Knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac”, autora Bojana Jovanovića

7. februar 2025. | 09:51

U maloj sali Kolarčeve zadužbine predstavljena je knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” autora Bojana Jovanovića. To je delo koje pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najvažnijih mislilaca srpske kulture.

A celog svog života Vladeta Jerotić darivao je ljudima svoja znanja, svoju stručnost, odgovore na mnoga životna pitanja pa čak i na ona pitanja koja nisu bili sposobni da artikulišu, piše Bojan Jovanović u knjizi “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac”. Zbog iskrene namere da drugima čini dobro Vladeta Jerotić je još za života stekao tako veliku popularnost da je postao svojevrsni kulturni fenomen svog doba.

„Osim tog populističnog odnosa privlačenja, Jerotić je imao i duhovnu sposobnost da zrači i to je bilo jako zanačajno. On je okupljaoveliki broj ljudi koji su bili spremni da ga čuju., i nezavisno od toga šta je govorio. Svojim glasom i svojom duhovnošću manifestovao je i to je bilo lekovito za ljude“, rekao je autor knjige Bojan Jovanović.

Da bi ispunio tu svoju misiju darivanja Vladeta Jerotić je prvo morao da daruje sebe samog. S obzirom na to da je usvojio Jungovo učenje, suočio se prvo sa svojom senkom, kaže Bojan Jovanović, svojim nezadovoljstvima.

„Vladeta Jerotić, kao jedinac imao je egoistični odnos prema svetu, on je to uočio. Majka ga je obožavala, otac je bio strog, ali je video da kada nešto treba da uradi to čini i daruje zbog nekog svog egoizma. Taj egoizam je uspeo da prevaziđe, prevazišao je svoju senku uspevši da je integriše idođe do načina odnosa, prema negativitetu, pa odatle i ta energija koja je iz njega zračila i koja nas je privlačila njemu“, istakao je autor knjige.

Kroz deset pažljivo istraženih poglavlja, Bojan Jovanović analizira Jerotićev životni put, njegov duhovni razvoj, kao i značajnu ulogu koju je igrao u psihijatriji, psihoterapiji i književnosti. Istovremeno knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” nudi dubok uvid u njegovu ličnost, harizmu i sposobnost da inspiriše druge, istražujući i njegov odnos prema religiji, umetnosti i nauci.

„Kod Jerotića nikada ništa nije jednostavno. Sada se njegove misli pojavljuju na internetu, a on je sve to govorio pre 20, 30. godina, a one su izazovne za mlade ljude koji imaju toliko godina. Uvek je na određeni način bio avangardan“, rekla je prof. dr Irena Arsić, istoričar kulture i književnosti.

U tom smislu i knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” , koja je objavljena povodom 100 godina od rođenja jednog od najvećih srpskih intelektualaca, treba da bude inspiracija čitaocima za sopstveni duhovni i lični razvoj.

Energetski vampiri – naučite da čuvate sebe i kažete „ne“

Viktor

7. februar 2025. | 09:48

man standing in front of people sitting beside table with laptop computers

Za zdrave i dobre odnose važno je da čujemo i razumemo jedni druge. U dobroj atmosferi svaki se problem lakše rešava. Komplikovanije je ako u okruženju u isto vreme imamo one koje stručnjaci zovu energetski vampiri.

Ako se posle razgovora sa nekom osobom, boravka u istoj prostoriji osećate iscrpljeno, možda ste bili u prisustvu energetskog vampira. Oni svesno ili nesvesno crpe vašu energiju radi sopstvenog zadovoljstva.

Često su to ljudi koji su nam u bliskom okruženju.

„Lako ih je prepoznati – to su ljudi koji stalno traže pažnju, koji vole da budu u centru pažnje, koji su uvek u drami ili problemima, stalno vam nabijaju osećaj krivice i što je jako važno ti ljudi skoro pa nikad nisu podrška osobama prekoputa sebe“, kaže psiholog Mina Kojić.

Prema njenim rečima, svi imaju tog jednog rođaka koji na porodičnim okupljanjima voli da je u centru pažnje, voli da se sva priča vrti oko njega. Kada neko drugi pokuša da nešto kaže, on brzo okrene priču i vrati na sebe i svoja postignuća.

Takođe, partner koji od svake sitnice, svake rasprave pravi veliku dramu, preti raskidom, glasan je, viče, siguno spada u kategoriju ‘energetskih vampira’, ističe Kojićeva.

Energetski vampiri mogu da prouzrokuju stres, umor, anksioznost kod drugih ljudi, da im smanji produktivnost, čak i naruše zdravlje.

„U osnovi tog problema jeste ono što mi nazivamo samoljubljem. Kada čovek sebe postavi u centar sveta i ono što on preživljava, onda u kontaktu sa drugim ljudima biva previše naporan i mi vidimo da taj odnos nikako ne funkcioniše. Mi jedni drugima dajemo i našu energiju, dajemo značaj jedni drugima i biramo društvo tako što će postojati jedna normalna interakcija“, navodi paroh crkve Svetog Vaznesenja, protojerej Arsenije Arsenijević.

Stručnjaci kažu, kada se nađemo u društvu energetskog vampira, treba da postupimo kao u avionu – masku prvo stavljamo sebi, pa pomažemo drugima.

