Letujete u Grčkoj? Vaš bazen možda bude napunjen morskom vodom
Dok turizam vrši pritisak na slatkovodne resurse u Grčkoj, ova zemlja istražuje alternativna rešenja kako bi hoteli mogli da održe svoje bazene punima. Jedan od predloga, koji je izazvao reakcije javnosti, uključuje korišćenje morske vode.
Grčka vlada razmatra mogućnost korišćenja morske vode za hotelske bazene kako bi se smanjila potrošnja sveže vode, posebno u uslovima dugotrajnih suša. Ovaj predlog deo je šireg zakona koji se bavi problemima suše i racionalnog korišćenja vode.
Prema predlogu, planirano je postavljanje cevovoda za transport morske vode u bazene priobalnih hotela, kao i vraćanje vode nazad u more. Ova inicijativa ima za cilj da očuva slatkovodne resurse koji su ključni za urbane potrebe u područjima sa hroničnim nedostatkom vode.
Zašto je u Grčkoj neophodna ovakva štednja vode?
Grčka se već dve godine suočava s ozbiljnim posledicama suše. Podaci pokazuju da je prosečna godišnja količina padavina smanjena za oko 12% između 1971. i 2020. u odnosu na raniji period od 1901. do 1970. godine.
Naročito su pogođena ostrva poput Krita i Egejskih ostrva, gde su padavine smanjene čak za 25%. Turistička sezona dodatno pogoršava situaciju, jer ogromna potrošnja vode na popularnim destinacijama iscrpljuje postojeće resurse, prenosi Euronews.
Santorini, Grčka
Zbog toga vlasti rade na redefinisanju turističkih praksi kako bi smanjile pritisak na slatkovodne rezerve. Iako hoteli ne bi bili obavezni da koriste morsku vodu, zakon bi im omogućio da instaliraju infrastrukturu potrebnu za ovu opciju u slučaju ograničenja potrošnje vode.
Kritike i zabrinutost zbog ekoloških posledica u Grčkoj
Predlog je izazvao negodovanje među ekolozima i stručnjacima, koji upozoravaju na potencijalnu štetu po morski ekosistem. Glavni problem leži u ispuštanju tretirane vode nazad u more, jer zakon trenutno ne sadrži precizne standarde kvaliteta za ovu praksu.
Hemikalije poput hlora, koje se koriste za dezinfekciju bazena, mogu biti toksične za morski život. Povratak ovakve slane i hemijski tretirane vode mogao bi negativno da utiče na ravnotežu morskih ekosistema, što je izazvalo zabrinutost kod mnogih kritičara.
Iako je zakon osmišljen kao privremeno rešenje za suzbijanje nestašice vode, debata o njegovim potencijalnim dugoročnim posledicama na životnu sredinu tek je počela.
Letenje postalo rizičnije nego ikada? Ovo su najturbulentnije avio-rute u Evropi
Čini se da smo tokom 2024. godine češće nego ikada ranije slušali o turbulencijama. Više izveštaja o povredama tokom avio-rute pogođene turbulencijama dospelo je u medije, uključujući let Singapore Airlines-a gde je jedan putnik, nažalost, preminuo. Ovo je prvi put od 1997. godine da je osoba izgubila život tokom leta zbog turbulencije.
Podaci Federalne uprave za avijaciju SAD-a (FAA) pokazuju da je od 2009. do 2023. godine 37 putnika i 146 članova posade ozbiljno povređeno zbog turbulencija. Turbulencija ostaje glavni uzrok povreda na komercijalnim letovima. Turbulencija se može dogoditi bilo gde, ali određene karakteristike mogu povećati njenu učestalost. Gde su najturbulentnije rute u Evropi i kako se one porede s ostatkom sveta?
Najturbulentnije rute u Evropi
Novo istraživanje sa sajta za praćenje turbulencija Turbli otkrilo je koje su rute u Evropi najsklonije turbulencijama. Osam od deset najturbulentnijih ruta počinju ili završavaju u Švajcarskoj, dok ostale prolaze preko ili oko Alpa.
Turbli koristi meru brzine raspršivanja vrtloga (eddy dissipation rate – EDR) za kvantifikaciju verovatnoće turbulencije. Ovo je standardna metrika za merenje turbulencija u avijaciji, koju koriste Međunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) i Svetska meteorološka organizacija (WMO).
