele. Kratkoročno, to bi moglo biti veoma teško – ne samo za one čiji su poslovi i životi sada ugroženi. I u trenutku teskobe za zemlju, Trudeau je izgledao namerno da okupi Kanađane i pripremi ih za značajnu borbu: “Postoji mnogo načina da uradite svoj deo”, rekao je.
Ali čak i ako se ovaj raskid nekako relativno brzo zakrpi, lako je zamisliti kako bi to moglo ostaviti neku vrstu trajnih ožiljaka koji dugoročno menjaju odnos između dve nacije koje je priroda spojila.
Kako smo dospeli dovde?
Sjedinjene Države su sada započele trgovinski rat protiv svog najbližeg saveznika i trgovinskog partnera. I mnogo toga treba razmotriti o tome šta sledi. Ali vredi pogledati i kako smo došli ovde.
Amerikanci su 5. novembra izabrali Donalda Trampa za svog sledećeg predsednika. Dvadeset dana kasnije, Trump je objavio , putem objave na svojoj platformi društvenih medija, da će primeniti carinu od 25 posto na sve proizvode uvezene u Sjedinjene Države iz Kanade i Meksika – što je, kako je tvrdio, odgovor na činjenicu da ljudi i ilegalna droga su ulazili u Sjedinjene Države iz te dve zemlje.
Barem u slučaju Kanade, ovo je bilo iracionalno opravdanje. Zaplene fentanila na severnoj granici Amerike predstavljale su 0,08 posto ukupnog fentanila koji su američki zvaničnici zaplenili u prošloj fiskalnoj godini . Broj ljudi koji ulaze u Sjedinjene Države preko Kanade takođe je bio samo delić ukupnog broja ljudi koji ulaze preko Meksika .
Bez obzira na to, sprečavanje neželjenih ljudi i stvari da uđu u Sjedinjene Države je pre svega odgovornost Sjedinjenih Država. Ako SAD veruju da je opravdano uvođenje carina u ovom slučaju, onda bi kanadski zvaničnici verovatno imali osnova da uvedu carine kao odgovor na protok ilegalnog vatrenog oružja koje ulazi u ovu zemlju preko Sjedinjenih Država .
Kanadski zvaničnici su ipak bili obavezni – i politički i praktično – da ozbiljno shvate Trumpovu izrečenu zabrinutost. I tako su i uradili. Dodeljeni su novi resursi i preuzete su nove obaveze za prekograničnu saradnju. Prema proceni savezne vlade, ukupan paket mera koštaće 1,3 milijarde dolara.
Ali ili to nije bilo dovoljno ili jednostavno nije bilo važno.
Paul Krugman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, sugerisao je ove sedmice da je upotreba fentanila za opravdanje ovog trgovinskog rata slična tvrdnjama prethodne američke administracije o “oružju za masovno uništenje” kao izgovoru za pokretanje invazije na Irak 2003. .
“To je samo uverljiv razlog da predsednik radi ono što je želeo iz drugih razloga – George W. Bush je želio sjajan mali rat, Donald Trump samo želi da nametne carine i potvrdi dominaciju”, napisao je Krugman.
Zašto Tramp želi da uvede carine Kanadi?
Ne može se reći da Trump odgovara na neku veliku želju Amerikanaca da postanu oštri prema kanadskim proizvodima. Anketa Reuters/Ipsos u januaru pokazala je da samo 37 posto Amerikanaca podržava novi porez na kanadsku robu. Abacus Data je na sličan način otkrio da samo 28 posto Amerikanaca misli da je tarifa od 25 posto “dobra ideja”.
Bela kuća je u subotu nazvala tarife “polugom”. Ali nije jasno šta Sjedinjene Države više žele. I bez obzira na njegovu zabrinutost u vezi s fentanilom, Trump bi mogao dublje gledati na carine kao na način da se poveća prihod za saveznu vladu koja već ima deficit od 1,8 biliona američkih dolara, i kao metod da se kompanije prisile da proizvode proizvode unutar Sjedinjenih Država.
„Bili smo najbogatiji od 1870. do 1913. godine“, rekao je Tramp u petak. “Tada smo bili tarifna zemlja.”
Barem mereno BDP-om , teško je videti koliko su Sjedinjene Države bile bogatije početkom 20. veka. Ali povratak u svet iz 1913. značio bi preokretanje skoro jednog veka rastuće ekonomske integracije između Kanade i Sjedinjenih Država – integracije koja je formalizirana nizom sporazuma o slobodnoj trgovini, od kojih je poslednji pregovarao, potpisao i proslavio Trump sebe pre nešto više od šest godina.
