MENISNC
Pretraga
18.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 332

Mnogi vide Zvezdu direktno u plej-ofu Evrolige, ali Sferopulos spušta loptu: Idemo meč po meč

Od
Viktor
-
0

Trener košarkaša Crvene zvezde Janis Sferopulos izjavio je da su crveno-beli zahvaljujući dobroj odbrani stigli do pobede protiv Pariza

Mnogi vide Zvezdu direktno u plej-ofu Evrolige, ali Sferopulos spušta loptu: Idemo meč po meč© Dusan Milenkovic/ATAImages
Sferopulos nije želeo mnogo da gleda unapred

Aktuelni srpski i regionalni šampion pobedio je u Beogradu ekipu Pariza rezultatom 85:69 u meču 20. kola Evrolige.

Sferopulos je na konferenciji za medije prvo čestitao igračima Zvezde na pobedi.

“Igrali smo protiv veoma opasnog tima, koji ove sezone ima šest pobeda u gostima u Evroligi. Naša dobra odbrana je bila ključ da pobedimo utakmicu. Uspeli smo da tim koji pogađa 86 poena u proseku svedemo na 69”, počeo je Sferopulos.

“Taktički nismo bili dobri u prvoj četvrtini. Ipak, posle toga smo se vratili u drugoj četvrtini, a u drugom poluvremenu smo korak po korak dobili utakmicu. Kada imate dobru odbranu, proradi i napad. Želim igračima da ostanu fokusirani.”

Grčki stručnjak je podvukao da igrači moraju da nastave u istom ritmu u nastavku sezone.

“Ima dosta stvari koje bi trebalo da popravimo. Idemo utakmicu po utakmicu. Skidam kapu našim navijačima. Osećali smo ih danas na terenu, kako su podržavali ekipu. Atmosfera je odlična, pomogli su dosta timu. Idemo korak po korak, voleo bih da vidim navijače uvek na našoj strani.”

Posebne pohvale od trenera dobili su Džoel Bolomboj i Kodi Miler-MekintajerDusan Milenkovic/ATAImages

On je rekao da košarkaši Pariza nisu iznenadili Zvezdu na početku meča.

“Znamo kako igraju, to je njihov stil. Promašili smo neka polaganja i otvorene šuteve. Loša komunikacija. Taktički smo znali šta da uradimo. Kada smo počeli da doprinosimo u napadu, odbrana je postajala jača”, istakao je Sferopulos, koji je potom pohvalio Kodija Miler-Mekintajera.

“Kodi je bio odličan danas, možda njegova najbolja utakmica. On je naš glavni plejmejker i zadovoljan sam što sam video ovo večeras od njega.

Košarkaši Zvezde se nalaze na petom mestu na tabeli Evrolige sa 12 pobeda i osam poraza.

Crveno-beli će naredne nedelje odigrati dva meča na svom terenu i to protiv Fenerbahčea i Monaka.

Sferopulos je potom prokomentarisao raspored Zvezde u nastavku sezone u Evroligi.

“Današnje vreme je takvo da možete lakše da pobedite utakmicu u gostima nego kod kuće. Promenilo se vreme za 30 godina. Ako ne igraš dobro, izgubiš. Sitni detalji mogu da odluče. Svakako želimo da zaštitimo naš teren. Fokusirani smo na sledeću utakmicu.”

Za kraj, objasnio je i kakva je situacija sa povređenim igračima.

“Ognjen Dobrić je u proceduri za oporavak. Nisam želeo da rizikujem sa njim večeras. Džoel Bolomboj je velika prednost, može da brani bekove. Mislim da sa Filipom Petruševom, koji je došao tokom sezone, Džoelom Braunom, imamo mnogo takvih igrača. Ovo je veliko oružje za nas”, zaključio je Sferopulos.

Crvena zvezda će 15. januara od 20 časova u Beogradu dočekati ekipu Fenerbahčea u 21. kolu Evrolige.

Kanadski besplatni planovi zdravstvene zaštite uskoro će pokriti više medicinskih usluga

Od
Dara Milovanović
-
0
ILUSTRACIJA

Ako ste plaćali iz svog džepa određene neophodne medicinske usluge, novo ažuriranje plana zdravstvene zaštite moglo bi to promeniti 2026 godine.

U  izjavi u petak, ministar zdravlja Mark Holland izneo je novu politiku usluga kanadskog zakona o zdravlju (CHA). Ova politika usmerava provincijske ili teritorijalne planove zdravstvene zaštite Kanađana da pokriju usluge koje se smatraju medicinski neophodnim, bilo da ih pruža lekar ili ekvivalent lekaru, kao što je medicinska sestra.

Holand kaže da je zdravstvena zaštita u zemlji morala da se razvija kako bi zadovoljila potrebe Kanađana. Ovo uključuje medicinske sestre koje sada postavljaju dijagnozu, upućuju i leče pacijente, što su zadaci kojima se istrorijski bavio lekar primarne zdravstvene zaštite.

planove zdravstvene zaštite

chingyunsong/Shutterstock

“Nažalost, previše Kanađana plaća iz svog džepa zdravstvene usluge koje bi inače bile pokrivene njihovim državno finansiranim pokrajinskim ili teritorijalnim planom zdravstvene zaštite ako ih pruža lekar”, objasnio je ministar zdravlja.

„Moramo zaštititi naš javno finansiran zdravstveni sistem i osigurati da Kanađani imaju jednak pristup medicinsko neophodnoj nezi na osnovu njihovih medicinskih potreba, a ne njihove platežne sposobnosti.