Najturbulentnije rute u Evropi 2024. godine bile su:
1. Nice – Ženeva: EDR 16,07
2. Nice – Cirih: 15,49
3. Milano – Cirih: 15,41
4. Milano – Lion: 15,37
5. Nice – Bazel: 15,33
6. Ženeva – Cirih: 15,05
7. Nice – Lion: 14,99
8. Ženeva – Venecija: 14,78
9. Lion – Cirih: 14,74
10. Venecija – Cirih: 14,67
Prema Turbliju, sve što ima EDR ispod 20 smatra se „lakom turbulencijom,“ dok se vrednosti između 20 i 40 smatraju umerenim. Nijedna ruta u svetu nije dostigla nivo „jake“ (40-60) ili „ekstremne“ turbulencije (80-100) na godišnjem proseku, iako pojedini incidenti mogu dostići te granice.
Najturbulentnije rute na svetu bile su u Južnoj Americi, prelazeći preko Anda. Najturbulentnija ruta bila je Mendoza-Santjago (EDR 24,68), dok su druga i treća najturbulentnija bile Kordoba-Santjago i Mendoza-Salta.
Zašto su turbulencije češće u blizini planina?
Leteći iznad ili blizu planina, avioni mogu češće naići na turbulencije, uglavnom zbog interakcije vetra i terena.
Kada vetar naiđe na planinski predeo, može biti primoran da se uzdigne iznad vrhova, stvarajući uzlazne struje. Ove struje mogu naići na stabilan sloj vazduha na visini i vratiti se prema tlu, stvarajući silazne struje.
Planine takođe mogu izazvati „planinske talase,“ oscilacije horizontalnog toka vazduha, koje izazivaju snažne vertikalne struje, čineći nebo turbulentnijim.
Na intenzitet turbulencije utiču i temperatura i vlažnost. Topliji i vlažniji vazduh često donosi ekstremnije turbulencije, što objašnjava zašto su rute preko Anda najturbulentnije.
Da li treba da se plašite turbulencija i kakva je uloga klimatskih promena?
Moderni avioni dizajnirani su da podnesu čak i najekstremnije turbulencije bez oštećenja. Međutim, isto se ne može reći za putnike.
Tokom svih događaja sa turbulencijama u 2024. godini, putnici koji su bili vezani sigurnosnim pojasevima prošli su bez povreda. Ozbiljne povrede zadobili su oni koji nisu bili osigurani.
Stručnjaci se slažu da klimatske promene pogoršavaju problem turbulencija. Ekstremnije temperature i jače, nepredvidive oluje doprinose češćem pojavljivanju jakih turbulencija. Prema Univerzitetu u Redingu (UK), do 2050. godine učestalost ovakvih događaja mogla bi se udvostručiti.
Aviokompanije ulažu napore da poboljšaju sigurnost putnika. Međunarodna asocijacija za avio-transport (IATA) pokrenula je platformu Turbulence Aware 2018. godine, sa više od 2.600 aviona i 25 avio-kompanija koje doprinose podacima. Podaci se koriste u kabinskim instrumentima i softveru za planiranje leta kako bi se bolje predvidela i izbegla turbulencija.
Osim toga, piloti koriste sofisticirane radarske sisteme i međusobno dele informacije u realnom vremenu o turbulencijama na rutama. Ipak, određene vrste turbulencija, poput „čistih turbulencija“ koje nemaju vidljive znakove, gotovo je nemoguće predvideti.
Prema Nacionalnom odboru za bezbednost transporta (NTSB), u 28% incidenata vezanih za turbulencije, posada nije dobila nikakvo upozorenje pre nego što je avion uleteo u problematični vazdušni prostor. Savet za putnike je da uvek drže sigurnosni pojas vezan dok su u avionu, kako bi maksimalno smanjili rizik od povreda.
Trener pasa otkrio tri NAJPOSLUŠNIJE RASE sa kojima ima najmanje posla
Iako postoji na stotine rasa pasa, samo tri su proglašene za najposlušnije ljubimce. Trener pasa i bihejviorista, Vil Aterton, otkrio je tri rase pasa koje „retko“ viđa na svojim treninzima jer je malo verovatno da će razviti loše ponašanje.
Govoreći o „najboljoj rasi pasa na svetu“, Aterton je rekao da je labrador retriver pravo zadovoljstvo za rad.
Jedan od najčešćih, ali lako rešivih problema kod labrador retrivera je povlačenje na povocu. Ovo ponašanje, kako on objašnjava, „proizilazi iz njihove ljubavi i želje da upoznaju ljude i vide sve pse i igraju se s njima“. Svako povlačenje povoca ili skakanje na ljude može se lako rešiti, prema profesionalnom mišljenju Atertona.
