Trener Partizana zadovoljan bodom u Novom Sadu: Nismo kadri da izađemo na kraj sa igrom Vojvodine
Trener Partizana Srđan Blagojević rekao je posle utakmice u Novom Sadu protiv Vojvodine da njegov tim još uvek nije u stanju da igra onako kako on to želi.
„Prvi utisak da je bilo jako hladno. Što se utakmice tiče, Partizan nikad nije zadovoljan bodom, ali igrali smo protiv jakog protivnika koji je u drugom poluvremenu nametnuo svoj ritam. Možemo da kažemo da je za nas ovo zadovoljavajuće u ovoj situaciji“, rekao je Blagojević, a zatim dodao:
„Nismo kadri da odgovorimo tom intenzitetu koji igra Vojvodina. Igraju čovek na čoveka po celom terenu. Mi nemamo sposobnosti da izađemo na kraj sa time. Naš zadatak je da u narednom periodu pokušamo da pronađemo rešenja i za to”.
Trener crno-belih istakao je i dve pozitivne stvari u njegovoj ekipi.
Vreme je za Superboul: Čifsi i Iglsi u borbi za trofej Vinsa Lombardija
Drugi put u tri godine Filadelfija Iglsi i Kanzas Siti Čifsi će se boriti za trofej Vinsa Lombardija.
U 59. Superboulu u istoriji NFL-a, Čifsi će ili postati prvi šampion sa tri uzastopna trofeja u modernoj eri ili će Iglsi osvojiti drugu titulu u istoriji franšize.
Ni Filadelfija ni Kanzas Siti ne bi bili ovde bez svojih sjajnih kvoterbekova: Džejlen Hrst iz Filadelfije i Patrik Mahomes iz Kanzas Sitija biće glavne zvezde na stadionu „Sizars Superdomu“ u Nju Orleansu, savezna država Luizijana.
Hrst i Mahoums su se sastali tri puta u karijeri, a Mahoums vodi sa 2-1 uključujući i najvažniju pobedu koju je ostvario rezultatom 38:35 u Superboulu 2023. godine koji je pripao ekipi Endija Rida.
Uoči velikog finala favoriti su Čifsi.
Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER
Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSERMahoums je okružen elitnim napadom: tu su izuzetno brzi trkači Karim Hant i Ajzea Pačeko i izvanredni hvatači Deandre Hopkins i Gzevije Vordi, kao i neprikosnoveni tajt-end Trevis Kelsi.
Kako je već u pozamašnim godinama Kelsi verovatno neće igrati sve snepove, pa će imati veliku pomoć od kolege na istoj poziciji Noee Greja.
Moguće je da će se borba za titulu odlučiti na samoj liniji skrimidža.
I jednoj i drugoj ekipi su odbrane jači deo tima i biće interesantno videti koja će uspeti da zaustavi protivnika budući da su oba napada talentovana.
Kvoterbek Filadelfije Džejlen Hrst je ove sezone imao problema sa povredom kolena, pa će se videti koliko će biti spreman da trči u borbi za jarde koje donose novi prvi pokušaj.
Identitet Iglsa ove sezone je trčanje jer u svojim redovima imaju najboljeg trkača u ligi, Sekuona Barklija.
Barkli je u prvih 16 utakmica sezone istrčao preko 2.000 jardi i legitmni je član MVP trke.
Odbrana Čifsa predvođena defanzivnim teklom Krisom Džonsom i Džordžom Karlaftisom će biti usmerena na Hrsta i obaranja koja bi mogla da onemoguće Iglse da napreduju duž terena, ali će morati da obrate pažnju i na brzonogog Barklija za koga još nijedna odbrana u ovoj sezoni nije pronašla rešenje.
Hrst će svakako rešenje u napadu imati i u svojim izvrsnim hvatačima Ej Dži Brauna, Devonte Smita, te tajd-enda Dalasa Gaderta koje će možda i češće nego inače gađati, jer će svakako želeti da „razvuče“ odbranu Čifsa po čitavom terenu.
