Novak pobedio Alkaraza i plasirao se u polufinale Australijan opena
MELBURN – Najbolji srpski teniser Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena, pošto je danas u četvrtfinalu pobedio Španca Karlosa Alkaraza rezultatom 4:6, 6:4, 6:3, 6:4.
Meč je trajao tri sata i 35 minuta. Đoković je sedmi teniser sveta, dok je Alkaraz treći na ATP listi.
Ovo je bio osmi duel dva tenisera i peta pobeda za Đokovića koji je danas došao do 48. grend slem polufinala. On je na svakom od četiri najveća turnira ulazio je po 12 puta u polufinale.
Srpski teniser će u polufinalu Australijan opena igrati protiv Aleksandra Zvereva, koji je ranije danas pobedio Tomija Pola rezultatom 7:6 (7:1), 7:6 (7:0), 2:6, 6:1.
Đoković i Zverev su odigrali 12 međusobnih duela u karijeri, a srpski teniser vodi 8:4 u pobedama.
Srpski teniser je u drugom gemu prvog seta iskoristio brejk loptu i oduzeo servis protivniku. Alkaraz je uzvratio u sledećem gemu i došao do brejka.
Potom se igralo gem po gem. Španski teniser je u devetom gemu iskoristio treću brejk loptu i poveo 5:4. Đoković je zatim otišao u svlačionicu i zatražio medicinski tajm-aut zbog problema sa butnim mišićem. Meč se nastavio, a Alkaraz je sačuvao svoj servis i osvojio prvi set.
Srpski teniser je u drugom gemu drugog seta došao do brejka. Oba tenisera su čuvala svoj servis do petog gema kada je Alkaraz oduzeo servis srpskom teniseru. Đoković je potom u šestom gemu propustio dve brejk lopte. Zatim se igralo gem za gem. Srpski teniser je u 10. gemu iskoristio prvu od tri brejk lopte i tako izjednačio na 1:1 u setovima, prenosi Tanjug.
Alkaraz je na početku trećeg seta spasio tri brejk lopte, dve u drugom gemu i jednu u četvrtom. Đoković je do brejka u došao šestom gemu, a potom je Alkaraz uzvratio u sledećem gemu i smanjio na 4:3.
Srpski teniser je u osmom gemu iskoristio prvu od tri brejk lopte i oduzeo servis protivniku. Zatim je zadržao servis i osvojio treći set.
Đoković je četvrti set počeo brejkom u prvom gemu. Španski teniser je potom u četvrtom gemu propustio brejk loptu. Srpski teniser je u sedmom gemu imao jednu priliku za brejk, ali je Alkaraz sačuvao servis. Alkaraz je u sledećem gemu propustio dve brejk lopte.
Srpski teniser je zadržao servis do kraja seta četvrtog i došao do pobede.
Država će subvencionisati kupovinu stanova za mlade, a banka će proveravati da li žive u njima
Država planira da izdvoji 400 miliona evra za subvencije za stambeno kreditiranje kupovine prvog stana za mlade. Prema tekstu predloga zakona koji je objavljen, banke će biti te koje će kontrolisati mlade dužnike – da li žive u tom stanu i da li tokom prvih šest godina otplate kredita izdaju ceo ili deo kupljenog stana.
U tom periodu, kako se navodi – zabranjena je i prodaja ovako kupljenog stana, piše N1.
Da će banke koje odobre subvencionisane kredite za mlade morati tokom korišćenja zajma da prate kako dužnik ispunjava ugovorene obaveze, nije ništa novo. Štaviše – u „opisu je posla“ svake banke koja odobri bilo koji kredit. Ali, da će morati da prati da li dužnik zaista i živi u stanu koji je kupio za pozajmljeni novac, svakako je novina koju upravo predviđa novi predlog zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih u Srbiji.
U petak je, naime, konačno i zvanično objavljen tekst predloga zakona o subvencionisanom kreditiranju mladih za kupovinu prvog stana, koji je Vlada Srbije usvojila u četvrtak, 16. janaura.
„Ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi 400 miliona evra. Republika Srbija izdaje pojedinačne garancije bankama, koje odobravaju kredite korisnicima, u visini od 40 odsto od iznosa pojedinačnog odobrenog kredita (stopa pokrića) u prvih 10 godina otplate kredita“, stoji u predlogu zakona.
Država se, kako se dodaje, „obavezuje da će u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu obezbediti sredstva neophodna za izvršavanje obaveza preuzetih po osnovu garancije“.
Krediti su, navodi se dalje, namenjeni državljanima Srbije, sa prebivalištem u Srbiji, od navršenih 20 do navršenih 35 godina života.
Uslov je i da osoba koja podiže kredit u vlasništvu nema, niti je ikada imala stambenu nepokretnost. Takođe, u trenutku kada konkuriše za ovaj subvencionisani kredit, ne sme da bude već korisnik stambenog kredita kod bilo koje banke u Srbiji.
Po uslovima ovog zakona moći će da se zaduže zaposleni na neodređeno, kao i na određeno vreme, zatim poljoprivrednici, potom preduzetnici i samostalni umetnici, ali i – nezaposleni mladi.
Zaposlenom na određeno vreme za podizanje ovog kredita biće potreban jemac.
Dok će nezaposleni, da bi dobio kredit, morati da obezbedi da neko od članova njegove porodice bude takozvani jemac-platac, koji će istovremeno sa glavnim dužnikom banci da odgovara za svaki zajmljeni dinar.
Zajednički račun
Prema predlogu zakona, nezaposleni će, zajedno sa članom porodice koji mu je jemac-platac za otplatu kredita, biti „dužni da na svom ili zajedničkom platnom računu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge, otvorenom kod banke koja mu je odobrila kredit, mesečno obezbede dovoljno sredstava za otplatu mesečnog anuiteta u skladu sa ugovorom o kreditu“.
Budući korisnici ovih kredita za mlade, da bi se uopšte zadužili, moraće da imaju „čistu“ kreditnu istoriju u proteklih 12 meseci – tačnije da nisu bili „po bilo kojoj materijalno značajnoj obavezi prema banci, u statusu neizmirenja obaveza u periodu od 12 meseci pre 1. januara 2025. godine“, kao i da banka prema njima, u istom tom periodu, dakle tokom cele 2024. godine – nije preduzela mere restrukturiranja zbog neizmirenja obaveza.
Ostalo je, međutim, nejasno da li će neko, ko je pre 2024. godine imao značajno kašnjenje u namirenju neke obaveze prema banci, koju je u međuvremenu namirio, imati pravo da se zaduži pod povlašćenim uslovima.
Banke, naime, ne odobravaju kredite, pogotovo ne stambene, korisnicima koji imaju bilo kakav negativan zapis u izveštaju Kreditnog biroa, bez obzira ako je u međuvremenu obaveza izmirena.
U kupljenom mora da se živi
Krediti se, predviđeno je Predlogom Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti mogu odobriti „samo za kupovinu nepokretnosti koja nije u vlasništvu bračnog druga, srodnika korisnika kredita u pravoj liniji i svih lica u drugom naslednom redu“.
„U nepokretnosti koja je predmet kredita odobrenih iz ovog programa, korisnik kredita, u periodu od šest godina po odobravanju kredita, mora stanovati i ne može tu nepokretnost ili deo te nepokretnosti izdati u zakup, kao istu ni otuđiti – osim u slučaju kada se pokrene postupak prinudne naplate“, precizira se u predlogu zakona.
U protivnom, korisnik će izgubiti pravo na subvenciju kamate, moraće državi da vrati iznos primljene subvencije kamate uvećan za zateznu kamatu, „i može nastaviti da koristi kredit po komercijalnim uslovima koje banka u skladu sa svojom politikom primenjuje za kredite iste vrste“.
Kamatna stopa, rok otplate
Period otplate subvencionisanih zajmova je do maksimum 40 godina, a najviše do navršene 70. godine života u trenutku otplate poslednje rate otplate kredita.
Grejs period (kada dužnik plaća samo kamatu, a ne otplaćuje deo glavnice duga) može biti najviše 12 meseci od momenta puštanja kredita.
Krediti su dinarski, vezani za evro.
Učešće je minimum jedan odsto, godišnja kamatna stopa je fiksna, do 3,5 odsto u toku trajanja prvih šest godina, a nakon isteka navedenog perioda kamatna stopa u visini tromesečnog/šestomesečnog euribora plus dva procentna poena (3M/6M euribor + 2%) .
Kredit mora biti obezbeđen hipotekom prvog reda u korist banke na stambenoj nepokretnosti koja se kupuje iz kredita.
Osim ovoga, navodi se da Republika Srbija može da izda pojedinačnu garanciju pod uslovom „da će banka tokom korišćenja kredita pratiti ispunjenje ugovornih obaveza dužnika, a naročito u pogledu namene kredita i obaveze korisnika kredita da u periodu od šest godina od dana odobravanja kredita stanuje u nepokretnosti kupljenoj sredstvima kredita, i da ne može nepokretnost ili deo te nepokretnosti u istom periodu izdavati u zakup, kao ni istu otuđiti u navedenom periodu, osim u slučaju pokretanja postupka prinudne naplate, a koja obaveza je i sastavni deo založne izjave overene kod javnog beležnika“.
„Zavrteće vam se u glavi“: Šta je sve Tramp obećao da će uraditi prvog dana
Novoizabrani predsednik Donald Tramp vratiće se u Belu kuću danas i obećao je da će izdati niz naredbi čim stigne. Najavio je da će „prvi dan“ njegovog mandata uključivati akcije vezane za imigraciju, ekonomiju, klimatske promene i druge oblasti.
Prema izveštajima AP-a, Tramp planira da brzo izda više od 100 izvršnih naredbi nakon što stupi na dužnost, dok Rojters izveštava da se očekuje da će njih oko 25 biti doneto prvog dana. To dolazi nakon brojnih obećanja koja je Tramp dao tokom kampanje o planovima za prve sate povratka u Belu kuću.
Tiktok
Tramp kaže da će potpisati izvršnu naredbu na dan inauguracije kako bi odložio zabranu Tiktoka koja je stupila juče na snagu. Navodi da želi da „napravi dogovor za zaštitu naše nacionalne bezbednosti“. Moguće je da pretvori platformu u zajedničko preduzeće između sadašnjih vlasnika – kompanije ByteDance iz Kine – i novih investitora iz SAD-a.
Imigracija
Tramp planira da započne masovne deportacije nelegalnih imigranata prvog dana na vlasti. Obećao je da će „pokrenuti najveći program deportacija u američkoj istoriji“ odmah po preuzimanju funkcije. Očekuju se i drugi potezi, poput zatvaranja granica za nelegalne imigrante. Poništavanja imigracionih politika iz Bajdenove ere i vraćanja zabrane putovanja za ljude iz određenih pretežno muslimanskih zemalja.
Pravo na državljanstvo po rođenju
Tramp je obećao da će ukinuti pravo na državljanstvo po rođenju. Ono znači da svako dete rođeno u SAD automatski stiče državljanstvo. U intervjuu za NBC Njuz priznao je da to možda neće biti moguće jer je to pravo zagarantovano Ustavom. Ali je rekao da želi da ga ukine izvršnom naredbom „ako to bude moguće“.
REUTERS/Carlos Barria
REUTERS/Carlos BarriaCarine
Tramp je odavno obećao da će uvesti visoke carine na uvoznu robu iz drugih zemalja. Uprkos upozorenjima ekonomista da bi to moglo naštetiti američkim potrošačima. U novembru je najavio da će jedna od prvih naredbi kao predsednika biti uvođenje carine od 25% na sav uvoz iz Kanade i Meksika. Uz dodatnih 10% na kineski uvoz, pored postojećih tarifa.
Klimatske promene
Tramp je obećao da će ponovo povući SAD iz Pariskog sporazuma o klimi. Pri čemu izvori koje citira Volstrit žurnal kažu da je nacrt te naredbe već spreman za potpisivanje. Takođe je izjavio da želi da poništi Zakon o smanjenju inflacije iz 2022. godine, usmeren na klimatske promene, iako ne može jednostrano ukinuti savezne zakone.
Električna vozila
Tramp želi da ukine ono što naziva „mandatom Bajdenove administracije za električna vozila“. Mislio je na nove standarde zagađenja koji podstiču proizvođače automobila da povećaju proizvodnju električnih i vozila sa nižim emisijama. Iako je više puta obećao da će ukinuti ovu politiku prvog dana, priznao je podkasteru Džou Roganu da bi za to moglo biti potrebno „možda dva dana jer je malo komplikovano“.
Energija
Tramp daje prioritet povećanju proizvodnje nafte tokom drugog mandata. Rekao je „buši, bejbi, buši“. I sugerisao je da bi mogao da preduzme korake prvog dana za ukidanje Bajdenovih regulativa koje ograničavaju bušenje nafte. Takođe je izjavio da želi da poništi napore ka obnovljivoj energiji. I zaustavi projekte vetroelektrana na moru, jer je često kritikovao vetroturbine.
Obrazovanje
Na mitingu u avgustu, Tramp je izjavio da želi da obustavi federalno finansiranje svim školama koje predaju „kritičku rasnu teoriju, transrodno ludilo i druge neprimerene rasne, seksualne ili političke sadržaje“. Kao i školama koje imaju obavezu vakcinacije ili nošenja maski. Međutim, ovakve odluke o trošenju sredstava verovatno ne bi bile moguće bez odobrenja Kongresa.
Pomilovanja za 6. januar
Ministarstvo pravde iz Bajdenove ere procesuiralo je stotine učesnika nereda na Kapitolu 6. januara 2021. Tramp je za Tajm izjavio da bi započeo reviziju slučajeva tih osoba u svojih „prvih devet minuta“ na funkciji. Iako želi da pomiluje „veliku većinu“ za koje smatra da su nenasilni prestupnici, planira da pojedinačno pregleda slučajeve i proceni „da li među njima ima onih koji su zaista preterali“.
Bez poreza na napojnice
Tramp je predložio ukidanje poreza na prihod od napojnica. Rekao je u junu da bi tu promenu uveo „odmah, kao prvi korak u kancelariji“. Međutim, ovakva promena bi verovatno zahtevala usvajanje zakona u Kongresu.
REUTERS/Carlos Barria
REUTERS/Carlos BarriaSavezna radna snaga
Tramp je izjavio da želi da ponovo izda izvršnu naredbu iz svog prvog mandata, poznatu kao „Raspored F“. Ona omogućava lakše otpuštanje karijernih državnih službenika. On i njegovi saveznici zagovaraju uklanjanje zaposlenih u upravi koji se ne slažu s njegovom političkom agendom.
Tehnologija
Na mitingu 2023. godine, Tramp je rekao da želi da poništi Bajdenovu izvršnu naredbu koja postavlja pravila za upotrebu veštačke inteligencije. Prema Politiku, Tramp je obećao da će izdati izvršnu naredbu kojom bi zabranio federalnim agencijama da sarađuju s kompanijama „u cenzurisanju, ograničavanju, kategorizaciji ili ometanju“ govora, kao i da se federalni novac troši na borbu protiv dezinformacija.
Ribolovna prava
Vašington Post izveštava da je Tramp više puta sugerisao da želi da prvog dana mandata ublaži regulativu oko komercijalnog ribolova. Navodno je razgovarao s ribarima o njihovim zabrinutostima zbog gubitka prava na ribolov u oblastima koje su pod zaštitom životne sredine.
Bajdenove izvršne naredbe
Tramp je za Tajm izjavio da planira da poništi mere koje je Bajden doneo tokom svog mandata. Rekao je: „Mogu da poništim skoro sve što je Bajden uradio… putem izvršne naredbe. I prvog dana, veliki deo toga će biti poništen“.
„Zavrteće vam se u glavi kada vidite šta će se desiti“, izjavio je Tramp o svojim potezima „prvog dana“, prema AP-u.
Realnost obećanja
Tramp je u intervjuu s Džoom Roganom sugerisao da ne treba sva njegova obećanja za prvi dan shvatiti ozbiljno. Kritikovao je potpredsednicu Kamalu Haris zbog izbegavanja konkretnih odgovora na slična pitanja. „Postoji stotinu stvari koje možete reći kao odgovor na to pitanje“, rekao je Tramp. „Samo recite bilo šta“.
Objavljen popis najmoćnijih vojski na svetu: Koja država u regionu je vojno najjača?
Stranica Global Firepower svake godine od 2006. objavljuje godišnji izveštaj i rang-listu nacionalnih oružanih snaga, od najjačih do najslabijih.
Tako je i ove godine objavila lestvicu od 145 država sveta gde je svakoj pridružen indeks snage izračunat na temelju 60 individualnih faktora.
Prvo mesto drže Sjedinjene Američke Države, druga je Rusija, a treća Kina iako im je indeks snage jednak. Indija je četvrta, a Južna Koreja peta, prenosi Index.hr.
Deset najboljih zatvaraju redom: Velika Britanija, Francuska, Japan, Turska i Italija.
– SAD – PwrIndx: 0.0744
– Rusija – PwrIndx: 0.0788
– Kina – PwrIndx: 0.0788
– Indija – PwrIndx: 0.1184
– Južna Koreja – PwrIndx: 0.1656
– Velika Britanija – PwrIndx: 0.1785
– Francuska – PwrIndx: 0.1878 (zabilježen rast)
– Japan – PwrIndx: 0.1839 (zabilježen pad)
– Turska – PwrIndx: 0.1902
– Italija – PwrIndx: 0.2164
U kontekstu aktivnih ratova u svetu, valja istaći da je ukrajinska vojska na 20. mestu, izraelska na 15., dok je iranska na 16. mestu.
Hrvatska je na 74. mestu i, od država bivše Jugoslavije, najjača je nakon Srbije, koja je na 63. mestu.
Prema stranici Global Firepower, Hrvatska je zabeležila pad na ovoj lestvici.
Vredi izdvojiti Sloveniju (96.), Makedoniju (112.), Crnu Goru (127.), Bosnu i Hercegovinu (132.) i Kosovo (141).
Konteksta radi, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Kosovo i Makedonija od nabrojanih su članice NATO saveza. Italija (10.), Mađarska (55.), Austrija (68.) i Albanija (78.).
„Izneverio sam srpske navijače“: Australijski novinar uputio javno izvinjenje Đokoviću, Novak ga prihvatio
Australijski novinar Toni Džons i televizijska stanica “Najn” izvinili su se Novaku Đokoviću zbog neprikladnih komentara prethodnih dana.
Srpski teniser nije želeo da da izjavu na terenu posle pobede nad Jiržijem Lehečkom u osmini finala Australijan opena nezadovoljan komentarima Džonsa na svoj i na račun srpskih navijača.
Usledilo je izvninjenje.
– Smatrao sam da je to šala, što je u skladu sa većinom stvari koje radim. Od Teniskog saveza Australije sam obavešten da Đokovićev tim nije srećan zbog tih komentara. Odmah sam kontaktirao Đokovićev štab i uputio im izvinjenje. . Izvinjavam se Novaku ako je osetio da ga ne poštujem – naveo je Džons.
Spomenuo je i srpske navijače.
– Srpski navijači dolaze sa zastavama i pružaju toliko boje i strasti, šale. Mislio sam da je ono što radim produžetak tog “zezanja”. Jasno mi je da to nije tako protumačeno. Osećam da sam izneverio srpske navijače. Da mogu da vratim vreme, jednu stvar bih promenio i tu sam preterao, a to je da sam rekao da Novaka “izbace” – objasnio je Džons.
Usledilo je i izvinjenje televizijske stanice “Kanal 9”, da bi se zatim oglasio i Teniski savez Australije.
– Novak je prihvatio izvinjenje koje je javno dato kako je i traženo i sada ide dalje koncentrisan na sledeći meč – saopštio je TS Australije.
Đokovića u četvrtfinalu Australijan opena u utorak očekuje duel protiv Karlosa Alkaraza.
Prštaće na sve strane: Poznati parovi četvrtfinala Australijan opena u ženskom i muškom singlu
Australijski teniser Aleks de Minor poslednji je četvrtfinalista u muškom singlu na Australijan openu
Osmi teniser sveta je u tri seta nadigrao Amerikanca Aleksa Mikelsena 6:0, 7:6, 6:3.
De Minor će u četvrtfinalu Australijan opena igrati protiv prvog tenisera sveta Janika Sinera. Italijan je prethodno savladao 13. igrača sa ATP liste Holgera Runea iz Danske.
U mečevima četvrtfinala Otvorenog prvenstva Australije u muškom singlu sastaće se:
Tomi Pol – Aleksander Zverev (utorak, 4.00)
Novak Đoković – Karlos Alkaraz (utorak, 10.30)
Janik Siner – Aleks De Minor (sreda)
Ben Šelton – Lorenco Sonego (sreda)
Američka teniserka Ema Navaro je poslednja učesnica četvrtfinala ženskog singla, pošto je u Melburnu nadigrala Ruskinju Dariju Kasatkinu 6:4, 5:7, 7:5.
Navaro će u četvrtfinalu igrati protiv druge teniserke sveta Poljakinje Ige Švjontek, koja je pobedila 128. igračicu sveta Nemicu Evu Lis 6:0, 6:1.
U mečevima četvrtfinala Otvorenog prvenstva Australije u ženskoj konkurenciji igraće:
Arina Sabalenka – Anastasija Pavljučenkova (utorak, 9.00)
Koko Gof – Paula Badosa (utorak, 01.30)
Medison Kiz – Elina Svitolina (sreda)
Ema Navaro – Iga Švjontek (sreda)
Kanadska vlada je spremna da u ponedeljak otkrije plan kontra sankcija ako Trump započne ‘trgovinski rat’
Kanadska vlada spremna je odgovoriti predloženim uzvratnim carinama na američke sankcije jos u ponedeljak, ako novoizabrani američki predsednik Donald Trump krene da odmah uvede carine na dan inauguracije.
Izvori su u četvrtak za CTV News potvrdili da je savezna vlada spremna da odmah povuče potez, ako bude isprovocirana, a u petak je visoki vladin izvor sa bliskim saznanjima, rekao da bi odmazda uključivala uvođenje tarifa koje bi nanele jednaku ekonomsku štetu onome što nameću SAD.
Prema izvoru, odmazda bi se desila u tri runde. Prva faza ne bi zahtevala konsultacije i odmah bi uvela tarife na listu artikala, uključujući sok od narandže iz Floride i burbon iz Kentucky-ja. Premijer bi takođe rekao Kanađanima da ne kupuju te predmete.
Drugi krug bi se dogodio nakon dvonedeljnih konsultacija i obuhvatio bi 37 milijardi dolara američke robe. Zatim, zavisi o tome koliko su značajne početne američke carine na Kanadu, savezna vlada takođe može najaviti konsultacije o carinama koje pokrivaju još oko 110 milijardi dolara američkog uvoza.
Ministarka spoljnih poslova Melanie Joly govorila je u petak o pripremama Kanade.
“Ovo bi u suštini bilo početak trgovinskog rata. Amerikanci bi započeli trgovinski rat protiv nas, a ovo bi bio najveći trgovinski rat između Kanade i SAD-a u poslednjih nekoliko decenija”, rekla je Joly u razgovoru s novinarima iz Washingtona, DC.
Trump je zapretio da će uvesti carinu od 25 posto na sav kanadski uvoz prvog dana svoje administracije, “kao jednu od mnogih prvih izvršnih naredbi”, dodala je ona.
Premijer Justin Trudeau sastao se u sredu sa svim pokrajinskim i teritorijalnim čelnicima Kanade kako bi razgovarali o kanadskom planu odgovora na očekivanu trgovinsku akciju.
Oni su izašli iz višesatnog sastanka uglavnom ( ne jednoglasno) ujedinjeni oko plana da ostave sve opcije na stolu, uključujući ciljanje liste američke robe uz uzvratne kontratarife, prekid izvoza ključnih energenata i razmatranje načina za raspodelu prihoda od bilo kojih kanadskih kontra sankcija pogođenih sektora.
Zamoljena da potvrdi procenu koju je iznela bivša ministarka finansija Chrystia Freeland – da bi kanadska protivtarifa dolar za dolar mogla doneti prihod od 150 milijardi dolara , Joly nije htela komentarisati .
„Znamo da bi bilo mnogo gubitka posla širom zemlje, a znamo da bi to takođe imalo uticaja na troškove života Kanađana. Neću ulaziti u detalje o tome kakva je ta brojka, ali definitivno imamo brojke koje govore koliko bi ovo moglo biti poražavajuće”, rekla je.
“Mi implementiramo naš plan, koji je trostruki”, rekla je Joly, objašnjavajući da prva faza radi na sprečavanju carina, drugi korak je priprema odgovora Kanade na carine, a treći su planovi za diversifikaciju kanadskog izvoznog tržišta i osiguranje ne postoje trgovinske barijere širom zemlje.
„Mnogi senatori su veoma iznenađeni brojkama koje im dajemo.” rekla je Joly.
Ona je rekla da misli da ovi zvaničnici sada bolje razumeju kako bi ove tarife uticale na njihove birače i kako bi radile protiv svojih obećanja – i obećanja u kampanji novoizabranog predsednika Trumpa – da bi život Amerikancima učinili pristupačnijim i poboljšali američku ekonomiju.
„Zato mislim da trebamo nastaviti pritiskati ljude u Washingtonu i širom SAD-a, uključujući ključne guvernere i predstavnike država“, rekla je Joly.
Uprkos tome što Trump preti carinama, osim ako se više ne učini na zaustavljanju protoka ilegalne droge i migranata preko kanadsko-američke granice, savezni zvaničnici kažu da nisu dobili nikakva uveravanja da će njihov plan granične sigurnosti od 1,3 milijarde dolara biti dovoljan da izbegne nametanje masovnih sankcija.
“Ako nova administracija zaista krene napred s ovim nepravednim tarifama, Kanada će odgovoriti”, rekao je Trudeau u četvrtak.
Trudeau se u petak sastao sa svojim novoosnovanim Većem za odnose između Kanade i SAD-a koji se sastoji od istaknutih Kanađana koji imaju zadatak da iskoriste svoju poslovnu, inovacijsku i političku stručnost kako bi savetovali premijera i njegovu vladu “u ovom važnom trenutku u odnosima Kanade i SAD-a”.
“Ovo je najnoviji deo našeg pristupa ‘Team Canada’ kako bismo bili sigurni da imamo sve ruke na palubi dok se približavamo izazovu nove administracije”, rekao je Trudeau, dodajući da “ako se dogodi najgori scenario”, Vlada će se osloniti na panel, kako bi joj pomogla da iznese argumente američkim kontaktima da će odluka o uvođenju carina Kanadi “pre svega naštetiti Amerikancima”.
“Ako dođe do guranja, bićemo snažni i nedvosmisleni u našoj odbrani Kanade”, rekao je.
SERBIANNEWS/CANADA
Prva virtuelna izložba Van Gogovih slika u Valoniji u Belgiji
Prva virtuelna izložba Van Gogovih slika u Valoniji u Belgiji biće otvorena 30. januara, javili su belgijski mediji.
Van Gog, izložba (foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ – ilustracija)
Izložba će biti otvorena u crkvi Sen-Folijan u Liježu.
Ta izložba je već privukla više od 10 miliona posetilaca širom svijeta, a spaja digitalnu umjetnost i virtuelnu stvarnost.
Na izložbi se animira više od 200 Van Gogovih djela, a posetioci će, takođe, moći da “zakorače” u osam njegovih najpoznatijih slika.
Najkreativniji posetioci mogu da preuzmu ulogu umjetnika i kreiraju svoja djela u namjenskoj radionici.
Izložba će biti otvorena najmanje do ljeta 2025. godine, a kreirala ju je belgijska kompanija “Exhibition Hub and Fever” 2017. godine.
Već je bila predstavljena u Njujorku, Singapuru, Londonu, Los Anđelesu i Milanu, privlačeći više od 10 miliona posjetilaca.
Tramp pokrenuo sopstvenu kriptovalutu
Novoizabrani američki predsjednik Donald Tramp pokrenuo je sopstvenu kriptovalutu, čija je tržišna kapitalizacija brzo porasla na nekoliko milijardi dolara.
Donald Tramp (foto: arhiva/EPA-EFE/WILL OLIVER)