Holand kaže da će ove promene stupiti na snagu 1. aprila 2026. kako bi se sistemima zdravstvenog osiguranja u pokrajinama i teritorijama dalo vremena da se prilagode.

Počevši od aprila sledeće godine, sve medicinski neophodne usluge ekvivalentne lekaru koje pružaju regulisani zdravstveni radnici, poput medicinskih sestara, trebalo bi da budu pokrivene pokrajinskim i teritorijalnim planovima zdravstvene zaštite.

Sve naknade Kanađanima za ove usluge koje se pojave na ili nakon tog datuma smatrat će se dodatnim naplatom i korisničkim naknadama prema CHA-u, navodi Holland.

“To znači da će svaki dolar koji je neopravdano izvađen iz džepova Kanađana biti odbijen od [pokrajinskih i teritorijalnih] zdravstvenih transfera”, objasnio je. „[Pokrajine i teritorije] će imati pravo na nadoknadu troškova nakon što se eliminišu troškovi pacijenata i okolnosti koje su dovele do njih.”

Ministar zdravlja kaže da će savezna vlada raditi s pokrajinama i teritorijama na razvoju mera za prikupljanje informacija potrebnih za sprovođenje nove politike.

Holland dodaje da je svestan nekih slučajeva u kojima privatne hirurške klinike pacijentima nude mogućnost da preskoče red za zahvate koji nisu hitni (operacija katarakte, zamena kolena ili kuka, …) pristupanjem nezi van svoje pokrajine ili teritorije.

“Zabrinut sam da bi ova praksa mogla potkopati temeljni princip Medicarea, gde bi pristup nezi trebao biti zasnovan na zdravstvenim potrebama, a ne na sposobnosti ili spremnosti da se plati”, rekao je on u pismu provincijama i teritorijama. “Zbog toga sam uputio službenike odeljnja da nastave raditi s vama kako bi pomno pratili ovo pitanje.”

SERBIANNEWS/CANADA

Gde na skijanje? Idealna mesta za zimovanje na Balkanu

Od
Viktor
-
0

skijanje, zimovanje

Zimska sezona polako dostiže svoj vrhunac, ali nekako se čini da će ista potrajati malo duže nego obično. Ukoliko imate u planu odlazak na zimovanje, idealno je vreme da isplanirate gde biste mogli da otputujete i koje skijalište ćete odabrati za vaš zimski odmor. 

Još uvek razmišljate i neodlučni ste pri odabriu? Ipak, to ne bi trebalo da bude težak izbor, jer Balkan obiluje velikim brojem fantastičnih skijališta koja će vam pružiti nezaboravno iskustvo. Odlični uslovi za zimske sportove, pristupačne cene i gostoljubivost koja se pamti, glavni su razlozi zbog kojih ljudi biraj skijališta na Balkanu. U balkanskim zemljama postoje brojna skijališta koja možete da posetite bez nekih basnoslovnih novčanih izdataka, čak i u jeku sezone.

Od  Slovenije, preko Hrvatske, Crne Gore, BiH, Srbije, pa do Albanije i Bugarske, skijališta obezbeđuju odlične uslove za zimovanje i nezaboravnu zimsku sezonu. Za vas smo izdvojili 5 skijališta na Balkanu, a na vama je da odličite koja od ovih destinacija je najpogodnija za vaše zimovanje i skijanje.

Kopaonik, Srbija

Prvo mesto na listi svakako zauzima perjanica srpskog turizma – Kopaonik. Ova predivna planina je odličan izbor za skijanje na Balkanu, iako nije toliko povoljna u odnosu na druga mesta. Kopaonik raspolaže sa  oko 55 kilometara uređenih ski staza, kao i sa 20 km staza za nordijsko skijanje.

Cene ski-pasa za sezonu 2024/2025. prilagođene su različitim budžetima, pa tako će se cena šestodnevnog ski-pasa kretati u rasponu od 20.750 do 22.500 dinara, dok će jednodnevne ski-karte varirati između 4.620 do 5.370 dinara.

Skijanje

Jahorina, Bosna i Hercegovina

Na samo 40 minuta vožnje od centra Sarajeva, nalazi se najpoznatije skijalište u Bosni i Hercegovini – Jahorina. Nekada domaćin skijaških događaja tokom Olimpijskih igara 1984. godine, danas moderan centar zimskog turizma, sa velikim brojem ski-staza i ski-lifotva.

Cena šestodnevnog ski-pasa će se kretati od 20.700 dinara, dok je za dnevnu kartu potrebno odvojiti oko 4.800 dinara, u zavisnoti od perioda dolaska.

Jahorina, Bosna i Hercegovina

Jahorina, Bosna i Hercegovina

Kranjska Gora, Slovenija

Mesto gde se tokom zime organizuju najkvalitetnija skijaška takmičenja u slalomu, veleslalomu, spustu, a posebno veliko interesovanje vlada za skijaške skokove, jer se u blizini nalazi čuvena skakaonica na Planici – jedna od najboljih i najpopularnijih na svetu.

Cena dnevne ski-karte kreće se od 4.800 dinara, dok je za šestodnevni ski-pas potrebno izdvojiti oko 35.400 dinara. Kranjska gora je turističko mesto koje je popularno i leti i zimi i sigurno će vas oduševiti i naterati da se vratite i sledeće godine.