U najmanju ruku, čini se da je Trump sada poslao poruku kanadskim liderima – i liderima mnogih drugih zemalja – da se Amerika više ne sme smatrati pouzdanim saveznikom ili trgovinskim partnerom. Čini se da veruje da američka ekonomska moć postoji da bi se upotrebila protiv drugih, i neprijatelja i prijatelja, bez brige za međunarodne odnose Amerike ni za dobrobit građana u drugim zemljama.
Šta će ovo učiniti kanadskoj psihi?
Trudeau je rekao da veruje američkom narodu i da ne veruje da žele da se svađaju s Kanadom. I možda će predsednikov kontinuirani fokus na fentanil ponuditi izlaz. Možda kanadski zvaničnici mogu nastaviti sa primenom mera vezanih za granicu i tada Trump može potvrditi pobedu i svi se mogu vratiti u svoje uglove. Barem dok ne bude nametnuta sledeća tarifa.
Ali šta je sa kanadskom političkom psihom? Kanađani su u velikoj meri prevladali strahove iz prethodnih decenija i postali su zadovoljni bližom ekonomskom integracijom sa Sjedinjenim Državama. Strahovi od američkog kulturnog uticaja takođe su se povukli. Barem do sada.
Navijači na utakmici Ottawa Senatorsa u subotu uveče izviždali su američku nacionalnu himnu. Pored kontratarifa od 155 milijardi dolara koje je Trudeau najavio u subotu uveče, Nova Škotska je najavila da će se povećati putarina za američke kamione i američki alkohol će biti povučen s polica u provinciji. Britanska Kolumbija je objavila da pokrajina više neće prodavati alkohol iz “crvenih država” – odnosno američkih država koje su glasale za Trumpa prošlog novembra.
Trudeau je govorio o očuvanju odnosa između Kanade i Sjedinjenih Država, a “nužnost” i “ekonomija” bi na kraju mogli nositi priču. Ali Trudeau je takođe pozvao Kanađane da “izaberu kanadsko” – u svakodnevnim kupovinama, pa čak i u izboru mesta na odmoru.
Ako ništa drugo, Trumpova agresija bi mogla biti impuls kanadskom patriotizmu .
“Kanada je dom obilnih resursa, lepote koja oduzima dah i ponosnih ljudi koji su došli iz svakog kutka sveta kako bi stvorili naciju s jedinstvenim identitetom vrednim prihvaćanja i slavljenja”, rekao je Trudeau u subotu uveče.
Trudeau je završio svoje pripremljene komentare sa “Vive le Canada”, pokličem bivšeg premijera Jean Chrétien-a.
Chrétien je proživeo neke od ključnih trenutaka u stvaranju moderne Kanade – repatrijaciju ustava, referendume u Kvebeku 1980. i 1995. – i njegov poslednji veliki politički čin kao premijera bio je odbijanje da ide sa USA u invaziju na Irak.
Za Kanađane, ići svojim putem može se ponovo vratiti u modu.
SERBIANNEWS/CANADA
‘Ne više’: Američko piće u utorak će biti uklonjeno s polica LCBO, kaže Ford
Sva američka alkoholna pića biće uklonjena sa polica LCBO od utorka, rekao je premijer Ontarija Doug Ford dan nakon što su SAD uvele kaznene carine na kanadske proizvode.
“Svake godine LCBO prodaje američko vino, pivo i alkohol u vrednosti od skoro milijardu dolara. Ne više”, rekao je Ford u ranoj jutarnjoj objavi na X.
“Kao jedini veletrgovac alkoholom u pokrajini, LCBO će takođe ukloniti američke proizvode iz svog kataloga kako drugi restorani i trgovci sa sedištem u Ontariju ne bi mogli naručiti ili obnoviti zalihe američkih proizvoda.”
U subotu je američki predsednik Donald Trump uveo carine na Kanadu, Meksiko i Kinu. Obrazloženje predsednika da uvede ovaj novi porez, kako je objašnjeno u objavi na TruthSocial-u, dolazi kao rezultat „velike pretnje ilegalnih stranaca i smrtonosnih droga koje ubijaju naše građane, uključujući i fentanil“.
Manje od jedan posto fentanila i ilegalnih prelazaka u SAD dolazi iz Kanade, međutim, savezna vlada je počela lobirati kod zvaničnika DC-a o poboljšanju sigurnosti granica u vrednosti od 1,3 milijarde dolara.
