Najmanje 16 ljudi je stradalo, a 10.000 objekata je uništeno ili oštećeno u požarima koji i dalje bukte u Los Anđelesu. Na snazi je naredba za evakuaciju oko 100.000 stanovnika tog područja. Skoro 30 osoba je uhapšeno u Palisejdsu i Itonu zbog provala, pljačke i posedovanja narkotika.
Vatra i dalje guta Los Anđeles – 16 mrtvih, uništeno 10.000 objekata
Od šest požara koji su zahvatili područje Los Anđelesa, tri su stavljena pod kontrolu i u njima je ugašeno 50 i više odsto površine pod vatrom, dok najveći požar u Pasifik Palisejdsu još nije pod kontrolom, kao ni u Itonu i u Arčeru, prenose američki mediji.
Prema poslednjim podacima, poginulo je 16 osoba, a i dalje je na snazi naredba za evakuaciju oko 100.000 stanovnika tog područja.
Više od 10.000 objekata je verovatno oštećeno ili uništeno samo u naseljima Iton i Palisejds, procenjuju kalifornijske vatrogasne službe.
Hapšenja zbog provala i pljački
Vatrogasci su zasad u mogućnosti da koriste avione da obustave požare, ali postoji velika zabrinutost za širenje žeravice zbog pojačanih vetrova, saopštio je načelnik vatrogasnih jedinica Los Anđelesa Dejvid Akuna, koji ističe da se lokalnim vatrogasnim ekipama pridružuju kolege iz drugih delova Kalifornije, kao i još sedam američkih država, Kanade i Meksika.
Vatra u Palisejdsu
U međuvremenu, najmanje 27 osoba je uhapšeno u Palisejdsu i Itonu, oblastima gde su aktivni najveći požari u Los Anđelesu.
Najveći broj hapšenja je zbog provala, pljačke i posedovanja narkotika, a među uhapšenima su dve osobe koje su privedene zbog kršenja policijskog časa u tim oblastima, rekli su gradski zvaničnici.
Guverner Kalifornije Gevin Njusom pozvao je novoizabranog predsednika SAD, Donalda Trampa da poseti Kaliforniju i ispita štetu nastalu od smrtonosnih požara u okrugu Los Anđeles.
Njusom je u pismu zatražio od Trampa da mu se pridruži u susretu sa žrtvama i vatrogascima i podsetio na saveznu pomoć koju je do sada već dodelila administracija aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena.
Pismo je usledilo nakon što je Tramp okrivio guvernera i zvaničnike Los Anđelesa za prirodne katastrofe, tvrdeći da su doneli odluke koje su dovele do pogoršanja krize.
“Dok se pripremate da ponovo preuzmete predsedničku funkciju, pozivam vas da dođete u Kaliforniju, sastanete se sa Amerikancima pogođenim ovim požarima, vidite razaranje iz prve ruke i pridružite se meni i drugima u zahvalnosti vatrogascima herojima i onima koji prvi reaguju, stavljajući svoje živote na kocku. U duhu ove velike zemlje, ne smemo da politiziramo ljudsku tragediju ili širimo dezinformacije sa strane”, napisao je Njusom.
Optužbe i pismo Trampu
Tramp je ponovo okrivio guvernera Kalifornije Gevina Njusoma da snosi odgovornost za širenje požara u toj državi, pozvavši ga da podnese ostavku.
Nacionalna meteorološka služba saopštila je da će se uslovi u oblasti Los Anđelesa poboljšati tokom vikenda, jer će se vetar koji širi plamen usporiti, ali se u utorak ponovo očekuje njegovo jačanje.
Gašenje požar iznad Los Anđelesa
Osim ljudi koji su izgubili svoje domove, desetine hiljada su ostale bez struje, a milioni su izloženi lošem kvalitetu vazduha, jer su požari zadržali tragove metala, plastike i drugih sintetičkih materijala.
Procenjena šteta i gubici računaju se u milijardama – ekonomski gubitak je trenutno između 135 i 150 milijardi dolara.
Predsednik SAD Džozef Bajden, čiji je mandat na isteku, proglasio je požare u Kaliforniji velikom katastrofom i rekao da će američka vlada nadoknaditi štetu u visini od 100 odsto u narednih šest meseci.
Američki režiser Oliver Stoun izjavio je da je “Kosovo gangsterska država sa velikim ciljem”, kao i da je njegova samoproglašena nezavisnost “kršenje na najdubljem nivou svega o čemu govorimo”.
