Posle Putina, Tramp telefonom razgovarao i sa Zelenskim

12. februar 2025. | 11:29

Razgovor Trampa i Zelenskog trajao je oko sat vremena

Posle Putina, Tramp telefonom razgovarao i sa Zelenskim

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da je razgovarao sa Vladimirom Zelenskim i da je razgovor prošao “veoma dobro”.

“Upravo sam razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim. Razgovor je prošao veoma dobro”, napisao je Tramp na društvenim mrežama.

Tramp je naveo da Zelenski, kao i ruski lider “želi mir”.

“Vreme je da se zaustavi ovaj apsurdni rat koji je izazvao masovnu i potpuno nepotrebnu smrt i razaranja. Neka Bog blagoslovi narod Rusije i Ukrajine”, naveo je Tramp.

Trampova objava na društvenoj mreži “Trut/Istina”Принтскрин

Prethodno je Tramp razgovarao sat i po sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prema rečima portparola Zelenskog Sergejea Nikiforova, razgovor Trampa i Zelenskog je trajao oko sat vremena.

Telefonski razgovori američkog predsednika Donalda Trampa sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i Vladimirom Zelenskim bili su veoma dobri i pozitivni, rekla je sekretarka za štampu Bele kuće Kerolin Levit.

“Upravo sam razgovarala sa predsednikom o tim pozivima i on mi je rekao da vam kažem da su to bili veoma dobri pozivi. Bili su veoma pozitivni”, rekla je ona novinarima na brifingu i dodala da su SAD posvećene postizanju mirovnog sporazuma za rešavanje sukoba u Ukrajini.

SBB, “Telekom” i “Jetel”: Kako je profit spojio nespojivo

Viktor

12. februar 2025. | 11:27

Vlasnici “Junajted grupe” krenuli su u njeno rasparčavanje, prodajući “Telekomu” i “Jetelu” prava na sportska emitovanja i moćnog kablovskog operater

SBB, "Telekom" i "Jetel": Kako je profit spojio nespojivo — Manjinski vlasnik “Junajted grupe” Dragan Šolak vlasnik je i predsednik fudbalskog kluba Sautempton

Ono o čemu je medijska čaršija šaputala poslednje dve godine, danas je i zvanično rečeno – SBB, drugi najveći kablovski operater u Srbiji, prodat je za 825 miliona evra Etisalat PPF Telekom grupi, a u portfoliju kompanije više se ne nalazi ni Eon TV Internešenel i njegova prava na sportsko emitovanje za Zapadni Balkan. Za 652 miliona evra pazario ih je doskora najveći SBB-ov neprijatelj i konkurent – “Telekom Srbija”.

Tako je najprofitabilniji deo najvećeg privatnog vlasnika medija u Srbiji rasprodat, dok vlasnički udeo televizija N1 i Nova S, koje predstavljaju investicionu crnu rupu, nije menjan. Niti izgleda za tako nešto ima.

“Ne postoje pregovori ili planovi o prodaji bilo koje medijske kuće iz sastava Junajted medije, uključujući i produkcijske kuće Grand i IDJ”, dodala je u saopštenju kompanija pod čijom kapom se nalaze dnevnik “Danas”, nedeljnik “Radar”, tabloid “Nova”, sajtovi nova.rs i forbs.rs.

To što SBB više nije njihov neće se odraziti na televizije koje su i dalje njihove – emitovaće se preko istog kablovskog distributera i to je, kažu, zapisano u ugovoru.

Većinski vlasnik u “Junajted grupi” je evropski investicioni fond “Bi Si partners”, koji je ovu firmu 2019. kupio od američkog investicionog fonda “Kolberg Kravis Roberts” (KKR), čiji je partner bivši šef CIA Dejvid Petreus. Osim KKR fonda i generala koji je morao da odstupi sa dužnosti glavnog obaveštajca SAD zbog seks-skandala u kojem je otkriveno da je najpoverljivije državne i vojne tajne otkrivao svojoj ljubavnici, manjinski udeo zadržao i srpski biznismen posvađan sa vlašću Dragan Šolak. Koliki, tajna je.

Upućeni u medijske prilike kažu da je “Bi Si partners” neplanirano dugo ostao u ovim poslu, a da razgovori o prodaji traju najmanje dve godine. Za to vreme najozbiljnije se pregovaralo, tvrde, sa jednom mađarskom firmom.

Ali ko je novi vlasnik SBB, kablovskog operatera koji, prema poslednjim podacima RATEL-a, u kablom premreženoj Srbiji ima udeo od 40 odsto tržišta?

“Samo da neko ne bi rekao da sam ja prodao ‘Junajted grupu’ ili SBB ili ne znam već šta. Dakle, pošto nisam ja vlasnik, nego znate već ko je Dragan Šolak i ne znam ko je još sve sa njim. Dakle, oni u ponedeljak, utorak, sredu, kad li već potpisuju ugovore o prodaji i svega toga. Nekim Slovacima, Česima, Poljacima, nemam pojma više kome sve. Nije ni bitno”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić u RTS-ovoj emisiji Četvrtkom u 9.

Kupci nisu ni Slovaci ni Poljaci, ali jesu Česi. Doduše, samo manjinski. Od avgusta 2023. u imovini PPF Telekom grupe, koja posluje pod brendom “Jetel”, 50 odsto plus zlatnu akciju ima Etisalat. Dakle, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Sve je dozvoljeno u ratu i – biznisu

Pre tačno četiri godine sva tri igrača – i SBB i “Telekom” i “Jetel” (tada “Telenor”), bila su jednako kao danas u centru pažnje javnosti. Samo što su tadašnja saopštenja imala drugačiji ton.

“Junajted grupa” tvrdila je su da vlast preko “Telekoma” i “Telenora” planira da sruši SBB i “uguši slobodne medije”, a “Telenor” je insistirao da je na delu zloupotreba sopstvene štampe za “razračunavanje sa konkurencijom koja se nalazi u ekspanziji”.

Iza optužbi krio se strah SBB da će se u distribuciju kablovskih kanala uključiti i treći veliki igrač “Telenor”. Šta se i obistinilo. Ali menadžment “Junajted grupe” tvrdio je da ove dve konkurentske firme zajednički rade na uništavanju SBB-a. Što se nije obistinilo. Ili su se samo odlučili na drugačiju taktiku neutralisanja neprijatelja?

Pažnju medijskih poznavalac posebno je privukao način na koji je SBB video da će državni operater da sprovede njegovo uništenje – tako što će “Telenoru” da “ustupi kompletnu infrastrukturu kablovske mreže i kompletan sadržaj kablovske televizije”. Jer do 2003. godine SBB je potpuno besplatno koristio državne resurse.

O tome je pisao bivši narodni poslanik i nekada istaknuti član LDP-a Zoran Ostojić u tekstu koji se bavio višedecenijskim uništavanjem državnog operatera. Naime, tadašnji generalni direktor “Telekoma” Draško Petrović samostalno je, bez Upravnog odbora, doneo odluku da se infrastruktura dodeli konkurentu – SBB. Tako je ovo izuzetno profitabilno tržište prepušteno privatnom sektoru i direktnom konkurentu.

“Tek 2003. godine ‘Telekom’ donosi odluku da to naplaćuje, ali po simboličnoj ceni čime je formalno legalizovana dotadašnja Šolakova uzurpacija državne imovine bez odobrenja ili ikakve nadoknade”, ukazao je Ostojić u tekstu koji je objavio Antidot.

Ali dioptrija kojom SBB gleda na korišćenje državnih resursa naprasno se promenila kada se u priči pojavio “Telenor”. Za programskog direktora televizije N1 Igora Božića to je politička igra jer “zašto bi neko resurse državne kompanije davao drugoj privatnoj kompaniji ako iza toga ne stoji politika”.

“Junajtedova” i briselska podvala

Nije ovo jedina situacija u kojoj je “Junajted grupa” na istu stvar gledala kroz drugačije naočare. Kada je u oktobru 2023. Skupština Srbije usvojila zakone o informisanju, štampa u njihovom vlasništvu tvrdila je će nas oni odvesti u medijski mrak. I opet je zazvonio Božićev alarm – vlast pomoću novih zakona hoće da uspostavi medijski monopol! I to tako što će iz Srbije da najuri “Junajted grupu” i njene medije, što je, kako su sugerisali, ne samo njihov već i interes šire javnosti i borba za slobodu medija.