„Čovek kada je u odnosu sa takvim ljudima oseća se negde duhovno pokraden. I oseća se kao da je radio neki veliki posao i kao da mu je potreban odmor posle tog posla, a pritom ne oseća zadovoljstvo završenog posla“, ističe Arsenijević.

„Morate sebe da obezbedite, sebi da pomognete da biste drugima bili dobri. I takođe ne treba prekidati kontakt po svaku cenu, to se može rešiti na drugi način – tako što ćete ograničiti vreme koje provodite sa tom osobom i da naučite da kažete ‘ne’ bez da osećate grižu savest“, navodi Kojićeva.

Uz postavljanje granica, stručnjaci savetuju, treba više vremena da provodimo sa ljudima koji nas umiruju.

Orašac, carstvo šumadijskih kolačića – od vanilica do nezaobilazne oraščanke

Viktor

7. februar 2025. | 09:47

Poznat kao mesto gde je podignut Prvi srpski ustanak, ali i po šljivama, Orašac, kao i Aranđelovac i okolna sela, najveći su proizvođači kolača u Srbiji. Penzioner Slađan Maksić spojio je dve tradicionalne proizvodnje, pa od polusuve šljive pravi jedinstveni delikates – voćni kolač oraščanku.

Kako bi upotpunio penzionerske dane, Slađan je pre sedam godina pokušao da napravi svoju sušaru za šljive, ali nije uspeo. Da ne bi bacio 500 kilograma polusuvog voća, došao je na ideju da od njega napravi kolač, za koji je 2018. godine osvojio tri zlatne medalje za kvalitet na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

„Morao sam da smislim šta da uradim sa tom šljivom. Bilo je neisplativo uložiti u rakiju pošto je utrošeno mnogo novca i onda smo došli na ideju da se šljiva napuni orahom, utopi se u čokoladu i onda smo valjali u razne ukuse i krenuli smo u proizvodnju“, priseća se Slađan Maksić iz Orašca.

Proizvodi se uglavnom u zimskom periodu, a rok trajanja kolača je od 15 do 30 dana. Opstaje na temperaturi od tri stepena. To je polusuva šljiva, koja u sebi ima dosta vlage, da ne bi došlo do fermentacije. Maksići u svoj specijalitet ne žele da dodaju konzervanse.

„Kupci su uglavnom ljudi koji vole zdravu hranu ne sadrži ni aditive, nikakve zaslađivače ni šećere, to je čisto jedan prirodni preparat, napravljen u skladu tih nekoliko ukusa koji su jako skladni. Obično se prodaje da se pojede za deset dana – za slavlja, proslave, prezentacije i poklone“, ističe Maksić.

A tu su i vanilice…

U njihovom komšiluku žive Jovanovići, koji su pre dvadeset godina počeli da proizvode kore za pitu. Ideja je nastala preko noći, a realizacija je počela u tadašnjoj garaži.

Sada je to preraslo u ozbiljnu proizvodnju domaćih torti i kolača, a odskora su u ponudi i najprodavanije vanilice sa džemom od kajsija, koji sami pripremaju.

„Što se naših vanilica tiče radimo ih sad samo u jednoj varijanti, a u planu je da ubuduće radimo i sa nekim modernijim varijantama, kao što je fil od pistaća, oreo ili nešto slično. Sada radimo samo sa kajsijom i trudimo se, što je neka naša filozofija, da vanilice imaju više džema od onog što se inače nalazi na tržištu“, navodi Srđan Jovanović iz Orašca.

U Orašcu ima još mnogo sličnih proizvođača, a kako kažu Maksići i Jovanovići, ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju već neretko kupcima preporučuju proizvode svojih komšija.

Zbog toga i turisti koji dolaze u grad pod Bukuljom, umesto suvenira, kući nose upravo ove šumadijske kolačiće.

Koreni demografskog sloma: Porast broja samaca i pad nataliteta kao globalni fenomeni

Viktor

7. februar 2025. | 09:44

Centralna demografska priča savremenog doba više nije opadajuća stopa rađanja, već rastući broj samaca, što je fundamentalnija promena u prirodi modernih društava. Svet sa rastućim brojem samaca nije nužno bolji ili gori od onog sa parovima i porodicama. Međutim, on je suštinski drugačiji od sveta u kome smo živeli donedavno, i to donosi gigantske ekonomske, političke, odnosno društvene izazove, za koje očigledno nismo spremni.

Peking, Kina

Starenje i smanjenje broja stanovnika u skoro svakoj zemlji sveta (osim u Africi i južnoj Aziji) je trend koji oblikuje našu svakodnevicu. Međutim, čini se da brojne analize koje se bave ekonomskim i političkim efektima „demografskog sloma“ imaju jednu slabost. Naime, u javnim debatama ili istraživanjima implicitno se polazi od pretpostavke da je glavni cilj kome stremimo danas isti kao i što je bio pre dve ili tri decenije – naći načine (modalitete) da se parovi podstaknu da imaju više dece. Stoga je za mnoge verovatno iznenađenje da centralna demografska priča savremenog doba više nije opadajuća stopa rađanja, već rastući broj samaca, što je fundamentalnija promena u prirodi modernih društava.