Kranjska Gora, Slovenija

Kranjska Gora, Slovenija

Bansko, Bugarska

Bansko – mesto koje Srbi vrlo rado biraju za zimski odmor zbog pristupačnih cena i fantastičnih ski-staza.

Bansko je jedan od najvećih i najpopularnijih skijaških centara Istočne Evrope, a ujedno i najjeftinije zimsko odmaralište u Evropi.

Bansko, Bugarska

Bansko, Bugarska

Popovka Šapka, Makedonija

Glavna zimska destinacija Makedonije, Popova Šapka, nalazi se visoko iznad Tetova na Šar planini. Ski staze na Popovoj Šapki su prvoklasne i počinju na 1690 metara nadmorske visine, a povezane su žičarama i ski liftovima.

Sa samo 9,6 kilometara uređenih ski staza, Popova Šapka je pogodno za početnike i one sa srednjim nivoom skijanja, ali pravi izazov za ljubitelje slobodnog stila skijanja i adrenalinske zavisnike je velika oblast van obeleženih staza.

Bilo koje mesto da izaberete za vaše zimsko putovanje, sigurni smo da ćete uživati u skijanju, idiličnoj atmosferi, društvu, hrani i nestvarnim pejzažima. Ne preterujte sa kuvanim vinom i uživajte!

„Šta ne bi pojeo – ne stavljaj ni u rakiju”: Kako je nastala „Zdravica“ piće koje slavi porodičnu tradiciju?

Od
Viktor
-
0

U srcu pirotskog kraja, porodica Zdravković stvorila je „Zdravicu”, rakiju koja ne predstavlja samo piće, već stil života. Vođena ljubavlju prema prirodi i tradiciji, ova porodica svakim korakom u procesu proizvodnje rakije unosi posvećenost i težnju ka autentičnosti i kvalitetu.

Od pažljivo biranog voća do završnog proizvoda, „Zdravica” je rezultat tradicionalnog načina rada, brižljivog procesa i, pre svega, dubokog poštovanja prema prirodnom okruženju, koje oblikuje svaki gutljaj. Posetioci koji se odluče za obilazak voćnjaka u Nišavskoj dolini i degustaciju rakije uz pogled na obronke Stare planine mogu osetiti puninu ukusa i duhovnog nasleđa koje nosi ovaj jedinstveni brend.

Imali smo prilike da razgovaramo sa Milicom Zdravković, suosnivačicom ovog brenda, koja nam je govorila o putu „Zdravice” od ploda do kupca, ali i o tome kakve planove za budućnost svog kraja imaju ona, njena porodica ali i sama Destilerija Zdravković.

  • Kako izgleda proces proizvodnje rakije od trenutka berbe voća do flaširanog, gotovog proizvoda?

Veliki akcenat bih, pre svega, stavila na kvalitet uzgoja samog voća, jer odatle sve počinje i od toga puno zavisi. Tokom berbe biraju se samo dobri i zreli plodovi, nakon toga sledi pranje voća, usitnjavanje, zatvorena fermentacija u adekvatnim uslovima, odsustvo kiseonika, destilacija u pravom trenutku na savremenom destilacionom uređaju sa kolonama kako bi se dobio najčistiji destilat sa svim svojim aromama. U zavisnosti od voćne vrste, nakon destilacije odležava u barik buradima određene nagorelosti ili u prohromskim sudovima najmanje godinu dana, nakon čega je spremna za flaširanje.

  • Na koji način uspevate da održite kvalitet rakije, budući da ste uključeni u celokupan proces proizvodnje?

„Šta ne bi pojeo – ne stavljaj ni u rakiju” – parola je od koje ne želimo da odstupimo. Za nas ovo nije samo posao i biznis, već stil života, koji smo svesno izabrali želeći da se okretanjem poljoprivredi vratimo prirodi i životu u skladu sa njom. Tako usmeravamo i svoju decu, koja zajedno sa nama učestvuju u svim procesima.

  • Šta sve nudite u svom asortimanu i gde kupci mogu da pronađu vaše proizvode?

U ovom trenutku u prodaji su „Zdravica viljamovka” i „Zdravica dunja”. Prve količine šljive su prerađene ove godine, ona je na odležavanju i čeka svoj trenutak za plasiranje na tržište. Sve rakije proizvedene su od 100 odsto voća, bez ikakvih dodataka ili pojačivača ukusa i mirisa. Ljubitelji kvalitetne rakije mogu ih nabaviti putem našeg sajta rakijazdravica.rs ili putem Instagram stranice rakija_zdravica.

  • Kako kontakt sa prirodom menja čoveka i kakav primer ovakvim radom šaljete najpre svojoj deci, a potom i okolini?

Živimo u vremenu konzumerizma, čovek se rapidno odvojio od prirode, a time i od suštine. Provodeći vreme u prirodi i stvarajući proizvod „od semena do stola”, shvatamo koliko je truda neophodno i koliko toga ponekad nije u našoj moći. Razumemo zašto nekada proizvod košta više kada je „handmade”, zašto je teško kada nas pogode elementarne nepogode, osećamo radost sunca, berbe… Svaki plod ubran našom rukom, rukom naše dece i naših prijatelja pretvoren u čašicu rakije dobija vrednost izvan novčane i zato se trudimo da uključimo najpre sebe, a zatim i sve bližnje u svaki aspekt stvaranja.

  • Vaše gostoprimstvo upotpunjuje fantastičan ukus vašeg proizvoda i dočarava njegov duh. Da li imate u planu razvoj i tog, ugostiteljskog potencijala?