Pozivima u pomoć pridružila se i potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdeći da su novi medijski zakoni “ubistvo s predumišljajem N1 i Nove S”, “režimska i ‘Telekomova’ podvala” posle koje “ostaju samo ‘bunkeri’ SNS klike”.

A šta je konkretno bilo sporno? To što je novim zakonom državnim preduzećima dozvoljeno da imaju medije, ali da ne primaju državnu pomoć. Preciznije, državni “Telekom” može da ima “Blumberg”, “Juronjuz”, “Njuzmaks” i “Arene sport” pod uslovom da ne dobija novac od države.

Dok su evropski zvaničnici u Srbiji hvalili nove zakone, “Junajted grupa” je negodovala. Tim pre što je televizija N1 i nastala tako što je “Junajted grupa” uspela da uz pomoć Evropske komisije natera Srbiju, odnosno vladu Aleksandra Vučića, da promeni svoje medijsko zakonodavstvo. Odredba po kojoj kablovski operater ne može da proizvodi medijski sadržaj izbačena je iz zakona na pritisak ove kompanije koja je uspela, uz skupe lobiste, da ubedi Brisel da to naloži Beogradu. Jer tada je Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, imala obavezu da zakone pre usvajanja šalje na proveru u Evropsku komisiju.

Nakon toga, televizija N1 je počela sa radom. Ali nepunu deceniju kasnije “Junajted grupa” je krenula u medijski krstaški rat kako se na “Telekomu” ne bi primenila ona odredba koja je 2014. skrojena po meri SBB-a.

A samo par godina pre kontroverznog zakona RTS je, po savetu istog Brisela, bio prisiljen da se odrekne distribucije programa i prepusti je ETV-u. Slična nepravda je učinjena i štampi – kako svoja izdanja ne bi držali na najboljem, a konkurenciju u budžaku, medijskim kućama je zabranjeno da budu i vlasnici novina i vlasnici trafika.

Ko se još seća kako je 2017. SBB, usred izborne kampanje za predsedničke izbore, uklonio RTS sa prve pozicije na daljinskom upravljaču?

Zvezda upalila “motore” i deklasirala Borac u Kupu Koraća

Viktor

12. februar 2025. | 11:23

Košarkaši Crvene zvezde plasirali su se u polufinale Kupa Radivoja Koraća, pošto su savladali ekipu Borca sa 104:70

Zvezda upalila "motore" i deklasirala Borac u Kupu Koraća

Izabranici Janisa Sferopulosa napravili su prvi korak ka odbarni “Žućkove levice”.

Ubedljivim rezultatom i odličnom igrom u dvorani “Čair” u Nišu, crveno-beli savladali su ekipu Borca iz Čačka.

Čačani su se rezultatski “držali” u prvom poluvremenu, ali je Zvezda opravdala status favorita.

Odmah je Zvezda jasnim planom napala reket, postigla lake koševe i iznudila veliki broj faulova pa je nakon trojke Dobrića imala 16:10.

Prva četvrtian završena je rezutlatom 30:21. Borac je dodatno pritiskao u nastavku, na momente imao samo pet poena deficita, ali se na poluvreme otišlo rezultatom 55:44 u korist beogradskog tima.

U trećoj četvrtini je Zvezda znala kako da odigra da uveća prednost. Brzo i lako su došli do 20 razlike, a do kraja meča su održavali i povećavali prednost.

Borac je na razne načine pokušavao da se vrati u meč, ali im to nije polazilo za rukom.

Mogao je Sferopulos da “promeša karte”, pa su tako minute dobili i igrači koji to nisu tokom dosadašnjeg dela sezone.

Najefikasniji u pobedničkom timu bili su Ognjen Dobrić sa 18 poena, ali koji je na kraju susreta iskrenuo skočni zglob.

Poenterski mu je pomogao Filip Petrušev sa 16 poena, kao i Nemanja Nedović sa 15, dok je 11 imao Ajzea Kenan.

U redovima Borca, Nikolić je imao 14 poena, Furmanavičijus 13, Boldvin 12, a Manojlović 10 postignutih poena.

Crvena zvezda se plasirala u polufinale Kupa Koraća, gde će za protivnika imati boljeg iz duela Spartaka i FMP-a.

Trump preti kanadskim automobilima, carinom do 100%

Dara Milovanović

11. februar 2025. | 13:59

Dok se Kanada sprema za 25 posto američkih carina na čelik i aluminijum , američki predsednik Donald Trump kaže da razmatra dodatnu tarifu na automobile iz Kanade, koja bi mogla biti između 50 i 100 posto.

U intervjuu za Fox News u ponedeljak , Trump je rekao da je Kanada “ukrala” automobilsku industriju od Sjedinjenih Država.

“Ako pogledate Kanadu, Kanada ima veoma veliku automobilsku industriju. Ukrali su nam je. Ukrali su je, jer su naši ljudi spavali za volanom”, rekao je Tramp.

Dodao je: „Ako se ne dogovorimo sa Kanadom, stavićemo velike carine na automobile. Može biti 50 ili 100 posto jer ne želimo njihove automobile. Želimo da pravimo automobile u Detroitu.”

Sektor proizvodnje automobila i njegov lanac dostave u Kanadi i Sjedinjenim Državama duboko su integrisani od 1960-ih.

Godine 1965. bivši premijer Lester B. Pearson i bivši američki predsednik Lyndon B. Johnson potpisali su Ugovor o automobilskim proizvodima Kanade i Sjedinjenih Država, poznatiji kao Auto Pakt.

Sporazumom su ukinute carine na automobile i automobilske delove između dve zemlje.

To je bilo na snazi do 1994. godine, kada je stupio na snagu Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je proširio slobodnu trgovinu na sve sektore, ne samo na proizvodnju automobila.

Godine 2018. NAFTA je zamenjena sporazumom Kanada-Sjedinjene Američke Države-Meksiko (CUSMA), o kojem će se ponovno pregovarati 2026. godine.

Trump je u ponedeljak potpisao par predsedničkih proklamacija kojima se uvode carine od 25 posto na čelik i aluminijumum, bez izuzetaka.

“To je velika stvar. Ovo je početak ponovnog bogaćenja Amerike”, rekao je Trump dok je potpisivao naredbe u ovalnom kabinetu.

Trumpova administracija je saopštila da je taj potez trebao ojačati američku industriju čelika i aluminijuma i zaštititi američku ekonomsku i nacionalnu sigurnost.

Premijer Justin Trudeau kaže da će Ottawa raditi da uveri Trumpa da će njegove tarife na čelik i aluminijum naštetiti i Kanadi i USA.

PRETPUNO GAŠENJE, UPOZORAVA INDUSTRIJA

Glasovi iz industrije upozoravaju da bi carina na automobile kanadske proizvodnje mogla dovesti do gašenja cele severnoameričke auto industrije.

“Prošle sedmice, kada smo mislili da dobijamo 25 posto tarifa na sve, uključujući automobile i delove, rekao sam da ako te tarife krenu, u roku od nedelju dana, industrija biti zatvorena”, rekao je Flavio Volpe, predsednik udruženja proizvođača automobilskih delova.

Volpe je rekao da će tarifa usmerena na automobilsku industriju imati isti uticaj.

“To će uzrokovati prestanak proizvodnje američkih automobilskih kompanija,” rekao je za Global News.

Volpe je rekao da su “stotine dobavljača i na desetine proizvođača automobila” na sastancima rekle da će odbiti da plate Trumpovu carinu, što bi industriju dovelo do potpunog zastoja.

„Svi su se složili da ćemo se zatvoriti, tako da će to biti odmah“, rekao je on.

Volpe je rekao da je lanac snabdevanja toliko integrisan da bi čak i odustajanje jednog dobavljača imalo trenutne posledice.

“Zamislite da pravite sedišta u Londonu, Ontario za fabriku džipa u Toledu, Ohajo, a oni prave 1.000 džipova dnevno. Ne možete napraviti zalihe ta 5.000 džipova na svom imanju. Fabrika u Toledu, Ohajo, ne može uzeti sedišta, točkove i motore i sve ostalo i staviti ih negde. To je neverovatno velika, glomazna i vredna roba”, rekao je on i dodao da većina dobavljača u automobilskoj industriji radi sa 24-satnim zalihama.

Tu Nguyen, ekonomista u RSM Kanadi, rekao je: “Tarifa na automobile kanadske proizvodnje bila bi slična odsecanju nosa u inat licu.”

Rekao je da je vrlo retko da se automobil u potpunosti proizvodi u Kanadi.

“Severnoamerički sektor proizvodnje automobila je toliko integrisan da automobil može preći granicu do osam puta pre nego što bude potpuno sastavljen”, rekla je.