Pažljiviji pogled na dostupne podatke ukazuje na taj potpuno novi izazov. Naime, studije pokazuju da najveći deo pada broja rođenih poslednjih godina nije posledica s tim povezanih odluka parova, već značajnog relativnog pada broja parova. Na primer, da su stope brakova (uključujući i nevenčane parove) u SAD ili u mnogim drugim zemljama Zapada ostale konstantne tokom protekle dve decenije, ukupna stopa fertiliteta (prosečan broj dece po ženi staroj između 15 i 49 godina) danas bi bila čak blago viša.

Trend je globalan. Od istočne Azije do SAD i zemalja EU, preko Turske, Tunisa i Tajlanda do Latinske Amerike, pad broja parova je izraženiji nego pad nataliteta. Čak i u delovima podsaharske Afrike, slični trendovi su u toku. Činjenica da se ovo dešava širom sveta i praktično odjednom implicira na uzroke koji deluju preko granica (a ne na faktore specifične za pojedine zemlje).

Glavni faktori koji su doprinosili padu stope fertiliteta u SAD – manje dece među parovima 1960-1980. i manje parova 2000-2023.

Uloga mobilnih telefona i društvenih mreža

Najvažniji egzogeni šok je skoro eksponencijalni rast upotrebe savremenih mobilnih telefona i društvenih mreža. Naime, geografske razlike u porastu broja samaca uveliko prate upotrebu mobilnog interneta. Broj devojaka, odnosno žena, koje su bez partnera se dramatično povećao s pristupom socijalnim medijima, dominantno preko mobilnih telefona. Ono što je, naravno, najvažnije je da se njihova „računica“ u procenjivanju potencijalnih partnera dramatično izmenila. S tim povezano, brojne studije ukazuju da društveni mediji olakšavaju širenje liberalnih vrednosti, posebno među pripadnicama lepšeg pola, time podstičući njihovu emancipaciju (pored ostalog i u sferi politike) i posledično povišavajući kriterijume pri izboru partnera.

Ovde je ključni problem da je „pul“ ili „bazen“ iz koga se može „izabrati“ poželjni muškarac ostao nepromenjen, iako je zbog socijalnih medija on prividno dramatično proširen. S tim povezano, značajno povećano vreme za izbor partnera se na nivou ukupne populacije manifestuje kroz ozbiljan sistemski problem, a to je znatno manje „romantičnih veza“.

Verovatno nije iznenađujuće da je (relativni) pad broja parova najdublji u „ekstremno onlajn“ Evropi, istočnoj Aziji i Latinskoj Americi, dok su na začelju Afrika i južna Azija, gde je pristup vebu ograničeniji. Istina, druge kulturne razlike između zemalja i regiona utiču na širenju liberalnih ideala (na primer, sistem kasta podstiče visoku stopu brakova, bez obzira na pristup medijima).

Kalkuta, Indija

I druge studije ukazuju na povezanost emancipacije žena (usled smanjivanja nejednakosti u zaradama, jačanja individualizma, pojačane sekularizacije), sa padom stopa brakova. Neke naučne analize, međutim, ukazuju da glavni razlog zašto žene nemaju decu nisu karijera, životni stil ili finansijska oskudica, već to što jednostavno nisu našle pravog partnera. Za razliku od današnjih devojaka, njihove bake i prabake koje ne bi pronašle „idealnog čoveka“ verovatno bi u jednom trenutku pristale da se udaju za „pogrešnog“ muškarca – budući da je biti neudata bilo preteško breme (siromaštva i društvene osude).

Danas, iako u teoriji ne žele da budu same i bez dece, žene – ako ne naiđe „onaj pravi“ – to sebi mogu da priušte. Paradoksalno je da povećana mogućnost izbora neretko dovodi do toga da mnoge savremene žene koje žele decu – nemaju niti porodicu, niti decu.

Dodatno, verovatnoća da će par koji živi zajedno „raskinuti“ pre nego što dobije novorođenče se dramatično uvećala. Na primer, jedna studija pokazuje da je u Finskoj danas veća šansa da će se momak i devojka koji žive zajedno razdvojiti nego imati dete – oštar preokret od istorijske norme ove zemlje. Ista studija ukazuje na još jedan zabrinjavajući trend u Finskoj. Naime, pad u formiranju „romantičnih odnosa“ je najstrmiji među siromašnima, koji su daleko brojnija kategorija nego bogati.

Faktička podudarnost pada stope fertiliteta i broja osoba u partnerskim (romantičnim) vezama

Šta može da se uradi?

Naravno, sloboda izbora je kako će ko provesti svoj život, kao i sa kim ili bez koga. S tim povezano, nema sumnje da su mnogi „srećni samci“. Međutim, podaci o usamljenosti i frustracijama s tim u vezi su obespokojavajući. Generalno, ako je osoba sama, postoji veća verovatnoća da će se suočiti sa kliničkom depresijom. Dodatno, na nivou opšte populacije snižena sposobnost pronalaženja i partnera i održavanja romantične veze može se dovesti u vezu sa rastućim brojem samaca.

