Šta znači biti bogat u Portugalu

Viktor

2. januar 2025. | 04:06

Portugal je poznat po svojim prijatnim i živahnim gradovima, kao i povoljnoj klimi, zbog čega je omiljena destinacija za strance. Da li ste se ikada pitali da li biste mogli da živite tamo i šta znači biti bogat u Portugalu?

Portugal je poznat po svom narodu, klimi, istoriji, kuhinji i pejzažima, a ova prosperitetna, moderna evropska zemlja sada je ravna drugim evropskim destinacijama koje privlače turiste i strane radnike. Štaviše, kada ste već tamo, biti bogat u Portugalu je mnogo pristupačnije nego u drugim evropskim zemljama.

Prvi posle Japana

Na CNTraveler listi za izbor najboljih destinacija 2024. Portugal je zauzeo drugo mesto među 20 najboljih zemalja sveta (posle Japana).

Zahvaljujući sve većem broju direktnih letova iz SAD-a za Lisabon i njegov drugi grad, Porto, Portugal je sada na nivou Španije i Italije kada je u pitanju ponuda za turiste. Od ukusne hrane, prelepih brežuljaka i vinarija, do gradova na plaži. Izdvaja se i po izuzetnim vulkanskim pejzažima Azora. Porto doživljava turistički preporod i proglašen je jednim od najboljih malih gradova Evrope za posetu 2023.

Lisabon često zauzima visoka mesta na listama najprijatnijih i najsrećnijih mesta za život, prema mišljenju samih stanovnika. Zemlja privlači strane radnike da se nastane zahvaljujući povoljnim zdravstvenim uslugama, koje su besplatne nakon što postanete rezident. Takođe, Portugal je među najsigurnijim zemljama, redovno se nalazi među prvih 10 na Godišnjoj globalnoj listi mira Instituta za ekonomiju i mir (Global Peace Index) zbog niskih stopa kriminala i političke stabilnosti. U 2024. zauzeo je 7. mesto.

Kvalitet života

Prema izveštaju o kvalitetu života kompanije Mercer za 2024, Lisabon se našao na 27. mestu među najboljim gradovima za strane radnike za život od ukupno 241 globalnog grada. U obzir su uzeti kriterijumi poput klime, zdravstveni standardi, fizička udaljenost i lakoća komunikacije. Posmatrani su i političko i socijalno okruženje, kao i nasilje i kriminal u svakom gradu. Očekivani životni vek iznosi 82 godine. Nešto viši od proseka OECD-a od 81 godine. Prosečan muškarac može očekivati da živi do 79, a žene do 85 godina.

Ovo nije prošlo nezapaženo. Portugal je zauzeo 12. mesto na listi zemalja koje Amerikanci najviše traže da posete ili se presele u 2024. To pokazuju podaci Numbeo, globalne baze podataka o troškovima života.

Troškovi života u Portugalu

Portugal se izdvaja kao jedna od evropskih zemalja sa najnižim troškovima života.

Kada se poredi sa drugim zemljama širom sveta, trošak života u Portugalu je niži nego u mnogim drugim državama, poput SAD-a, Velike Britanije i Francuske.

Evo poređenja:

Francuska: 1.200 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

SAD: 1.166 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Kanada: 1.023 mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Tajland: 650 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Portugal: 592 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Shutterstock/kavalenkau

Štaviše, kada uključimo troškove rente, Portugal postaje još atraktivniji. Na primer, renta u Portugalu je 24 odsto niža nego u Velikoj Britaniji. Oko 40 do 50 odsto je jeftinija nego u proseku u Americi.

Kada uporedimo sa Njujorkom, razlika je još veća. U Lisabonu, renta za stan može koštati 1.500 dolara mesečno. Isti stan u Njujorku stajao bi 4.000 dolara mesečno. To je ogromna razlika od 164 odsto. Ako želite da kupite nekretninu u Lisabonu, prosečna cena po kvadratu iznosi oko 6.300 dolara.

Sve u svemu, Portugal se pokazao kao veoma pristupačno odredište u pogledu životnih troškova. To ga čini izuzetnim mestom za život. Pogotovo u poređenju sa velikim svetskim metropolama.

Prosečna godišnja plata u Portugalu

Izvori variraju, ali prosečna bruto plata u Portugalu za rezidente iznosi oko 23.000 dolara godišnje. To je otprilike 1.835 dolara mesečno. Prema OECD-ovom Indeksu boljeg života, prosečan neto raspoloživi prihod po osobi u domaćinstvu iznosi 24.877 dolara.

Najveće plate su u Lisabonu, gde prosečna plata iznosi 2.412 dolara mesečno. Za strane radnike prosečna godišnja plata je znatno viša i iznosi 102.669 dolara. Minimalna plata u Portugalu za 2025. biće oko 912 dolara.

Biti bogat u Portugalu

U Portugalu je došlo do porasta bogatstva domaćinstava od 45 odsto od 2019. godine. To je rezultat oštrog porasta cena nekretnina. Veliki deo bogatstva ljudi uložen je u njihove domove. Kao i u većini zemalja EU, polovina imovine je koncentrisana u rukama najbogatijih 10 odsto stanovnika.

Ovaj trend ukazuje na rastući jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih, što je specifično za mnoge razvijene ekonomije. Ali, takođe otkriva da Portugal postaje sve atraktivnija destinacija za investicije u nekretnine. Time se stvara veći potencijal za akumulaciju bogatstva u nekretninama.

Prema Henley & Partners, sve više investitora sa većim neto bogatstvom bira Portugal za svoj dom.

U 2023, u Portugalu je živelo milion stranaca, što čini 10 odsto ukupnog stanovništva zemlje. Portugal je bio deveta najpopularnija destinacija za preseljenje milionera u 2024. Oko 800 pojedinaca koji su imali više od jednog miliona u likvidnoj imovini preselilo se u ovu zemlju.

Do decembra 2023. u Portugalu je živelo 62.700 milionera, a 108 njih su imali više od 100 miliona dolara u likvidnoj imovini. Mnogi od njih žive u Lisabonu ili duž obale Algarve. Tokom vrhunca turističke sezone, Algarve postaje privremeni dom mnogim svetskim milionerima.

Očigledno je da je Portugal privlačan ne samo strancima koji žele da presele, već i turistima, zahvaljujući nižim troškovima života u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Bez njih više ništa neće biti isto: „Sedam veličanstvenih“ rekli „zbogom“ u 2024. godini

Viktor

2. januar 2025. | 04:01

Godina za nama bila je prepuna sportskih događaja, pobeda i poraza, ali neka autentična lica više nećemo gledati na terenima širom sveta.

Među njima ima fudbalera, tenisera i košarkaša, a mi smo izabrali „sedmoricu veličanstvenih“ koji će svima nedostajati.

Foto: EPA-EFE/Emilio Naranjo

Rafael Nadal

Verovatno najbolji teniser sveta svih vremena, uz Novaka Đokovića, Rafael Nadal završio je karijeru.

Teniska reprezentacija Španije poražena je u četvrtfinalu Dejvis kupa od Holandije 2:1, što je ujedno značilo i rastanak Nadala, „kralja šljake“, od profesionalnog tenisa.

Nadal je četvrtfinalni duel Dejvis kupa u Malagi dočekao vrlo emotivno u suzama, pošto je znao da posle turnira neće više biti deo sporta koji mu je doneo sve u životu.

Verovatno je Rafa očekivao da će „zbogom“ reći u nedelju u finalu, ali Holanđani su bili neumoljivi.

Nakon poraza od Holandije usledio je Nadalov oproštajni govor. Posle višeminutnog skandiranja „Rafa, Rafa“ slavni teniser je počeo obraćanje:

– Dobro veče, moram da vam zahvalim jer je to teško učiniti. Počeću od onih koji su ovde: javnosti. Završena je 20-godišnja profesionalna karijera u kojoj ste me nosili u dobrim momentima, a u lošim ste me gurali da nastavim da igram. Mogao sam da se saosećam sa Španijom i sa celim svetom, osećao sam veliku zahvalnost što sam osetio naklonost celokupne javnosti, a posebno ovde u Španiji – rekao je Nadal.

U Malagi je pušten i kratak film sa izjavama velikana „belog sporta“, a među njima je bio i Srbin Novak Đoković.

– Tvoja posvećenost, tvoj borbeni duh, energija koju si donosio, snaga… To je nešto što će biti proučavano i nešto što će biti prenošeno mnogim generacijama koje dolaze. Počastvovan sam i srećan što mogu da se nazovem tvojim rivalom. Teniskom svetu i sportu će nedostajati neverovatna energija koji si doneo na teren. Kada je reč o tebi, ima toliko toga što treba da se slavi – rekao je Đoković.

Podsetimo, Nadal je tokom karijere osvojio 92 ATP titule, od toga 22 na gren slem turnirima. Na prvom mestu ATP liste je proveo 209 sedmica, dok je pet puta bio lider teniskog karavana na kraju takmičarskih godina.

Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

Toni Kros

Nemački fudbaler Toni Kros se nakon eliminacije njegove reprezentacije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva od Španije i zvanično oprostio od fudbala i završio karijeru.

Nemačka je posle produžetaka izgubila od „crvene furije“ 1:2 i završila takmičenje čiji je bila domaćin, a Krosu je to takmičenje bilo poslednje u igračkoj karijeri.

On se zahvalio navijačima, klubovima, trenerima i saigračima, kao i porodici i prijateljima i rekao da „nema ništa bolje nego videti da su deca ponosna na svog tatu”.

Kros je karijeru počeo u Bajernu iz Minhena, gde je igrao je od 2007. do 2014. godine i u tom periodu zabeležio 205 utakmica, te postigao 25 golova, i osvojio brojne trofeje, među kojima su tu svakako tri titule u Bundesligi i Liga šampiona.