Ofanzivna linija Filadelfije igra čitave sezone na izrazito visokom nivou i predvođena Džordanom Mailatom i Lejnom Džonsonom čuva svog kvoterbeka od sekova i povreda.
Izuzetno važno će biti videti igru kvoterbekova, ko bude imao manje intersepšna mogao bi da pogura svoj tim do trijumfa.
Odbrana Iglsa takođe igra na izvanrednom nivou čitave sezone i biće zanimljivo videti da li mogu da zaustave napad Čifsa koji je u samo jednoj utakmici ove sezone dao više od 30 poena.
Lajnbeker Zek Baun i defanzivni tekl Džejlen Karter igraju na impresivnom nivou i od njih će umnogome zavisiti da li će napad Čifsa biti fluidan ili će se tim iz Mizurija mučiti sa postizanjem poena.
I na samom kraju treba obratiti pažnju na kikere, jer bi baš neko od njih mogao biti junak ili tragičar ovog susreta.
Kiker Čifsa Herison Batker je možda i najbolji igrač na svojoj poziciji u čitavoj ligi i kolega na drugoj strani Džejk Eliot se nalazi u njegovoj dubokoj senci.
Ne samo zato što Batker ima sigurniju nogu, već i zato što ima jači udarac, pa do gola protivnika dobacuje sa većih razdaljina.
A tu svakako treba uračunati i pouzdanost kikera, odnosno da je Eliot sklon kiksevima, te promašenim fild golovima.
Ipak ako nešto treba da raduje navijače Iglasa jesu čuvene „tuš puš“ akcije za malu jardažu koje je zapravo i „pantetirala“ ekipa iz Pensilvanije i koja ih goto uvek izvodi uspešno.
Foto: EPA-EFE/CAROLINE BREHMAN
Foto: EPA-EFE/CAROLINE BREHMANČifsi su u svojoj AFC konferenciji bili prvi nosilac i u plej-ofu su kod kuće prvo savladali Hjuston Teksanse rezultatom 23:14, a potom i Bafalo Bilse – 32:29.
Sa druge strane, Iglsi su bili drugi nosioc u svojoj NFC konferenciji i put do Superbola ih je vodio preko pobeda nad Grin Bejom (22:10), LA Remsima (28:22) i Vašington Komandersima (55:23).
Čifsi su prethodne godine u Superboulu pobedili San Francisko Fortinajnerse rezultatom 25:22 nakon produžetka.
Utakmica između Čifsa i Iglsa se igra u ponedeljak pola sata posle ponoći po srednjeevropskom vremenu.
Zvezda na čuvenom Halftime Show-u biće Kendrik Lamar.
Prema informacijama iz SAD, Superboul utakmici će prisustvovati i predsednik Donald Tramp.
Filadelfija Iglsi
Osnovani: 1933.
Mesto: Filadelfija, savezna država Pensilvanija
Stadion: Linkoln Fajnešl Fild
Učešče u Superbolu: 1981, 2005, 2018, 2023, 2025.
Šampion: 2018.
Kanzas Siti Čifsi
Osnovani: 1959.
Mesto: Kanzas Siti, savezna država Misuri
Stadion: Erouhed
Ušešće u Superbolu: 1967, 1970, 2020, 2021, 2023, 2024, 2025.
Šampion: 1970, 2020, 2023, 2024.
Trudo: Trampove izjave o Kanadi kao 51. američkoj saveznoj državi shvatiti ozbiljno
Premijer Kanade Džastin Trudo rekao je da su izjavu predsednika SAD Donalda Trampa o tome da bi Kanada mogla da postane 51. američka savezna država treba shvatiti ozbiljno, jer je ta zemlja bogata prirodnim resursima, koje Tramp i Sjedinjene Države žele da iskoriste.
“Oni su svesni naših resursa i žele da mogu da ih koriste”, rekao je Trudo tokom zatvorenog sastanka sa liderima radničkih organizacija.
Ova njegova izjava slučajno je preneta putem zvučnika, objavio je kanadski javni servis CBC.
Ti Trudoovi komentari nisu odmah izazvali zvaničnu reakciju iz njegovog kabineta, ali ih je potvrdio predsednik Saveza radnika Alberte, Gil Mekgovan, koji je u objavi na društvenim mrežama potvrdio premijerove reči.