Kada, noseći čašicu u ruci, prođete kroz voćnjak i udišete svežinu ruže vetrova Nišavske doline, zastanete na kraju i sa pogledom na obronke Stare planine probate našu „Zdravicu”, sva čula se bude, a ugođaj je zagarantovan. Cilj nam je da se naši gosti, pre svega, upoznaju sa načinom nastanka našeg proizvoda u prijatnom, prirodnom ambijentu i uz delikatese pirotskog kraja, kojima se ponosimo. Pružamo mogućnost jedinstvenog gastronomskog doživljaja uz obilazak Nacionalnog parka Stara planina. Ponuda će se širiti, jer želimo da povežemo sve ono najlepše i najzdravije što Pirot ima.

  • Da ste vi kupac, zašto biste među svim rakijama na tržištu izabrali baš „Zdravicu” i za koju priliku?

Na rakijskoj sceni Srbije poslednjih godina sve je više kvalitetnih rakija i već jakih izgrađenih brendova koji taj kvalitet održavaju. „Zdravica” je život, tradicija i porodica. Nastaje iz čiste ljubavi dvoje entuzijasta sa četvoro dece, koji je otvorenog srca daruju svima onima koji to prepoznaju. Kvalitet, ukus, miris, atraktivna ambalaža, dobra energija i velika ljubav koju naš brend nosi povezuju ljude, razvijaju osećaj bliskosti i radosti uz svako „Nazdravlje!” uz „Zdravicu”.

Prodaje se kuća iz serije Breaking Bad: Vlasnici ne mogu da žive od fanova koji bacaju pice na krov

Od
Viktor
-
0
wicker table and two chairs near swimming pool

Breaking bad

Skromna porodična kuća u Albukerkiju koja je u seriji Breaking bad bila prebivalište Voltera Vajta zvanično je na tržištu i košta 4 miliona dolara – skoro 10 puta više od prosečne prodajne cene u svom komšiluku.

Kuća u stilu ranča u Albukerkiju u Novom Meksiku ima četiri spavaće sobe, dva kupatila i bazen u dvorištu, koji se pojavljuje u ključnim scenama u seriji. Srednja cena kuće u istom poštanskom broju je 421.000 dolara, prema kompaniji za nekretnine Zillov.

Vlasnica kuće Joanne Kuintana rekla je da je popularnost kuće među turistima koji su obožavali hvaljene TV serije uticala na kvalitet života njene porodice.

„Ovo je bila naša porodična kuća od 1973. godine, skoro 52 godine“, rekla je za lokalnu TV stanicu KOB4. „Dakle, otići ćemo samo sa našim sećanjima. Vreme je da krenemo dalje. gotovi smo. Nema razloga da se više svađamo.”

Kuću je prvi put izviđala ekipa Breaking Bad 2006. godine.

„Predstavili su se i dali nam karticu i rekli: „Želeli bismo da iskoristimo vašu kuću za pilot epizodu“, rekao je vlasnik kuće.

Tokom pet sezona emisije, koja se emitovala između 2008. i 2013. godine, eksterijer i zadnje dvorište kuće, ali ne i unutrašnjost, bili su u velikoj meri korišćeni da bi se prikazao dom Vajta, nastavnika hemije koji se okreće proizvodnji metamfetamina nakon dijagnoze raka.

Više od jedne decenije, kuću posećuju gomile fanova, ponekad vrlo nametljivih. Vlasnik kuće kaže da da u proseku 300 automobila prođe pored kuće svakog dana. Godine 2015, njegova pokojna majka, Fran Padilja, rekla je da su ih opkolili posetioci koji su pokušavali da rekreiraju scenu iz serije Breaking Bad u kojoj Vajt baca picu na krov, piše Guardian. 

„Imali smo pice na krovu. Imali smo pice na prilazu“.

Iste godine, kreator Breaking Bad Vince Gilligan uputio je poziv obožavaocima da prestanu da bombarduju kuću.

„Nema ničeg originalnog, smešnog ili kul u bacanju pice na krov ove dame“, rekao je on.

Nakon incidenta u kojem je jedan posetilac ostavio paket adresiran na Voltera Vajta na njihovom pragu, porodica je odlučila da podigne nivo obezbeđenja, pa su podigli visoku ogradu.

Visoka cena nekretnine ima veze sa njenom budućnosti kao turističke destinacije, umesto porodičnog stana.

„Nadam se da će učiniti ono što fanovi žele. Oni žele noćenje sa doručkom. Žele muzej. Oni žele pristup tome. Samo napred!”

Serija koja je prikovala sve za male ekrane se vraća sa DRUGOM SEZONOM

Od
Viktor
-
0
man wearing black Director t-shirt

Serija, koja trenutno drži rekord za najuspešniju debitantsku sezonu u istoriji HBO-a, „The Last of Us“, završila se 2023. godine. Od tada, gledaoci s nestrpljenjem iščekuju nastavak sage, koji je konačno na vidiku.

„The Last of Us“ vraća se na HBO i Max ovog aprila. Kreativni direktor serijala, Nil Drakman (Neil Druckmann), najavio je premijeru druge sezone na CES događaju, uz kratki tizer. Tačan datum premijere nije objavljen.

Prva sezona serije završila se u martu 2023. godine, što znači da će proći više od dve godine između sezona do trenutka kada nova sezona bude debitovala. Prva sezona „The Last of Us“ bila je veoma dobro prihvaćena – posebno za adaptaciju video-igre – pa su očekivanja za povratak serije veoma visoka.