Nemac je 2014. godine prešao u Real Madrid za koji je odigrao 465 utakmica i postigao 28 golova te asistirao namestio 98 puta. Sve to začinio je sa 22 trofeja, među kojima su pet titula u Ligi šampiona i četiri titule u Primeri.

Za reprezentaciju Nemačke odigrao je 114 utakmica, postigao je sedam golova i osvojio Svetsko prvenstvo 2014. godine.

Punih deset godina činio je neverovatan tandem veznjaka sa Lukom Modrićem u Madridu.

Vremenom su postali možda i najdominantniji vezni igrači na svetu, a godinama su bili nezamenjivi u postavi Reala.

Zato i ne čudi što je „kraljevski klub“ među prvima i objavio da se Kros uskoro oprašta od profesionalnog bavljenja fudbalom.

– U penziju odlazi igrač koji je deo istorije našeg kluba i jedna od najvećih legendi svetskog fudbala – navedeno je u saopštenju Reala.

Foto: EPA-EFE/Alejandro Garcia

Andres Inijesta

Andres Inijesta je lani završio blistavu fudbalsku karijeru nakon pune 22 godine.

Zajedno sa suprugom Anom, petoro dece, roditeljima i ostatkom porodice, uključujući dedu po majci koji je došao iz rodne Fuentabilje on je pred oko 500 ljudi rekao „zbogom fudbalu“.

To je bila avantura kakvu nije mogao da zamisli ni u najluđim snovima. Sa ulica svog grada, u pokrajini Albasete, sa kojih je otišao sa 12 godina i stigao u Barselonu, provevši mnogo noći daleko od svojih najmilijih i lijući suze poput onih koje nije mogao da sakrije i na rastanku od ove igre.

– Ovo je putovanje mog života. Od Fuentabilje do Barselone. Danas me prate oni koji su putovali sa mnom: moji roditelji i moj deda – rekao je slomljenim glasom.

Sa navršenih 40 godina počinje novu eru i već zna šta mu je naredni cilj u životu.

Upitan da li bi trenirao Barselonu, poslao je jasnu poruku.

– Nadam se da je Hansi Flik ovde još dugo jer će to značiti da je naš klub postigao mnogo uspeha. Još nisam išao u prvu klasu, ali cilj je da budem trener.

Na insistiranje novinara, otkrio je svoju veliku želju.

– Voleo bih da se vratim u Barsu, ali kada budem mogao da budem tamo i kada bi mi bilo lepo. Bio bih oduševljen ako se stvore okolnosti. I kao trener sebe vidim na „Kamp Nou“.

Ne kaje se što nije osvojio „Zlatnu loptu“.

– To je bila nagrada. Za mene je fotografija Ćavija, Mesija i mene na podijumu više od Zlatne lopte. Nije važno ko ju je osvojio.

Govorio je i o španskoj reprezentaciji sa kojom je osvojio dve titule evropskog šampiona (2008. i 2012.), ali i titulu svetskog prvaka (2010.).

On je zahvalio Luisu Aragonesu, Visenteu del Boskeu i Đulenu Lopetegiju „na ukazanom poštovanju i naklonosti“.

O magičnom pogotku u Johanesburgu koji im je doneo prvu titulu svetskog šampiona u istoriji zemlje, rekao je sledeće.

– Svi smo postigli taj gol na Svetskom prvenstvu. Bez svačije magije to ne bi bilo moguće. Dani Harke je to takođe omogućio gde god da je bio – rekao je Inijesta je pre nego što je sa scene pozdravio oca nesrećno preminulog defanzivca Espanjola kome je posvetio taj gol.

Andres Inijesta je rođen 11. maja 1984. godine u Fuentabilji, pokrajina Albasete.

U juniorskoj karijeri je igrao za Albasete i Barselone, a u seniorskoj za samo tri kluba: Barselonu, Visel Kobe i Emirejts.

U seniorskoj karijeri je kombinovano za ta tri kluba odigrao 625 utakmica i postigao 66 golova.

Najdublji trag je ostavio u Barseloni, za koju je igrao punih 16 godina, od 2002. do 2018. godine i sa kojom je osvojio čak 32 trofeja: čak devet puta je bio šampion Španije, šest puta prvak Kupa Kralja, dok je Superkup Španije osvojio pet puta u svojoj karijeri.

Čak četiri puta je podigao „ušati trofej“ namenjen osvajaču Liga šampiona, dok je UEFA Superkup osvojio dva puta, a FIFA Svetski klupski Kup tri puta u svojoj karijeri.

Sa reprezentacijom Španije bio je svetski šampion 2010. godine, a dva puta zaredom i šampiona Evrope (2008. i 2012).

Ukupno je u dresu „crvene furije“ odigrao 131 utakmicu i postigao 13 golova.

Najznačajniji trenutak u karijeri je gol koji je postigao u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu protiv Holandije u Južnoj Africi, za pobedu Španije od 1:0.

Foto: EPA-EFE/JUAN IGNACIO RONCORONI

Huan Martin del Potro

Huan Martin del Potro i zvanično je završio igračku karijeru na svečanosti u Buenos Airesu, tokom koje je centralni događaj bio egzibicioni meč argentinskog tenisera i Novaka Đokovića.

Samim tim, rezultat je ostao po strani, mada se može istaći da je na kraju slavio Argentinac sa 2:0 (6:4,7:5) u setovima, a „div iz Tandila“ je uputio emotivnu poruku srpskom asu i zahvalio mu se na oproštajnoj partiji tenisa.

„Dragi Nole, nemam dovoljno reči da ti se zahvalim za sve što si učinio za mene od onog dana na večeri u Majamiju, kada si prihvatio da budeš deo mog oproštaja u Argentini, uprkos veoma komplikovanoj sezoni. Od tog trenutka do dana kada si napustio moju zemlju pokazao si velikodušnost koju nikada neću zaboraviti.

Večno sam zahvalan tebi, Čarliju, Marku i celom tvom timu što ste bili dostupni za sve što je bilo potrebno. Razumeo si situaciju u kojoj sam se našao i bio si najbolji partner, na terenu i van njega, da ostvarim oproštaj kakav nisam ni sanjao.

Tvoje prisustvo ne samo da je učinilo ovaj događaj nezaboravnim za mene i moju porodicu, već je prevazišlo tenis. Čitava zemlja je mogla da uživa i da bude uzbuđena zbog tebe, bilo je jasno da si najveći u istoriji ne samo u sportu već i u životu. Argentina te voli, a mi smo večno zahvalni za predstavu, velikodušnost i posvećenost koju si dao da ovaj dan učinimo savršenim.

Osećam da se iz svega ovoga rodilo nešto posebno: iskreno prijateljstvo koje će trajati zauvek.

Volim te mnogo, prijatelju. Hvala vam puno i vidimo se uskoro“.

Del Potro je najveći uspeh u karijeri ostvario još 2009. kada je sa nepunom 21 godinom osvojio US Open, tokom kojeg je najpre bio bolji od Rodžera Federera, a potom, u finalu, i od Rafaela Nadala.

Ipak, ubrzo je povredio ručni zglob i velike uspehe je do kraja karijere postizao je u pauzama između dve povrede.

Iako je osvojio 22 ATP titule, i u jednom trenutku bio 3. igrač na ATP listi, od titule u Njujorku najbolje rezultate ostvarivao je igrajući pod zastavom Argentine – Dejvis kup 2016. i medalje sa Olimpijskih igara, srebro 2016. u Rio de Žaneiru i bronzu 2012. u Londonu.

Poslednji pokušaj da se vrati na teren imao je krajem 2017. kada je stigao do četvrtfinala US Opena i u sledećoj sezoni kada je igrao u polufinalu Rolan Garosa i legendarnom finalu US Opena u kojem je izgubio od Novaka Đokovića. Međutim, upravo je Argentinac naneo Đokoviću neke od najbolnijih poraza u karijeri, na Olimpijskim igrama u Londonu 2012., pa na istom takmičenju u Riju četiri godine kasnije.

U drugoj fazi karijere je povredio koleno i od juna 2019. pa do februara 2022. nije nastupao, a nedugo potom je i konačno odustao od igračke karijere.

EPA-EFE/CHRISTOPHER NEUNDORF

Leonardo Bonući

Italijanski fudbaler Leonardo Bonući „okačio je kopačke o klin“ i otišao u penziju na polovini prethodne godine.

Bonući (37) je poslednju sezonu karijere proveo u Unionu iz Berlina i Fenerbahčeu.

Bio je legenda Juventusa, u „Staru damu“ je stigao 2010. godine i osvojio je šest vezanih titula šampiona – od 2012. do 2017.

Potom je narednu sezonu proveo u Milanu, a onda se vratio u Juventus gde je osvojio još dve titule šampiona Italije.

Tom uspehu je pridodao i Kup Italije koji je osvajao pet puta u svojoj karijeri.

Sa Italijom je postao šampion Evrope 2021. godine, a za „Azure“ je odigrao 121 meč i postigao osam golova.

Endi Marej, Foto: EPA-EFE/ADAM VAUGHAN EDITORIAL USE ONLY

Endi Marej

Britanski teniser Endi Marej polovinom prošle godine je odigrao poslednji profesionalni meč u karijeri, pošto je u paru sa Danijelom Evansom izgubio meč trećeg kola olimpijskog turnira u Parizu protiv Amerikanaca Tomija Pola i Tejlora Frica sa 6:2, 6:4.

Dvostruki olimpijski pobednik je na kraju meča dobio višeminutne ovacije više od 10.000 gledalaca, a od tenisa se oprostio 18 godina nakon osvajanje prve titule.

Marej je karijeru završio sa 46 osvojenih titula, a pored tri gren slema i dva olimpijska zlata, 14 puta je pobeđivao na turnirima masters serije.