Naime, u studiji koja je obuhvatala 7.000 učesnika u 14 zemalja, skoro polovina ispitanika je saopštila da ima teškoće da započne i održava veze. Ono što dodatno obeshrabruje je da pomenuti problem izraženiji među mlađim ispitanicima. Verovatno objašnjenje je da evolutivno razvijene sposobnosti da se nađe i zadrži partner ne funkcionišu dobro u savremenom društvu (u kojem se živi na radikalno drugačiji način od onoga u kojem su obitavali naši preci). Naime, uprkos ključnoj ulozi ovih veština u reprodukciji, naše kognitivne sposobnosti su se razvile u drugom pravcu, te su adaptacije koje su bile funkcionalne za naše pretke vremenom gubile na značaju.

Sve ukazuju da je problem s kojim se suočavamo višeslojan, i da politike koje bi trebalo da ublaže posledice pada populacije, pored ostalog, treba da se pozabave psihološkim problemima značajnog dela stanovništva. Ono što trenutno imamo na delu u mnogim državama su razni finansijski podsticaji i druge pronatalitetne politike. Iako se ne mogu osporiti pozitivni efekti ovakvih mera, budući da one „rade“ protiv mnogo jačih socio-kulturnih sila njihov učinak svodi se na blago ublažavanje negativnog trenda.

Fotografije neudatih devojaka i neoženjenih mladića na “blind date” festivalu u Šangaju, Kina, maj 2013.

Čini se da bi politike usmerene na olakšavanje formiranja „partnerskih odnosa“ mogle biti efikasnije od onih koje imaju za cilj da pomognu parovima da imaju bebe. Budući da je neudate žene ili neoženjene muškarce teško motivisati da izmene svoja (visoka) očekivanja kada su slobodno odlučili da će radije platiti cenu da to ne učine, zaista nije lako naći pogodne stimulanse. S tim u vezi, indikativni su pokušaji Kine da putem raznih festivala na kojima se okupljaju neženje i neudate devojke podstakne povećanje broja brakova.

Jedna od solucija može biti i podrška samohranim majkama. Naime, mnoge žene ne žele da po svaku cenu ulaze u partnerski odnos, ali mnoge od njih bi da imaju decu pod određenim uslovima. Kako je biti samohrana majka i dalje socijalno stigmatizirano, ali i skupo, kreatori politike bi trebalo da nađu načine da bolje podrže samohrane majke, kako bi pad nataliteta bio usporen.

Na kraju, ne treba ideološki suditi – svet sa rastućim brojem samaca nije nužno bolji ili gori od onog sa parovima i porodicama. Međutim, on je suštinski drugačiji od sveta u kome smo živeli donedavno, a to donosi gigantske ekonomske, političke, odnosno društvene izazove za koje očigledno nismo spremni.

Santorini, zemljotresi i(li) buđenje vulkana – koliko bi mogla da traje seizmička kriza

Viktor

7. februar 2025. | 09:41

white and blue concrete building near body of water during daytime

Stanovnici Santorinija strahuje od zemljotresa koji danima potresaju to grčko ostrvo. Od prošle nedelje zabeleženo je više hiljada potresa, a Santorini se već nedeljama nalazi usred nezabeleženog seizmičkog fenomena.

Santorini, zemljotresi i(li) buđenje vulkana – koliko bi mogla da traje seizmička kriza

Tri četvrtine od 15.000 stanovnika koji su stalno naseljeni na Santoriniju je evakuisano, a vlasti su proglasile vanredno stanje nakon što je u sredu zabeležen zemljotres jačine 5,2 stepena po Rihterovoj skali.

Manji potresi zabeleženi su i u četvrtak i jutros. Pa je tako jutros ponovo zabeležena dva veća potresa od 4,5 i 5 stepeni po Rihteru. Ovako veliki broj potresa zbunio je i naučnike koji kažu da je takav obrazac neobičan jer nisu povezani sa velikim udarom.

Šta se dešava na Santoriniju?

Stručnjaci se slažu da ostrvo doživljava ono što je grčki premijer nazvao “ekstremnim i zamršenim geološkim fenomenom”.

Pogled na Santorini sa mora

“To je zaista bez presedana, nikada ranije nismo videli nešto ovako u modernim vremenima u Grčkoj“, rekao je za Bi-Bi-Si Atanasios Ganas iz Nacionalne opservatorije u Atini.

Santorini leži na Helenskom vulkanskom luku – lancu ostrva stvorenih nakon erupcija vulkana.

Međutim poslednja veća erupcija zabeležena je još ’50-tih godina prošlog veka i razlog trenutnih seizmoloških aktivnosti ne može da se poveže sa aktivnostima vulkana.

Veliki broj zemljotresa na relativno malom području ne uklapa se u uobičajeni obrazac kada se posle glavnog udara beleži više naknadnih potresa.

Naučnici veruju da je seizmološka aktivnost počela još prošlog leta “buđenjem” vulkana na Santoriniju. U januaru je zabeležen nalet seizmičke aktivnosti sa manjim zemljotresima, koje su eskalirale prošle nedelje.

Hiljade zemljotresa zabeleženo je od nedelje, dok je u sredu bio najjači od 5,2 stepeni po Rihteru.

Doktorka Margarita Segou iz Britanskog geološkog zavoda opisala je da se potresi dešavaju svakodnevno “u pulsevima”.

Четвртина становника Санторинија напустила острво

Četvrtina stanovnika Santorinija napustila ostrvo

Ona kaže da obično kada se dogodi značajniji zemljotres, na primer jačine četiri, seizmičnost se povećava jedan do dva sata, ali zatim dolazi do ponovne relaksacije.