Ova sezona trebalo bi da pokrije deo radnje iz druge igre, dok će cela priča biti podeljena na dve ili više sezona, prema intervjuu iz prošle godine sa kreatorima serije.

„Ne mislimo da ćemo moći da ispričamo celu priču čak ni u dve sezone, jer istražujemo zanimljive puteve, što smo donekle radili i u prvoj sezoni,“ izjavio je šouraner Krejg Mejzin (Craig Mazin) za Deadline.

Takođe, Bella Remzi već je nagovestila da će proći „duže vreme“ između prve i druge sezone još u martu 2023. godine. „Mislim da ćemo verovatno početi sa snimanjem krajem ove godine ili početkom sledeće,“ rekla je Remzi tokom gostovanja na televiziji, „tako da će nova sezona verovatno biti spremna krajem 2024. ili početkom 2025. godine.“

Na snimanje i kasting za dugo iščekivanu drugu sezonu uticali su holivudski štrajkovi, dok je rad scenarističkog tima nastavljen nakon postizanja dogovora.

Druga sezona serije „The Last of Us“ imaće Pedra Paskala u ulozi Džoela Milera i Belu Remzi u ulozi Eli.

the last of us

Još 2023. godine, ko-kreator serije Nil Drakman razrešio je spekulacije fanova o mogućoj zameni Remzijeve, potvrđujući da će glumica sigurno ponovo igrati Eli u drugoj sezoni.

Pored njih, uloge iz prve sezone repriziraće i Gabrijel Luna kao Tomi i Rutina Vesli kao Mari.

Pored povratka serije „The Last of Us“, Sony je najavio planove za ekranizaciju nekoliko drugih PlayStation naslova. „Ghost of Tsushima“ biće adaptiran u anime seriju, dok će „Horizon Zero Dawn“ i „Helldivers 2“ biti pretvoreni u filmske adaptacije.

Da li „HOLLYWOOD-u“ preti uništenje: Ovo je istorija čuvenog znaka, a obeležena je jednom tragedijom

Od
Viktor
-
0
Hollywood, Los Angeles

Jedan od najupečatljivijih simbola filmske industrije i Los Anđelesa, čuveni „Holivud“ znak, već skoro vek stoji ponosno iznad grada kao svedok uspona i padova svetske kinematografije. Od svog nastanka 1923. godine, ovaj monumentalni natpis prolazio je kroz razne transformacije, postajući nezaobilazni deo američke kulture i globalni simbol snova i glamura.

Međutim, sada se suočava sa ozbiljnom pretnjom – razorni požari koji haraju brdima oko Los Anđelesa ugrožavaju ovu istorijsku znamenitost. Dok vatra nemilosrdno guta sve pred sobom, postavlja se pitanje: da li bi ovaj legendarni simbol mogao postati još jedna žrtva klimatskih promena i nepredvidivih prirodnih katastrofa?

Najnoviji užasni požar izbio je u Holivudskim brdima u sredu i doveo do širenja brojnih lažnih fotografija i video-snimaka na internetu – koji prikazuju svetski poznatu strukturu u plamenu.

Lažne slike generisane veštačkom inteligencijom koriste se kako bi mase poverovale da znak „Holivud“ gori – dok smrtonosni požari nastavljaju da pustoše Los Anđeles, prisiljavajući stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove.

100 godina na istom mestu

Ponosno stojeći na približno 430 metara iznad grada, sa slovima visine gotovo 14 metara i širinom preko devet metara, znak „Holivud“ predstavlja simbol i Grada anđela i američkog sna.

Znak je prvobitno postavljen u eri nemog filma, pre nešto više od 100 godina, 1923. godine. U početku je pisalo „Hollywoodland“ i bio je osmišljen kao reklama za novo stambeno naselje u Holivudskim brdima, s namerom da stoji samo 18 meseci. Međutim, kako je filmska industrija doživela ekspanziju, znak je ostao na južnoj strani planine Li u Grifit parku, kao svedočanstvo zlatnog doba Holivuda.

Zbog sve veće prepoznatljivosti, znak je ostavljen, a poslednja četiri slova „LAND“ uklonjena su 1949. godine. Godine 1978. znak je u potpunosti zamenjen trajnijom čeličnom konstrukcijom visine 13,7 m sa betonskim temeljima.

štrajk

Kao jedna od najpoznatijih znamenitosti u Kaliforniji i Sjedinjenim Američkim Državama, znak često pojavljuje u popularnoj kulturi, posebno u uvodnim kadrovima filmova i televizijskih programa smeštenih u Holivudu ili njegovoj okolini.

Zbog svoje prepoznatljivosti, znak je decenijama bio meta šala i vandalizma. Tokom godina je više puta obnavljan, uključujući instalaciju sigurnosnog sistema kako bi se sprečilo dalje narušavanje. Holivudski fond za znak, kojim upravlja Privredna komora Holivuda, volonterska je organizacija posvećena održavanju, zaštiti i promociji znaka, ali nema zakonska prava na samu znamenitost, niti na okolno zemljište koje je deo Grifit parka.

Devojka sa znaka Holivud

Iako se često posmatra kao simbol nade i prilika, znak „Holivud“ obeležen je i tragedijom. Godine 1932, dvadesetčetvorogodišnja glumica nemih filmova Peg Entvistol skočila je u smrt nakon što se popela na radničke merdevine do vrha slova H, ostavivši oproštajnu poruku u svojoj torbici. „Bojim se da sam kukavica. Žao mi je zbog svega. Da sam ovo uradila mnogo ranije, uštedela bih puno bola,“ pisalo je u poruci. Nakon njene smrti, Peg je u narodu postala poznata kao „Devojka sa znaka Holivud“, tragičan primer mračne strane slave.