Na prvom mestu ATP liste proveo je 41 sedmicu, a zabeležio je 29 pobeda u duelima protiv velike trojke – Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera.

Na ATP turu je odigrao 1001 meč i ostvario 739 pobeda, a od turnirski nagrada zaradio je 64,6 miliona dolara.

Endi Marej, dvostruki uzastopni osvajač zlatne medalje na Olimpijskim igrama je imao blistavu tenisku karijeru pre nego što su usledile povrede koje su ga odvojile od terena. Njegovo zdravstveno stanje je bilo takvo da su ga mnogi već poslali i u penziju mnogo ranije nego što se to i dogodilo polovinom prošle godine.

Škotlanđanin je oduvek važio za nekoga ko se bori i za druge. Nikada nije gledao samo svoj lični interes već je u prvi plan stavljao opšte dobro. Često je umeo da kritikuje neke loše stvari koje primeti u sportu kojim se bavi i da podigne svoj glas i tako utiče da se ne ponavljaju, a zbog toga su ga navijači posebno voleli i poštovali.

Endi Marej je rođen u Glazgovu, a njegov deda po majci, Roj Erskin, bio je profesionalni fudbaler kasnih 1950-ih. Marej je navijač fudbalskog kluba Arsenal i fudbalskog kluba Hibernijan, jednog od timova za koje je njegov deda igrao.

Marej ima starijeg brata, Džejmija koji je takođe profesionalni teniser i igra prvenstveno u dublu, a višestruki je grend slem šampion.

Marej je odrastao u Danblejnu i pohađao osnovnu školu Danblejn. On i njegov brat bili su prisutni tokom masakra u školi u Danblejnu 1996. godine kada je Tomas Hamilton ubio 16 dece i učitelja pre nego što je pucao u sebe.

Marej kaže da je bio suviše mlad da bi razumeo šta se dešava i da nerado govori o tome u intervjuima, ali u svojoj autobiografiji “Uzvraćajući udarac” (Hitting back) on navodi da se spasio tako što se sakrio ispod klupe u učionici sa svojim starijim bratom Džejmijem, a spasila ih je majka koja je kolima došla po njih.

Marejevi roditelji su se razveli kada je imao 10 godina, a on i brat su živeli sa ocem.

Marej je oženjen Kim Sirs. Venčali su se 11. aprila 2015. u Danblejn katedrali u njegovom rodnom gradu. Imaju četvoro dece, sina i tri ćerke.

U karijeri, ali i u životu je imao mnogo muka, a psoebno težak period je bio kada se dugo oporavljao od operacija kukova prethodnih godina zbog kojih danas živi sa veštačkim, odnosno metalnim, kukom.

Na opšte iznenađenje svetske sportske javnosti najbolji teniser svih vremena, Novak Đoković, započeo je saradnju sa svojim dugogodišnjim rivalom i prijateljem, Endijem Marejom, koji se pridružio njegovom timu u ulozi trenera.

Dogovor je postignut sa fokusom pre na pripremni period, a potom i na Australijan Open, gde će Novak pokušati da osvoji 11. titulu u singlu.

– Ionako nikad nije voleo penziju – napisao je Novak na Instagramu.

Mnogi su bili zbunjeni ovom odlukom, a srpski teniser je rekao da mu je posle razlaza sa Goranom Ivaniševićem trebalo šest meseci da odluči ko će zameniti hrvatskog trenera.

– Prolazio sam kroz proces razmišljanja o sledećoj sezoni i pokušavao da shvatim šta mi treba u ovoj fazi karijere. U martu sam završio saradnju sa Goranom Ivaniševićem sa kojima sam godinama imao uspehe. Trebalo mi je oko šest meseci da zaista razmislim o tome da li mi treba trener i, ako da, ko će to biti – rekao je Đoković.

Foto: EPA-EFE/JUANJO MARTIN

Rudi Fernandez

Španski košarkaš Rudi Fernandez završio je igračku karijeru nakon osvajanja titule sa Real Madridom u Endesa ligi na kraju prethodne sezone.

Karijeru je počeo još 2002. godine u Huventudu gde je proveo šest godina, a onda se otisnuo put NBA lige.

Od 2008. do 2011. godine je igrao za Portland Trejl Blejzerse, a od 2012. godine je pojačao redove „kraljevskog“ kluba.

Za 13 sezona u dresu Reala osvojio je tri titule u Evroligi, šest pehara namenjenim prvaku Španije, šest trofeja u Kupu kralja, a sa reprezentacijom Španije je osvojio dva olimpijska sreba i jednu bronzu, dve titule prvaka sveta, a čak četiri puta je bio šampion Evrope sa „crvenom furijom“.

Rutinski protiv stare mušterije: Đoković 20. put nadigrao Monfisa za četvrtfinale turnira u Brizbejnu

Viktor

2. januar 2025. | 03:58

Srpski teniser Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale turnira u Brizbejnu, pošto je pobedio francuskog igrača Gaela Monfisa sa 6:3, 6:3.

Đoković, koji se nalazi na sedmom mestu ATP liste, savladao je 55. igrača sveta za sat i 13 minuta.

Ključni brejk u prvom setu Đoković je napravio u četvrtom gemu, da bi zatim sačuvao prednost.

U drugom setu srpski teniser je dva puta oduzeo servis rivalu, u trećem i devetom gemu.

Đoković je tako zabeležio i 20. pobedu u isto toliko međusobnih mečeva sa Monfisom.

Foto: EPA-EFE/JONO SEARLE AUSTRALIA AND NEW ZEALAND OUT

U četvrtfinalu Novak se sastaje sa američkim teniserom Rajlijem Opelkom (293. na ATP listi).

Drugi srpski teniser Dušan Lajović nije uspeo da se plasira u četvrtfinale turnira u Brizbejnu, pošto je poražen od češkog igrača Jakuba Menšika sa 3:6, 2:6.

Meč između Menšika i Lajovića, 48. i 81. igrača sveta, trajao je sat i pet minuta.

NBA: Košarkaši Klivlenda bolji od LA Lejkersa

Viktor

1. januar 2025. | 02:34

Košarkaši Klivlenda savladali su Lejkerse u Los Anđelesu rezultatom 122:110 i osmom uzastopnom pobjedom završili godinu u NBA ligi.

NBAFoto: RTRS

DŽaret Alen ubacio je 27, a Donovan Mičel 26 poena.

Sa druge strane Ostin Rivs postigao je 35, Entoni Dejvis 28, a Lebron DŽejms je u prvom meču poslije 40. rođendana postigao 23 poena.

Ostali rezultati:

San Antonio – La Klipersi 122:86,

Oklahoma – Minesota 113:105,

Feniks – Memfis 112:117.

Đoković i Kirjos izgubili u dublu, slijedi meč sa Monfisom

Viktor

1. januar 2025. | 02:32

Novak Đoković i Nik Kirjos ispali su sa turnira u Brizbejnu u dublu. Bolji od njih bili su Nikola Mektić i Majkl Veus sa 6:2, 3:6, 10:8.

Đoković i Kirjos u dublu, Brizbejn (Foto: EPA-EFE/JONO SEARLE)

Šou program Novaka i Nika je završen, Đoković će fokus sada imati samo na singl. Svakako, ovaj dubl imao je revijalni značaj za obojicu, napravili su marketinški trik za turnir i sada slijedi potpuni fokus na zagrijavanje za Australijan open.

Sat i 14 minuta trajao je ovaj meč, Novak i Nik dobili su drugi set, ali nisu imali snage za preokret.

Sada Đokovića čeka meč protiv Gaela Monfisa u singlu. Ako pobijedi, sastaće se sa Opelkom ili Arnaldijem.

Onda je novo ukrštanje sa parovima Tijafo – Mpeši-Perikar i Menšik – Lajović.

Sa druge strane kostura je već formirano četvrtfinale Žari – Legecka, Dimitrov čeka boljeg iz Tompson – Mikelsen.

U dublu, Novak i Nik odigrali su i jedan od najatraktivnijih poena.

Tajni Djed Mraz anonimno darivao milione

Viktor

1. januar 2025. | 02:31

santa claus plush toy on brown wooden bench

Јedna od najpoznatijih novogodišnjih priča dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, gdje je anonimni dobrotvor, poznat kao “Tajni Djed Mraz”, godinama dijelio novac i darove ljudima u potrebi tokom praznične sezone.

Djed Mraz (Foto: EPA-EFE/Caroline Blumberg/ilustracija)

Sve je počelo 1979. godine, kada je Lari Stjuart, preduzetnik iz Kanzasa, prolazio kroz težak period u životu. Nakon što je dobio neočekivanu pomoć od nepoznate osobe, odlučio je uzvratiti dobrotu.

Tokom sljedećih 25 godina, anonimno je darivao novac ljudima na ulicama, u restoranima i trgovinama, često u obliku novčanica od 100 dolara. Njegov cilj bio je unijeti radost u živote onih koji su u nevolji.

Lari je ostao anoniman sve do 2006. godine, kada je odlučio otkriti svoj identitet nakon što mu je dijagnostikovan rak. Želio je inspirisati druge da nastave tradiciju dobrote i dijeljenja. Tokom svog života, Lari je podijelio više od 1,3 miliona dolara, postavši simbol nesebičnosti i ljubaznosti.

I nakon njegove smrti, tradicija Tajnog Djeda Mraza se nastavila. Mnogi ljudi širom svijeta preuzeli su njegovu ideju anonimnog darivanja, donoseći osmijehe na lica nepoznatih ljudi tokom praznika.

Širom Srpske dočekana Nova 2025. godina (FOTO)

Viktor

1. januar 2025. | 02:29

Širom Republike Srpske dočekana je Nova 2024. godina.