„To je krajnje lako ispraviti,“ kaže, naravno, uz odgovarajuću obuku.
Psi, kućni ljubimci, labrador (Unsplash)
„Sledeći na listi je engleski mastif“, tvrdi Aterton. „Mislim da su oni jedna od najboljih rasa na planeti.“
Opisujući engleskog mastifa kao „opuštenog“, smatra da su oni „savršeni“ ljubimci.
„Poslednji na listi je mali Kavalirski španijel kralja Čarlsa… Mislim da su oni jedna od najboljih malih rasa na svetu.“
Jedan obožavalac je prokomentarisao: „Znao sam da će Kavalirski španijel kralja Čarlsa biti na listi.“ Drugi je dodao: „Voleo bih da imam španijela kralja Čarlsa, ali njihovi zdravstveni problemi me stvarno odbijaju.“
Objašnjavajući zdravstvene probleme povezane s Kavalirskim španijelom kralja Čarlsa, jedna veterinarska tehničarka je kazala: „Uzela sam jednog znajući da ću morati da se suočim s problemima sa srcem.“
Međutim, jedna šetačica pasa je rekla da radi sa „užasno nevaspitanim labradorima“, osporavajući tvrdnje Atertona. Drugi korisnik je dodao: „Upravo je dokazao da to što radite s nečim ne znači automatski da ste stručnjak.“
Doktor za prekide o Zvezdinom „prekidu“: Igrači bili nestvarno pasivni, ima do karaktera, ali…
.jpg.webp)
„Kada se igra zona, to kod pojedinih igrača stvara alibi“, poručio bivši strateg Crvene zvezde Slaviša Stojanović
Kao gol Kevina Gameira u Strazburu za oteto evropsko proleće, kao ono pomračenje u Bordou kada su združenim snama pogrešili Nikola Maksimović i tadašnji čuvar mreže Boban Bajković. Na taj način svetlucaće pred očima navijača Crvene zvezde detalji iz duela sa PSV-om u bliskoj, ali i daljoj budućnosti. Jer dok su čekali nastavak borbe za evropsko proleće, fanovi srpskog šampiona bili su svedoci istorisjke utakmice. Ili istorijskog podatka.
Postojalo je ono pravilo pre 50 godina da je korner pola gola, ali su Filipsovci „ojačali“ tu konstataciju pošto su iz četiri udarca iz ugla dali tri gola pored skamenjenih defanzivaca Crvene zvezde i golmana Omrija Glazera. Pokazao je Lukas De Jong da je jedan od najboljih napadača u novijoj istoriji fudbala kada je reč o igri glavom, demonstirao je Verman da ima školski prekid.
Znali su to igrači Crvene zvezde, apostrofirao je rad na odbrani sopstvenog šesnesterca Vladan Milojević, ali…
Nekadašnji trener Crvene zvezde Slaviša Stojanović, poznat kao detaljista kada su u pitanju sve vrste prekida, kao i kompletna javnost vrteo je usporene snimke primljenih golova. I kako je rekao u izjavi za Mozzart Sport čudio se pasivnim reakcijama gotovo kompletnog tima Crvene zvezde kod golova PSV-a.
„Gledao sam utakmicu, naravno. Moram da priznam da se retko dešava da ekipa postigne tri gola iz prekida za poluvreme, ili da od četiri prva udarca iz ugla iskoristi tri. Posle sam video statistiku, video da je PSV imao 3/7 što je prosto neverovatan podatak. Očigledno je da imaju brojne akcije, da su posvećeni tome, i da vredno rade na tom segmenu. Kod njih je sve po pravilima službe“, poručuje u izjavi za naš portal Slaviša Stojanović.
Ipak, jasno je da je kompletna postava Crvene zvezde morala bolje. Kod prvog gola Lukas De Jong je imao vremena da se odrazi sa obe noge, nacilja i pogodi rašlje.
„Kod igrača Crvene zvezde video sam određenu pasivnost, što je na ovom nivou nedopustivo. Postavka, govor tela, reakcija na loptu. Sve je bilo loše. Ako ćemo da seciramo neke momente: kod prvog gola PSV ništa epohalno nije uradio. Dvojica ili trojica igrača su obezbedila mali prostor De Jongu da skoči. Bio je to običan blok. Međutim, uvideo sam još nešto. Crvena zvezda je tokom celog prvog poluvremena loše branila zonu između penala i šesnaesterca. Taj prostor je bio otvoren stalno. Pogledajte pažljivo prvi gol, osam ili devet igrača Crvene zvezde bilo je u liniji“.