Međutim, do smirivanja tla još nije došlo i naučnici ne mogu da zaključe do kada bi ovakva situacija mogla da traje. Grčke vlasti upozoravaju da bi aktivnosti mogle da potraju nedeljama.

Ono što sve brine je što ne znaju da li je glavni potres prošao u sredu ili tek sledi. Ono u čemu se naučnici slažu da ono što se sada dešava na Santoriniju ne liči na vulkanske zemljotrese, koji imaju karakterističane niskofrekventne talase.

Šatori spremni za slučaj većeg potresa

Iako je ostrvo napustila četvrtina stanovništva oni koji su ostali se ne plaše i kažu da sa zemljotresima i vulkanskim erupcijama Santorini i njegovi stanovnici opstaju stotinama godina.

Novitet ispod radara – košarkašice do Evrobasketa u novim dresovima

Viktor

7. februar 2025. | 09:39

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije pobedom nad selekcijom Severne Makedonije obezbedila je plasman na Evropsko prvenstvo, a navijači u Hali “Aleksandar Nikolić” prvi su u četvrtak srpske košarkašice videli u dresovima novog tehničkog sponzora.

Novitet ispod radara – košarkašice do Evrobasketa u novim dresovima

Košarkašice Srbije su u četvrtak u beogradskoj Dvorani “Aleksandar Nikolić” pobedile Severnu Makedoniju i već posle petog kola u kvalifikacionoj grupi G izborile plasman na Evropsko prvenstvo.

Izabranice Marine Maljković tako su se sedmi put zaredom plasirale na Evrobasket, a poslednju utakmicu kvalifikacija odigraće u nedelju 9. februara od 18.00 sati protiv Portugalije u gostima.

Duel sa Makedonkama u četvrtak obeležilo je nekoliko lepih jubileja, pošto su selektorka Marina Maljković i Saša Čađo dobile prigodne poklone za 100. utakmicu na klupi, odnosno u dresu reprezentacije Srbije.

Takođe, od dresa Srbije i zvanično su se malom svečanošću tokom poluvremena oprostile trofejne reprezentativke Nevena Jovanović (108 utakmica), Tina Jovanović (50), sada Krajišnik i Tijana Ajduković (27), sada Anđušić.

Košarkašice Srbije

Pomalo ispod radara prošao je i jedan značajan novitet – košarkašice su prvi put igrale u novim belim dresovima čuvene američke kompanije “Najki”, koja je nedavno postala tehnički sponzor Košarkaškog saveza Srbije.

U opremi istog proizvođača Srpkinje će igrati i na Evropskom prvenstvu, jubilarnom 40, koje će biti održano od 18. do 29. juna ove godine. Po ugledu na muške turnire, u ulozi domaćina našle su se prvi put četiri države – Češka, Nemačka, Grčka i Italija.

Otkako se takmiči kao samostalna država, Srbija je tri puta osvajala medalje na šampionatima Starog kontinenta za dame – najsjajnija odličja 2015. i 2021. i treće mesto 2019. godine.

Metro Vancouver dostigao populaciju od 3 miliona

Dara Milovanović

6. februar 2025. | 12:11

Metro Vancouver dostigao je još jednu prekretnicu.

Prema procenama kanadske statističke službe, više od tri miliona ljudi sada živi u regiji, sa najvećim rastom iz godine u godinu u Surrey-u.

Andy Yan, direktor gradskog programa na SFU, kaže da je Surrey porastao za oko 33 posto u poslednjih 10 godina – a Langley za 40 posto.

U brzorastućim gradovima kao što je Surrey, Yan kaže da se oni suočavaju sa značajnim izazovima u pogledu stanovanja, škola i pristupa medicinskoj nezi.

„U ovim oblastima provincije koje se brzo razvijaju postoje stalni izazovi u smislu obezbeđivanja pogodnosti i usluga koje su potrebne za napredovanje u provinciji“, rekao je Yan.

On kaže da se rast mora održati u oblastima koje su već porasle i podržati u onima koje zaostaju.

„U stvari se gledaju područja koja već imaju infrastrukturu i osigurava se da imaju gustinu kako bi se osiguralo da se ta infrastruktura koristi što je više moguće… osiguravajući da drugi delovi regije, posebno južno od Frasera, dobiju brojne pogodnosti i usluga, koje omogućavaju zajednicama da napreduju.”

Yan kaže da je jedan faktor koji doprinosi rastu imigracija, a od ove tačke nadalje, on kaže da će porast stanovništva u Metro Vancouveru biti povezan s migracijom.

Savezna vlada već kreće na smanjenje broja ljudi koji imigriraju u Kanadu, ograničavajući ukupan broj stalnih stanovnika na 395.000 ove godine.

Uprkos tekućim izazovima poput pristupačnog stanovanja i pristupa medicinskoj nezi, Yan kaže da je dostizanje tri miliona znak uspeha za Metro Vancouver.

„Ali, onda, mislim da je [važno] osigurati da se osećaj uspeha prenese na čitavu populaciju, jer se još uvek suočavamo sa stalnim izazovima u pristupačnom stanovanju, kao i ekonomskom razvoju i transportu.”