Oliver Stoun je u intervjuu sa novinarom Takerom Karlsonom, koji je objavljen na mreži Iks, izjavio da je izgovor Zapada za bombardovanje SR Jugoslavije bio “hvatanje diktatora”, ali da je pravi cilj bila destabilizacija i “cepanje” Jugoslavije.
“Bombardovali smo grad u Evropi, Beograd, 1999. godine. Razmislite o tome”, rekao je Stoun, istakavši da je to “primer američke politike po principu podeli, vladaj, podeli, vladaj”.
Karlson, koji je intervjuisao i ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je da u Americi u vreme bombardovanja 1999. godine “nije čuo nijednu raspravu” o tome iz kog razloga je pokrenuta vojna intervencija protiv Jugoslavije.
Stoun je, takođe, istakao da je “Kosovo gangsterska država sa velikim ciljem”, kao i da je “njegova nezavisnost kršenje na najdubljem nivou svega o čemu govorimo”.
“Imali su referendum koji je bio malo sumnjiv, ali mi smo rekli da su slobodni, da više nisu deo Srbije. Takvo Kosovo je gangsterska država sa velikim ciljem. Bio sam tamo, mogu vam reći da je strašno ono što se dogodilo”, rekao je Stoun.
Piter Kaznik: Kad SAD nisu mogle po pravilima, uradile su to vojno
U istom razgovoru, koji je trajao više od sat i 40 minuta, profesor Piter Kaznik je rekao da je u Rusiji, sa druge strane, potpuno drugačije viđenje onoga što se desilo, nego na Zapadu.
“Oko 96 odsto Rusa smatra da se dogodio ratni zločin. SAD uspostavljaju međunarodni poredak zasnovan na pravilima, što je značilo da to mora da prođe kroz UN. Međutim, kada to nisu mogli da postignu, oni su to uradili sami, vojno”, istakao je Kaznik.
Sagovornici su, takođe, razgovarali o odnosima Rusije i SAD, sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, nastupima Donalda Trampa…
Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su Termez iz Surkona rezultatom 3:1 u prijateljskom meču odigranom na pripremama u Antaliji. Do pobede su crveno-beli opet došli posle rezultatskog preokreta u drugom poluvremenu.
Uzbekistanski klub je dobro ušao u meč i poveo u 42. minutu, a gol je postigao Jakhongirgbek Abdusalomov.
Aleksandar Katai je samo minut kasnije sa ivice šesnaesterca pogodio za izjednačenje.
Drugi gol za Zvezdu postigao je isto Katai u 55. minutu, posle dodavanja Anana, što je možda i prelomilo duel jer su crveno-beli u nastavku preuzeli inicijativu.
Strahinja Stojković je u 60. minutu postavio konačan rezultat, a asistent je bio Luka Ilić.
Šampion Srbije će naredni meč na pripremama u Antaliji igrati 15. januara protiv Levskog iz Sofije.
Zvezda će prvu zvaničnu utakmicu u 2025. godini odigrati 21. januara u Beogradu protiv PSV-a u sedmom kolu Lige šampiona.
Sezona u Superligi Srbije nastavlja se početkom februara, kada će Zvezda gostovati TSC-u u Bačkoj Topoli.
Najbolji srpski teniser Novak Đoković igraće u prvom kolu Australijan opena protiv Amerikanca Nišeša Basavaredija. Početak meča na “Rod Lejver areni” zakazan je u ponedeljak od 09.00 časova po srednjoevropskom vremenu. Tok meča možete pratiti na našem portalu.
Đokovićev put ka tituli na Australijan openu počinje protiv debitanta na grend slem turnirima
Đoković, desetostruki šampion Australijan opena, u prvom kolu će se sastati sa američkim teniserom Nišešom Basavaredijem. Đoković je iskusniji i nesumnjivo bolji teniser, a po svemu sudeći Basavarediju će biti čast što će odmeriti snage sa najboljim u istoriji.
Amerikanac indijskog porekla je praktično na početku karijere. Basavaredi je rođen 2005, godinu ranije pre Novakove prve titule u profesinalnoj karijeri. Pored toga, Nišešu je Đoković jedan od omiljenih tenisera, a prema vlastitom priznanju tokom dečačkih dana bio mu je idol i inspiracija. U tom pogledu, na aplikaciji Votsap, Basavarediju je Đokovićeva fotografija na profilu.
“Đoković mi je omiljeni igrač. Ugledao sam se na mnoge tenisere i prilagođavao igru po uzoru na njihovu, ali mi je on favorit”, izjavio je Basavaredi.