Godine 1944, propadajući znak je doniran gradu Los Anđelesu, a u aprilu 1949. godine, Privredna komora Holivuda obnovila ga je i uklonila nastavak „-land“. Tokom narednih 30 godina, skraćeni znak je opet zapušten i bio je predviđen za rušenje. Međutim, 1978. godine, osnivač „Playboya“ Hjuh Hefner pokrenuo je javnu kampanju za prikupljanje 250.000 dolara potrebnih za njegovu restauraciju.

Hefner je čak organizovao aukciju slova sa znaka, gde je svako prodato za oko 27.000 dolara. Rok legenda Alis Kuper pomogao je da se sponzoriše slovo „O“; pevač Endi Vilijams kupio je slovo „W“; a sam Hefner je podržao slovo „Y“. Prvobitno izrađen od drveta i limenih ploča, znak je tokom restauracije 1978. godine rekonstruisan od valovitog čelika postavljenog na čelični okvir, što ga je učinilo znatno manje zapaljivim.

Moderna istorija

Ovo nije bio jedini put kada je Hefner spasao znak „Holivud“. Godine 2010. donirao je 900.000 dolara organizaciji Trust for Public Land, konzervatorskoj grupi kojoj je nedostajalo milion dolara od potrebnih 12,5 miliona da bi sačuvali znak i okolno područje od investitora koji su planirali da grade luksuzne nekretnine na planini Li.

„Bilo bi zaista šteta da, nakon što je obnovljen, na kraju bude prodat,“ rekao je Hefner za magazin People nekoliko dana nakon donacije. „Postao je ikona i predstavlja ne samo grad već i holivudske snove, a mislim da je to nešto što vredi očuvati.“

Hollywood, Los Anđeles (Pexels)

Njegovi napori nisu bili uzaludni. Ovo leto, znak „Holivud“ bio je istaknut tokom završne ceremonije Olimpijskih igara u Parizu. Dva slova „O“ transformisana su kako bi predstavljala donji nivo pet prstenova olimpijskog simbola, što je bila aluzija na činjenicu da će Los Anđeles biti domaćin Olimpijskih igara 2028. godine.

Znak se tokom poslednjeg veka pojavio u bezbrojnim projektima i čak je uništavan u filmovima kao što su Supermen: Film (1978), Dan nezavisnosti (1996), Dan posle sutra (2004) i San Andreas (2015).

Kad od plana ne ostane ništa: Željkova izjava tera sve da stave prst na čelo

Od
Viktor
-
0

Željko Obradović i košarkaši Partizan Mozzart Beta (©Star Sport)

Nije smak sveta to što se izgubilo od aktuelnog šampiona Evrope, ali jeste zabrinjavajuće to što košarkaši Parnog valjka uporno ponavljaju iste stvari, što dopuštaju da im se na istim detaljima potkradaju greške koje naposletku direktno utiču na konačni ishod

Neretko se posle utakmica može čuti kako je Partizan Mozzart Bet odigrao loše. Svesni su toga navijači, čak i oni koji to ne žele glasno da priznaju sebi. Zna to i Željko Obradović, neko ko inače ne krije nezadovoljstvo i kroz iscrpne analize potanko objašnjava gde je zapelo i šta je nedostajalo za bolji rezultat.

Posle atinskog “toplog zeca” najtrofejniji evropski stručnjak svih vremena izustio je nešto što bi moralo da natera sve da stave prst na čelo, da se pogledaju u ogledalo i zapitaju neke stvari…

“Nijedna taktička zamisao, ni varijanta ne može da zameni želju igrača. Imali smo neki plan, a od tog plana nije ostalo ništa”.

Nekada je dovoljno tako malo da bi se reklo sve. Nije smak sveta to što se izgubilo od aktuelnog šampiona Evrope, ali jeste zabrinjavajuće to što košarkaši Parnog valjka uporno ponavljaju iste stvari, što dopuštaju da im se na istim detaljima potkradaju greške koje naposletku direktno utiču na konačni ishod. Počev od slabog zagrađivanja na defanzivnom skoku što je Partizanova živa rana duže vreme, pa je Panatinaikos uspostavio potpunu dominaciju pod oba koša (41-29 u ukupnim skokovima, 14-17 u Partizanovom reketu) iako Matijasa Lesora nije bilo na parketu, do toga da su u odbrani ponovo duvali jaki vetrovi pa su protivnički košarkaši imali i po dva-tri otvorena šuta u istom napadu…

Možemo da govorimo o izostanku Vanje Marinkovića i Mitra Bošnjakovića, kao i sitnim povredama koje vuku ostali prvotimci, opet ni Panatinaikos nije imao svoje vedete Kostasa Slukasa i Lorenza Brauna uz pomenutog miljenika partizanovaca, plus Kostasa Adetokunba i Marijusa Grigonisa. Dakle, nije da su crno-beli izašli pred streljački vod u OAKA areni. I pre mesec dana slika je bila potpuno drugačija. Samo, to u ovakvom ritmu Evrolige deluje kao davna prošlost. Partizan je sinoć ostavio utisak inferiornosti koji u miksu sa očiglednim manjkom želje kod pojedinaca tera ekipu dalje ne od plej-ofa, već i plej-ina. Iako je na papiru sve još nadohvat ruke. Kada od 40 minuta budete konkurentni ni celih deset, niste spremni da radite velike stvari.