Trump je u svom intervjuu rekao da bi radije vidio premeštanje proizvodnje u Detroit, srce američke automobilske industrije.

“Ako biste zamenili kanadsku proizvodnju, trebalo bi vam pet ili šest montažnih pogona za izgradnju u Sjedinjenim Državama. To bi koštalo oko 50 milijardi američkih dolara i trebalo bi više od 10 godina. To nije realan niti izvodljiv predlog”, rekao je on.

Nguyen je rekao da će SAD koštati “milijarde dolara i deceniju” da se izjednači sa kapacitetom Kanade za izgradnju nekih objekata za autodelove.

On je dodao da će Trampov potez evropskim i azijskim proizvođačima automobila dati prednost.

„Glavni američki proizvođači automobila bili bi teško pogođeni carinama. Ne samo da bi ovo naštetilo glavnim proizvođačima automobila u Severnoj Americi odlaganjem proizvodnje i povećanjem troškova, već bi ovaj potez takođe podstakao azijske i evropske proizvođače automobila, koji ne podležu istim tarifama, da prosperiraju i nadmaše severnoameričke kompanije”, rekao je.

Kingston je rekao da ako Kanada uzvrati, to bi moglo naštetiti američkim potrošačima.

“Američki potrošač koji će kupiti novo vozilo mogao bi videti povećanje cena novih vozila za 6.500 dolara, ako ne i više”, rekao je.

‘KANADA NIJE UKRALA AUTO INDUSTRIJU’

Volpe je rekao da je Trumpova tvrdnja da je Kanada “ukrala” američku automobilsku industriju “potpuna laž”.

“Kanadski automobilski sektor je izgradila Ford Motor Company počevši od 1904. godine. A General Motors vuče korene iz 1908. godine u Oshawi. I tako smo zajedno izgradili ovu industriju, s najboljim američkim namerama i u dobrobit Detroita”, rekao je.

Kingston je rekao: „Kanada je najveće izvozno tržište američkih motornih vozila na svetu. Zapravo, izvoz u Kanadu je veći od ukupnog izvoza u Kinu, Nemačku i Meksiko zajedno.”

“U Severnu Ameriku je bilo puno automobilskih investicija. Te investicije su došle u Severnu Ameriku na osnovu ovog trgovinskog sporazuma da imamo ovo veliko, integrisano severnoameričko tržište. Osamdeset posto tih investicija je otišlo u Sjedinjene Države. Preostali iznos je podeljen između Kanade i Meksika”, rekao je.

SERBIANNEWS/CANADA

Srpska čorba koja vraća u život među 5 najboljih na svetu

Viktor

11. februar 2025. | 09:37

Popularni portal za gastronomiju Taste Atlas objavio je listu od 10 najboljih pilećih supa na svetu, a među njima je i naša bela čorba koja je zauzela 4. mesto.

Na prvom mestu našla se supa tom kha gai, tajlandski specijalitet, dok je na drugom mestu ciorba radauteana iz Rumunije, a na trećem se našla soto lamongan iz Indonezije.

Naša bela čorba zauzela je odlično četvrto mesto. Ova supa je posebno popularna zimi, pravi se od belog mesa, jaja, krompira, luka, brašna, šargarepe, peršuna i začina, a ponekad se servira uz pavlaku koja se dodaje u tanjir.

„Naziv jela je referenca na dominantnu boju njegovih sastojaka, belu. Zanimljivo, ako se u supu doda belo sirće, ona se zove kisela čorba, tradicionalni lek za mamurluk“, navodi Taste Atlas.

Bela čorba se pravi od belog mesa, jaja, krompira, luka, brašna, šargarepe, peršuna i začina, a ponekad se servira uz pavlaku koja se dodaje u tanjir.

Taste atlas

Kako se pravi domaća srpska čorba

Potrebni sastojci:

500 gr mesa, jedna velika glavica crnog luka, 2-3 srednje velike šargarepe, 1-2 srednje velika krompira, 1-2 veće paprike, dva čena belog luka, malo bibera, tri lista lovora, so, kašika masti ili ulja.

Priprema:

Crni luk sitno iseckajte i stavite u šerpu sa malo masti ili ulja. Pržite dok luk ne omekša. Meso isecite na manje kockice i dodajte u šerpu sa lukom. Pržite na srednjoj vatri dok ne porumeni sa svih strana. Dodajte šargarepu i krompir iseckane na kockice i papriku iseckanu na režnjeve. Promešajte sve zajedno i pržite nekoliko minuta. Dodajte paradajz pire i kuvajte još 5 minuta. Dodajte vodu, lovorov list i pustite da jelo proključa. Smanjite vatru i kuvajte dok meso i povrće ne omekšaju, oko 45-60 minuta.

Srbi se češće opredeljuju za picu od Italijana: Najviše ih poručujemo OVOG dana

Viktor

11. februar 2025. | 09:33

Pica nije samo jelo – ona je simbol druženja, uživanja i savršenog zalogaja u bilo koje doba dana. Da Srbi posebno vole ovaj specijalitet, potvrđuju i podaci koje donosi Glovo, višekategorijska platforma koja omogućava pristup velikom broju proizvoda.

Najveći broj porudžbina zabeležen je 13. januara 2024. godine, dok vikendi dominiraju kada je u pitanju konzumacija pice – čak 31 odsto ukupnih proudžbina ostvareno je subotom i nedeljom. Očekivano, večernji sati su omiljeni trenutak za uživanje u ovom jelu – između 19 i 20 časova ostvaruje se čak 25 odsto svih narudžbina preko Glovo aplikacije.

Ljubav prema kombinaciji testa, sosa od paradajza i topljenog siru u Srbiji doseže svetske razmere. Verovali ili ne, naša zemlja zauzima čak treće mesto u svetu po konzumaciji pice, dok smo u regionu zauzeli visoku drugu poziciju, prestigavši čak i Italiju po broju porudžbina. Ovi interesantni podaci pokazuju da ona nije samo popularan izbor, već i pravi fenomen u domaćoj gastronomiji.

Koje pice najviše naručujemo?

Kada je reč o omiljenim receptima, Srbi ostaju verni klasicima. Capricciosa, Margarita i Pepperoni su ubedljivo najtraženiji ukusi i čine najveći procenat svih narudžbina. Ove pice su postale standard kada je u pitanju savršen balans ukusa koji zadovoljava svako nepce.

Koje gradove možemo nazvati prestonicama pice?

Očekivano, glavni grad je apsolutni lider, dok ga prate Novi Sad i Niš, koji se iz godine u godinu dokazuju kao gradovi sa istančanim ukusom za italijanske specijalitete.

Bilo da se naručuje za brzi ručak, večeru sa prijateljima ili kao nezaobilazan deo filmske večeri, pica definitivno ostaje omiljeni izbor u Srbiji. Zahvaljujući Glovo platformi, pica stiže brzo i lako do svih ljubitelja ovog jela, bilo gde i bilo kada.

Ljubavni filmovi koje morate pogledati bar jednom u životu

Viktor

11. februar 2025. | 09:31

silhouette of person's hands forming heart

„Uvek ćemo imati Pariz“, jedna je od najemotivnijih rečenica izgovorenih u istorije kinematografije. U nju je stalo toliko ljubavi. U pitanju je kultni film „Kazablanka“, a to je samo jedna od rečenica koje se citiraju decenijama kasnije. „Kazablanka“ je davno proglašena najboljim romantičnim filmom ikada. Uz ovo ostvarenje tu su i „Prohujalo s vihorom“, „Romeo i Julija“, „Doručak kod Tifanija“, „Gordost i predrasuda“, te noviiji „P.S. Volim te“, „Zapravo ljubav“ ili „La La lend“…

Za ljubitelje ljubavi, srećnih i nesrećnih, romansi, zaljubljivanja, ali i onih dramskih priča za sva vremena koja se dešavaju verovatno samo na velikim platnima i u knjigama, (ili onima koji su posebno srećni), izdvojili smo listu ostvarenja koja su po kritici i publici najbolji romantični filmovi koje morate da pogledate bar jednom u životu.

„Pre svitanja/Pre zalaska/Pre ponoći“

“Pre svitanja” američka je ljubavna drama iz 1995. koju je režirao Ričard Linklejter po scenariju koji je napisao sa Kim Krizan.