Amerikanacu je ovo prvo učešće na turniru u Melburn i uopšte na grend slem turnirima. Prethodno je najbolji rezultat napravio 2024. godine igravši treće kolo kvalifikacija za glavni žreb Ju-Es opena. Međutim, nedavno je u okviru priprema za Australijan open ostvario najveći uspeh u karijeri, plasiravši se u polufinale turnira u Oklendu gde ga je eliminisao Gael Monfis, potonji šampion.
Ovaj i ostali rezultati doneli su mu najbolji rejting na ATP listi u karijeri, trenutno zauzima 107. mesto i očigledno je da se mladi Amerikanac nalazi u dobroj formi. Ipak, kada je konkretno reč o duelu sa Đokovićem, nesumnjivi favorit je srpski teniser, što zbog iskustva, tradicije, plasmana, ali i koncepcije igre.
Basavaredi je do skoro bio student univerziteta Stenford, a u decembru je odlučio da se posveti profesionalnom igranju tenisa. Plasmanom u polufinale Oklanda postao je najmlađi Amerikanac koji je ikad igrao ATP meč za finale nekog turnira, oborivši rekord Rejlija Opelke iz 2016. godine.
Iako veoma mlad, desnoruki teniser je do sada imao dve operacije kolena u tinejdžerskim danima. Zbog visine koja iznosi 180 centimetra odlično se kreće na terenu, a neretko uspeva da pošalje precizne forhend udarce iz trka. Jedan od najvažnijih dosadašnji uspeha u profesionalnoj karijeri jeste taj što je bio izabran za sparing partnera najboljim igračima na Završnom mastersu u Torinu 2023. godine.
Važnu ulogu u Basavaredijevom usponu ima Brajan Smit, trener koga je u mladosti upoznao u teniskom kampu Radživa Rama, Amerikanca indijskog porekla koji je poznat kao višestruki šampion Ju-Es opena i pobednik Australijan opena iz 2020. godine u konkurenciji parova.
Pobednik ovog meča bi mogao da se sastane protiv Rusa Pavela Kotova ili Žaima Farije iz Portugalije.
Krajem prošle godine Novak Đoković je objavio da će dugogodišnji rival Endi Mari biti njegov novi trener. Prvi put će Škot biti u Novakovoj trenerskoj kabini na Australijan openu.
Đoković i Mari u Melburnu
Prvobitno je objavljeno da će se po završetku prvog grend slema u sezoni i u zavisnosti od Novakovog rasporeda takmičenja, Đoković i Mari dogovoriti o eventualnom produžetku saradnje tokom godine.
Nekadašnji veliki rivali su sada ujedinjeni ka cilju da Đoković postane najbolji sportista svih vremena i to simbolično u Melburnu.
“Novak se poslednjih nekoliko godina zacementirao kao najbolji teniser svih vremena sa rekordima koje je postigao. U narednih nekoliko godina, ako bude mogao sa 38 i 39 godina da osvoji još grend slemova, pobedi Karlosa Alkaraza i Janika Sinera u velikim mečevima, ima pravo da bude najbolji sportista svih vremena i to je uzbudljivo za mene i njegov tim”, rekao je Mari.
Melburn je mesto na kome je Đoković porazio Marija četiri puta u finalu od ukupno pet njegovih mečeva za titulu prvog grend slema u sezoni. Novak je u istoj ulozi devet godina posle poslednjeg Marijevog poraza 2016. godine u finalu Australijan opena, dok je Škot sigurno pod velikim pritiskom, jer mora savetima da poboljša igru srpskog tenisera u nameri da mu pomogne da dođe do titule na Australijan openu.
Pred Đokovićem je novi izazov u Australiji – najbolji teniser svih vremena u Melburnu počinje trku ka 11. trofeju, 25. grend slem tituli, a 100. na ATP turu.
Podsetimo, pored Đokovića, u ponedeljak će i Olga Danilović igrati meč prvog kola. Najbolja srpska teniserka će na terenu broj 14 od 01.00 posle ponoći odmeriti snage sa Holanđankom Arančom Rus. Teniserke su do sada dva puta odmerile snage, a rezultat u međusobnim duelima je nerešen 1:1. Srpska teniserka je bila bolja na ITF turniru u Španiji novembra prošle godine, a Holanđanka je pobedila Olgu Danilović u Beogradu 2021. godine.
Kada je Donald Trump govorio o korištenju “ekonomske sile” za potencijalno preuzimanje Kanade, novoizabrani američki predsednik je, u isto vreme, takođe odbacio važnost trgovinskog partnera broj 1 svoje zemlje.
“Ne treba nam ništa što oni imaju”, rekao je Trump o Kanadi tokom konferencije za novinare na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi ranije ove sedmice.