Tramp je ranije više puta sugerisao da bi Kanada bila bolje pozicionirana ako bi postala deo Sjedinjenih Država, a Trudo je u javnim izjavama istakao da Kanada mora da bude “taktična” u suočavanju sa Trampovim pretnjama o uvođenju velikih carina na kanadske proizvode.
Trudo je takođe naglasio potrebu za proširenjem trgovinskih odnosa sa drugim zemljama.
U međuvremenu, Tramp je pristao na 30-dnevnu pauzu u uvođenju carina od 25 odsto na proizvode iz Meksika i Kanade, uključujući dodatnu carinu od 10 odsto na kanadsko naftu, prirodni gas i električnu energiju.
Trudo je rekao da Kanada koristi tu priliku kako bi pokazala Sjedinjenim Državama pojačano ulaganje u bezbednost granica.
SERBIANNEWS/CANADA
Srbi iz Kanade: Dosta nam je Trudoa i liberalnog ludila – hoćemo Trampovu Ameriku!
Srbi iz Kanade ali i mnogi Kanađani pozdravljaju predlog da zemlja postane 51. američka država, zato što je Tramp protiv svih tema koje su ovde ključne. Mnogima je dosta LGBT prava, želimo stabilnu ekonomiju i bezbednost. Srbi ovde obožavaju Trampa, pre svega zato što su protiv Bajdenove politike koja nas je bombardovala, ali i zbog ekonomske krize.
Ovo za Sputnjik kaže Aleksandar Divac, Beograđanin koji u Kanadi živi i radi poslednjih trideset godina:
„Naravno, ne verujem baš da je to moguće, ovo je čista Being Trump (biti Tramp) situacija, on samo proverava reakcije ljudi, a one su zaista pozitivne. Ne zato što Kanađani žele da budu Amerikanci, već zato što su razočarani Trudoom i liberalima“.
Američki predsednik svoj predlog da Kanada postane 51. savezna država, o kome je više puta govorio, obrazložio je činjenicom da bi to dovelo do mnogo nižih poreza i bolje vojne zaštićenosti Kanađana, a sa druge strane, Amerika ne bi morala da daje milijarde dolara za subvencije Kanadi.
Tramp je ovaj predlog prvi put izneo početkom januara, nakon što je Džastin Trudo podneo ostavku na funkciju premijera i lidera Liberalne stranke, i rekao da bi ”mnogi ljudi u Kanadi voleli” da ona postane 51. američka država.
Kanađanima se smučila Trudoova politika
Divac kaže da je ova tema itekako okupirala apolitične Kanađane. U toj zemlji, kaže, sve je manje apolitičnih, život ih je naterao da razmišljaju o politici. Naterao je i njega, iz unosnog posla kupovine i prodaje nekretnina, silom ekonomskih prilika, vratio se na početak, prvom poslu u dijaspori, renoviranju kuća.
„Ni meni nije bilo ni važno da glasam kad smo došli ovde, ali od kad je Trudo došao na vlast, život je toliko postao nesiguran što se tiče ekonomije, da smo svi fokusirani na politiku. Čitava kampanja je bazirana na transseksualcima, homoseksualcima i njihovim pravima. Zatim pravima drugih kultura, insistira se na tome da ljude koji dolaze moramo da ih prihvatimo raširenih ruku, iako je njihova kultura daleko od ovde tradicionalne, kanadske“.
Aleksandar Divac iz unosnog posla kupovine i prodaje nekretnina, silom ekonomskih prilika, vratio se na početak, prvom poslu u dijaspori, renoviranju kuća
© Foto : Sputnjiku ustupio Aleksandar Divac
Naš sagovornik dodaje da se kanadsko društvo podelilo, da su oni koji još podržavaju Trudoa ili super-bogati, pa im je svejedno ko vlada, ili su super-siromašni, pa ih država finansira. Međutim, srednja klasa trpi i odlično primećuje šta se dešava.