VatrometFoto: RTRS

U mnogim gradovima organizovan je doček Nove godine na trgovima, brojnim ugostiteljskim objektima, a veliki broj građana odlučio se za kućni ambijent i porodičnu atmosferu.

Doček je organizovan u Banjaluci, na platou ispred sportske dvorane u Parku “Mladen Stojanović”, uz Đorđa Davida, Ivanu Peters i Senidah.

Doček Nove godine u Banjaluci

Doček na otvorenom organizovan je i u Trebinju, uz nastupe Magdalene Vračić i Ivane Milojević.

Trebinje – Nova godina

U Doboju je organizovan doček u Gradskom parku, u Zimskoj čaroliji, uz nastup Viki Miljković, a Bijeljina u Novu godinu ušla je uz grupu Valentino.

Prijedorčane u novogodišnjoj noći na Trgu majora Zorana Karlice zabavljali su lokalni muzičari i di-džejevi. Ove godine prvi put Gradska uprava organizuje i reprizu Nove godine na otvorenom, a na centralnom trgu 1. januara nastupiće Nikola Rokvić.

Gradonačelnik Prijedora Slobodan Јavor uputio je sugrađanima novogodišnju čestitku sa željama za mnogo zdravlja, sreće i uspjeha u 2025. godini.

U Prnjavoru je na gradskom trgu održan koncert, a Nova godina je dočekana uz vatromet.

Na području grada Istočno Sarajevo ove godine nije bilo dočeka Nove godine na otvorenom, ali je organizovan u ugostiteljskim objektima i restoranima.

Zvorničani su Novu godinu dočekali u hotelima, restoranima, kafićima, a najveći broj u svojim stanovima i kućama.

Јedan broj Zvorničana je, po tradiciji, dočekao Novu godinu u Banji Koviljači, Loznici, Šekovićima i drugim okolnim mjestima.

Nije bilo organizovanog dočeka Nove godine na zvorničkom trgu.

Građani Novog Grada dočekali su 2025. godinu u krugu porodice i prijatelja ili u nekom od ugostiteljskih objekata.

U ovoj lokalnoj zajednici tradicionalno se organizuje doček Nove godine po julijanskom kalendaru.

Nekoliko stotina građana Šamca dočekalo je Novu godinu na gradskom trgu uz grupu “Regina”, kuvano vino i vatromet u ponoć.

Šamac – Nova Godina

Okupljenima su se sinoć obratili načelnik opštine Šamac Đorđe Milićević i predsjednik Skupštine Simo Varadinović.

Brojni Kotorvarošani i gosti iz susjednih opština dočekali su Novu godinu na platou ispred zgrade Opštinske uprave, uz tradicionalni vatromet i nastup Saše Žderića i “Balkan haus benda”.

Kotor Varoš – Nova Godina

Načelnik opštine Kotor Varoš Zdenko Sakan poželio je u ponoć Kotorvarošanima i gostima srećnu Novu godinu.

Novogodišnje jutro je blizu, ali Italijani čekaju Befanu da im donese poklone

Viktor

31. decembar 2024. | 09:45

S Božićem koji se slavi 25. decembra za Italijane nije došao kraj božićnim proslavama koje u ovom zemlji obeležavaju period ispunjen tradicionalnim proslavama od 8. decembra do 6. januara. Pored Nove godine večeras, Italijani čekaju Epifaniju šestog januara s kojom se i zaključuje dug period slavlja, ali i godišnjih odmora za veliki broj građana ove zemlje. Ko je Befana koja donosi deci poklone 6. januara?

Novogodišnje jutro je blizu, ali Italijani čekaju Befanu da im donese poklone

Božićna slavlja se u Italiji završavaju zvanično šestog januara, Epifanijom (Bogojavljanjem).

U italijanskoj tradiciji i običajima je simbol ovog velikog hrišćanskog praznika Befana.

Stara, dobra veštica Befana predstavljena je kao jedna starija žena sa grbom i velikim nosom, kao iz bajki. Ona putuje na metli obučena u pocepanu odeću, a garava je pošto ulazi u kuće kroz odžake i kamine.

U noći između petog i šestog januara spušta kroz odžak i ostavlja poklone deci ukoliko su bili dobri dok onoj deci koja su bila nestašna ili bezobrazna ostavlja ugalj (zapravo se radi o slatkišima koji liče na ugalj).

Befana koja po svemu podseća na vešticu deo je italijanske tradicije koja se podudara sa dolaskom Re Mađija tj. mudraca u pećinu u Vitlejemu koji donosi zlato, miro i tamjan kao poklone. Epifanija (Bogojavljanje) označava kraj perioda božićnih praznika.

Deda Mraz, Sveti Nikola, Sveta Lucija i Befana – ko donosi poklone najmlađima

Tokom božićnih praznika deca su ta koja najviše očekuju momenat otvaranja poklona. Izgled Deda Mraza sa dugom belom bradom i velikim stomakom potiče od legende o Svetom Nikoli, koji je poznat kao zaštitnik dece.

Legenda kaže da je ovaj svetac vratio u život troje dece koje je ubio jedan domaćin. U nekim delovima severne Italije deca dobijaju poklone šestog decembra kada se i slavi praznik Svetog Nikole po gregorijanskom kalendaru.

U gradovima Bergamo i Verona, deca željno iščekuju 13. decembar kada se slavi Sveta Lucija. Naime oni joj pišu pismo nedelju dana pre njenog praznika tvrdeći da su bili dobri cele godine i tražeći poklone.

U noći između 12 i 13. decembra tradicija je da najmlađi spreme posudu sa brašnom za magarence, šoljicu kafe za Svetu Luciju, malo hleba za njenog kočijaša kao i tanjir sa keksom, vino, slatkiš torone i voće. Ujutru kada se probude najmlađi pored poklona nalaze i voće.

Ipak Deda Mraz je taj koji donosi najviše poklona deci u Italiji koja sa nestrpljenjem čekaju ponoć na Badnje veče ne bi li odmah otvorila poklone koje im je Deda Mraz ostavio ispod jelke. Deda Mraz sa rumenim obrazima, malo povećim stomakom, dugom belom bradom, okruglim naočarima i u crveno-belom odelu koji se kreće zahvaljujući irvasima u tom izdanju je nastao tridesetih godina.

Гондолијери обучени као вештица Бефана у традиционалној венецијанској регати сваке године на Богојављање 6. јануара

Gondolijeri obučeni kao veštica Befana u tradicionalnoj venecijanskoj regati svake godine na Bogojavljanje 6. januara

Befana, koju će Italijani proslaviti sledećeg ponedeljka, 6. januara, možda je stroža od svih ali i ona nikada ne ostavlja decu praznih ruku.

Božićni praznici za najmlađe u Italiji znače mnoštvo poklona za koje odrasli troše mnogo novca jer ne žele da razočaraju najmlađe koji za svaki od praznika koji se proslavljaju u božićnom periodu očekuju poklon.

Tradicija dugog božićnog perioda

Božić koji se po katoličkom kalendaru proslavlja 25. decembra najvažniji je praznik u Italiji koji slave i oni koji sebe ne definišu “posebno religioznima”. I mada u poslednje vreme izgleda više kao trka za poklonima ispod jelke, čitav period oko Božića, počevši od Badnje večeri pa do praznika Epifanije, posvećen je prazničnom raspoloženju, trpezama, običajima, tradicijom i poklonima.

I mada je Božić po gregorijanskom kalendaru prošao, Italijani ne prestaju sa slavljem.

Svaki region ima svoje običaje i dok nekima poklone donosi Deda Mraz, neki su pak vezani za Svetu Luciju.

No, koji se to sve praznici slave u ovoj zemlji od sredine decembra pa do šestog januara?

Tri dana božićnog slavlja – 24, 25. i 26. decembar

Praznik u kome katolički hrišćani slave rođenje Isusa Hrista pada 25. decembra. Pored tradicionalne jelke, Italijani veliku pažnju posvećuju božićnim jaslicama koje mnogi od njih prave sami dok ih mnogi kupuju već gotove.

Stanovnici Napulja su poznati po božićnim jaslicama a u Vija San Gregorio Armenu načičkane su zanatske radnje u kojima ih je moguće videti i kupiti od najtradicionalnijih do najmodernijih.

Najjednostavnije jaslice prikazuju Mariju, Đuzepa i bebu Isusa dok one kompletnije imaju i pastire, planine, ovce, zanatske radnje, magarca i vola. Re Mađi (mudraci) se dodaju za vreme Epifanije, a beba Isus 25. decembra.

Postoji nekoliko jaslica, napuljske su najpoznatije, zatim one iz Bolonje, iz regiona Marke i iz Đenove. Jedna vrsta pozorišne predstave predstavlja “Žive jaslice” gde umesto figura stoje glumci.

Badnje veče, 24. decembra u najvećem broju porodica se sprema obilna večera sa specijalitetima na bazi ribe. I dok mnogi u ponoć pevaju božićne pesme u sopstvenim stanovima, drugi odlaze na božićnu molitvu u crkvu da bi se nakon toga našli na centralnom trgu ne bi li razmenili čestitke.

Na sam dan Božića 25. decembra pored otvaranja poklona, priprema se božićni ručak koji ujedinjuje čitavu porodicu. Naime u Italiji postoji izreka koja kaže: “Božić slaviš sa svojima, a Uskrs s kim želiš.”

Sveti Stefan 26. decembra slavi se od 1949. godine, kad je postao neradan. Tog dana se jede sve ono što je ostalo od prethodnih dana i porodice se ponovo okupljaju.

Otkud ukrasne kugle na jelci

Pored božićnih jaslica tu je svakako i jelka koja se uglavnom kiti 8. decembra na dan bezgrešnog začeća. I mada se sve češće jelke kite i ranije kao što se i supermerkati pune božićnim ponudama još u novembru, tradicija nalaže da se jelka kiti 8. decembra. To je momenat okupljanja čitave porodice u kome svaki član daje svoj doprinos u kićenju.