On je odbacio bilo kakvo oslanjanje Sjedinjenih Država na trgovinu sa svojim severnim susedom, ignorisući da je kanadski izvoz u SAD 2023. godine, na primer, iznosio skoro 418,6 milijardi američkih dolara, prema američkom birou za popis stanovništva.
Trump nije spomenuo ni otprilike 4,4 miliona barela nafte koje SAD dnevno primaju iz Kanade, prema američkoj Upravi za energetske informacije, nešto više od polovine sve svoje uvezene nafte.
On se usmerio na automobilsku, drvnu i mlečnu industriju, rekavši da bi SAD mogle zadovoljiti značajnu potražnju Amerikanaca za ovim proizvodima.
Ali kao što brojke i stručnjaci sugerišu, potražnja SAD-a znači da Kanada možda neće biti tako lako zamenjena.
Automobilska industrija
Trump je rekao novinarima da u odnosu na Kanadu, SAD-u nisu potrebni “njihovi automobili” i da bi ih radije pravio u Detroitu.
Iako Kanada ne proizvodi vlastita vozila za masovnu proizvodnju, u njoj se nalaze fabrike američkih proizvođača automobila Ford, General Motors i Stellantis iz severne Amerike.
Zbog velikog apetita za vozila, SAD je najveći uvoznik automobila na svetu — a Kanada je jedan od najvećih dobavljača. Na primer, više od 1,5 miliona vozila proizvedeno je u Kanadi 2023. godine, prema kanadskom udruženju proizvođača vozila.
Fabrika za sklapanje Ford Motor Co. prikazana je u Oakvilleu, Ont. U prosečnoj godini, oko 80 posto vozila proizvedenih u Kanadi se izvozi u SAD, kaže udruženje proizvođača autodelova. (Frank Gunn/The Canadian Press)
U normalnoj godini, prema Flavio Volpeu, predsedniku udruženja proizvođača automobilskih delova, oko 80 posto vozila proizvedenih u Kanadi izvozi se u SAD
Dakle, mogu li američki proizvođači automobila, kao što Trump predlaže, ukloniti sve svoje fabrike iz Kanade, otvoriti radnje u svojoj zemlji i proizvoditi sva svoja vozila od kuće?
„Apsolutno“, rekao je Dimitrij Anastakis, profesor poslovne istorije na Rotman školi menadžmenta Univerziteta u Torontu i stručnjak za automobilsku industriju.
Ali tu bi bila velika kvaka: dezintegracija severnoameričke auto industrije, rekao je.
“To bi moglo pomoći Amerikancima i američkim proizvođačima, ali cena bila bi toliko ogromna da bi severnoameričku industriju verovatno, bi je odvela u recesiju”, rekao je. “To su lanci nabavke koji su se razvijali decenijama.”
Američki proizvođači automobila grade fabrike u Kanadi kako bi iskoristili prednosti nižih plata, nižih kurseva i kvalifikovane radne snage. Iako bi premeštanje svih kanadskih fabrika u SAD bilo blagodat za rad u toj zemlji, to bi takođe značilo da bi troškovi za potrošače vozila sa obe strane granice dramatično porasli, rekao je Anastakis.
Ove sedmice, novoizabrani američki predsjednik Donald Trump rekao je da Sjedinjenim Državama nije potrebna kanadska automobilska industrija, usred pretnji da će iskoristiti ‘ekonomsku silu’ da Kanadu pretvori u USA i uvede carine od 25 posto na kanadsku robu.
Volpe je rekao da će američki proizvođači pretrpeti velike gubitke preseljenjem i izgradnjom novih pogona u SAD, što bi moglo trajati godinama. .
Drvo
Prema Nacionalnoj asocijaciji graditelja kuća sa sedištem u Washingtonu, američka domaća proizvodnja drvne građe od mekog drveta nije dovoljna da zadovolji potražnju industrije gradnje kuća.
„Da bi se popunila ova praznina, SAD se oslanja na meko drvo iz Kanade kako bi zadovoljile našu potražnju za drvetom“, rekao je predsednik i izvršni direktor grupe Jim Tobin u e-poruci za CBC News.
Sjedinjene Države koriste mnogo drvne građe, a značajan deo dolazi iz Kanade.
“SAD uvoze oko 25 posto ukupne potrošnje mekog drveta iz Kanade, što je prilično veliki tržišni udeo”, rekao je u e-poruci Rajan Parajuli, vanredni profesor šumarske ekonomije i politike na Državnom univerzitetu NC u Raleighu, NC. za CBC News.