SERBIANNEWS/CANADA

Darko Rajaković dobio iskusno pojačanje u Torontu: Srbinu stiže prekaljeni krilni centar, pik, ali i keš!

Dara Milovanović

6. februar 2025. | 10:22

Ostalo je veoma malo vremena do trejd dedlajna u NBA ligi, pa ekipe užurbano rade kako bi nastavili sezonu u što jačem sastavu. U svemu tome je i pojačanje dobio i srpski trener Darko Rajaković, koji je nedavno dobio i kapitalno pojačanje u vidu Brendona Ingrama.

Ovoga puta, Toronto Reptorsi su odlučili da put Majami Hita pošalju Deviona Mičela, mladog beka kojem je problem igra u napadu, dok su za njega dobili veoma iskusnog centra iz NBA lige.

Put Kanade je pošao Pi-Džej Taker! Taker ima 39 godina, a u NBA ligi je još od 2006. godine, kada je draftoavan od strane upravo Toronta. Uspeo je Taker da osvoji i prsten 2021. godine sa ekipom Milvoki Baksa.

Takođe, on je bio i šampion Nemačke, pošto je igrao za Bamberg u sezoni 2011/2012.

Osim njega, Toronto je dobio i pika druge runde, ali i novac.

Gujon: Svetosavski bal u Beču idealno mesto za promociju srpske kulture i tradicije

Viktor

6. februar 2025. | 09:00

woman in brown and beige floral sleeveless dress standing on brown floor

Ovogodišnji Svetosavski bal upriličen je u 14 velelepnih balskih sala nekadašnje carske rezidencije – Palate Hofburg i okupio je više od 2.500 zvanica

Gujon: Svetosavski bal u Beču idealno mesto za promociju srpske kulture i tradicije

Svetosavski bal u Beču, koji je održan proteklog vikenda, bio je idealno mesto za predstavljanje srpske kulture i diplomatije, kaže direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.

On je naveo da je taj događaj izazvao veliku pažnju u austrijskim medijima, te da je to pokazatelj da srpski talenat, umetnost i tradiciju treba što češće prikazivati na svetskoj pozornici.

“Svetosavski bal ove godine posetio je gradonačelnik Beča Mihael Ludvig, a prošle i austrijski kancelar Karl Nehamer. O tom važnom događaju ovih dana pišu brojni austrijski mediji, a iz razgovora sa njima zaključio sam da je na njih sve najjači utisak ostavila raznolikost i bogatstvo srpske kulture koja je spoj modernog i tradicije, a koju su u glavni grad Austrije doneli srpski umetnici iz celog sveta”, rekao je Gujon, a navedeno je u saopštenju.

Kancelarija na čijem je čelu, kako je naveo, prepoznala je značaj tog projekta za promovisanje Srbije i srpske kulture i iz tog razloga je bila glavni pokrovitelj ovogodišnjeg Svetosavskog bala.

“Veliko je zadovoljstvo pružiti podršku mladim Srbima, članovima Udruženja ‘Srpski centar’ iz Beča, koji su došli na ideju da treći najstariji bal u austrijskoj prestonici unaprede i organizuju na najvišem svetskom nivou. Srpski talenat, umetnost i tradiciju treba što češće prikazivati na svetskoj pozornici a mislim da smo ovog puta uspeli u tome”, rekao je Gujon.

Ovogodišnji Svetosavski bal upriličen je u 14 velelepnih balskih sala nekadašnje carske rezidencije – Palate Hofburg i okupio je više od 2.500 zvanica.

Preminuo glumac Dejan Matić

Viktor

6. februar 2025. | 08:56

An empty auditorium with red seats and a stage

Dejan Matić je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine u klasi Milenka Maričića, a karijeru je počeo u pozorištu Atelje 212

Glumac Beogradskog dramskog pozorišta Dejan Matić preminuo je u 61. godini, potvrđeno je Tanjugu u BDP-u. Dejan Matić je rođen u Beogradu 24. februara 1963. godine.

Diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine u klasi Milenka Maričića.

Glumačku karijeru počeo je u pozorištu Atelje 212. Igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pozorištu Puž, kao i u malom pozorištu “Duško Radović” gde je bio stalni član ansambla od 1993. do 1997. godine.

Sa Draganom Jovanovićem i Radetom Markovićem 1991. godine osniva pozorišnu trupu “T. Kuguar”, a 1996. godine i rok sastav s kojim nastupa u Zvezdara teatru, kao i po zemlji i inostranstvu.

Stalni član Beogradskog dramskog pozorišta je od 1997. godine.

1...339340341...1.525 Stranica 340 od ukupno 1.525

NewsWeekPRO

U maloj sali Kolarčeve zadužbine predstavljena je knjiga “Vladeta Jerotić, harizmatični darodavac” autora Bojana Jovanovića. To je delo koje pruža sveobuhvatan uvid u život i rad jednog od najvažnijih mislilaca srpske kulture.

Za zdrave i dobre odnose važno je da čujemo i razumemo jedni druge. U dobroj atmosferi svaki se problem lakše rešava. Komplikovanije je ako u okruženju u isto vreme imamo one koje stručnjaci zovu energetski vampiri.