Premijer Justin Trudeau rekao je da nas je potez Bele kuće da uvede carine od 25 posto na uvoz iz Kanade i 10 posto na kanadsku energiju – uključujući naftu, prirodni gas i struju – “razdvojio umesto da nas spoji”.
Kao odgovor, Kanada se usklađuje sa Trumpovim carinama, postavljajući carine od 25 posto u zamenu za 155 milijardi dolara američkog uvoza, uključujući alkohol i voće. Trudeau je na konferenciji za novinare u subotu uveče otkrio da on i Trump još nisu razgovarali o trgovinskom ratu.
“Ako predsednik Trump želi uvesti novo zlatno doba za Sjedinjene Države, bolji put je partnerstvo s Kanadom, a ne da nas kažnjava”, rekao je Trudeau.
Ford je u subotu nazvao nove uvozne carine “neopravdanim, nepravednim i, iskreno, nezakonitim”.
“Ovo će povrediti Amerikance. To će povrediti Kanađane. Videćemo da se inflacija smanjuje u SAD-u i Kanadi, a to je neopravdano”, rekao je Ford u intervjuu za CNN.
“To je žalosno. Ne želimo to da radimo. Radije bismo imali jakog trgovinskog partnera sa SAD, izgradili tvrđavu Am-Can. Želimo isporučiti više proizvoda, više kritičnih minerala, više nafte. To je ono što želimo da radimo.”
Premijer, koji se takođe kandiduje kao lider PC-ja tokom pokrajinske predizborne kampanje, ranije je zapretio da će prekinuti struju koju provincija trenutno snabdeva za tri američke savezne države — Michigan, New York i Wisconsin — kao meru odmazde na ove tarife.
Prema kanadskoj privrednoj komori, 3,6 milijardi dolara robe i usluga dnevno prelaze između Kanade i SAD, stvarajući godišnji trgovinski odnos od 1,3 biliona dolara koji zapošljava milione radnika sa obe strane granice.
CTV News Toronto kontaktirao je i LCBO za komentar.
SERBINNEWS/CANADA
Er Srbija: Promotivna akcija za letove iz Beograda do više od 70 destinacija
Kompanije Er Srbija saopštila je danas da je pripremila veliku promotivnu akciju za letove iz Beograda do više od 70 destinacija u svojoj mreži, tako da će putnici od 3. do 9. februara moći da po veoma povoljnim cenama nabave avio-karte do nekih od najatraktivnijih gradova širom sveta.
Promotivna ponuda važi za putovanja u periodu od 3. februara do 25. oktobra 2025, odnosno do kraja letnje sezone u avijaciji.
Broj mesta je ograničen, navela je Er Srbija.
„Predstoje Uskršnji i Prvomajski praznici, kada se tradicionalno više putuje i naši letovi tokom tih dana već prilično popunjeni. Predlažemo da što pre posetite naš sajt, mobilnu aplikaciju ili poslovnice i na vreme obezbedite karte za željenu destinaciju“, poručio je putnicima direktor za komercijalu i strategiju Er Srbije Boško Purić.
Er Srbija planira da tokom letnje sezone 2025. značajno poveća frekvenciju letova ka najatraktivnijim turističkim destinacijama u Grčkoj, Španiji i Portugaliji, jer je sve „veća potražnju za letovima ka ovim zemljama poznatim po prelepim plažama i bogatoj kulturnoj baštini.“
Na pragu letnje sezone, Er Srbija će svoju mrežu dodatno proširiti. Od 18. aprila, srpska nacionalna avio-kompanija će iz Beograda leteti direktno do Firence, od 6. juna do Mikonosa, a od 10. juna i do grada Algero na Sardiniji, navela je Er Srbija.
Madona podržala studente: „Trenutno se dešava jedan od najvećih studentskih protesta od 1968. godine – u Srbiji“
Američka pevačica i glumica Madona podelila je na svom Instagram profilu stori o studentskim protestima u Srbiji.
„Ono što vam mediji ne prenose jeste da se trenutno dešava jedan od najvećih studentskih protesta, od 1968. godine – u Srbiji“, navodi se u postu koji je na svoj stori podelila Modaona.
Uz slike iz drona, opisuje se da su studenti zatvorili skoro svaki univerzitet, a da su u toku i 24-časovne blokade.
Foto: IG/Madona
Navodi se da na ulicama Srbije ljudi tradže sistemske promene i „manje“ korupcije u vladi.
„Profesori i učitelji su se pridružili studentima na njihovim protestima i vlada im preti da će izgubiti svoje poslove“, piše u postu.
Jutro na blokadi u Novom Sadu: Doručak na Mostu slobode
Foto: A.Latas/Danas