Parajuli je rekao da SAD nemaju kapacitet da zadovolje domaću potražnju.
Međutim, Trump je rekao da SAD ne treba kanadsko drvo i da imaju “ogromna polja drvne građe” koja bi mogao ukloniti izvršnom naredbom. Dok SAD ima dovoljno postojećeg inventara drveća, industrija obrade ima ograničen kapacitet i ograničen lanac snabdevanja, rekao je.
Uglavnom, industrija seče se smanjuje poslednjih nekoliko decenija, rekao je.
Russ Taylor, konsultant za šumarstvo sa sjedištem u BC, rekao je da bi Trump mogao popustiti propise kako bi omogućio više seče u američkim javnim šumama, ali će biti potrebno više drvoseča, vozača kamiona i radnika.
“Odakle će doći radna snaga, kvalifikovani radnici i kapital? To se ne dešava preko noći.”
Novoizabrani predsjednik Donald Trump ponovo je u utorak izneo svoje probleme s Kanadom, navodeći zabrinutost oko kanadske vojske i tvrdeći da SAD subvencionišu kanadsku ekonomiju. .
Taylor je rekao da Trump takođe zaboravlja prerađivački aspekt industrije i da pilane u SAD-u već rade sa oko 85 posto kapaciteta.
„Verovatno biste mogli progurati još trupaca kroz američke pilane, ali ne biste dobili mnogo, dobili biste nešto,“ rekao je.
Mlečni proizvodi
Kanada je 2023. izvezla mlečne proizvode u SAD u vrednosti od oko 488 miliona dolara, prema podacima Ministarstva poljoprivrede Kanade
Ali Trump je rekao da SAD ne trebaju kanadski mlečni proizvodi, posebno spominjući kanadsko mleko. I istina je da Kanada ne izvozi puno mleka u SAD – oko 17 miliona dolara tokom 2023.
Ali postoji tržište za kanadski sir, rekao je Andrea Berti, predsednik američkog udruženja uvoznika sira.
Berti je rekao da SAD uvoze dosta sira od ovčijeg i kozjeg mleka proizvedenog u Kanadi, proizvoda koji nisu baš uobičajeni u SAD-u, jer se više fokusira na sir od kravljeg mleka.
“Kozje mleko se takođe proizvodi u SAD-u, ali to je manji procenat. To nije dovoljno da pokrije potražnju SAD”, rekao je on. “Tako da uvozimo iz Kanade iz tog razloga.”
Berti je rekao da se Amerikanci takođe vole sireve u francuskom stilu, kao i zanatske sireve napravljene u Kvebeku, koji su omiljeni u specijalizovanim prodavnicama.
Kanadski roditelji mogu očekivati dečiji dodatak raspoređen tokom u 2025., počevši od ponedeljka, 20. januara.
Jul 2024. označio je početak novog kruga beneficija u zemlji, u kojoj su bili viši kanadski dečiji dodaci (CCB) po detetu nego u prethodnoj godini.
Ovo je bio deo procesa zvanog indeksacija. Vlada je od 2018. indeksirala iznose CCB-a za bolju podršku roditeljima kako se menjaju troškovi života.
„Ova indeksacija znači da se maksimalni iznosi beneficija i pragovi prihoda na kojima se beneficije počinju smanjivati svake godine povećavaju kako bi se išlo u korak s rastućim troškovima života, dajući roditeljima svaki mesec veću podršku kako bi im pomogli da zbrinu svoju decu“, navodi se u saopštenju zavoda za zapošljavanje i portparol Kanade za socijalni razvoj (ESDC) objasnio je u mejlu za Daily Hive.
Maksimalne beneficije i pragovi prihoda indeksiraju se godišnje na osnovu indeksa potrošačkih cena (CPI).
Dečiji dodatak je porastao za 4,7%, što znači da je maksimalna naknada za decu mlađu od šest godina povećana za 350 dolara, sa 7.437 dolara na 7.787 dolara. Za decu od šest do 17 godina povećao se za 295 dolara, sa 6.275 na 6.570 dolara.
Veće uplate tokom leta
Još jedno povećanje se može očekivati u julu 2025. godine, kada počinje naredni krug beneficija. Međutim, to neće biti tako veliko kao povećanje u 2024. (4,7%) ili 2023. (6,3%).
Godišnja osnovna naknada za decu mlađu od šest godina povećaće se sa 7.787 dolara na 7.997 dolara i sa 6.570 dolara na 6.748 dolara za decu uzrasta od šest do 17 godina.