Da se ne bi govorilo samo o teoretskim šansama, već o konkrentnom plasmanu, nešto ozbiljno mora da se okrene u funkcionisanju ekipe. Željko Obradović najbolje zna na koga je mislio kada je govorio o manjku želje i energije, a trenerska mu je dužnost da uradi sve kako bi taj trend promenio. Uostalom, on je birao igrače i sastavljao ekipu, doneo u hodu i nepopularnu odluku da promeni ceo roster kako bi započeo nešto novo i opet zadržao ambiciju visokog plasmana. Mada to je nešto što je u našem košarkaškom okruženju vremenom postalo norma, da se ne priznaje ništa drugo osim odlaska korak dalje i(li) trofeja.

Partizan Mozzart Bet do kraja ligaške faze ima još osam gostovanja i šest utakmica pred svojim navijačima. Logično, da bi uopšte moglo da se razmišlja o narednoj fazi, crno-beli moraju da počnu da pobeđuju i van svog dvorišta. Lako je to reći, ne i sprovesti u delo. Pogotovo jer raspored nije baš naklonjen timu iz Humske…

Setiće se mnogi da su pre dve sezone, kada je plasman na Fajnal for promakao kroz prste sticajem brojnih okolnosti, pobede na strani bile zaštitni znak ekipe Željka Obradovića. Prošle godine nikako, a ni sada ne deluje da će biti tako. Štaviše, Partizan Mozzart Bet je dozvolio da se i u njegovoj kući šepure timovi koji, uz dužno poštovanje svakom, nisu proteklih meseci pokazali da su realna konkurencija za plasman u gornju polovinu tabele. Rezultat svega toga je Partizanov boravak na 13. poziciji, uz stalno postavljanje istog pitanja – zašto je (ponovo) odigrao loše?

Vreme polako curi i ligaška faza se približava završnoj trećini. Ako Panatinaikos nije bio realna meta, Asvel i Armani u predstojećoj duploj nedelji trebalo bi da budu. Opet, ako Partizan želi da i dalje bude u konkurenciji za narednu fazu. Bar smo proteklih meseci videli da svako može svakog da dobije i da ovo nije vreme izrazitih favorita.

Uz malo više koncentracije i takta, da je ostalo bar nešto od plana koji su struka i igrači spremali, možda bi i PAO bio na listi pobeđenih rivala. Ovako, neka se Atina i jedna od najslabijih defanzivnih partija crno-belih više ne ponove. U suprotnom, ova sezona mogla bi da bude nalik prošloj…

Hoće li Toronto postati najskuplje stambeno tržište Kanade 2025. godine?

Od
Dara Milovanović
-
0
Sold Home For Sale Real Estate Sign in Front of Beautiful New House.

Ova godina bi mogla biti godina kada će Toronto preuzeti krunu za najskuplje tržište nekretnina u zemlji.

Predsednik Royal LePagea Phil Soper rekao je da bi se to uskoro moglo promeniti, iako su cene kuća u dva grada “danas vrlo blizu” .

Prosečna cena u Vancouveru za sve tipove nekretnina u novembru iznosila je 1.172.100 dolara, što je za 0,9 posto manje u odnosu na prethodnu godinu.

Prosečna cena kuće u Torontu za sve tipove nekretnina dostigla je 1.106.050 dolara u novembru nakon skromnih 2,6 posto povećanja u odnosu na prethodnu godinu.

“Postoji niz ekonomskih varijabli koje pokreću stvari u Ontariju i to se pretvara u snagu na tržištu nekretnina”, rekao je Soper za CP24.com.

“Dok gledamo unapred u 2025., vidimo da cene kuća u Torontu rastu otprilike dvostruko brže od Vancouvera.”

Soper je rekao da će 2025. godine doći do povećanja obima prodaje u svim segmentima tržišta nekretnina u Torontu, uključujući stanove, townhouse, duplekse i samostojeće kuce.

Tržište stanova u Torontu je jedina oblast, za koju agencija za nekretnine kaže da neće doživeti oporavak cena ove godine.

“Još uvek postoji mekoća na tržištu,” rekao je Soper.

“Do kraja godine cene će biti u suštini iste. Kažem da će biti jedan posto manje nego 2024. godine.”

Kuće će, kako je rekao, biti najtraženije 2025. godine i verovatno će doživeti rast cena od oko šest posto.

Ne slažu se svi stručnjaci da će Toronto prestići Vancouver kao najskuplje tržište u Kanadi.

Cameron Forbes, generalni direktor i glavni operativni direktor REMAX Realtron Reality Inc., rekao je da veruje da će Vancouver vladati u doglednoj budućnosti.

“Zemljište postaje sve skuplje i to je u osnovi jedan od glavnih troškova za novu izgradnju i povećanje ponude na tržištu. Vankuver je suzdržaniji”, rekao je.

„Oni imaju okean, imaju planine, imaju reku Fraser. Mislim da će njihove cene, uopsteno govoreći, biti više od cena u Torontu, pod uslovom da su sve stvari jednake.”

Za sve tipove nekretnina, REMAX predviđa da će u Torontu prosečna cena kuće u gradu porasti za oko jedan posto.

„Nadajmo se da će, kako budemo prolazili kroz 2025. godinu, dok stope nastavljaju da padaju, kupac koji kupuje po prvi put moći ce da se vrati“, dodao je Forbes.