„Ljudima se toliko smučio taj fokus na transseksualcima i LGBT zajednici, zato toliko vole Trampa. Dopada im se što iz inata neće da uradi neke stvari. Ako se danas prijavite za neki posao, pitaju vas ono što je pre nekoliko godina bilo ilegalno, koje si rase, da li si član neke ugrožene LGBT grupe. To su im važna pitanja, da ne bi bili optuženi da su rasisti ili transfobični, moraju da imaju određene brojeve u firmama, formularima, ljudima se to smučilo“, ističe Divac.
Dodaje da on, kao i većina Srba koje poznaje u Kanadi, želi ista prava za sve, a ne isticanje onoga na čemu država insistira.
„Nas koji tako mislimo optužuju da nismo empatični, što je suludo. Takve izjave ovde se cenzurišu, paradoksalno, jer samo ime vladajuće partije kaže da bi trebalo da budu liberalni. Zato su konzervativci, desničari ovde, ljudi koji su prešli na desnu stranu. Takve brojne primere imamo u Americi, ljudi koji su prave demokrate prešli su na stranu republikanaca zato što su demokrate sada to samo po imenu, u suštini nisu“.
Uspešni se već sele u SAD
Fedor Vrbaški stigao je, takođe u Toronto, kada je imao 16 godina. U Kanadi je završio srednju školu, prošle godine diplomirao, a sada radi kao hemijski inženjer na gasnim turbinama. Druži se uglavnom sa Kanađanima, odnosno ljudima koji su u tu zemlju stigli iz celog sveta. Oni su, kaže, pomalo liberalniji od naše dijaspore, ali i jedne i druge politika do pre nekoliko godina nije interesovala. Sada sve zanima, mnogi su čuli i za Trampov predlog, „da postanu Amerikanci“.
„Politika je sve prisutnija i u mojoj generaciji, zato što je u poslednjih pet godina standard života opao. Generalno, ko god ostvari neki veći uspeh, pogotovo u korporativnom svetu, vrlo brzo mora da se preseli u Ameriku. Kanada je kao malo predsoblje u odnosu na to šta SAD može da pruži biznismenu ili osobi koja radi korporativno u svetu“, kaže Vrbaški.
Fedor Vrbaški kaže da bi mu dobro došao američki pasoš, ali ceni nezavisnost Kanade
Liberali sigurno odlaze
On dodaje da svi gledaju na SAD kao na mesto gde imaju više mogućnosti, svi su svesni da Kanada poprilično zavisi od Amerike, posebno ekonomski, a sada se desio zanimljiv prelomni momenat.
„Dolazak Trampa na vlast poklopio se sa trendom koji se dešava u Kanadi, a to je prelaz sa liberalnog na konzervativno. Verujem da će Pjer Polijev koji je vođa konzervativne partije sigurno pobediti i skloniti Džastina Trudoa sa vlasti. Konzervativni svet u Kanadi je mnogo manje konzervativan nego što je to ideologija Trampa, jer Kanada je veoma drugačija od Amerike, po mnogo čemu, a posebno po politici. Svakako, drago mi je da će se te promene desiti i u Kanadi“, kaže mladi kanadski inženjer srpskog porekla.
Upitan, može li da zamisli da se jedno jutro probudi u SAD, umesto u Kanadi, a bez menjanja kreveta, kaže:
„Kad gledam na to krajnje lično, možda ne bi bilo loše, dobio bih američki pasoš, Amerika je ekonomski u boljoj poziciji od Kanade, ali sa druge strane, mnogo cenim nezavisnost ove države, koliko god bila manja od Amerike. S druge strane to bi još više otvorilo Kanadu, dalo joj bolje ekonomske prilike, ali bi i stvorilo zavisnost od Amerike, ne samo ekonomsku, već i kulturnu, što po meni predstavlja veću opasnost“.
Ne može „oko za oko“ sa Amerikom
Istog dana kada je Tramp ponovo predložio da Kanada postane 51. američka država, potpisao je izvršnu naredbu o uvođenju carina na robu iz Kanade, Meksika i Kine. Trudo je odmah odgovorio najavom protivmera, da će uvesti carine od 25 odsto na robu iz SAD.