Radnja prati mladog Amerikanca Džesija (Itan Hok) i mladu Francuskinju Selin (Žili Delpi) koji se upoznaju putujući vozom po Evropi i odlučuju da zajedno siđu u Beču, gde provode jedan dan. Film nema klasičan zaplet nego prikazuje razgovore između Džesija i Selin dok šetaju Bečom, u kojima iznose svoje stavove o životu, ljubavi i drugim temama.

Film je premijerno prikazan na Filmskom festivalu Sandens 27. januara 1995, a ubrzo nakon toga i na Berlinskom filmskom festivalu gde je Linklejter osvojio nagradu Srebrni medved za najboljeg režisera. Naišao je na hvalospeve kritičara i uz nastavke “Pre zalaska” (2004) i “Pre ponoći” (2013) često se navodi kao jedan od najboljih ljubavnih filmova svih vremena.

Praznik u Rimu

Baš kao i Casablanca – i Roman Holiday je dobro poznata (ljubavna) priča. Ista prati princezu Ann (Audrey Hepburn) koja u potrazi za promenom i begom od svakodnevice beži – u Rim. Njen odmor u Rimu postaje utoliko bolji kada upozna Joea (Gregory Peck), šarmantnog američkog novinara. Ovaj romantični film pravi je primer eskapizma – uvek ćemo ga voleti.

The Way We Were

Film The Way We Were, nekonvencionalna ljubavna priča sa Barbrom Streisand i Robertom Redfordom u glavnim ulogama. Katie (Barbra) i Hubbell (Robert) su studenti koji tokom 1937. godine žive potpuno drugačijim životima. Katie se žustro zauzima kada je anti-ratni pokret u pitanju, dok je Hubbell privilegovani mladić bez političkih stavova. Ipak, privlačnost postoji i uzajmna je. Kada im se putevi ponovo ukrste nakon Drugog svetskog rata, započinju vezu – ali ista nije bez problema. Ono što ih je razdvajalo od samog početka biće i ono što će ih sprečiti da ostanu zajedno. Rezultat je prava ljubavna priča o onom čuvenom right person, wrong time.

„Beležnica“

Za one kojima ljubavi nikada dosta, ova priča koju je režirao Nik Kasavetes prati neizvesno putovanje mladih ljubavnika, Noe Kalouna i Eli Hamilton, koji su imali strasnu letnju romansu i, posle godina razdvojenosti prouzrokovanih ratom, neočekivano se pronašli i ponovo sjedinili. Priča o neopisivoj ljubavi, preprekama i strastima otkrivena je jednoj ženi decenijama kasnije. To joj je otkrio čovek koji ju je redovno posećivao i čitao joj priče iz misteriozne beležnice.

“Kazablanka”

“Kazablanka” je američka romantična drama iz 1942. godine, u režiji Majkla Kertiza sa Hamfrijem Bogartom i Ingrid Bergman u glavnim ulogama. Radnja se vrti oko Rika, vlasnika restorana, koji ne zna da li bi se osvetio ili pomogao bivšoj ljubavnici Ilzi koja se jednog dana pojavila u njegovom lokalu sa novim ljubavnikom i koja očajnički traži njegovu pomoć.

Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto radnje je grad Kazablanka u Maroku, tada pod kontrolom Višijevske Francuske. Film se danas smatra klasikom kinematografije, a nalazi i na listi 250 najboljih filmova svih vremena na stranici IMDb.

“Kazablanka” je osvojila tri Oskara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i muzika iz filma postali su legendarni, a Kazablanka je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena.

„Večni sjaj besprekornog uma“

“Večni sjaj besprekornog uma” je romantična fantazija iz 2004. godine, koju ju režirao Majkl Gondri. Scenario za film delo je Čarlija Kaufmana koji je bio nagrađen Oskarom za originalni scenario iste godine. Emotivno povučeni Džoel Beriš (Džim Keri) i pomalo impulsivna Klementina Kručinski (Kejt Vinslet) se upoznaju u jednom vozu u Njujorku i ubrzo shvataju da među njima postoji hemija uprkos tome što su njihove ličnosti veoma različite.

Nakon jedne svađe Klementina odlučuje da se podvrgne procesu selektivne amnezije koji će iz njenog pamćenja u potpunosti obrisati Džoela. Shvativši šta je ona uradila, Džoel odlučuje da je najbolje da i on uradi isto. Međutim, tokom brisanja memorije Džoel u svom umu (u kojem se i odvija najveći deo filma) ponovo proživljava neke trenutke koje su njih dvoje zajedno proveli shvatajući koliko zaista voli Klementinu. On na sve načine pokušava da sačuva bar jedno sećanje na nju.

„Doručak kod Tifanija“

Sigurno ne postoji devojka koja nije zamišljala sebe kako kao Holi Golajtli stoji ispred izloga Tifanija i pije jogurt iz čaše, dok joj biseri vise oko vrata, preko duge crne haljine. Odri Hepbern, osim što je bila nominovana za Oskara, postala je modna i glumačka ikona, a film je dobio kultni status sa velikim značajem u pop kulturi. Njena slika sa muštiklom, crnim naočarima i velikim šeširom spada među najprepoznatljivije u istoriji filma.

Američki filmski institut je ovaj film stavio na 61. mesto na listi 100 najlepših ljubavnih priča dvadesetog veka. Truman Kapote, po čijoj je priči urađen scenario, tražio je da Holi igra Merilin Monro, koju je smatrao odličnom za tu ulogu i za koju je i pisao priču. Zbog njenog problematičnog ponašanja i veoma nestabilnog emotivnog stanja, studio je bespogovorno odbio piščev zahtev i odabrao Hepbernovu. Što se ispostavilo kao savršen izbor.

“About Time”

Nakon “Notting hilla” i “Love actually”, scenarista Ričard Kertis pravi ovu emotivnu i potresnu ljubavnu priču koja je oduševila publiku.

Film govori o mladiću Timu koji za svoj 21. rođendan saznaje od svog oca da svi muškarci u njihovoj porodici imaju dar putovanja kroz vreme. Taj dar ipak ima svoja ograničenja koja limitiraju subjekta u tom smislu da može da se vraća samo u svoju prošlost. Njegova jedina želja jeste da upozna ljubav svog života.

„Oblik vode“

“Oblik vode” Giljerma del Tora je bajkovita priča smeštena u vreme Hladnog rata u SAD, oko 1962. godine. U tajnoj vladinoj laboratoriji radi Elajza, koja vodi samotan i sputan život. Njen život se menja iz korena kada sa svojom koleginicom Zeldom otkrije tajni eksperiment unutar laboratorije – riboliko biće s kojim razvija poseban odnos.

Glumačku ekipu čine Sali Hokins, Majkl Šenon, Ričard Dženkins, Dag Džouns, Majkl Stalbarg i Oktejvija Spenser. Na 90. dodeli Oskara 2018. godine film je dobio četiri statue, za najbolji film, najbolju režiju, najbolju originalnu muziku i najbolju scenografiju.

„Gordost i predrasuda“

Britanski romantični film iz 2005. godine, režisera Džoa Rajta, baziran na istoimenom romanu Džejn Ostin.

Pet sestara Benet – Elizabet (Kira Najtli), Džejn (Rozamund Pajk), Lidija (Džena Malon), Meri (Talula Rajli) i Kiti (Keri Maligan) – odrastaju potpuno svesne težnji svoje majke (Brenda Bletin) da im nađe bogate muževe i obezbedi sigurnu budućnost. Njihovi životi se menjaju kada se u obližnju vilu dosele bogati neženja gospodin Bingli (Sajmon Vuds) i njegov najbolji prijatelj gospodin Darsi (Matju Makfadjen).

“P.S. Volim te”

Predivna ljubavna priča u kojoj jedno od partnera više nije živ, potekla je iz istoimenog romana mlade Irkinje Sesilije Ahern, koja je ovaj svoj prvi roman objavila 2007. godine. Tek što je izašao, postao je bestseler, preveden je na mnoge svetske jezike, a iste godine je snimljen i film.

Mladi bračni par, Holi (H. Svank) i Geri (Dž. Batler), živi skromno u malom stanu, srećno i zaljubljeno. Sve se iznenada prekida kad Geri oboli od tumora na mozgu i za nekoliko meseci umre. Holi je neutešna, ali joj za rođendan stiže paket u kojem je poruka snimljena na diktafonu. Poruka je od Gerija, koji pokušava da joj pomogne da preboli njegov odlazak. Sigurno ne postoji onaj koji nije bar bio na ivici suza u mnogim scenama ovog predivnog ljubavnog filma.