Iznos godišnje invalidnine za decu (CDB) takođe se povećava sa 3.322 dolara na 3.411 dolara od 1. jula 2025.
Datumi uplate dečijih dodataka tokom 2025
CCB uplate će biti poslane roditeljima u Kanadi sledećih datuma:
20. januara 2025
20. februar 2025
20. marta 2025
17. aprila 2025
20. maja 2025
20. juna 2025
18. jul 2025. (novo krug beneficija počinje sa povećanjem isplata od 2,7%)
20. avgusta 2025
19. septembar 2025
20. oktobar 2025
20. novembar 2025
12. decembar 2025
Ovde možete pogledati kriterijume, kako biste utvrdili da li vaša porodica ispunjava uslove za ažurirani CCB.
Ako vam je dijagnostikovan visok holesterol, previše je lako da se usredsredite na ono što ne bi trebalo da jedete. Ali, šta je ono što smete i što je preporučljivo?
Rastvorljiva vlakna su zdrava za srce i nalaze se u hrani kao što su pasulj, sočivo, voće i povrće. I upravo ove namirnice mogu uticati na snižavanja holesterola, a pokazalo se da pomenuta rastvorljiva vlakna imaju svoj udeo u zdravlju probave i gubitku težine. Dakle, postoji mnogo dobrih razloga da ih jedete više, kažu stručnjaci:
“Rastvorljiva vlakna deluju kao sunđer u vašem digestivnom traktu, vezujući se za holesterol kako bi smanjila njegovu apsorpciju u telu”, objašnjava Melisa Mitri, dijetetičar i dodaje:
“Istraživanja sugerišu da rastvorljiva vlakna mogu hraniti korisne bakterije creva. Kada ove bakterije ‘cvetaju’, one proizvode određene supstance koje regulišu proizvodnju holesterola u jetri i potiskuju njegovo oslobađanje u krvotok. Pokazalo se da rastvorljiva vlakna iz suplemenata i hrane smanjuju nivo ukupnog i LDL holesterola u krvi, pozitivno utičući na zdravlje srca”.
Ali, prednostima ovde nije kraj, jer namirnice koje su bogate vlaknima takođe poboljšavaju zdravlje creva, usporavaju varenje, a takođe mogu pomoći u kontroli težine.
Kako uključiti rastvorljiva vlakana u ishranu
Za početak Mitri predlaže da dan počnete sa ovsenim pahuljicama, jer su bogat izvor beta-glukana, vrste rastvorljivih vlakana za koje se pokazalo da snižavaju holesterol.
U ishranu treba uključiti pasulj, jer sadrži zdravu kombinaciju rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana. Između obroka posegnite za voćem bogatim rastvorljivim vlaknima kao što su jabuke, kruške i pomorandže, a od povrća ne bi trebalo zanemariti šargarepu i slatki krompir. Savetuje se da se poveća unos celog zrna, dakle integralnih žitarica i naravno, ne zaboraviti semenke: “Mleveno, laneno seme ili čia semenke mogu se dodati u jogurt, smutije ili salate za dodatnu dozu vlakana, kaže Mitri, a piše Iting vel.
Druge strategije za snižavanje holesterola
Dok je povećanje rastvorljivih vlakana najbolji prvi korak za snižavanje holesterola, kombinovanje sa određenim promenama u zdravom načinu života može dodatno uticati na vaše ciljeve vezane za snižavanje holesterola.
“Fokusirajte se na nezasićene masti iz izvora kao što su avokado, orasi, semenke, maslinovo ulje i masna riba. Ove masti snižavaju štetni LDL holesterol i podižu korisni HDL holesterol za zdraviji ukupni profil holesterola. Istovremeno, smanjite zasićene i trans masti koje se obično nalaze u crvenom mesu, puteru i prerađenoj hrani”, kaže dijetetičar.
Takođe u borbi protiv holesterola, trebalo bi vežbati redovno, eliminisati alkohol i cigarete i održavati zdravu težinu.
U glavnom takmičarskom programu biće prikazani filmovi “5/3/0” Danila Stanimirovića i “Avgust” Dana Grabnara iz Srbije, “Demoni, demoni, demoni” Jegora Širenka i “Neobičan dan” Klavdija Koršunova iz Rusije, “Medvedica i ptica” Mari Kodri iz Francuske…
Gost Emira Kusturice bila je i čuvena francuska glumica Odri Tatu
Međunarodni filmski i muzički festival “Kustendorf” održaće se od 22. do 25. januara na Mećavniku u Mokroj Gori.