Čovek pod kojim je Zvezda dala najviše golova posle prekida je ubeđen da je Vladan Milojević skrenuo pažnju igračima na De Jonga i PSV-ove akcije, ali…
„Pogledajmo zatim drugi gol. Opet je bio u pitanju običan blok, a pored De Jonga još jedan igrač PSV-a je bio na lopti. Siguran sam da je kolega Milojević sve lepo analizirao, uvideo kako će PSV pokušati da ugrozi Zvezdu iz prekida ili kornera. Ali bode oči to što je prostor između penala i šesnesterca stalno bio otvoren. Tako je, na kraju, pao i treći gol. I opet slaba reakcija na drugu loptu. PSV je odigrao fenomenalno te prekide, ali više je do Zvezde“.
Ostao je Vladan Milojević dosledan sebi, i branio se zonom kod kornera rivala, mada je imao opasnost u liku i delu Luka De Jonga. Za prosutim mlekom ne treba plakati, ali…
„Lako je sada biti general. PSV je odlično izvodio prekide, lopta je padala tamo gde želi izvođač. Ali kod zonske postavke pojedini igrači imaju naviku da sebi prave alibi. Kada lopta preleti njihovu zonu odgovornosti budu pasivni, kao – ona više nije u mojoj nadležnosti. I tačno je ono što je rekao Vladan Milojević, u pravu je da su prekidi nekada stvar karaktera, ali isto tako nekada se odlučiš za način branjenja prekida u zavisnosti kakve karaktere igrača imaš“.
I tokom karijere Slaviša Stojanović se usavršavao kada su u pitanju korneri i slobodni udarci, pasionirano je pratio kako taj segment igre evoluira u fudbalu.
„Mi nekada pocenjujemo značaj prekida, uvek su nam preče neke druge stvari. Kao, za prekide ima vremena. Da ne budem shvaćen pogrešno, nije reč o ovoj Zvezdinoj utakmici i Vladanu Milojeviću. Pročitao sam i izjavu Vladana Milojevića da na vrhunskom nivou može da odluči i aut. Lopta je u igri 30 minuta, ostalo su prekidi“.
Imao je Slaviša Stojanović još jednu konstataciju, koja bi mogla da pomogne i Crvenoj zvezdi i ostalim srpskim klubovima. Da ne nagrabuse kao crveno-beli u sudaru sa PSV-om.
„Pravio sam analizu gledajući sve mečeve i situacije na poslednja dva turnira, govorimo o evropskom i svetskom prvenstvu. Video sam da treneri koriste i odbranu „čovek čoveka“, zonu, sada i neke druge solucije kako bi obezbedili veliki deo prostora. I za sve je zajedničko da nijedna odbrambena postavka ne garantuje sigurnu odbranu od prekida prilikom kornera. Siguran sam da je PSV gledao kako se Crvena zvezda brani, i onda se odlučio za kombinacije koje su mu donele golove. Imaju oni sigurno još uigranih akcija. Dobro organizovane ekipe to rade“.
Startuju nova pravila za porodice stranih studenata i radnika u Kanadi
Kanada nastavlja da pooštrava svoju imigracionu politiku, a nove promene radnih dozvola će uticati na neke porodice međunarodnih studenata i stranih radnika.
Kao deo promena najavljenih prošle godine, Immigration, Refugees and Citizenship Canada (IRCC) implementira nove zahteve za dobijanje otvorenih radnih dozvola (OWP) za neke članove porodica međunarodnih studenata i stranih radnika.
“Od 21. januara 2025. samo supružnici određenih međunarodnih studenata i stranih radnika moći će se prijaviti za porodični OWP”, stoji u saopštenju za javnost .
Kao rezultat toga, izdržavana deca stranih radnika više neće moći podneti zahtev za radnu dozvolu. Ove promene neće uticati na supružnike radnika obuhvaćenih sporazumima o slobodnoj trgovini ili na one koji prelaze na status stalnog boravka.
AlbertArt/Shutterstock
Supružnici međunarodnih studenata imaju pravo na radnu dozvolu samo ako je student upisan u:
-
Master program koji traje 16 meseci ili duže
-
Doktorski program
-
Ako je student odaberao profesionalne i prihvatljive programe
Slično, radne dozvole će se odobravati samo supružnicima stranih radnika zaposlenih u:
-
Poslovi zasnovani na kategoriji obuke, obrazovanja, iskustva i odgovornosti (TEER). Strani radnici moraju biti zaposleni u TEER 0 ili 1 zanimanjima. To uključuje poslove upravljanja (menadžeri oglašavanja, marketinga i odnosa s javnošću ili finansijski menadžeri) ili zanimanja za koja je potrebna univerzitetska diploma (finansijski savetnici ili softverski inženjeri).