Kolina bi da menja penale: Igrači izgledaju kao konji na startnim kapijama u Sijeni

Viktor

11. februar 2025. | 09:29

timelapse photo of soccer player kicking ball

Dobre rezone izneo je legendarni fudbalski sudija i prvi čovek FIFA sudijskog komiteta

Malo je reći da su golmani u podređenom položaju u odnosu na izvođače penala. Šuteru je dozvoljeno da poskakuje, fintira, pravi pauze tokom zaleta, golman mora da makar jednim stopalom ostane na gol-liniji dok noga izvođača ne dodirne loptu, a ukoliko i odbrani jedanaesterac, neretko igrač koji ga je izveo, odnosno njegovi saigrači što utrčavaju u šesnaesterac imaju drugu priliku.

Dobro je, pa golmane još nisu odlučili da vežu kanapom za neku od stativa. Šalu na stranu, ogroman disbalans u položaju izvođača i golmana ne promiče nijednom od najvećih, ako ne i najvećem fudbalskom sudiji svih vremena Pjerluiđiju Kolini.

Legendarni arbitar, inače prvi čovek FIFA sudijskog komiteta, odnosno član UEFA sudijskog komiteta je za rimsku Republiku pričao o izvođenju penala i eventualnoj reformi istih.
“Verujem da postoji veliki jaz između šanse koja je ukazana izvođaču penala i golmanu da taj isti penal odbrani. U proseku, 75 odsto penala izraste u gol i obično je penal mnogo bolja situacija za postizanje gola od one koja je sprečena faulom. Povrh svega, izvođač ima priliku da postigne gol i iz odbitka nakon što golman odbrani. Po mom mišljenju, golmani bi trebalo da se žale. Već sam pominjao ovo tokom diskusije koju smo imali u IFAB (Odbor međunarodnog fudbalskog saveza)”, rekao je Kolina, da bi ubrzo ponudio neka od rešenja: “Jedno rešenje je pravilo o jednom udarcu. Kao prilikom jedanaesteraca nakon produžetaka. Nema odbitka, odnosno nastavka. Ili si postigao gol ili je golmanova lopta i tačka. Ovo bi takođe trebalo da eliminiše gužvu koju gledamo pre jedanaesteraca, kada svi okružuju šesnaesterac. Deluje kao konji na startnim kapijama pre Palija u Sijeni (tradicionalna konjička trka na centralnom trgu u Sijeni prim. aut.)”

Kolina je na dobrom tragu, valjalo bi zaštiti golmane i donekle im popraviti položaj, a s tim u vezi trebalo bi razmišljati i o ukidanju cirkuzantskih zaleta i sve češće viđenog poskakivanja i fintiranja tokom izvođenja penala.

Jubilej Mozzart Kupa u Nišu: Šou Moke i Kiće, uvertira za Istanbul, prvenac FMP-a i Mege…

Viktor

11. februar 2025. | 09:27

Hala Čair svedočila je jedinom finalu dva drugoligaša, prvom trofeju u trenerskoj karijeri Željka Obradovića, ali i u istoriji dva beogradska kluba, poslednjoj utakmici košarkaša Bosne pred početak rata, uspostavljanju “novog košarkaškog poretka” u Srbiji od 2015. godine…

Kao Brazil i fudbal. Italija i pica. Detinjstvo i spokoj. Rakija i meze. Kan i crveni tepih. Fajnal for rukometne Lige šampiona i Keln.

Tako i Niš i Mozzart Kup Radivoja Koraća. Jedno bez drugog ne idu, a zajedno su, u istoj rečenici – čist pleonazam.

Šta će nam taj cirkus, velika vajda za lokalnu košarku – upitaće, ironično, deo niške javnosti svakog februara, kao da je pa ovaj grad ikada imao jaku mušku košarku, sa ili bez kupa. Učimo decu da odmalena navijaju za beogradske klubove – ponavljaće, kao na plejbek, doduše mnogo smisleniju primedbu za grad koji je poslednjih godina, sada već i decenija, izgubio značajan deo identiteta i postao, kako to kaže ona izlizana fraza, “ceo crveno i crno-beo“. Ta je anomalija već otišla bestraga, košarkaški kup je eventualno samo povetarac koji potpiruje davno zapaljen plamen.

Pa ipak, iznova i iznova, svake godine tu negde pred Sretenje, vest da je počela prodaja karata postaće bajata taman dok je novinar otkuca i postavi na portal – jer karata već tada više nema. Legenda kaže da ih je neko nekad zaista i kupio u redovnoj prodaji, ostali će se baš tada setiti dalekog rođaka, progovoriti sa komšijom sa šestog sprata – onim što su već mesecima u svađi, obnoviti staru romansu, nazvati mušteriju kojoj su pre tri godine krečili stan ili opravili šporet. Jer baš on ili ona zna nekog ko zna nekog ko bi mogao da im pomogne da dođu do dragocenog parčeta hartije.

Biti viđen tih dana u Čairu za prosečnog Nišliju jednako je važno koliko je za nezanemariv procenat imućnih Beograđana izazovnije provesti praznični vikend u ponovnom iščuđavanju nad disproporcijom u kvalitetu i ceni roštilja na jugu Srbije, nego li šetati trgovima Pariza, Budimpešte ili Rima.

Koliko Kup Nišu, možda još i više potreban je Niš Kupu. Hteo neko zaista da ga preseli ili ne, menjali se uslovi konkursa ili ne, radilo se to iz marketinških razloga ili političkim dekretom, obrni-okreni, samo u tom gradu Kup nije sveden na TU jednu utakmicu, oko koje se vrti ceo svet. Samo tu će “tamo neki“ Dunav iz Starih Banovaca, Hercegovac iz Gajdobre ili Sveti Đorđe iz Žitišta odigrati meč pred četiri hiljade ljudi i nastaće uspomene za centralno mesto na stranicama klupskih monografija i zidovima klupskih kancelarija.

Svaka čast večitima za ovosezonski uzajamni gest sa po hiljadu gostujućih navijača na utakmicama u Evroligi, verovatno bi ih u finalu Kupa u Areni bilo četiri puta više, ali do danas, jedina dvorana u kojoj su se derbiji sa publikom “pola-pola“ završavali bez (većih) incidenata jeste upravo Čair.

Ova veza o kojoj pišemo, tako se namestilo, proslavlja trostruki jubilej. Čak 20. put borba za pehar kupa države u kojoj živimo – a promenila je u međuvremenu po četiri puta i ime i granice – 15. put baš za trofej Žućkove levice i 10. put zaredom (ako ne računamo tu, 2021. godinu, a pred praznim tribinama zbog pandemije mogla je da se održi i na Severnom polu) dogodiće se u hali Čair.

Tih, prethodnih 19 navrata, gledano i kroz košarkaški sadržaj i kroz prateći društveni kontekst, predstavlja pravu malu paradigmu naše novije istorije. Svedočio je Niš majstorijama i Moke i Kiće, jedinom finalu ikada u kojem su se sastala dva drugoligaša, prvom trenerskom peharu Željka Obradovića, početku “novog košarkaškog poretka” u Srbiji 2015. godine.

Prvi trofej u istoriji kluba tu je osvojio FMP Železnik, a svoj i dalje jedini seniorski – Mega, sa Dejanom Milojevićem na klupi. Igrali su Kup u Čairu i ona Jugoplastika Bože Maljkovića, i Nikola Jokić par meseci pre nego što će otići u NBA, i Partizan Mozzart Bet deset dana pred Istanbul ’92. Vodile su se košarkaške bitke u Čairu dva dana uoči službenog datuma početka rata u Bosni, mesec i po nakon atentata na premijera Đinđića, par nedelja pred ’lokdaun’ i zvaničnu pojavu korona virusa u Srbiji…

A OD NIŠA – TELEVIZOR

Početak tradicije vezuje se upravo za izgradnju hale Čair. U rad je puštena 1974. godine, već iduće je Crvena zvezda, tačno godinu dana nakon osvajanja tadašnjeg Kupa pobednika kupova Evrope (kasnije Kup Rajmunda Saporte), stigla i do pehara nacionalnog Kupa, a za blistavu partiju u tesnoj pobedi nad Jugoplastikom u finalu, Zoran Slavnić nagrađen je autentičnim poklonom – kolor televizorom EI Niš.