Ako se posle razgovora sa nekom osobom, boravka u istoj prostoriji osećate iscrpljeno, možda ste bili u prisustvu energetskog vampira. Oni svesno ili nesvesno crpe vašu energiju radi sopstvenog zadovoljstva.

Često su to ljudi koji su nam u bliskom okruženju.

„Lako ih je prepoznati – to su ljudi koji stalno traže pažnju, koji vole da budu u centru pažnje, koji su uvek u drami ili problemima, stalno vam nabijaju osećaj krivice i što je jako važno ti ljudi skoro pa nikad nisu podrška osobama prekoputa sebe“, kaže psiholog Mina Kojić.

Prema njenim rečima, svi imaju tog jednog rođaka koji na porodičnim okupljanjima voli da je u centru pažnje, voli da se sva priča vrti oko njega. Kada neko drugi pokuša da nešto kaže, on brzo okrene priču i vrati na sebe i svoja postignuća.

Takođe, partner koji od svake sitnice, svake rasprave pravi veliku dramu, preti raskidom, glasan je, viče, siguno spada u kategoriju ‘energetskih vampira’, ističe Kojićeva.

Energetski vampiri mogu da prouzrokuju stres, umor, anksioznost kod drugih ljudi, da im smanji produktivnost, čak i naruše zdravlje.

Stručnjaci kažu, kada se nađemo u društvu energetskog vampira, treba da postupimo kao u avionu – masku prvo stavljamo sebi, pa pomažemo drugima.

„Čovek kada je u odnosu sa takvim ljudima oseća se negde duhovno pokraden. I oseća se kao da je radio neki veliki posao i kao da mu je potreban odmor posle tog posla, a pritom ne oseća zadovoljstvo završenog posla“, ističe Arsenijević.

Uz postavljanje granica, stručnjaci savetuju, treba više vremena da provodimo sa ljudima koji nas umiruju.

Proizvodi se uglavnom u zimskom periodu, a rok trajanja kolača je od 15 do 30 dana. Opstaje na temperaturi od tri stepena. To je polusuva šljiva, koja u sebi ima dosta vlage, da ne bi došlo do fermentacije. Maksići u svoj specijalitet ne žele da dodaju konzervanse.

A tu su i vanilice…

U njihovom komšiluku žive Jovanovići, koji su pre dvadeset godina počeli da proizvode kore za pitu. Ideja je nastala preko noći, a realizacija je počela u tadašnjoj garaži.

Sada je to preraslo u ozbiljnu proizvodnju domaćih torti i kolača, a odskora su u ponudi i najprodavanije vanilice sa džemom od kajsija, koji sami pripremaju.

U Orašcu ima još mnogo sličnih proizvođača, a kako kažu Maksići i Jovanovići, ne gledaju jedni na druge kao na konkurenciju već neretko kupcima preporučuju proizvode svojih komšija.

Zbog toga i turisti koji dolaze u grad pod Bukuljom, umesto suvenira, kući nose upravo ove šumadijske kolačiće.

Peking, Kina

Glavni faktori koji su doprinosili padu stope fertiliteta u SAD – manje dece među parovima 1960-1980. i manje parova 2000-2023.

Uloga mobilnih telefona i društvenih mreža

Kalkuta, Indija

Danas, iako u teoriji ne žele da budu same i bez dece, žene – ako ne naiđe „onaj pravi“ – to sebi mogu da priušte. Paradoksalno je da povećana mogućnost izbora neretko dovodi do toga da mnoge savremene žene koje žele decu – nemaju niti porodicu, niti decu.

Faktička podudarnost pada stope fertiliteta i broja osoba u partnerskim (romantičnim) vezama

Šta može da se uradi?

Fotografije neudatih devojaka i neoženjenih mladića na “blind date” festivalu u Šangaju, Kina, maj 2013.

Stanovnici Santorinija strahuje od zemljotresa koji danima potresaju to grčko ostrvo. Od prošle nedelje zabeleženo je više hiljada potresa, a Santorini se već nedeljama nalazi usred nezabeleženog seizmičkog fenomena.

Santorini, zemljotresi i(li) buđenje vulkana – koliko bi mogla da traje seizmička kriza

Šta se dešava na Santoriniju?

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije pobedom nad selekcijom Severne Makedonije obezbedila je plasman na Evropsko prvenstvo, a navijači u Hali “Aleksandar Nikolić” prvi su u četvrtak srpske košarkašice videli u dresovima novog tehničkog sponzora.

Novitet ispod radara – košarkašice do Evrobasketa u novim dresovima

Košarkašice Srbije su u četvrtak u beogradskoj Dvorani “Aleksandar Nikolić” pobedile Severnu Makedoniju i već posle petog kola u kvalifikacionoj grupi G izborile plasman na Evropsko prvenstvo.

Izabranice Marine Maljković tako su se sedmi put zaredom plasirale na Evrobasket, a poslednju utakmicu kvalifikacija odigraće u nedelju 9. februara od 18.00 sati protiv Portugalije u gostima.

Duel sa Makedonkama u četvrtak obeležilo je nekoliko lepih jubileja, pošto su selektorka Marina Maljković i Saša Čađo dobile prigodne poklone za 100. utakmicu na klupi, odnosno u dresu reprezentacije Srbije.