„On hoće da ide linijom „oko za oko“ sa Trampom, ali mi nemamo tu moć. Običan narod suštinski nije svestan šta se dešava, oni ne znaju šta su tarife, misle, sad će Amerikanci nama da plate. Ne, mi ćemo da platimo, ekonomska situacija je loša, privatnici nemaju posla, svi osim mehaničara. Prosečan stan u okolini Toronta je između 550 i 600 hiljada dolara, a prosečna zarada između 50 i 60 hiljada godišnje“, ilustruje Divac.
On dodaje da njegova porodica litar mleka plaća tri dolara, da 200 dolara nedeljno troši na gorivo i da ne može da zamisli kako će život izgledati sa taksama na voće, jer zima u Kanadi traje šest meseci.
Kanadski premijer Džastin Trudo na neko vreme je odložio ekonomski rat sa Amerikom, dogovorio je sa predsednikom SAD odlaganje povećanja carina od 25 odsto na uvoz kanadskih proizvoda u Ameriku i 10 odsto na kanadske energente na najmanje 30 dana.
SERBIANNEWS/CANADA
Premijerno izvedena djela studenata kompozicije Muzičkog departmana banjalučke Akademije
Na sceni Studentskog kulturnog centra Univerziteta u Banjaluci održan je koncert na kojem su premijerno izvedena djela studenata Akademije umjetnosti.
Koncert studenata Akademije umjetnosti u BanjaluciFoto: SRNA
Koncert, koji je održan sinoć, objedinio je nekoliko odsjeka Muzičkog departmana banjalučke Akademije, a djela su pisana za gudački orkestar, sa solistima i bez njih.
Izvedena su djela studenata kompozicije u klasi profesora Tatjane Milošević Mijanović i docenta Davida Mastikose. Kao solisti su nastupili Marija Pilipović na flauti i Marko Galonja na harmonici.
Izvedene su i kompozicije Sergeja Vanjina, Faruka Mehića, Maria Nikolića, Brune Kordića i Dinka Blagojevića.
Profesor na Katedri za klavir Dinko Blagojević rekao je Srni da su u posljednje vrijeme koncerti savremene muzike postali prava rijetkost zbog čega je ovakav događaj veoma značajan.
– Ovo je rijetka prilika da u našem gradu čujemo nešto istinski novo, nešto što potiče iz pera naših sugrađana i predstavlja odjek savremenih muzičkih strujanja – istakao je Blagojević.
On je dodao da se svaki autor koji je učestvovao na koncertu odlikuje sopstvenim senzibilitetom i poetikom.
– Pisanje za orkestar zahtijeva veliko znanje orkestracije kao i poznavanje prirode mnogih instrumenata. Muzičke ideje moraju biti razrađene na jasan i muzički inteligentan način, što kompozitorski poziv čini jednim od najzahtjevnijih među muzičarima – naveo je Blagojević.
U Albaniji otkriveno najveće podzemno termalno jezero na svijetu
U Albaniji je otkriveno najveće podzemno termalno jezero na svijetu, a to otkriće bi moglo da doprinese zaštiti cijelog područja i boljem razumijevanju njegove hidrologije, rekli su stručnjaci.
Јezero u pećini, ilustracija (foto: EPA-EFE/LAURENT GILLIERON)
Do otkrića je došlo nakon niza godina istraživanja koje je predvodio češki speleolog Marek Audij, koji je pretpostavljao da postoji skriveni sistem termalnih pećina u južnoj albanskoj regiji Vromoner, javio je Radio Prag.
Naučnici su otkrili ponor dubok 100 metara dok su mapirali područje u blizini granice sa Grčkom i pratili paru iz brojnih toplih izvora, a na njegovom dnu pronašli su jezero dužine 138 metara i širine 42 metra, dok je obim jezera 345 metara.
Naučnici kažu da sada znaju da se okolni topli izvori napajaju vodom iz podzemnog jezera, prenijela je Anadolija.
Drvar: Predstavljanje privrede, turizma i kulture na sajmu zavičaja u Novom Sadu
Opština Drvar predstaviće svoju privredu, turizam i kulturu na Sajmu zavičaja koji se ovog vikenda održava u Novom Sadu.
Drvar – paraglajdingFoto: SRNA
Načelnik opštine Drvar Dušica Runić izjavila je Srni da će Drvarčani na Sajmu predstaviti bogatu tradiciju i autentične proizvode, uključujući rakiju od drenjina, brendirani mućeni pekmez, tradicionalnu unačku nošnju i unačko kolo.
Ona je istakla da će ovaj nastup biti prilika da se promovišu kulturno nasljeđe i domaći proizvodi ovog kraja.
Runićeva je naglasila da će Drvarčani na ovom sajmu predstavljati najveću povratničku opštinu u Federaciji BiH sa većinskim srpskim stanovništvom, dočekujući posjetioce u tradicionalnoj unačkoj nošnji i sa čašicom “drenje”.
– Velika nam je čast što ćemo imati priliku da predstavimo naše običaje, kulturu, tradicionalne proizvode, narodnu nošnju i sve ono što čini Drvar prepoznatljivim širom svijeta – naglasila je Runićeva.
Drvarčane će igrom predstaviti ansambl Kulturno-umjetničkog društva “Mira Lukač”, a na štandu će biti izložen promotivni materijal o turističkoj ponudi ove opštine.
U kongresnom centru “Master” danas će biti održan festival tradicionalnih nošnji iz srpskih krajeva i tri panel-diskusije – o zaštiti kulturnog nasljeđa i identiteta, o zaštiti imovinskih prava Srba u FBiH i mjerama koje društvo treba da preduzme radi podsticanja nataliteta i demografske obnove stanovništva.
Sutra će biti predstavljena dostignuća više od 200 zavičajnih udruženja i izlagača iz cijelog regiona, uz umjetničko-zabavni program.
Šesti “Sajam zavičaja – zavičaj kroz privredu, turizam i kulturu” organizuje Fond za izbjegla, raseljena lica i saradnju sa Srbima u regionu.
Košarkaši Partizana pobijedili Monako u 26. kolu Evrolige
Košarkaši Partizana pobijedili su u gostima Monako rezultatom 86:69 (21:18, 27:22, 14:15, 24:14) u meču 26. kola Evrolige.
Monako – Partizan (foto:EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER)
Najefikasniji u ekipi Partizana bio je Sterling Braun sa 18 poena, dok je Tajrik DŽons postigao 17.
Brendon Dejvis i Tajrik DŽons upisali su po 15 poena, dok su Ife Lundberg i Dvejn Vašington postigli po 11.
U redovima Monaka najbolji je bio Nik Kalates sa 14 poena, šest skokova i isto toliko asistencija.
Majk DŽejms je postigao 13 poena, a Alfa Dijalo 12.
Obje ekipe su se u prvoj četvrtini smjenjivale u prednosti, a Partizan je poslije deset minuta vodio 21:18.
Monako – Partizan (Foto:EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIER)
Ekipa iz Beograda je bolje ušla u drugu dionicu i serijom 12:1 došla do vođstva 33:22.
Partizan je stečenu prednost čuvao i na poluvremenu vodio 48:40.
Crno-bijeli su u trećoj četvrtini održavali od četiri do devet poena razlike.
Srpski tim je najveću prednost imao u posljednjoj četvrtini kada je bilo 18 razlike, 84:66 za Partizan koji je večeras ubjedljivo došao do pobjede.
Partizan sada ima 14 pobjeda i 12 poraza u Evroligi, dok Monako ima učinak 16-10.
U sljedećem kolu, 28. februara, Partizan će dočekati Baskoniju, dok će Monako dan ranije igrati protiv Olimpije u Milanu.
Јokić i dalje nije najbolji u NBA ligi!
NBA liga objavila je novi presjek kada je u pitanju trka za najkorisnijeg igrača lige, a na njoj se Nikola Јokić nalazi na drugom mjestu, kao i prethodne nedjelje.
Nikola Јokić (Foto: EPA-EFE/ERIK S. LESSER)