Četiri godine kasnije, nakon Mokinih, red je došao na majstorije Dragana Kićanovića. Čak 36 poena u finalu protiv Zadra donelo je ekipi tada mladog trenera Dude Ivkovića triplu krunu, pošto je u istoj sezoni osvojena i titula kao i, tada još uvek evropski, Kup Radivoja Koraća. To su, ujedno, jedina dva slučaja da je u Čairu odigrana samo finalna utakmica, već 1987. godine Nišlije su prisustvovale fajnal-foru. A, ako je osam godina ranije izostanak Bosne, prvaka Evrope, predstavljao veliko iznenađenje, onda je sudar IMT-a i Olimpije u tom finalu bila prvorazredna senzacija. Jer, tadašnji prvaci istočne i zapadne grupe Prve B lige u polufinalu su savladali Jugoplastiku, “onu“ Maljkovićevu, doduše još u povoju, sa Kukočem i Rađom, odnosno Partizan, sa Divcem i Paspaljem… U finalu su slavili Traktoristi, predvođeni Draganom Šakotom sa klupe, a Milanom Mlađanom i Srečkom Jarićem na terenu.

Početak trofejne ere Željka Obradovića vezuje se za Istanbul, ali zapravo je prvi pehar u trenerskoj karijeri najuspešniji košarkaški stručnjak na našem kontinentu osvojio u Nišu, tačno deset dana pre nego će Đorđević trojkom protiv Huventuda naterati Dragana Nikitovića da nas zamoli da se na njega ne ljutimo što je zaćutao na trenutak. Košarkaši Bosne su u polufinalu savladali Crvenu zvezdu sa Duškom Vujoševićem na klupi, a tog, 4. aprila 1992. godine, nakon poraza od crno-belih u finalu, predvođeni trenerom Mirzom Delibašićem i direktorom Žarkom Varajićem, vratiće se vojnim avionom iz Niša u tada već uveliko ratno Sarajevo, u kojem je bukvalno sutradan propao i poslednji pokušaj da se zverka ludila vrati u bocu iz koje puštena.

Naredna dva izdanja protekla su u znaku FMP Železnika. Partija Gorana Boškovića u finalu ’97 protiv PartizanA, iako uz dva poena manje, možda je i nadmašila onu gore pomenutu Kićanovićevu, a uspeh ekipe trenera Momira Milatovića utoliko je veći ako ga stavimo u kontekst tadašnjeg kvaliteta srpske klupske košarke, možda i većeg nego što živimo u iluziji da je danas. Jer, samo sezonu kasnije, Partizan Mozzart Bet će otići na Fajnal-for Evrolige, Crvena zvezda igrati u finalu evropskog Kupa Koraća protiv Meša iz Verone, uz nezaboravne nastupe Beobanke u Saporta kupu.

I to sve sa domaćim košarkašima, koji će mic po mic početi da ustupaju centralne uloge svojim saigračima iz inostranstva, što je pokazao i Mozzart Kup Radivoja Koraća 2003. godine, prvi domaći pod tim imenom, na kojem je, u turobnoj atmosferi vanrednog stanja, Redži Frimen predvodio ekipu Vlade Đurovića do trofeja. Bilo je to do danas poslednje finale Kupa da u njemu nije učestvovao niti jedan od beogradskih večitih rivala.

VEČITI SE SMENJUJU NA TRONU

A onda je, od 2008. godine, Niš preuzeo “tapiju“ na organizaciju Mozzart Kupa Radivoja Koraća, koji od tada do danas samo četiri puta nije održan u ovom gradu, a Partizan na osvajanje trofeja. Taj niz će trajati pet uzastopnih sezona, s tom napomenom da je prvi večiti derbi u hali Čair odigran tek 2009. godine, uz trenerski okršaj današnjih saradnika u gledanoj emisiji Igora Miklje “KIDA show“ – Dušana Vujoševića i Svetislava Pešića. Upravo su te sezone u polufinalu crno-beli bili najbliži eliminaciji, ali su protiv Hemofarma nadoknadili minus od 16 poena, a 2010. će osvajanje Kupa u Nišu postati deo i treće od tri najuspešnije sezone u istoriji kluba.

Iako je Zvezda trofej osvajala i 2013. i 2014, u Kragujevcu (posle pražnjenja tribina), odnosno Beogradu, upravo je pobeda u Nišu, u večitom derbiju u polufinalu 2015. godine, najavila novi košarkaški poredak u Srbiji, jer će na kraju iste sezone i pehari KLS Superlige, odnosno ABA lige, prvi put posle maltene decenijske dominacije Partizana, završiti u vitrinama crveno-belih. Evroligaško iskustvo ponovo je prevagnulo, samo sada na drugu stranu.

Ekipa Dejana Radonjića je tada u finalu savladala Megu sa Nikolom Jokićem, ali će se, uprkos odlasku kasnije najboljeg košarkaša sveta u Ameriku, godinu dana kasnije ekipa Dejana Milojevića okititi prvim i do danas jedinim seniorskim trofejom, pokvarivši već pripremljeno slavlje navijača Partizan Mozzart Beta nakon iznenađujuće pobede nad Zvezdom dan ranije.

Revanš je usledio godinu dana kasnije, na turniru koji su obeležile jedna afera i jedan težak incident. Članovi ekspedicije Partizana doživeli su trovanje hranom noć uoči finala, pa je ekipu umesto Aleksandra Džikić prevodio njegov pomoćnik Nenad Čanak, a baklja koja je doletela sa tribina pogodila je u oko i teško povredila Miodraga Radovića, bivšeg visokog gradskog funckionera.

Što nije te, Čanak je uradio sledeće godine. Uslediće Partizanov het-trik pehara koji će u sumiranju sezona imati status utešnih, a do dva uzastopna pod Andreom Trinkijerijem stiglo se na volšeban način u hičkokovskim završnicama. Tako što je Džok Lendejl sprečio, a Markus Pejdž izborio produžetak. Prvi pogocima sa linije slobodnih bacanja 0,2 sekunde pre kraja, drugi sa pet poena u poslednjih 17 sekundi regularnog toka.

Najzad, povratak Željka Obradović u Čair okruglo 30 godina nakon onog prvenca nije protekao u skladu sa očekivanjima navijača Partizan Mozzart Beta. Gubio je tri derbija zaredom u Nišu, od Radonjića, pa Ivanovića, onda i Sferopulosa; dva u finalu, jedno u polufinalu. A ono što su za neke pređašnje generacije ljubitelja košarke bili Moka i Kića, za ove današnje je Miloš Teodosić, koji je u prošlogodišnjem finalu prosuo magiju, odigrao verovatno najveličanstveniju partiju od povratka u Srbiju, koju ni impresivna statistika (16 poena, po pet skokova i asistencija) ne ilustruje adekvatno, i dopisao je svoje ime na listu aktuelnih, bivših ili budućih reprezentativaca koji su u Čairu dobijali MVP nagradu: Milenko Tepić, Novica Veličković, Danilo Amđušić, Luka Mitrović, Marko Gudurić, Ognjen Jaramaz, Ognjen Dobrić.

Ajde, pa da za koju deceniju, u jednoj istoj ovakoj retrospektivi, piše da su te, 2025. godine, na jubilarnom Mozzart Kupu Radivoja Koraća igrali timovi koji će se neki mesec kasnije zajedno naći na Fajnal-foru Evrolige!

Namerno smo napisali igrali, a ne sastali se. U tu zamku podrazumevanja mi ne upadamo. Neka prvo zasluže!

SVA NIŠKA FINALA

1975: CRVENA ZVEZDA – JUGOPLASTIKA 81:79
/Slavnić 27, Kapičić 15 – Jerkov 19, Šolman 18/

1979: PARTIZAN MOZZART BET – ZADAR 93:86
/Kićanović 36, Petrović 14 – Skroče 24, Perinčić 16/

1987: IMT – OLIMPIJA 76:73
/Mlađan 25, Pešić 19 – Tovornik 31, Zdovc 14/

1992: PARTIZAN MOZZART BET – BOSNA 105:79
/Danilović 26, Đorđević 20 – Bukva 16/

1997: FMP ŽELEZNIK – PARTIZAN MOZZART BET 105:92
/Bošković 34, Bulatović 18 – Vidačić 25, Tomašević 18/

2003: FMP ŽELEZNIK – HEMOFARM 88:67
/Aškrabić 20, Zoroski 20 – Bogavac 14, Miličić 10/

2008: PARTIZAN MOZZART BET – HEMOFARM 73:64
/Kecman 15, Palasio 13 – Mačvan 14, Božović 13/

2009: PARTIZAN MOZZART BET – CRVENA ZVEZDA 80:65
/Tripković 17, Veličković 16 – Ovens 15, Dragićević 14/

2010: PARTIZAN MOZZART BET – FMP 72:62
/Mekejleb 16, Kecman 14 – Raduljica 18, Protić 8/

2012: PARTIZAN MOZZART BET – CRVENA ZVEZDA 64:51
/Lučić 11, Džejms 10 – B. Popović 12, Tomas 12/

2015: CRVENA ZVEZDA – MEGA LEKS 80:74
/Mitrović 21, Kalinić 17 – Miljenović 21, Jokić 18/

2016: MEGA LEKS – PARTIZAN MOZZART BET 85:80
/Ivanović 24, Nikolić 18 – Vilson 17, Marinković 16/

2017: CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN MOZZART BET 74:64
/Gudurić 18, Simonović 18 – Vrabac 12, Birčević 11/

2018: PARTIZAN MOZZART BET – CRVENA ZVEZDA 81:75
/Vilijams Gos 23, Veličković 13 – Danbuić 14, Bjelica 14/

2019: PARTIZAN MOZZART BET – CRVENA ZVEZDA 76:74
/Renfro 18, Lendejl 18 – Beron 18, Davidovac 17/

2020: PARTIZAN MOZZART BET – CRVENA ZVEZDA 85:84
/Pejdž 21, Jaramaz 19 – Braun 17, Davidovac 16/

2022: CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN MOZZART BET 85:68
/Kalinić 18, Holins 15 – Lesor 19, Panter 14/

2023: CRVENA ZVEZDA – MEGA MIS 96:79
/Dobrić 24, Nedović 20 – Kazalon 15, Branković 14/

2024: CRVENA ZVEZDA – PARTIZAN MOZZART BET 85:79
/Giedraitis 17, Teodosić 16 – Ledej 24, Panter 20/

Zašto Kvebek ne slavi Dan porodice kao ostatak Kanade

Dara Milovanović

10. februar 2025. | 10:39

U većini kanadskih provincija, treći ponedeljak u februaru je praznik, Dan porodice.

Ali Kvebek nije kao većina kanadskih provincija.

Dan porodice se obeležava u New Brunswicku, Alberti, Ontariju, Saskatchewanu i Britanskoj Kolumbiji.

Druge provincije imaju praznik u trećem ponedeljku u februaru, ali se ne zove Dan porodice. Princ Edvard ostrvo slavi Dan ostrvljana, Manitoba slavi Dan Louisa Riela, a Nova Škotska slavi Dan baštine.

Dakle, dok ostatak zemlje uživa u preko potrebnom produzenom vikendu u srcu zime, ljudi iz Kvebeka ne.

Dan porodice je prvobitno kreiran kako bi se ljudima dalo vreme da proved sa svojim porodicama. Nudi i retki slobodan dan između Nove godine i velikog Petka, razmak od oko tri meseca.

Treći ponedeljak u februaru samo je još jedan radni dan za Kvebečane iz nekoliko razloga, uglavnom zato što većina provincija ima dvocifrene praznike širom Kanade, ali Kvebek ima samo osam.

Kvebek ima najmanji broj radnih praznika u zemlji, izjednačen na dnu sa Manitobom. Jukon ima najviše praznika u Kanadi, slavi ih 12 godišnje. Alberta, Newfoundland i PEI slave 11 praznika, a BC, New Brunswick, Nova Scotia, severozapadne teritorije, Ontario i Saskatchewan imaju 10 praznika.

Kvebek ne slavi Dan porodice kao državni praznik jer slavi Journée nationale des Patriotes u ponedeljak pre 23. maja (jedina provincija u Kanadi koja to čini), a Fête nationale du Québec svakog 24. juna.

Evo osam praznika koje Quebec obeležava:

Nova godina
Uskršnji ponedeljak ili petak (po izboru poslodavca)
Journée nationale des Patriotes
Fête nationale du Québec
Dan Kanade
Praznik rada
Nacionalni dan istine i pomirenja
Dan zahvalnosti
Badnje veče i Badnji dan

SERBIANNEWS/CANADA

1...336337338...1.525 Stranica 337 od ukupno 1.525

NewsWeekPRO

Razgovor Trampa i Zelenskog trajao je oko sat vremena

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da je razgovarao sa Vladimirom Zelenskim i da je razgovor prošao “veoma dobro”.

Tramp je naveo da Zelenski, kao i ruski lider “želi mir”.

Trampova objava na društvenoj mreži “Trut/Istina”Принтскрин

Prethodno je Tramp razgovarao sat i po sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prema rečima portparola Zelenskog Sergejea Nikiforova, razgovor Trampa i Zelenskog je trajao oko sat vremena.

“Upravo sam razgovarala sa predsednikom o tim pozivima i on mi je rekao da vam kažem da su to bili veoma dobri pozivi. Bili su veoma pozitivni”, rekla je ona novinarima na brifingu i dodala da su SAD posvećene postizanju mirovnog sporazuma za rešavanje sukoba u Ukrajini.

Vlasnici “Junajted grupe” krenuli su u njeno rasparčavanje, prodajući “Telekomu” i “Jetelu” prava na sportska emitovanja i moćnog kablovskog operater

Tako je najprofitabilniji deo najvećeg privatnog vlasnika medija u Srbiji rasprodat, dok vlasnički udeo televizija N1 i Nova S, koje predstavljaju investicionu crnu rupu, nije menjan. Niti izgleda za tako nešto ima.

To što SBB više nije njihov neće se odraziti na televizije koje su i dalje njihove – emitovaće se preko istog kablovskog distributera i to je, kažu, zapisano u ugovoru.

Upućeni u medijske prilike kažu da je “Bi Si partners” neplanirano dugo ostao u ovim poslu, a da razgovori o prodaji traju najmanje dve godine. Za to vreme najozbiljnije se pregovaralo, tvrde, sa jednom mađarskom firmom.

Ali ko je novi vlasnik SBB, kablovskog operatera koji, prema poslednjim podacima RATEL-a, u kablom premreženoj Srbiji ima udeo od 40 odsto tržišta?

Kupci nisu ni Slovaci ni Poljaci, ali jesu Česi. Doduše, samo manjinski. Od avgusta 2023. u imovini PPF Telekom grupe, koja posluje pod brendom “Jetel”, 50 odsto plus zlatnu akciju ima Etisalat. Dakle, Ujedinjeni Arapski Emirati.

Sve je dozvoljeno u ratu i – biznisu

Pre tačno četiri godine sva tri igrača – i SBB i “Telekom” i “Jetel” (tada “Telenor”), bila su jednako kao danas u centru pažnje javnosti. Samo što su tadašnja saopštenja imala drugačiji ton.

“Junajted grupa” tvrdila je su da vlast preko “Telekoma” i “Telenora” planira da sruši SBB i “uguši slobodne medije”, a “Telenor” je insistirao da je na delu zloupotreba sopstvene štampe za “razračunavanje sa konkurencijom koja se nalazi u ekspanziji”.

“Junajtedova” i briselska podvala

Pozivima u pomoć pridružila se i potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić tvrdeći da su novi medijski zakoni “ubistvo s predumišljajem N1 i Nove S”, “režimska i ‘Telekomova’ podvala” posle koje “ostaju samo ‘bunkeri’ SNS klike”.

Nakon toga, televizija N1 je počela sa radom. Ali nepunu deceniju kasnije “Junajted grupa” je krenula u medijski krstaški rat kako se na “Telekomu” ne bi primenila ona odredba koja je 2014. skrojena po meri SBB-a.

Ko se još seća kako je 2017. SBB, usred izborne kampanje za predsedničke izbore, uklonio RTS sa prve pozicije na daljinskom upravljaču?

Košarkaši Crvene zvezde plasirali su se u polufinale Kupa Radivoja Koraća, pošto su savladali ekipu Borca sa 104:70

Dok se Kanada sprema za 25 posto američkih carina na čelik i aluminijum , američki predsednik Donald Trump kaže da razmatra dodatnu tarifu na automobile iz Kanade, koja bi mogla biti između 50 i 100 posto.

U intervjuu za Fox News u ponedeljak , Trump je rekao da je Kanada “ukrala” automobilsku industriju od Sjedinjenih Država.

“Ako pogledate Kanadu, Kanada ima veoma veliku automobilsku industriju. Ukrali su nam je. Ukrali su je, jer su naši ljudi spavali za volanom”, rekao je Tramp.

Dodao je: „Ako se ne dogovorimo sa Kanadom, stavićemo velike carine na automobile. Može biti 50 ili 100 posto jer ne želimo njihove automobile. Želimo da pravimo automobile u Detroitu.”

Sektor proizvodnje automobila i njegov lanac dostave u Kanadi i Sjedinjenim Državama duboko su integrisani od 1960-ih.

Godine 1965. bivši premijer Lester B. Pearson i bivši američki predsednik Lyndon B. Johnson potpisali su Ugovor o automobilskim proizvodima Kanade i Sjedinjenih Država, poznatiji kao Auto Pakt.

Sporazumom su ukinute carine na automobile i automobilske delove između dve zemlje.

To je bilo na snazi ​​do 1994. godine, kada je stupio na snagu Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je proširio slobodnu trgovinu na sve sektore, ne samo na proizvodnju automobila.

Godine 2018. NAFTA je zamenjena sporazumom Kanada-Sjedinjene Američke Države-Meksiko (CUSMA), o kojem će se ponovno pregovarati 2026. godine.

Trump je u ponedeljak potpisao par predsedničkih proklamacija kojima se uvode carine od 25 posto na čelik i aluminijumum, bez izuzetaka.

“To je velika stvar. Ovo je početak ponovnog bogaćenja Amerike”, rekao je Trump dok je potpisivao naredbe u ovalnom kabinetu.

Trumpova administracija je saopštila da je taj potez trebao ojačati američku industriju čelika i aluminijuma i zaštititi američku ekonomsku i nacionalnu sigurnost.

Premijer Justin Trudeau kaže da će Ottawa raditi da uveri Trumpa da će njegove tarife na čelik i aluminijum naštetiti i Kanadi i USA.

PRETPUNO GAŠENJE, UPOZORAVA INDUSTRIJA

Glasovi iz industrije upozoravaju da bi carina na automobile kanadske proizvodnje mogla dovesti do gašenja cele severnoameričke auto industrije.

“Prošle sedmice, kada smo mislili da dobijamo 25 posto tarifa na sve, uključujući automobile i delove, rekao sam da ako te tarife krenu, u roku od nedelju dana, industrija biti zatvorena”, rekao je Flavio Volpe, predsednik udruženja proizvođača automobilskih delova.

Volpe je rekao da će tarifa usmerena na automobilsku industriju imati isti uticaj.

“To će uzrokovati prestanak proizvodnje američkih automobilskih kompanija,” rekao je za Global News.

Volpe je rekao da su “stotine dobavljača i na desetine proizvođača automobila” na sastancima rekle da će odbiti da plate Trumpovu carinu, što bi industriju dovelo do potpunog zastoja.

„Svi su se složili da ćemo se zatvoriti, tako da će to biti odmah“, rekao je on.

Volpe je rekao da je lanac snabdevanja toliko integrisan da bi čak i odustajanje jednog dobavljača imalo trenutne posledice.

Tu Nguyen, ekonomista u RSM Kanadi, rekao je: “Tarifa na automobile kanadske proizvodnje bila bi slična odsecanju nosa u inat licu.”

Rekao je da je vrlo retko da se automobil u potpunosti proizvodi u Kanadi.

“Severnoamerički sektor proizvodnje automobila je toliko integrisan da automobil može preći granicu do osam puta pre nego što bude potpuno sastavljen”, rekla je.

Trump je u svom intervjuu rekao da bi radije vidio premeštanje proizvodnje u Detroit, srce američke automobilske industrije.

“Ako biste zamenili kanadsku proizvodnju, trebalo bi vam pet ili šest montažnih pogona za izgradnju u Sjedinjenim Državama. To bi koštalo oko 50 milijardi američkih dolara i trebalo bi više od 10 godina. To nije realan niti izvodljiv predlog”, rekao je on.

Nguyen je rekao da će SAD koštati “milijarde dolara i deceniju” da se izjednači sa kapacitetom Kanade za izgradnju nekih objekata za autodelove.

On je dodao da će Trampov potez evropskim i azijskim proizvođačima automobila dati prednost.

Kingston je rekao da ako Kanada uzvrati, to bi moglo naštetiti američkim potrošačima.

“Američki potrošač koji će kupiti novo vozilo mogao bi videti povećanje cena novih vozila za 6.500 dolara, ako ne i više”, rekao je.

‘KANADA NIJE UKRALA AUTO INDUSTRIJU’

Volpe je rekao da je Trumpova tvrdnja da je Kanada “ukrala” američku automobilsku industriju “potpuna laž”.

“Kanadski automobilski sektor je izgradila Ford Motor Company počevši od 1904. godine. A General Motors vuče korene iz 1908. godine u Oshawi. I tako smo zajedno izgradili ovu industriju, s najboljim američkim namerama i u dobrobit Detroita”, rekao je.

Kingston je rekao: „Kanada je najveće izvozno tržište američkih motornih vozila na svetu. Zapravo, izvoz u Kanadu je veći od ukupnog izvoza u Kinu, Nemačku i Meksiko zajedno.”

Popularni portal za gastronomiju Taste Atlas objavio je listu od 10 najboljih pilećih supa na svetu, a među njima je i naša bela čorba koja je zauzela 4. mesto.

Na prvom mestu našla se supa tom kha gai, tajlandski specijalitet, dok je na drugom mestu ciorba radauteana iz Rumunije, a na trećem se našla soto lamongan iz Indonezije.

Naša bela čorba zauzela je odlično četvrto mesto. Ova supa je posebno popularna zimi, pravi se od belog mesa, jaja, krompira, luka, brašna, šargarepe, peršuna i začina, a ponekad se servira uz pavlaku koja se dodaje u tanjir.

„Naziv jela je referenca na dominantnu boju njegovih sastojaka, belu. Zanimljivo, ako se u supu doda belo sirće, ona se zove kisela čorba, tradicionalni lek za mamurluk“, navodi Taste Atlas.

Bela čorba se pravi od belog mesa, jaja, krompira, luka, brašna, šargarepe, peršuna i začina, a ponekad se servira uz pavlaku koja se dodaje u tanjir.

Kako se pravi domaća srpska čorba

Potrebni sastojci:

500 gr mesa, jedna velika glavica crnog luka, 2-3 srednje velike šargarepe, 1-2 srednje velika krompira, 1-2 veće paprike, dva čena belog luka, malo bibera, tri lista lovora, so, kašika masti ili ulja.

Priprema:

Pica nije samo jelo – ona je simbol druženja, uživanja i savršenog zalogaja u bilo koje doba dana. Da Srbi posebno vole ovaj specijalitet, potvrđuju i podaci koje donosi Glovo, višekategorijska platforma koja omogućava pristup velikom broju proizvoda.

Koje pice najviše naručujemo?

Kada je reč o omiljenim receptima, Srbi ostaju verni klasicima. Capricciosa, Margarita i Pepperoni su ubedljivo najtraženiji ukusi i čine najveći procenat svih narudžbina. Ove pice su postale standard kada je u pitanju savršen balans ukusa koji zadovoljava svako nepce.

Koje gradove možemo nazvati prestonicama pice?

Očekivano, glavni grad je apsolutni lider, dok ga prate Novi Sad i Niš, koji se iz godine u godinu dokazuju kao gradovi sa istančanim ukusom za italijanske specijalitete.

Bilo da se naručuje za brzi ručak, večeru sa prijateljima ili kao nezaobilazan deo filmske večeri, pica definitivno ostaje omiljeni izbor u Srbiji. Zahvaljujući Glovo platformi, pica stiže brzo i lako do svih ljubitelja ovog jela, bilo gde i bilo kada.

„Pre svitanja/Pre zalaska/Pre ponoći“

“Pre svitanja” američka je ljubavna drama iz 1995. koju je režirao Ričard Linklejter po scenariju koji je napisao sa Kim Krizan.

Praznik u Rimu

The Way We Were

„Beležnica“

“Kazablanka”

Vreme radnje je Drugi svetski rat, mesto radnje je grad Kazablanka u Maroku, tada pod kontrolom Višijevske Francuske. Film se danas smatra klasikom kinematografije, a nalazi i na listi 250 najboljih filmova svih vremena na stranici IMDb.

“Kazablanka” je osvojila tri Oskara, uključujući najbolji film. Likovi, dijalozi i muzika iz filma postali su legendarni, a Kazablanka je s vremenom postajala sve popularnija tako da se konstantno nalazi pri vrhu izbora najboljih filmova svih vremena.

„Večni sjaj besprekornog uma“

To je bilo na snazi do 1994. godine, kada je stupio na snagu Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA), koji je proširio slobodnu trgovinu na sve sektore, ne samo na proizvodnju automobila.