-
Odabrane poslove TEER 2 ili 3 u sektorima koji se bave nedostatkom radne snage ili koji su povezani sa prioritetima vlade. To uključuje zanimanja u prirodnim i primenjenim naukama, građevinarstvu, zdravstvu, prirodnim resursima, obrazovanju, sportu i vojnom sektoru.
Stranim radnicima takođe mora biti najmanje 16 meseci preostalih, na radnim dozvolama kada njihov supružnik podnese zahtev za radnu dozvolu.
vystekimages/Shutterstock
Radne dozvole koje nisu istekle i koje su odobrene pre 21. januara 2025. još uvek vrede. Ako studentu treba više vremena da završi svoj program, njegov supružnik i izdržavana deca mogu podneti zahtev za obnovu radne dozvole, sve dok i dalje ispunjavaju kriterijume kao što je trenutna radna dozvola na kojoj su i, da traženo trajanje odgovara trajanju vize glavnog podnosioca zahteva studija ili radna dozvola.
Alternativno, članovi porodice koji ne ispunjavaju uslove za porodični OWP mogu podneti zahtev za druge vrste radnih dozvola za koje ispunjavaju uslove.
Kako Kanada ima za cilj da smanji imigracione ciljeve u naredne tri godine, IRCC će ove godine provesti jos više promena .
SERBIANNEWS/CANADA
Zbogom Kanado, odoh u Panamu
Kanađani svakog vole, ovde će ti svako reći da te voli, da ti je dobar drug ali ga ne pozivaj da ti pomogne kad se seliš.
„Jedva čekam da dođete. Ovde je grozno, nezaposlenost velika, Kanađani su svi izveštačeni sa usiljenim osmehom. Ali, jedva čekam da dođete,“ reče naša kuma u jednom dahu kad je saznala da smo dobili vizu.
Jedan od najboljih studenata tehnološkog fakulteta, nikad nije našla posao u struci, što zbog „groznih i usiljenih” Kanađana, što zbog nedostatka želje da se prilagodi, da nauči da se osmehne, da prećuti kad joj se nešto ne sviđa i da udeli kompliment kad joj se nešto sviđa.
Vremenom je svakovečernji „tips” ili bakšiš izgubio sjaj i kumi je život u Torontu postao nemoguć, pa je kuma otišla.
Svima je bilo čudno kad sam krenuo niz ulicu, jedno 20 blokova, i u svakoj radnji i restoranu tražio posao. Ređali su se komentari: „Šta ti to treba?”, „Samo tebe čekaju” i slično. Takve smo komentare dobijali i u Beogradu pre odlaska: „Samo im vi trebate.”
Međutim, ovdašnje vlasti pomognu kreditom da za završi škola, a traženje posla uglavnom na kraju urodi plodom. Prilagođavanje kulturološkim normama daje rezultate, povišice i unapređenja, i naplati se težak rad sa početka. Ipak, čovek se zapita – da li je sve vredelo?
U Kanadi smo stranci, bilo da imamo kuću ili ne, bilo da imamo ušteđevinu ili ne. Deca su nam Kanađani i na predlog da studiraju u Srbiji kažu da je to korak unazad, zar ne. Argument je vrlo solidan, ipak je Kanada u vrhu država po kvalitetu svega).
U Kanadi, kada dete ode kod školskog psihologa, roditelj o tome neće čuti ništa, osim ako dete samo ne kaže. U Kanadi, kada vlada kaže: „Ne preporučujemo da se putuje, tj. putujte samo ako baš morate. ” Kanađani slušaju i nije im jasno ako im kažeš da je to samo preporuka, da nije naredba, te se ne moraju povinovati istoj.
U Srbiji smo takođe stranci. Naše misli su oblikovane na neki drugi način. Nama nije jasno zašto u službenu zgradu koja je plaćena od poreskih para može samo da se uđe sa dugim nogavicama, jer kao, ne poštujemo institucije. A institucije, koje su uzgred tu isključivo zarad nas, ne poštuju nas.