Зашто су украси традиционално шарене кугле - одговор у старој легенди

Zašto su ukrasi tradicionalno šarene kugle – odgovor u staroj legendi

Otkud ukrasne kugle na jelci? Po legendi, jedan siromašni žongler tužan je lutao ulicama Vitlejema pošto nije imao ništa što bi mogao da pokloni tek rođenom Isusu. Iz tog razloga je izveo svoju tačku sa malim šarenim loptama i uspeo da izmami osmeh bebi Isusu. Još jedan tradicionalni ukras za italijanske jelke je i kugla.

Mnoge italijanske porodice spremaju i Adventski kalendar. Radi se o 24 džepa ili kutijice koji označavaju koliko dana je ostalo do Božića od 1. decembra. U svaki džep se stavi jedan mali poklon za decu, bombone ili čokoladice.

Božićne pijace

Širom Italije, gde god da odete, u centralnim delovima gradova nalaze se božićne pijace sa tradicionalnim delikatesima iz tih regiona. Najpoznatiji su oni u Bolcanu koji imaju nemačko poreklo i zvali su se Pijace Svetog Nikole jer su organizovani baš od tog dana kada se slavi svetac.

Oko 1500. godine postojale su Pijace bebe Isusa dok se danas nazivaju Adventskim pijacama jer bi se završavale sa 25. decembrom tj. Božićem. Danas, s obzirom na to da traju do šestog januara zovu se jednostavno božićnim pijacama.

Tokom božićnih praznika, nakon obilnih ručkova i večera Italijani obično igraju karte ili društvene igre poput tombole. Tradicija je mnogo i razlikuju se od regiona do regiona pa i od porodice do porodice. U toku ovog perioda najmlađi otkrivaju tradiciju i upoznaju se sa ovim važnim praznicima ne bi li ostali živi i u budućnosti.

Doček Nove godine, 31. decembra je veče kada se u Italiji ne dobijaju pokloni. Samoposluge su već pune lutki Befana na metli čije su suknje pune poklona dok neki 6. januara poklanjaju i božićnu čarapu punu slatkiša.

A deca sa nestrpljenjem očekuju te nove darove.

Kraljevske porodice u 2024. – smene na tronu, misterije, skandali, patnje i radosti

Viktor

31. decembar 2024. | 09:42

Od iznenadnih abdikacija, misterioznih nestanaka iz javnosti, do intrigantnih venčanja i skandaloznih hapšenja –podsećamo vas šta su nam sve u 2024. priredili pripadnici kraljevskih porodica.

Kada se pomenu kraljevske porodice, dok jedni pomisle na bajkoviti svet skupocenih tijara, dragog kamenja i balskih haljina, ugled, otmenost i političku stabilnost koje može da nosi monarhija, drugima je to asocijacija na šareni cirkus uparađenih ljudi, kojima se mnogi bezrazložno dive i koji nezasluženo lagodno žive na grbači naroda.

Sredine kao da nema. Monarhija se, izgleda, ili voli i poštuje, ili prezire. Ali ne prestaje da intrigira javnost i svaki korak pripadnika kraljevskih porodica uvek je pod lupom.

Godina koja je na izmaku u tim krugovima bila je više nego uzbudljiva.

Najavila ju je još u novogodišnjoj noći danska kraljica Margrete, iznenadnom odlukom da, posle 52 godine na tronu, abdicira i žezlo prepusti sinu Frederiku. Tako je Danska već sredinom januara dobila novog kralja. Ali ne samo to. Svet je prvi put dobio jednu kraljicu iz Australije, jer je Frederikova supruga Meri iz „zemlje kengura”.

Danski kralj Frederik X i kraljica Meri

Delimična smena na tronu desila se tokom godine i u Luksemburgu, gde je veliki vojvoda Anri preneo deo ingerencija na prestolonaslednika Gijoma, što znači da je abdikacija u najavi za par godina.

Norveški kralj Harald, uprkos poznim godinama i mnogobrojnim zdravstvenim problemima, još se ne da, iako su mnogi očekivali da će i on poći stopama svoje danske rođake i ustupiti tron sinu Hokonu.

Pratioci kraljevskih prilika nisu se time toliko bavili, jer je već od početka godine ceo svet morilo jedno pitanje: Gde je Kejt?

Od poslednjeg pojavljivanja u javnosti oko Božića 2023. i najave da će imati manju hiruršku intervenciju zbog koje će jedno vreme biti odsutna, princeza od Velsa, supruga britanskog prestolonaslednika Vilijama, mesecima kao da je u zemlju propala, što je samo podstaklo nebrojene maštovite teorije u medijima i na društvenim mrežama o tome gde je i ko je i zašto krije.

Где је Кејт? - питање које је највише морило јавност

Gde je Kejt? – pitanje koje je najviše morilo javnost

U međuvremenu je kao bomba odjeknula vest da kralj Čarls boluje od raka. Podvrgnut je terapiji, koju je, posle nekoliko meseci, uspešno okončao.

Savetnici za medije britanske kraljevske porodice očigledno su traljavo odradili posao, jer su u čitavoj neizvesnosti oko Kejt, u nameri da smire glasine, u javnost plasirane fotografije, koje su ih samo dodatno potpirivale, jer se, ili ispostavilo da su „fotošopirane”, ili je bilo vrlo diskutabilno da li se na njima uopšte vidi supruga prestolonaslednika.

Kejt Midlton udarna vest u 2024.

Na kraju je istina morala da se kaže, pa je princeza od Velsa, u dirljivoj ispovesti, ispričala da i ona boluje od kancera i da je razlog ćutanja najviše bila želja da zaštite svoju maloletnu decu i svoju privatnost u najvećoj životnoj krizi u kojoj su se našli.

Svaka nova informacija o Kejt, ili fotografija, u narednim mesecima bila je udarna vest, sve do konačne objave o završenoj terapiji i božićne službe u Vestminsterskoj opatiji pred 1.600 ljudi, čija je domaćica bila upravo ona.

Ni španskoj kraljevskoj porodici nije bilo lako u godini u kojoj je kralj Felipe sa suprugom Letisijom obeležavao dvadesetogodišnjicu braka i mali jubilej, prvu deceniju na tronu.

Dok prestolonaslednica, 19-godišnja princeza Leonor, uspešno pohađa vojnu akademiju i obuku u svim rodovima vojske, kralj i kraljica su se trudili da budu uz narod u katastrofalnim poplavama koje su zadesile zemlju prošlog meseca, pa su se našli i na udaru gnevnih građana. Svet su obišle slike kralja i kraljice gađanih muljem i blatom, koji su sve to stoički podneli i ostali da grle i teše nastradale.

Nekako kao kruna te situacije objavljeni su i novi, stameni i snažni oficijelni portreti kraljevskog para, koje je fotografisala čuvena američka umetnica Eni Libovic.

Osim britanske i španske, kriza je prilično drmala i norvešku kraljevsku porodicu, čiji su pripadnici punili stupce žute štampe i to najviše osoba koja joj formalno baš i ne pripada, ali je njen važan deo.

Reč je o dvadesetsedmogodišnjem Marijusu Borgu Hojbiju, sinu buduće norveške kraljice Mete Marit, supruge prestolonaslednika Hokona, koga je dobila iz prethodne veze sa muškarcem burne prošlosti, narkomanom i osuđivanim nasilnikom.

Marijus je nedavno uhapšen pod sumnjom da je izvršio krivično delo silovanja, tj. kako je saopštila policija, da je imao seksualni odnos sa „osobom koja nije bila u svesnom stanju ili nije bila u mogućnosti da se tome odupre“. To je već treći put ove godine da se posinak budućeg kralja našao iza rešetaka.

Bio je uhapšen i u avgustu posle incidenta u jednom stanu u Oslu, gde je fizički i psihički napao dvadesetogodišnju devojku i ona je završila u bolnici s potresom mozga, a mesec dana kasnije ponovo je bio priveden zbog kršenja zabrane prilaska.

Muke porodici nije zadavao samo on. Kralj i kraljica dobili su krajem avgusta, najblaže rečeno,„neobičnog“ zeta.

Spektakl godine, kraljevsko venčanje princeze Marte Luiz, pedesetdvogodišnje starije kraljeve ćerke, u idiličnom ambijentu Geirangerfjorda na zapadu Norveške, privuklo je ogromnu medijsku pažnju širom sveta, pre svega zbog činjenice da je princezin tri godine mlađi suprug kontroverzna ličnost, samozvani tamnoputi šaman i biseksualac, sa gomilom sledbenika u Holivudu, Amerikanac, Durek Veret.

Koliko god da ni Marta nije uobičajena princeza, zbog svojih sklonosti ka paranormalnim pojavama, te tvrdnji da je vidovita i da priča s anđelima, biografija njenog izabranika, za kojeg je i rođena majka rekla da je prevarant, koji je omađijao princezu, više je nego problematična.

Tu je bilo svega: od zatvorskih kazni, optužbi za porodično nasilje, jer je svojevremeno premlatio svog partnera, prodaje medaljona koji navodno leče od kovida, te tutorijala kako iz vagine obrisati otiske bivših partnera, kontradiktornih izjava o tome da je imao transplantaciju bubrega, traheotomiju, doživeo kliničku smrt, o čemu ne postoje nikakvi dokazi, te tvrdnji da pripada „reptilskoj rasi“ ili da je reinkarnacija egipatskog faraona.

Sve u svemu, vrlo raznolik i atipičan kraljevski zet.

U 2024. neke evropske princeze i prinčevi dobili su prinove, a neki ih najavili u 2025, ali je najveću svetsku pažnju dobila kraljevska beba u Jordanu, ne samo zbog činjenice da su prestolonaslednik princ Husein i njegova supruga Radžva dobili ćerku Iman, nego pre svega zbog toga što je lepa jordanska kraljica Ranija u 55. godini postala baka.