Takođe, od dresa Srbije i zvanično su se malom svečanošću tokom poluvremena oprostile trofejne reprezentativke Nevena Jovanović (108 utakmica), Tina Jovanović (50), sada Krajišnik i Tijana Ajduković (27), sada Anđušić.

Košarkašice Srbije

Pomalo ispod radara prošao je i jedan značajan novitet – košarkašice su prvi put igrale u novim belim dresovima čuvene američke kompanije “Najki”, koja je nedavno postala tehnički sponzor Košarkaškog saveza Srbije.

U opremi istog proizvođača Srpkinje će igrati i na Evropskom prvenstvu, jubilarnom 40, koje će biti održano od 18. do 29. juna ove godine. Po ugledu na muške turnire, u ulozi domaćina našle su se prvi put četiri države – Češka, Nemačka, Grčka i Italija.

Otkako se takmiči kao samostalna država, Srbija je tri puta osvajala medalje na šampionatima Starog kontinenta za dame – najsjajnija odličja 2015. i 2021. i treće mesto 2019. godine.

Metro Vancouver dostigao je još jednu prekretnicu.

Prema procenama kanadske statističke službe, više od tri miliona ljudi sada živi u regiji, sa najvećim rastom iz godine u godinu u Surrey-u.

Andy Yan, direktor gradskog programa na SFU, kaže da je Surrey porastao za oko 33 posto u poslednjih 10 godina – a Langley za 40 posto.

U brzorastućim gradovima kao što je Surrey, Yan kaže da se oni suočavaju sa značajnim izazovima u pogledu stanovanja, škola i pristupa medicinskoj nezi.

„U ovim oblastima provincije koje se brzo razvijaju postoje stalni izazovi u smislu obezbeđivanja pogodnosti i usluga koje su potrebne za napredovanje u provinciji“, rekao je Yan.

On kaže da se rast mora održati u oblastima koje su već porasle i podržati u onima koje zaostaju.

Yan kaže da je jedan faktor koji doprinosi rastu imigracija, a od ove tačke nadalje, on kaže da će porast stanovništva u Metro Vancouveru biti povezan s migracijom.

Savezna vlada već kreće na smanjenje broja ljudi koji imigriraju u Kanadu, ograničavajući ukupan broj stalnih stanovnika na 395.000 ove godine.

Uprkos tekućim izazovima poput pristupačnog stanovanja i pristupa medicinskoj nezi, Yan kaže da je dostizanje tri miliona znak uspeha za Metro Vancouver.

„Ali, onda, mislim da je [važno] osigurati da se osećaj uspeha prenese na čitavu populaciju, jer se još uvek suočavamo sa stalnim izazovima u pristupačnom stanovanju, kao i ekonomskom razvoju i transportu.”

Ostalo je veoma malo vremena do trejd dedlajna u NBA ligi, pa ekipe užurbano rade kako bi nastavili sezonu u što jačem sastavu. U svemu tome je i pojačanje dobio i srpski trener Darko Rajaković, koji je nedavno dobio i kapitalno pojačanje u vidu Brendona Ingrama.

Ovoga puta, Toronto Reptorsi su odlučili da put Majami Hita pošalju Deviona Mičela, mladog beka kojem je problem igra u napadu, dok su za njega dobili veoma iskusnog centra iz NBA lige.

Put Kanade je pošao Pi-Džej Taker! Taker ima 39 godina, a u NBA ligi je još od 2006. godine, kada je draftoavan od strane upravo Toronta. Uspeo je Taker da osvoji i prsten 2021. godine sa ekipom Milvoki Baksa.

Takođe, on je bio i šampion Nemačke, pošto je igrao za Bamberg u sezoni 2011/2012.

Osim njega, Toronto je dobio i pika druge runde, ali i novac.

Ovogodišnji Svetosavski bal upriličen je u 14 velelepnih balskih sala nekadašnje carske rezidencije – Palate Hofburg i okupio je više od 2.500 zvanica

Svetosavski bal u Beču, koji je održan proteklog vikenda, bio je idealno mesto za predstavljanje srpske kulture i diplomatije, kaže direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon.

On je naveo da je taj događaj izazvao veliku pažnju u austrijskim medijima, te da je to pokazatelj da srpski talenat, umetnost i tradiciju treba što češće prikazivati na svetskoj pozornici.

Ovogodišnji Svetosavski bal upriličen je u 14 velelepnih balskih sala nekadašnje carske rezidencije – Palate Hofburg i okupio je više od 2.500 zvanica.

Dejan Matić je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine u klasi Milenka Maričića, a karijeru je počeo u pozorištu Atelje 212

Glumac Beogradskog dramskog pozorišta Dejan Matić preminuo je u 61. godini, potvrđeno je Tanjugu u BDP-u. Dejan Matić je rođen u Beogradu 24. februara 1963. godine.

Glumačku karijeru počeo je u pozorištu Atelje 212. Igrao je i u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pozorištu Puž, kao i u malom pozorištu “Duško Radović” gde je bio stalni član ansambla od 1993. do 1997. godine.

Sa Draganom Jovanovićem i Radetom Markovićem 1991. godine osniva pozorišnu trupu “T. Kuguar”, a 1996. godine i rok sastav s kojim nastupa u Zvezdara teatru, kao i po zemlji i inostranstvu.

Stalni član Beogradskog dramskog pozorišta je od 1997. godine.