“Kako (kamate) budu padale, postojaće prilike za investitore da se vrate na tržište.”

Očekuje se da će nova pravila o hipotekama koja je uvela savezna vlada izazvati veću potražnju na tržištu nekretnina. Izmene, koje su stupile na snagu sredinom decembra, uključuju višu gornju granicu cena za osigurane hipoteke. Granica se pomerila na 1,5 miliona dolara sa milion dolara, omogućavajući kupcima da se kvalifikuju za višu hipoteku sa manje od 20 posto učešća.

Vlada takođe sada dozvoljava 30-godišnju amortizaciju hipoteke za sve kupce nekretnina koji prvi put kupuju.

Cene stanova će se sporo oporavljati

I Forbes i Soper se slažu da će se tržište stanova najsporije oporavljati 2025. godine.

“Realnost za tržište stanova je da postoji još veća ponuda na tom tržištu i da se na internetu pojavljuje mnogo novih stanova koji su novoizgrađeni”, rekao je Forbes.

“Zaista, cene se sporo kreću na tržištu.”

Soper je rekao da sumnja da će transakcije početi da se povećavaju krajem januara i februara uoči onoga što je tipično užurbano prolećno tržište.

„Uobičajeno tek u martu vidimo stvari na tržištu stambenih zgrada, očekivao bih da će to biti gurnuto barem u uobičajeni prolecni vremenski okvir, možda čak i malo kasnije.

Soper je rekao da bi oni koji žele da prodaju u 2025 godini trebali biti malo strpljiviji.

„Obučeni smo da mislimo da bi velika imovina poput kuće koja košta pola miliona dolara ili milion dolara trebalo da se proda za nedelju dana… jednak broj kupaca i prodavaca na tržištu, tako da kada stavite svoj dom na prodaju, mogli biste očekivati ​​da će to potrajati tri meseca”, rekao je Soper.

“Nemojte se previše brinuti ako nemate dobru ponudu za mesec ili čak dva meseca. U normalnim ekonomskim vremenima potrebno je vreme da se proda velika imovina poput kuće.”

Prosečna cena kuće u svim vrstama nekretnina u Torontu dostigla je vrhunac na 1.334.062 dolara u februaru 2022., ali je tržište značajno omekšalo usred kampanje Banke Kanade za povećanje kamatnih stopa.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanada ima kontraponudu: A da mi kupimo Kaliforniju?

Od
Dara Milovanović
-
0

Visoka kanadska političarka je predložila da neke američke savezne države napuste Ameriku i pridruže se svojim susedima na severu, nakon pretnji Donalda Trampa da će preuzeti zemlju.

Liderka kanadske Zelene stranke Elizabet Mej sugerisala je da bi tri liberalne države na zapadnoj obali, Kalifornija, Oregon i Vašington, bilo bolje da postanu deo “Velikog belog severa”.

Rekla je da će imati koristi od univerzalne zdravstvene zaštite i strožih zakona o oružju ako odluče da se otcepe. Do ove izjave je došlo nakon što je premijer Ontarija Dag Ford izneo kontra ponudu za kupovinu dve američke države – Aljaske i Minesote za Kanadu.

Oba komentara nastala su kao odgovor na Trampov predlog da Kanada postane 51. američka država, rečenice koja je počela kao šala prošlog meseca, ali je poslednjih nedelja postao ozbiljan predlog novoizabranog predsednika.

Nakon što je kanadski premijer Džastin Trudo ove nedelje podneo ostavku, pozivi na državnost zemlje su se samo pojačali. On je u sredu na svoj Truth Social nalog postavio sliku mape Severne Amerike koja je imala uzorak američke zastave koji pokriva SAD i Kanadu.

Međutim, kanadski političari nisu oduševljeni idejom da se njihova zemlja uplete u SAD.

Govoreći na konferenciji za novinare prošle nedelje u Otavi, Mej je prozvala novoizabranog predsednika i pitala liberalnije američke države da li umesto toga žele da pređu na hladnu stranu.

“Hej, Donalde, imamo li dogovor za tebe?” rekla je. ‘Misliš da želimo da budemo 51. država, a? Ali možda bi Kalifornija želela da bude 11. provincija. Šta kažeš na to? Kalifornija? Oregon? Vashington?

Ovo je ono što dobijate: besplatna zdravstvena zaštita – univerzalna besplatna zdravstvena zaštita. Nema više jednogodišnjaka koji su iznenada spali sa Medicaid liste i njihovi roditelji su u vestima jer pokušavaju da urade GoFundMe kako bi svoju ćerku odveli kod lekara. Univerzalna besplatna zdravstvena zaštita”, rekla je ona obraćajući se tri države Zapadne obale.

“Pogodi šta? Oni zakoni o oružju koje se vaš Kongres previše plaši da ih usvoji zbog nacionalnog lobija o oružju. Već imamo naše stroge zakone o oružju”, dodala je ona, pokušavajući da apeluje na liberalnije frakcije u zemlji.

Ford je, s druge strane, bio malo manje antagonističan sa svojim pristupom.”Znate nešto, predsedniku ću mu dati kontra ponudu“, rekao je on novinarima u ponedeljak. ‘Šta kažeš na to da kupimo Aljasku i ubacimo Minesotu i Minneapolis u isto vreme?”

On je kasnije u ponedeljak za Si-En-En rekao da se šalio svojim komentarima.

SERBIANNEWS/CANADA

1...331332333...1.500Stranica 332 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković