Stres frakture mogu pogoditi svakoga ko preteruje sa sportom. „One u istoj meri pogađaju takmičare i rekreativce. Reč je o relativnom preopterećenju“, objašnjava dr Karsten Holander za Dojče vele.

„Neko se, na primer, u novogodišnjoj noći prijavi za učešće na prolećnom maratonu i počne da trenira trčanje od nula do 20, zatim do 40, ili čak do 60 kilometara nedeljno. To su trenuci visokog rizika“, navodi ovaj profesor sportske medicine na Medicinskom fakultetu u Hamburgu.

„U istoj situaciji može se naći profesionalni sportski trkač nakon četvoronedeljne pauze – recimo, jedan sportski trkač na koledžu koji nakon raspusta počinje ponovo da trenira uz visok nivo opterećenja.“

Holander je od nedavno i glavni lekar Nemačkog atletskog saveza (DLV). „U sopstvenoj karijeri trčanja na srednje staze uspeo sam da prođem sa samo jednom nižestepenom stres frakturom“, otkriva sportski lekar, koji ovu vrstu povreda istražuje još od studentskih dana.

Šta ukazuje na mogući stresni prelom

Klasični prelom kosti nastaje kada sila, na primer od udarca ili pritiska nogom, iznenada spolja deluje na kost.

Nasuprot tome, stres fraktura – koja se često naziva i prelomom zbog preopterećenja – nastaje usled postepenog oštećenja kosti. One variraju od edema – bolnog nakupljanja vode u kostima – do preloma.

„Bolovi su u pravilu prisutni na početku trčanja sa tendencijom da se pogoršavaju, tako da se ne može trčati do zacrtanog cilja“, ovako Holander opisuje signale koji ukazuju na mogući stres prelom.

Profesor Karsten Holander

„Oni se razlikuju od povreda tetiva, koje nakon perioda zagrevanja možda neće biti tako bolne kao na početku“, dodaje on.

Najčešće su tom riziku tokom trčanja izloženi potkolenica i stopalo. Ako neko oseti tup bol u kostima, treba da se obrati lekaru. Postupcima snimanja, poput magnetne rezonance (MRI) ili scintigrafije, može se utvrditi da li je neko pretrpeo stres frakturu.

Većina stres preloma događa se pri trčanju

U principu, stres frakture mogu se pojaviti u svakoj vrsti sporta. Pre svega su ugrožene kosti koje su posebno izložene opterećenju.

Prelomi kod veslača i onih koji igraju golf češće se javljaju na rebrima, kod tenisera na laktu ili podlaktici, u blizini skočnog zgloba kod onih koji se bave skakanjem ili košarkom, kao i na kostima stopala i skočnom zglobu.

Kada se dižu tegovi ili bavi gimnastikom, ugroženi su posebno lukovi pršljenova.

Međutim, većina stres preloma zabeležena je tokom trčanja. „S jedne strane, trčanje je veoma popularan sport. U Nemačkoj se 18 do 20 miliona ljudi se bave njim. I upravo se u tom segmentu beleži veliki broj slučajeva. S druge strane, udarne sile koje se javljaju prilikom doskoka važan su faktor za stresne povrede kostiju“, objašnjava Holander.

Sportistkinje su više izložene riziku

Prema rezultatima studija, žene su dva puta više izložene riziku od stres preloma kostiju nego muškarci. Postoji više razloga za to.

Kod žena je često niža gustina kostiju, a važan je i nivo hormona. „Bitnu ulogu pri tome može imati i vrsta kontracepcije: u kojoj meri preparati ometaju razmenu materija?“

Zbog toga su u lekarski tim nemačkog Atletskog saveza uključeni i sportski ginekolozi.

Zbog gustine kostiju i hormonskog statusa žene su u većem riziku od preloma

Osim toga, poremećaji u ishrani češće su prisutni kod sportistkinja nego kod sportista. I oni povećavaju rizik od stres fraktura. „Po svaku cenu se zato mora izbeći premali relativni unos energije“, ističe Holander.

Unositi dovoljno kalcijuma, ali ne previše

Kako bi sprečili povrede uzrokovane preopterećenjem, sportisti bi trebalo da paze da njihovo telo bude snabdeveno dovoljnom količinom kalcijuma i vitamina D.

Kalcijum stabilizuje kosti, dok vitamin D osigurava da se kalcijum bolje apsorbuje u organizmu i ugradi u kosti.

Tokom letnjih meseci kod bavljenja sportom dobija se dovoljno vitamina D, takozvanog „hormona Sunca“, dok se kalcijum mora dodatno uneti u organizam.

U pravilu, dnevna potreba od oko 1.000 miligrama kalcijuma lako se može pokriti zdravom ishranom, na primer mlečnim proizvodima, povrćem ili mineralnom vodom koja sadrži više kalcijuma.

„Vegetarijanci ili vegani koji konzumiraju napitke kao zamenu za mleko, trebalo bi da budu oprezniji, jer su neki od tih proizvoda sa kalcijumom, a drugi bez njega“, ističe Holander.

Čak i ako se kalcijum izlučuje znojem tokom intenzivnog treninga, ne treba olako posezati za tabletama kalcijuma kako bi se nadoknadio deficit, upozorava naučnik:

„Prevelika konzumacija kalcijuma može biti opasna, jer, između ostalog, može povećati rizik od stvaranja kamena u bubrezima.“

Razumno planiranje treninga

Kako su stres frakture posledica preopterećenja kostiju, Holander preporučuje razumno planiranje treninga.

„Opterećenje se ne bi smelo povećavati za više od 20 odsto iz jedne u drugu nedelju. To se odnosi na ukupnu pređenu udaljenost tokom nedelje, na najdužu deonicu tokom trčanja, ali i intenzitet i obim pojedinačnih intervala trčanja.“

Aplikacije za fitnes na pametnom telefonu ili pametnom satu mogu biti od pomoći u kontroli opterećenja. Neće škoditi ni biomehanička analiza. I lični stil trčanja takođe određuje koliko je opterećenje kostiju.

„Preventiva je visoka frekvencija, odnosno manji koraci. Opterećenje po koraku je tada manje“, savetuje ovaj sportski lekar.

Šta ako ipak dođe do preloma zbog preopterećenja?

Tada je glavni prioritet zaštita povređene kosti. Za razliku od „klasičnih“ preloma, kod stres fraktura se slomljeni delovi kosti retko pomeraju. Zbog toga obično nije potrebna potpuna imobilizacija kosti gipsom.

Čak i tada su treninzi mogući, iako na drugačiji način. „Strastveni trkači uglavnom žele da izbegnu pauzu u treningu“, kaže Holander. „Oni će u tom slučaju radije praktikovati vožnju bicikla ili vodeni džoging