Da se vremena i tradicionalna shvatanja porodice menjaju, dokaz je i krštenje druge kraljevske bebe dobijene surogat roditeljstvom, male princeze Mafalde, ćerke dansko-nemačkog princa, Gustava od Zajn-Vitgenštajn-Berleburga, inače sestrića danske i grčke kraljice, i njegove supruge Karine Akselson. Mafaldu je u SAD rodila surogat majka, kao i godinu dana ranije njenog brata, Gustava Albrehta, a porođaju su oba puta prisustvovali i roditelji.

Švedska kraljevska porodica dobila je “pojačanje” u vidu princeze Medlin, najmlađe kraljeve ćerke, koja se iz SAD vratila sa porodicom u Stokholm, gde će nastaviti da živi i već je preuzela deo kraljevskih obaveza.

Godinu za nama obeležile su i Olimpijske igre, čiji su redovni gosti bile i krunisane glave, bodreći svoje sportiste. Najtemperamentnija je u tome bila, možda i zbog svoje latinoameričke krvi i argentinskog porekla, holandska kraljica Maksima.

Bilo je mnogo međusobnih poseta, naročito među Skandinavcima, pa su ljubitelji dragog kamenja uživali i u tijarama i reprezentativnim setovima nakita iz kraljevskih riznica. Kao nova zvezda na toj sceni, pojavila se upravo Maksimina ćerka, holandska prestolonaslednica Katarina-Amalija, koja se pokazala dostojnom naslednicom svoje elegantne majke.

Kada je reč o kraljevskoj modi, iako je bilo uobičajenog razmetanja garderobom, u čemu su prednjačile princeza Šarlen od Monaka i velika vojvotkinja Marija Tereza od Luksemburga, koje gotovo nikad nisu isti komad garderobe obukle dvaput, mnoge kraljice i princeze pokazale su ekološku i ekonomsku svest, utrkujući se za titulu kraljice modne reciklaže i noseći odeću koju su prvi put obukle pre čak nekoliko decenija.

Globalna ekonomija u 2025: Svetski trgovinski rat i posledice

Viktor

31. decembar 2024. | 09:38

Nakon Kovida-19 i rata u Ukrajini, Evropa bi uskoro mogla iskusiti svoj sledeći egzistencijalni šok u obliku Donalda Trampa. Naime, nova administracija u Vašingtonu bi mogla negativno uticati na interese Brisela po pitanjima trgovine, pristupa visokim tehnologijama, odbrane. Novoizabrani predsednik SAD je već zapretio opštom carinskom stopom od 10%, što bi moglo da umanji BDP Evropske unije za 0,3%.

Donald Tramp u Beloj kući

Tokom 2024. bili smo svedoci značajnih preokreta kada je u pitanju međunarodna i unutrašnje politike. Tako su kolaps režima Bašara el Asada u Siriji, proglašenje vanrednog stanja od potom opozvanog južnokorejskog predsednika, pad vlada u vodećim članicama EU, intenziviranje konflikta u Ukrajini, rat u Pojasu Gaze i Libanu, pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u Americi, kreirali utisak da živimo u vremenu izuzetne geopolitičke i političke nestabilnosti.

Izvesno je da je usporavanje rasta globalne ekonomije, dobrim delom usled relativno loših rezultata Evrope i Kine, pojačavalo takvu vrstu impresije. Naime, u 2024. većina ekonomija Starog kontinenta suočavala sa veoma niskim stopama rasta BDP-a i velikim budžetskim deficitima. Kina nije uspela da adekvatno odreaguje na opasnost od „japanizacije“, odnosno na pogoršanje ekonomskih performansi usled nepovoljne demografije, prevelikih unutrašnjih dugova i produženog pada na tržištu nekretnina koji podriva privredni rast, ekonomsku efikasnost i poverenje potrošača.

S druge strane, SAD su nastavile da privlače ogromne iznose stranog kapitala, odnosno investicija, posebno u buduće generatore produktivnosti, konkurentnosti i rasta, te je skoro izvesno da će i u 2025. nastaviti da ostvaruju bolje privredne performanse od većine drugih visoko razvijenih ekonomija. Ipak, najverovatniji scenario za Ameriku je nešto niža stopa rasta i stabilizacija inflacije na povišenom nivou. To će staviti FED pred težak izbor: da prihvati inflaciju iznad ciljane, ili da pokuša da je obori rizikujući privredno usporavanje. Budući da će nova američka administracija imati mnogo neiskusnih članova, prva nepandemijska recesija u Trampovoj eri se ne može isključiti.

Ekonomska fragmentacija

Delimično povezano s Trampom u Beloj kući, ekonomska fragmentacija na globalnom nivou će se nastaviti, gurajući neke zemlje da diverzifikuju svoje rezerve preko smanjivanja udela dolara i(li) da tragaju za alternativama zapadnim platnim sistemima. Što se tiče finansijskih tržišta, posebno američkih, njima će izvesno biti teže da održe svoj status „sigurnog utočišta“ u izazovnom geoekonomskom okruženju. Povezano s tim, sam rast prinosa na (desetogodišnje) dolarske obveznice, koje bi sa trenutnih 4,6% mogle da se približe iznosu od 5%, ukazuje na percepciju povećanih rizika skopčanih sa dugoročnim izgledima za privredu SAD.

Donald Tramp u predizbornoj kampanji

Strukturni problemi kao što su starenje stanovništva i usporen rast produktivnosti nisu samo boljka američke ili zapadnih privreda, već i mnogih manje razvijenih ekonomija. Sve realniji ishod u vidu intenziviranja protekcionističkih politika bi smanjio efikasnost tržišta i dodatno poremetilo lance snabdevanja. Povezano s prethodnim, rastuće socijalne tenzije mogle bi da izazovu društvene nemire, narušavajući poverenje potrošača i investitora, time potencijalno odlažući usvajanje i sprovođenje neophodnih strukturnih reformi. Kako to preporučuje MMF, upravo je ublažavanje rizika geoekonomske fragmentacije i jačanje multilateralnih okvira od suštinske važnosti za jačanje privrednim performansi većine svetskih privreda.

Istovremeno, povećavaju se i potencijali za pozitivna iznenađenja. Naime, brojne inovacije, posebno u domenu zdravstvene zaštite ili veštačke inteligencije (AI), bi mogle transformisati mnoge ekonomske delatnosti i ubrzati povećanje produktivnosti. Ipak, čini se da su ogromne investicije u AI, posebno kada su u pitanju baze podataka za AI, najveća kocka u istoriji poslovanja. Naime, kompanije još uvek nisu sigurne kako da koriste AI, te je stepen usvajanja ove nove tehnologije relativno nizak (iako mnogi radnici možda koriste AI u tajnosti).

Robot “Ana”, prva AI učiteljica u školi u Karačiju, Pakistan novembar 2024.

Generalno, čini se da je danas teže nego obično prognozirati kako će izgledati globalna politika i ekonomija. Naime, rizici za negativne ishode, posebno za visoko razvijene ekonomije, su nesumnjivo porasli, posebno imajući u vidu jačanje globalne uloge kluba nezapadnih država, od kojih mnoge žele da detronizuju međunarodni poredak kojim dominira Zapad.

Rast američkih carina

Kada najstariji ikad izabrani predsednik SAD preuzme dužnost 20. januara 2025, skoro je izvesno da će se dodatno intenzivirati kompeticija sa drugom najvećom globalnom ekonomijom, kineskom. S druge strane, izolacionistički instinkti novog lidera u Vašingtonu bi mogli umanjiti šanse za nove (vruće) konflikte.

Najvažniji geopolitički izbor nove američke administracije biće odnos prema Pekingu, gde se scenario sa eskalacijom krize u Južnokineskom moru ne može isključiti. Kina će takođe otkriti koliko je Tramp ekstreman u pogledu carina. Da li će one zaista biti obećanih 60%, ili višestruko manje, postaće jasno tokom 2025. Ovde treba navesti i da bi trostruko manje carine na kinesku robu podstakle inflaciju i naštetile Amerikancima sa niskim i srednjim prihodima.

Ono što se trenutno čini je da će se rivalstvo Amerike sa Kinom manifestovati kao trgovinski rat, koji će se možda proširiti i na neke od i američkih saveznika. Kada su u pitanju krizna žarišta, Tramp bi mogao da podstakne Ukrajinu da napravi dogovor sa Rusijom, dok bi istovremeno mogao da da Izraelu signalizira „odrešene ruke“ na Bliskom Istoku.

Donald Tramp i Si Đinping, 2017.

Kompanije širom sveta ne čekaju dan Trampove inauguracije da bi videle koje proizvodi iz koje zemlje podležu novim višim carinama Najjednostavniji način da se obezbede je poručivanje robe unapred, dok drugi traže nove dobavljače. Sve to dovodi do većih troškova u vidu viših zaliha, skuplje ubrzane isporuke ili većeg rizika usled saradnje sa neproverenim novim partnerima.

Instinkti za preživljavanje lidera imanentnog biznisa već počinju da se pojavljuju u visokofrekventnim podacima. Kineske luke su zabeležile dvocifreni rast u propusnosti kontejnera u nedelji pre i posle američkih izbora, a dodatni porast od skoro 30% usledio je u drugoj sedmici decembra. Međunarodni avio-kargo letovi su se povećali za najmanje trećinu od sredine oktobra 2024. Dve najvažnije američke pacifičke luke, u Los Anđelesu i Long Biču, imaju snažan porast ulaznih pošiljki, beležeći u trećem kvartalu rekorde iz ere pandemije, sa očekivanjem da će obim isporuka ostati povećan u 2025.

Analiza transkripta razgovora rukovodilaca kompanija koje ulaze u vodeći indeks američkih akcija S&P 500 ukazuje da je pominjanje reči „carina“ snažno povećano u novembru, te da je na najvišem nivou od kraja 2019. (ovo se posebno odnosi na šefove korporacija koje proizvode i nabavljaju industrijske mašine).

Najveći rizici za globalnu ekonomiju u naredne dve godine

Prema Oxford Economics anketi koja je obuhvatila 156 preduzeća u dve nedelje do 10. decembra 2024, njih 65% smatra da globalni trgovinski rat predstavlja veliki rizik za globalnu ekonomiju u naredne dve godine, u poređenju sa 38% koji smatra da je to sukob Rusije i NATO-a, te 14% koje kao najveći rizik vide konflikt Kine i Tajvana.

Izazovi pred Pekingom

Nakon praktičnog kolapsa sektora nekretnina, jasno je da kineska ekonomija više neće generisati čak trećinu povećanja globalnog BDP-a (Indija, čiji će rast u 2025. godini sa 6,5% biti za dva procentna poena viši od kineskog, zbog relativno malog udela u globalnom BDP-u neće još dugo moći da preuzme ulogu svetske privredne lokomotive). Naime, počevši od 2022. privreda te zemlje se suočava sa za kineske standarde sporim rastom, što je delimično povezano i sa pooštravanjem tehnoloških sankcija od strane SAD-a. S tim povezano, nije iznenađenje da Peking pokušava da ostvari samodovoljnost u bazičnim tehnologijama, što je praktično jedini način da se poveća tržišno učešće u sofisticiranim industrijama u kojima se dominacija Zapada uzima kao datost.

Kina je uspela da smanji tehnološki jaz u odnosu na SAD, ali tokom poslednje dve godine uglavnom nema vidljivog poboljšanja ekonomskih performansi te zemlje. Naime, višak kapaciteta zajedno sa slabom potrošnjom razlog je usporavanja privrednog rasta. Tako je u prva tri kvartala 2024. promet u maloprodaji, aproksimacija povećanja dododaka, porastao skromnih 3,3%. Očigledno, nedovoljna domaća tražnja, odnosno slaba potrošnja, povezano i sa povećanim dohodovnom nejednakošću, sputava ekonomski rast Kine, potencijalno ukazujući na limite tehnoloških unapređenja.

Voštane figure Donalda Trampa i Si Đinpinga u Muzeju “Madam Tiso” u Budimpešti

Izvesno je da će se tokom 2025. geopolitička nestabilnost i povećane američke carine de facto primorati Peking na prestrojavanje globalnih trgovinskih koridora. S tim povezano, očekivano je da će se osnažiti razmena i investicije sa zemljama jugoistočne Azije (ASEAN), Bliskog istoka i Latinske Amerike. ASEAN je već najveći trgovinski partner Kine, čineći 15% ukupne kineske trgovinske razmene, dok je Globalni jug već sada „odgovoran“ za preko polovine spoljnotrgovinske razmene te zemlje.

Kina se takođe pomera ka proizvodima sa višom dodatom vrednošću, kao što su elektronika, mašine i automobili, koji su već 2023. činili oko 50% njenog ukupnog izvoza. Očekivano je da će cene električnih vozila, solarnih panela i baterija, koji su praktično globalno najkonkurentniji kineski proizvodi, dodatno opadati sa svim negativnim implikacijama na te sektore u EU i SAD. Istovremeno, Kina će pojačati i komercijalizaciju novih tehnologija povezanih sa veštačkom inteligencijom (na primer, indikativno je da veliki broj robo-taksija već funkcioniše u gradovima kao što su Šenžen i Peking).

Evropski egzistencijalni šok

Nakon Kovida-19 i rata u Ukrajini, Evropa bi uskoro mogla iskusiti svoj sledeći egzistencijalni šok u obliku Donalda Trampa. Naime, nova administracija u Vašingtonu bi mogla negativno uticati na interese Brisela po pitanjima trgovine, pristupa visokim tehnologijama, odbrane. Novoizabrani predsednik SAD je već zapretio opštom carinskom stopom od 10%, što bi moglo da umanji BDP EU za 0,3% do 2026, prema Citigroup Inc (generalno, očekivanja eksperata su da će američke carine buti uvedene krajem 2025, u rasponu od 5% do 10%, te da će se njihov pun efekat osetiti u 2026).

Trgovina, praktično jedina oblast u kojoj veličina tržišta EU i njegovih 440 miliona potrošača daju briselskoj administraciji istinski uticaj, će verovatno biti poluga preko koje će biti pokušano da se utiče na Vašington. Naime, EU će ponudom da kupuje više energije, oružja i druge robe iz SAD dati šansu Trampu da ispuni deo svojih obećanja o smanjivanju američkog deficita sa EU, koji bi u 2025. mogao iznositi 197 milijardi evra (kontra-carine su takođe u planu, ali kao krajnja mera). Naime, američki deficit sa EU i uvoz SAD iz EU konstantno rastu (u 2024. preko petine robnog uvoza SAD došlo je iz zemalja EU). To je potpuno suprotno trendu koji beleži uvoz Amerike iz Kine i posebno deficit s tom zemljom, koji je u snažnom padu u odnosu na 2018. kada je Tramp odpočeo trgovinski rat sa azijskim trgovinskim džinom.

Poziciju Brisela donekle bi moglo olakšati i to što se ekonomija EU već faktički kreće u pravcu poželjnom za Vašington. Naime, Evropa se po cenu slabljenja sopstvene konkurentnosti oslobodila zavisnosti od ruskog gasa, dok se oslanjenje na izvozu u Kinu lagano redukuje. Tako plasmani evropskih kompanija na tržište Kine praktično stagniraju od pandemije, dok se i uvoz iz te zemlje posle drastičnog rasta do 2022. stabilizovao na nižim vrednostima. I pored toga, deficit EU je još uvek dovoljno visok (iz Kine dolazi čak 21% ukupnog uvoza EU) i podsticajan za onaj (proatlantistički) deo briselske administracije koji je za merkantilistički pristup u odnosima sa Pekingom – nešto što bi Bela kuća izvesno volela da vidi.

Izvozno orijentisane ekonomije EU skoro izvesno čeka veoma izazovna godina. Poseban problem su geopolitički rizici, koji bi mogli da potkopaju spoljnu tražnju i poverenje potrošača, što bi moglo da pogura evropsku ekonomiju u recesiju, koja je već u zoni de facto stagnacije (BDP se povećao tek 0,7% u 2024, dok se u 2025. očekuje takođe skromnih 1,1%). Upozorenja Marija Dragija o gubitku evropske konkurentnosti, te „sporom agonijom“ EU povezanom i sa starenjem stanovništva, su alarm za akciju, pre svega u domenu politika za podsticanje rasta produktivnosti. Podaci da po investicijama u visoke tehnologije EU značajno zaostaje za Kinom i SAD, te da po visini BDP-a po glavi stanovnika Amerika daleko nadmašuje EU su obespokojavajuća.

Ipak, evropsko tržište, sa štednjom domaćinstava koja iznosi 33 hiljade milijardi evra i sa globalno prepoznatljivim kompanijama poput ASML Holdinga ili Erbasa, još uvek je respektabilno. Dodatno, očekivani nastavak trend smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke tokom 2025. trebalo bi da podstakne tražnju i popravi narušeno poverenje kompanija i potrošača.

Na kraju, jedno od retkih „ohrabrenja“ za Stari kontinent jeste da očekivanja za 2025. godinu teško da bi mogla biti manja.

1...337338339...1.500 Stranica 338 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Portugal je poznat po svojim prijatnim i živahnim gradovima, kao i povoljnoj klimi, zbog čega je omiljena destinacija za strance. Da li ste se ikada pitali da li biste mogli da živite tamo i šta znači biti bogat u Portugalu?

Prvi posle Japana

Na CNTraveler listi za izbor najboljih destinacija 2024. Portugal je zauzeo drugo mesto među 20 najboljih zemalja sveta (posle Japana).

Kvalitet života

Ovo nije prošlo nezapaženo. Portugal je zauzeo 12. mesto na listi zemalja koje Amerikanci najviše traže da posete ili se presele u 2024. To pokazuju podaci Numbeo, globalne baze podataka o troškovima života.

Troškovi života u Portugalu

Portugal se izdvaja kao jedna od evropskih zemalja sa najnižim troškovima života.

Kada se poredi sa drugim zemljama širom sveta, trošak života u Portugalu je niži nego u mnogim drugim državama, poput SAD-a, Velike Britanije i Francuske.

Evo poređenja:

Francuska: 1.200 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

SAD: 1.166 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Kanada: 1.023 mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Tajland: 650 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Portugal: 592 dolara mesečno za jednu osobu, bez uključivanja rente.

Shutterstock/kavalenkau

Štaviše, kada uključimo troškove rente, Portugal postaje još atraktivniji. Na primer, renta u Portugalu je 24 odsto niža nego u Velikoj Britaniji. Oko 40 do 50 odsto je jeftinija nego u proseku u Americi.

Sve u svemu, Portugal se pokazao kao veoma pristupačno odredište u pogledu životnih troškova. To ga čini izuzetnim mestom za život. Pogotovo u poređenju sa velikim svetskim metropolama.

Prosečna godišnja plata u Portugalu

Izvori variraju, ali prosečna bruto plata u Portugalu za rezidente iznosi oko 23.000 dolara godišnje. To je otprilike 1.835 dolara mesečno. Prema OECD-ovom Indeksu boljeg života, prosečan neto raspoloživi prihod po osobi u domaćinstvu iznosi 24.877 dolara.

Najveće plate su u Lisabonu, gde prosečna plata iznosi 2.412 dolara mesečno. Za strane radnike prosečna godišnja plata je znatno viša i iznosi 102.669 dolara. Minimalna plata u Portugalu za 2025. biće oko 912 dolara.

Biti bogat u Portugalu

U Portugalu je došlo do porasta bogatstva domaćinstava od 45 odsto od 2019. godine. To je rezultat oštrog porasta cena nekretnina. Veliki deo bogatstva ljudi uložen je u njihove domove. Kao i u većini zemalja EU, polovina imovine je koncentrisana u rukama najbogatijih 10 odsto stanovnika.

Ovaj trend ukazuje na rastući jaz u bogatstvu između bogatih i siromašnih, što je specifično za mnoge razvijene ekonomije. Ali, takođe otkriva da Portugal postaje sve atraktivnija destinacija za investicije u nekretnine. Time se stvara veći potencijal za akumulaciju bogatstva u nekretninama.

Prema Henley & Partners, sve više investitora sa većim neto bogatstvom bira Portugal za svoj dom.

U 2023, u Portugalu je živelo milion stranaca, što čini 10 odsto ukupnog stanovništva zemlje. Portugal je bio deveta najpopularnija destinacija za preseljenje milionera u 2024. Oko 800 pojedinaca koji su imali više od jednog miliona u likvidnoj imovini preselilo se u ovu zemlju.

Do decembra 2023. u Portugalu je živelo 62.700 milionera, a 108 njih su imali više od 100 miliona dolara u likvidnoj imovini. Mnogi od njih žive u Lisabonu ili duž obale Algarve. Tokom vrhunca turističke sezone, Algarve postaje privremeni dom mnogim svetskim milionerima.

Očigledno je da je Portugal privlačan ne samo strancima koji žele da presele, već i turistima, zahvaljujući nižim troškovima života u poređenju sa drugim evropskim zemljama.

Godina za nama bila je prepuna sportskih događaja, pobeda i poraza, ali neka autentična lica više nećemo gledati na terenima širom sveta.

Među njima ima fudbalera, tenisera i košarkaša, a mi smo izabrali „sedmoricu veličanstvenih“ koji će svima nedostajati.

Foto: EPA-EFE/Emilio Naranjo

Rafael Nadal

Verovatno najbolji teniser sveta svih vremena, uz Novaka Đokovića, Rafael Nadal završio je karijeru.

Teniska reprezentacija Španije poražena je u četvrtfinalu Dejvis kupa od Holandije 2:1, što je ujedno značilo i rastanak Nadala, „kralja šljake“, od profesionalnog tenisa.

Nadal je četvrtfinalni duel Dejvis kupa u Malagi dočekao vrlo emotivno u suzama, pošto je znao da posle turnira neće više biti deo sporta koji mu je doneo sve u životu.

Verovatno je Rafa očekivao da će „zbogom“ reći u nedelju u finalu, ali Holanđani su bili neumoljivi.

Nakon poraza od Holandije usledio je Nadalov oproštajni govor. Posle višeminutnog skandiranja „Rafa, Rafa“ slavni teniser je počeo obraćanje:

U Malagi je pušten i kratak film sa izjavama velikana „belog sporta“, a među njima je bio i Srbin Novak Đoković.

Podsetimo, Nadal je tokom karijere osvojio 92 ATP titule, od toga 22 na gren slem turnirima. Na prvom mestu ATP liste je proveo 209 sedmica, dok je pet puta bio lider teniskog karavana na kraju takmičarskih godina.

Foto: EPA-EFE/FILIP SINGER

Toni Kros

Nemački fudbaler Toni Kros se nakon eliminacije njegove reprezentacije u četvrtfinalu Evropskog prvenstva od Španije i zvanično oprostio od fudbala i završio karijeru.

Nemačka je posle produžetaka izgubila od „crvene furije“ 1:2 i završila takmičenje čiji je bila domaćin, a Krosu je to takmičenje bilo poslednje u igračkoj karijeri.

On se zahvalio navijačima, klubovima, trenerima i saigračima, kao i porodici i prijateljima i rekao da „nema ništa bolje nego videti da su deca ponosna na svog tatu”.

Kros je karijeru počeo u Bajernu iz Minhena, gde je igrao je od 2007. do 2014. godine i u tom periodu zabeležio 205 utakmica, te postigao 25 golova, i osvojio brojne trofeje, među kojima su tu svakako tri titule u Bundesligi i Liga šampiona.

Nemac je 2014. godine prešao u Real Madrid za koji je odigrao 465 utakmica i postigao 28 golova te asistirao namestio 98 puta. Sve to začinio je sa 22 trofeja, među kojima su pet titula u Ligi šampiona i četiri titule u Primeri.

Za reprezentaciju Nemačke odigrao je 114 utakmica, postigao je sedam golova i osvojio Svetsko prvenstvo 2014. godine.

Punih deset godina činio je neverovatan tandem veznjaka sa Lukom Modrićem u Madridu.

Vremenom su postali možda i najdominantniji vezni igrači na svetu, a godinama su bili nezamenjivi u postavi Reala.

Zato i ne čudi što je „kraljevski klub“ među prvima i objavio da se Kros uskoro oprašta od profesionalnog bavljenja fudbalom.

– U penziju odlazi igrač koji je deo istorije našeg kluba i jedna od najvećih legendi svetskog fudbala – navedeno je u saopštenju Reala.

Foto: EPA-EFE/Alejandro Garcia

Andres Inijesta

Andres Inijesta je lani završio blistavu fudbalsku karijeru nakon pune 22 godine.

Zajedno sa suprugom Anom, petoro dece, roditeljima i ostatkom porodice, uključujući dedu po majci koji je došao iz rodne Fuentabilje on je pred oko 500 ljudi rekao „zbogom fudbalu“.

To je bila avantura kakvu nije mogao da zamisli ni u najluđim snovima. Sa ulica svog grada, u pokrajini Albasete, sa kojih je otišao sa 12 godina i stigao u Barselonu, provevši mnogo noći daleko od svojih najmilijih i lijući suze poput onih koje nije mogao da sakrije i na rastanku od ove igre.

– Ovo je putovanje mog života. Od Fuentabilje do Barselone. Danas me prate oni koji su putovali sa mnom: moji roditelji i moj deda – rekao je slomljenim glasom.

Sa navršenih 40 godina počinje novu eru i već zna šta mu je naredni cilj u životu.

Upitan da li bi trenirao Barselonu, poslao je jasnu poruku.

– Nadam se da je Hansi Flik ovde još dugo jer će to značiti da je naš klub postigao mnogo uspeha. Još nisam išao u prvu klasu, ali cilj je da budem trener.

Na insistiranje novinara, otkrio je svoju veliku želju.

– Voleo bih da se vratim u Barsu, ali kada budem mogao da budem tamo i kada bi mi bilo lepo. Bio bih oduševljen ako se stvore okolnosti. I kao trener sebe vidim na „Kamp Nou“.

Ne kaje se što nije osvojio „Zlatnu loptu“.

– To je bila nagrada. Za mene je fotografija Ćavija, Mesija i mene na podijumu više od Zlatne lopte. Nije važno ko ju je osvojio.

Govorio je i o španskoj reprezentaciji sa kojom je osvojio dve titule evropskog šampiona (2008. i 2012.), ali i titulu svetskog prvaka (2010.).

On je zahvalio Luisu Aragonesu, Visenteu del Boskeu i Đulenu Lopetegiju „na ukazanom poštovanju i naklonosti“.

O magičnom pogotku u Johanesburgu koji im je doneo prvu titulu svetskog šampiona u istoriji zemlje, rekao je sledeće.

– Svi smo postigli taj gol na Svetskom prvenstvu. Bez svačije magije to ne bi bilo moguće. Dani Harke je to takođe omogućio gde god da je bio – rekao je Inijesta je pre nego što je sa scene pozdravio oca nesrećno preminulog defanzivca Espanjola kome je posvetio taj gol.

Andres Inijesta je rođen 11. maja 1984. godine u Fuentabilji, pokrajina Albasete.

U juniorskoj karijeri je igrao za Albasete i Barselone, a u seniorskoj za samo tri kluba: Barselonu, Visel Kobe i Emirejts.

U seniorskoj karijeri je kombinovano za ta tri kluba odigrao 625 utakmica i postigao 66 golova.

Najdublji trag je ostavio u Barseloni, za koju je igrao punih 16 godina, od 2002. do 2018. godine i sa kojom je osvojio čak 32 trofeja: čak devet puta je bio šampion Španije, šest puta prvak Kupa Kralja, dok je Superkup Španije osvojio pet puta u svojoj karijeri.

Čak četiri puta je podigao „ušati trofej“ namenjen osvajaču Liga šampiona, dok je UEFA Superkup osvojio dva puta, a FIFA Svetski klupski Kup tri puta u svojoj karijeri.

Sa reprezentacijom Španije bio je svetski šampion 2010. godine, a dva puta zaredom i šampiona Evrope (2008. i 2012).

Ukupno je u dresu „crvene furije“ odigrao 131 utakmicu i postigao 13 golova.

Najznačajniji trenutak u karijeri je gol koji je postigao u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu protiv Holandije u Južnoj Africi, za pobedu Španije od 1:0.

Foto: EPA-EFE/JUAN IGNACIO RONCORONI

Huan Martin del Potro

Huan Martin del Potro i zvanično je završio igračku karijeru na svečanosti u Buenos Airesu, tokom koje je centralni događaj bio egzibicioni meč argentinskog tenisera i Novaka Đokovića.

Samim tim, rezultat je ostao po strani, mada se može istaći da je na kraju slavio Argentinac sa 2:0 (6:4,7:5) u setovima, a „div iz Tandila“ je uputio emotivnu poruku srpskom asu i zahvalio mu se na oproštajnoj partiji tenisa.