Onda vidimo da i naši prijatelji u Srbiji misle da to tako treba. Nama nije jasno zašto se svi stalno svađaju, zbog čega ne postoji kulturna diskusija u javnom domenu.
Kanađani svakog vole, dok ne dođe na red da se to pokaže delima. Ovde će ti svako reći da te voli, ili da ti je dobar drug, najbolji drug, ali ga ne pozivaj da ti pomogne da poneseš kauč na drugi sprat kuće. Gledaće te čudno jer za to platiš nekoga.
Svi znaju da se izlasci planiraju nedeljama unapred, ogromna su rastojanja, samo je Toronto oko 40 km u prečniku. Osim ako niste te sreće da vam je najbliži komšija takođe i prijatelj.
I tako prođe 30 godina, neki su se vratili, neki su postali pravi Kanađani, a neki, verovatno većina, postali su ljudi bez domovine. Zimu više ne mogu da podnesem. Angažovao sam advokate da mi srede vizu za Panamu.
Postao sam Panamac, ali o tome drugom prilikom.
Miroslav Stefanović, Toronto
Više od 300 milijardi dolara uloženo u nuklearnu energiju širom sveta
Napori Evrope za proširenje kapaciteta vetroelektrane su ispod nivoa potrebnih za ispunjavanje klimatskih i energetskih ciljeva Evropske unije za 2030., uprkos tome što energija vetra osigurava 20 odsto električne energije na kontinentu 2024. godine, ističu u industrijskoj grupi WindEurope.
Evropa je 2024. godine dodala 15 gigavata novih kapaciteta energije vetra- 13 kopnene i 2,3 gigavata iz vetroelektrana na moru. Međutim, kako bi postigla svoje klimatske ciljeve do 2030. godine, EU bi trebalo da proizvodi 30 gigavata godišnje, prenosi bilten Agencije za energetiku Srbije AERS.
Cilj bloka je da energija vetra predstavlja 34 posto svoje potrošnje električne energije do 2030. i više od 50 posto do 2050. godine
„Evropa ne gradi dovoljno novih vetroelektrana iz tri glavna razloga: većina vlada ne primenjuje dobra pravila EU za izdavanje dozvola. Nove mrežne veze kasne, a Evropa ne elektrifikuje svoju ekonomiju dovoljno brzo, sitakao je izvršni direktor WindEurope Žil Dikson.
Istovremeno globalna ulaganja u nuklearnu energiju porasla su za više od 50 odsto u gotovo svakoj regiji u poslednjih pet godina, piše ZeroHedge.
Evropa prednjači sa više od 200 milijardi dolara uloženih, dok su Južna Amerika i Evroazija više nego udvostručile svoje godišnje investicije. Sjedinjene Države su obećale dodatnih 2,7 milijardi dolara lancu snabdevanja nuklearnim gorivom, povrh 7,5 milijardi dolara koje već ulaže u nuklearnu energiju godišnje.
U poslednjih pet godina, Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenila je da je više od 300 milijardi dolara uloženo u nuklearnu energiju širom sveta. Južna Amerika i Evroazija su, posebno, uvidele potencijal u nuklearnoj energiji, više nego udvostručujući svoje godišnje stope ulaganja, prenosi AERS.
Turska: broj poginulih u požaru u hotelu porastao na 66
ANKARA – Broj poginulih u požaru u popularnom zimovalištu na severozapadu Turske porastao je na 66, a 51 osoba je povređena, rekao je danas turski ministar policije Ali Jerlikaja. „U strašnom smo bolu.
Izgubili smo 66 ljudi u požaru koji je izbio u hotelu”, rekao je Jerlikaja novinarima tokom posete mestu nesreće, preneo je AP. Ministar zdravlja Kemal Memišoglu dodao je da je bar jedna povređena osoba u teškom stanju.
Požar je izbio oko 3.30 ujutro u restoranu na 12. spratu Grand Kartal hotela u zimovalištu Kartalkaja u provinciji Bolu, rekli su lokalni zvaničnici.
Uzrok požara se ispituje. Guverner provincije Abdulaziz Ajdin rekao je za Anadoliju da su dve osobe preminule nakon što su skočile iz zgrade u panici.
Televizija NTV je objavila da su neki ljudi pokušali da se spuste iz soba koristeći čaršave i ćebad. U trenutku požara u hotelu je bilo 234 ljudi.
Kartalkaja je popularno zimovalište u planinama Koroglu, na oko 300 kilometara istočno od Istanbula, prenosi Tanjug.
Pronađen dokaz da su Srbi učestvovali u gradnji Panamskog kanala