Kako su saopštili organizatori, u glavnom takmičarskom programu biće prikazani filmovi “5/3/0” Danila Stanimirovića i “Avgust” Dana Grabnara iz Srbije, “Brodolomnici” Andrea Saavedra de la Teha iz Meksika, “Demoni, demoni, demoni” Jegora Širenka iz Rusije, “Imena” Jane Spasika iz Severne Makedonije, “Medvedica i ptica” Mari Kodri iz Francuske, “Neobičan dan” Klavdija Koršunova iz Rusije.
Na spisku su i filmovi “Neverovatno leto Hesusovo” Sebastijana Dijaz Bariga iz Meksika, “Pasarinjo” Natalije Garsija Agraz iz Meksika, “Posednutost” Sofije Čigirove iz Rusije, “Svaki dan zora” Amira Jusefa iz Egipta.
U konkurenciji za glavnu nagradu su i indijski film “Specijal četvrtkom” Varuna Tandona, hrvatski film “Stranac” Milorad Milatovića, danski film “Heks” Agnesa Rejčela Trira, “Četres” Adema Tutića iz Srbije, kao i “Šuma. Mala tragedija” Olega Jeršova iz Rusije.
Festival, čiji je osnivač nagrađivani reditelj Emir Kusturica, jedan je od retkih festivala u svetu na kome je na svakom koraku vidljiva razmena energije mladih i iskusnih umetnika. Istovremeno ugošćava proslavljene autore, glumce i muzičare, kao i brojne mlade filmske autore i studente filmskih škola iz celog sveta.
“Kustendorf” je do sada ugostio renomirane autore, glumce i muzičare, brojne mlade filmske stvaraoce i studente filmskih škola iz celog sveta, kao i druge istaknute goste iz sveta filma. Gosti ovog festivala bili su Paolo Sorentino, Met Dilan, Lav Dijaz, Nikita Mihalkov, Džoni Dep, Žak Odiard, Džim Džarmuš, Odri Totu, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči, Aleksej Balabanov, Andrej Končalovski, Mateo Garone, Ruben Estlund i mnogi drugi.
Ako ste roditelj ili poznajete nekog tinejdžera, verovatno je iskazao želju da počne da ide u teretanu i da “napumpa” mišiće. Dok je odraslima drago da mlađi žele da vode računa o izgledu i zdravlju, tu se javljaju i brojni strahovi – zar dizanje tegova ne sprečava pravilan rast i razvoj? Da li je u redu da dete ima plan vežbanja? Da li će se povrediti? Postoje odgovori na ova pitanja, a najvažnije je znati sledeće: Vežbanje je za mlade itekako preporučljivo.
Da li prerano početi sa treningom pre 18. godine?
Mišićavost je oduvek bila popularna, ali u poslednjoj deceniji vrlo mladi ljudi širom sveta postaju sve svesniji svog izgleda i zdravlja, uglavnom zbog uticaja influensera na društvenim mrežama poput TikToka i Instagrama. Interesovanje za svet fitesa je snažno zavladalo među pripadnicima generacije Zed, ali i čak mlađima (rođenim posle 2012. godine).
Srećom, ovaj trend je naveo mnoge mlade ljude da brinu o sebi na zdrav načn – to jest, da se pridruže teretani. Štaviše, milenijalci i generacija Zed su glavni razlog zašto je fitnes industrija porasla za 20 odsto od 2020. godine, što ih čini najvećim svetskim potrošačima u ovoj kategoriji.
Dok je interesovanje za vežbanje i zdraviju ishranu kod adolescenata pozitivna stvar, postoje i brojna pitanja i brige roditelja. Često se kaže da je trening snage opasan za razvoj kostiju i mišića u određenim godinama, kao i da ljudi koji treniraju sa tegovima u ranom dobu mogu imati probleme u rastu.
Međutim, prema istraživanjima, prednosti treninga snage zapravo nadmašuju rizike, a trening snage ima univerzalno dokazane prednosti u svim uzrastima. Za decu i adolescente, to uključuje poboljšan razvoj motoričkih veština, zdraviji sastav tela (manji procenat masti i veća mišićna masa), manje povreda i manji rizik od razvoja hroničnih bolesti u odraslom dobu.
Ali ovi željeni efekti se mogu dobiti samo uz trening koji je prilagođen detetovom uzrastu, sposobnostima i potrebama. Loši efekti treninga snage se pojavljuju samo kada oni nisu dobro isplanirani, kada je opterećenje isuviše veliko, kada ne postoji nadzor odraslog profesionalca…
Druge prednosti treninga snage, prema istraživanjima, uključuju to da je veća fizička spremnost povezana sa boljim akademskim uspehom i da trening snage kod adolescenata može smanjiti simptome depresije.
Mnogima se takođe ne dopada ideja treninga snage u ranom uzrastu uglavnom zbog njegove povezanosti sa takmičarskim disciplinama, kao što je bodibilding. Postoji i verovanje da se trening u teretani sastoji isključivo od podizanja teških tegova, uzimanja različitih suplemenata (čiji efekti nisu provereni) i guranja tela do krajnjih granica, ali ovo nije istina. Vožnja bicikla, trčanje i brzo hodanje, skakanje, istezanje i mnoge druge vrste fizičke aktivnosti mogu da se rade u teretanama.
Dok su svi strahovi opravdani, informisanost je na prvom mestu i ne bi trebalo potpuno isključiti trening za dete na osnovu nekoliko aspekata fitnesa koji su na lošem glasu.
Kod treninga snage (kao i u mnogim drugim delovima života), naglasak ne treba da bude na tome šta neko radi, već na tome kako to radi. Drugim rečima, trening snage za decu ne bi trebalo da bude imitacija treninga za odrasle, već bi trebalo da bude prilagođen fazi razvoja u kojoj se nalaze i njihovoj fizičkoj spremnosti.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da deca mlađa od 18 godina rade najmanje 3 dana nedeljno vežbe snage i vežbe za mišićno-skeletni razvoj (uključujući aktivnosti kao što je skakanje) u okviru dnevnog minimuma od jednog sata fizičke aktivnosti.
Deca i tinejdžeri obično rade ove vrste pokreta nesvesno, posebno kada su deo igre, a s obzirom da je zavisnost od ekrana dostigla globalni vrhunac za mlađe od 18 godina, možda je došlo vreme da se aktivno podstiče vežbanje među mladima, prenosi “Konverzejšn”.
Kako voditi dete u teretanu
Što se tiče starosnog ograničenja, ne postoje strogo određena prvila, već zavise od mesta do mesta – neka ne primaju one koji su mlađi od 18 godina, neka zahtevaju potvrde roditelja… Ali u bilo kom slučaju, najvažnije je da dete nikako ne trenira samostalno i u većini slučajeva se ne kreće sa treninzima pre 12. godine.
Smernice za trening snage kod dece treba da naglašavaju davanje prioriteta pravilnoj formi prilikom izvođenja vežbi. To znači postepeno povećanje težine do preporučene granice, uvođenje redovnih perioda odmora, adekvatne ishrane i pažljivo praćenje znakova umora ili bola. Na ovaj način se mogu sprečiti opterećenja koja ometaju prirodan rast i razvoj.
Između ostalog, pojedini sportovi nose veće rizike od ozbiljnih povreda udova i glave (fudbal, ragbi, košarka) nego umereno dizanje tegova sa prilagođenom težinom.
Na kraju, ni deca, a ni roditelji, ne bi trebalo da se oslanjaju na fitnes savete influensera ili drugih neproverenih izvora. Saveti od fizijatra i fitnes stručnjaka su ključni da bi trening doneo samo najbolje rezultate.
Srpski teniser Hamad Međedović osvojio je čelendžer turnir u portugalskom Oeirašu, pošto je u subotu u finalu pobedio Kanađanina Lijama Draksla rezultatom 6:1, 6:3
Meč je trajao 70 minuta, a srpski predstavnik je bio ubedljiv od samog starta.
On je u prvom setu napravio dva brejka i tako jasno stavio do znanja rivalu da želi trofej, dok je u drugom morao čak tri puta da oduzme servis protivniku.
Međedoviću je ovo peta titula na čelendžer turnirima, a ovime je osvojio 75 bodova za ATP listu. To znači da se njegova odluka da preskoči kvalifikacije za Australijan open ipak isplatila.
Međedović bi u Melburnu morao da prođe tri kvalifikacione runde uz još jednu pobedu u glavnom žrebu ne bi li osvojio toliko bodova koliko mu je donela pobeda u Portugaliji.
To znači i da će Međedović narednog ponedeljka biti za 14 pozicija bolje plasiran, jer će sa 112. pozicije “skočiti” na 98. mesto na ATP listi. To će ujedno biti i njegov novi najbolji plasman u karijeri i prvi ulazak u društvo 100 najboljih tenisera sveta.
Čelendžer u Oeirašu igrao se za nagradni fond od 91.250 evra.
Vatra i dalje guta Los Anđeles – 16 mrtvih, uništeno 10.000 objekata
_413x620 "Ватра у Палисејдсу (Танјуг/АП / Jae C. Hong)")
